2. U širem smislu ,svest se odnosi na budno
stanje, odnosno znači biti budan .U užem smislu
predstavlja svesnost o određenim aspektima
realnosti .(Npr. Iako smo pri svesti (budni),nismo
svesni buke koja dopier sa ulice .)
Vrste svesnosti :
1) Čulna svesnost (nju čine čulni doživljaji, tj. Oseti i
opažaji)
2) Unutarnja svesnost(nju čine doživljaji kao što su
misli,emocije,želje,snovi…)

3. Spavanje i snovi su izmenjena stanja svesti.
Spavanje i budno stanje su rezultat različitog
ritma u radu mozga.
San je priča u slikama čiji sadržaj je često
nerealan i čiji smisao nam nije jasan.

4. Pomodu elektroencefalografa (EEG) snima se
ritan rada mozga koji se menja tokom spavanja.Te
promene su prokazane u obliku moždanih talasa.
• U budnom stanju talasi su kratki i brzi i nazivaju
se alfa talasi.
• Prilikom dremanja ritam se usporava i pajavljuju
se beta talasi.
Postoje 2 faze spavanja:
1. NREM
2. REM

5. NREM faza se sastoji od 4 stadijuma :
1. Stadijum lakog sna (traje 30-40 min.;na EEG-u se javljaju teta talasi)
2. Stadijum dubljeg spavanja
3.i 4. stadijum predstavljaju duboko spavanje ;na EEG-u se javljaju delta talasi
Nakon otprilike 90 min. spavanja nastupa REM faza.Za ovu fazu karakteristično
je sledede:brži rad srca, brže disanje i brži očni pokreti. Ona traje oko 15
minuta,nakon toga rad mozga ponovo prolazi kroz svih 5 stadijuma. Za
vreme REM faze sanjamo.Ako osoba prespava ostalih 4 stadijuma i probudi
se u REM stadijumu efekat je isti kao i da uopšte ne spava.

6. Za vreme spavanja :
• organizam se psihički odmara od
napetosti usled svakodnevnih
problema i stresova
• tokom fizičkog odmora organizam
se oslobađa od toksina koji se
gomilaju za vreme pojačanih
metaboličkih procesa u budnom
stanju
• spavanje je važno za aktiviranje
novih sinapsi u mozgu i za proces
rasta.

7. To zavisi od uzrasta:
0-2 meseca :12-18 sati dnevno
3-11 meseci:14-15 sati dnevno
1-3 .godine:12-14 sati dnevno
3-5. godina:11-13 sati dnevno
5-10. godina:10-11 sati dnevno
11-17. godine:8-10 sati dnevno
Vise od 18 godina :7-9 sati dnevno

8. Ova grupa poremedaja uključuje :
1) DISOMNIJE:kod njih je dominantan poremedaj u
dužini,kvalitetu ili u ciklusu spavanje-budno stanje.U
njihovoj osnovi se nalaze emocionalni uzročnici.(to su
npr.insomnija, hipersomnija…)
2) PARASOMNIJE:to su nenormalna epizodična zbivanja
koja se dešavaju tokom spavanja.(to su npr. Hodanje u
snu, nodni strahovi i nodne more)
U mnogim slučajevima poremedaj spavanja predstavlja
jedan od simptoma nekog drugog poremedaja,bilo
mentalnog ili telesnog.

9. Insomnija je poremedaj koji se karakteriše nezadovoljavajudim kvalitetom
ili kvantitetom spavanja, a koji traje tokom dužeg perioda vremena.
Osobe koje imaju insomniju :
• Imaju teškode u uspavljivanju
• Često se bude tokom spavanja
• Preokupirani su nesanicom i preterano su zabrinuti oko njenih posledica
i tokom dana i tokom nodi.(često su napeti,zabrinuti,depresivni .... )
-Simptomi insomnije se javljaju najmanje 3 puta nedeljno,tokom najmanje
jednog meseca.
-Pacijenti često pokušavaju da leče ovaj poremedaj uzimanjem lekova i
alkohola.
-Pacijenti sa hroničnom insomnijom negiraju postojanje emocionalnih
problema
-Postoje i ,,prolazne insomnije”’

10. Hipersomnija je stanje koje se ispoljava bilo preteranom pospanošdu tokom
dana i napadima spavanja, bilo prolonginarnim prelaskom do potpuno
budnog stanja, posle buđenja.
• Ispoljava se svakog dana tokom više od 1 meseca
• Odsutni su simptomi narkolepsije (paraliza u spavanju, hipnagogne
halucinacije) ili klinički dokazi za nodnu apneu (nodni prestanak
disanja, tipični zvuci hrkanja)
Razlike između hipersomnije i narkolepsije :
 Pacijent sa narkolepsijom ne može sa se odupre napadima spavanja i oni ga
osvežavaju.Pacijent sa hipersomnijom sposoban je da se odupire napadima
spavanja
 Kod hipersomnije je učestalost dnevnih napada spavanja manja nego kod
narkolepsije.
 Kod hipersomnije napadi spavanja su dužeg trajanja.

11. • Somnambulizam je stanje izmenjene
svesti u kome su kombinovani
fenomeni spavanja i budnosti.
• Ako osoba sa ovim poremedajem
bude uznemirena u toku sna, tada se
primitivni deo mozga prebacuje u
budno stanje dok sve ostalo spava.
• Karakteristike:
• Za vreme epizoda hodanja u
spavanju osoba ustaje iz kreveta ,
obično tokom prve tredine nodnog
spavanja i šeta.
• Tokom hodanja pogled i izraz lica
takvih osoba deluje prazno
• Nakog hodanja osoba se najčešde
samostalno vrada u krevet
• Osoba se obično ne seda epizode
šetanja u toku spavanja
• Glavni uzroci somnambulizma su
stres i umor

12. Noćni strahovi su nodne epizode ekstremnog straha i panike
povezane sa intenzivnom vokalizacijom i motalitetom,kao i
visokim nivoima autonomnog pražnjenja.
Karakteristike:
• Osoba tokom prve polovine nodnog apavanja ustaje iz
kreveta sa paničnim vriskom
• Epizode naglog buđenja iz sna traju od 1 do 10 minuta
• Kad drugi pokušavaju da pomažu desto je bezuspešno i
osoba sa nodnim strahovima postaje dezorijentisana
• Osobe se obično ne sedaju epizoda nodnih strahova

13. Noćne more predstavljaju snove ispunjene anksioznošdu ili
strahom čijih sadržaja se osoba do detalja seda.
Karakteristike:
• Snovi su veoma jasni i obidno ukljuduju teme koje se
odnose na pretnje životu,sigurnosti ili samopoštovanja
• Mogu se javiti u bilo kom periodu spavanja
• Kada se osoba probudi posle doživljavanja zastrašujudih
snova brzo postaje svesna i orijentisana
-Nodne more kod dece su obidno povezane sa specifičnim
fazama emocionalnog razvoja.
-Upotreba određenih psihotropnih lekova doprinosi javljanju
nodnih mora.