SlideShare a Scribd company logo
1 of 14
Download to read offline
U širem smislu ,svest se odnosi na budno
stanje, odnosno znači biti budan .U užem smislu
predstavlja svesnost o određenim aspektima
realnosti .(Npr. Iako smo pri svesti (budni),nismo
svesni buke koja dopier sa ulice .)
Vrste svesnosti :
1) Čulna svesnost (nju čine čulni doživljaji, tj. Oseti i
opažaji)
2) Unutarnja svesnost(nju čine doživljaji kao što su
misli,emocije,želje,snovi…)
Spavanje i snovi su izmenjena stanja svesti.
Spavanje i budno stanje su rezultat različitog
ritma u radu mozga.
San je priča u slikama čiji sadržaj je često
nerealan i čiji smisao nam nije jasan.
Pomodu elektroencefalografa (EEG) snima se
ritan rada mozga koji se menja tokom spavanja.Te
promene su prokazane u obliku moždanih talasa.
• U budnom stanju talasi su kratki i brzi i nazivaju
se alfa talasi.
• Prilikom dremanja ritam se usporava i pajavljuju
se beta talasi.
Postoje 2 faze spavanja:
1. NREM
2. REM
NREM faza se sastoji od 4 stadijuma :
1. Stadijum lakog sna (traje 30-40 min.;na EEG-u se javljaju teta talasi)
2. Stadijum dubljeg spavanja
3.i 4. stadijum predstavljaju duboko spavanje ;na EEG-u se javljaju delta talasi
Nakon otprilike 90 min. spavanja nastupa REM faza.Za ovu fazu karakteristično
je sledede:brži rad srca, brže disanje i brži očni pokreti. Ona traje oko 15
minuta,nakon toga rad mozga ponovo prolazi kroz svih 5 stadijuma. Za
vreme REM faze sanjamo.Ako osoba prespava ostalih 4 stadijuma i probudi
se u REM stadijumu efekat je isti kao i da uopšte ne spava.
Za vreme spavanja :
• organizam se psihički odmara od
napetosti usled svakodnevnih
problema i stresova
• tokom fizičkog odmora organizam
se oslobađa od toksina koji se
gomilaju za vreme pojačanih
metaboličkih procesa u budnom
stanju
• spavanje je važno za aktiviranje
novih sinapsi u mozgu i za proces
rasta.
To zavisi od uzrasta:
0-2 meseca :12-18 sati dnevno
3-11 meseci:14-15 sati dnevno
1-3 .godine:12-14 sati dnevno
3-5. godina:11-13 sati dnevno
5-10. godina:10-11 sati dnevno
11-17. godine:8-10 sati dnevno
Vise od 18 godina :7-9 sati dnevno
Ova grupa poremedaja uključuje :
1) DISOMNIJE:kod njih je dominantan poremedaj u
dužini,kvalitetu ili u ciklusu spavanje-budno stanje.U
njihovoj osnovi se nalaze emocionalni uzročnici.(to su
npr.insomnija, hipersomnija…)
2) PARASOMNIJE:to su nenormalna epizodična zbivanja
koja se dešavaju tokom spavanja.(to su npr. Hodanje u
snu, nodni strahovi i nodne more)
U mnogim slučajevima poremedaj spavanja predstavlja
jedan od simptoma nekog drugog poremedaja,bilo
mentalnog ili telesnog.
Insomnija je poremedaj koji se karakteriše nezadovoljavajudim kvalitetom
ili kvantitetom spavanja, a koji traje tokom dužeg perioda vremena.
Osobe koje imaju insomniju :
• Imaju teškode u uspavljivanju
• Često se bude tokom spavanja
• Preokupirani su nesanicom i preterano su zabrinuti oko njenih posledica
i tokom dana i tokom nodi.(često su napeti,zabrinuti,depresivni .... )
-Simptomi insomnije se javljaju najmanje 3 puta nedeljno,tokom najmanje
jednog meseca.
-Pacijenti često pokušavaju da leče ovaj poremedaj uzimanjem lekova i
alkohola.
-Pacijenti sa hroničnom insomnijom negiraju postojanje emocionalnih
problema
-Postoje i ,,prolazne insomnije”’
Hipersomnija je stanje koje se ispoljava bilo preteranom pospanošdu tokom
dana i napadima spavanja, bilo prolonginarnim prelaskom do potpuno
budnog stanja, posle buđenja.
• Ispoljava se svakog dana tokom više od 1 meseca
• Odsutni su simptomi narkolepsije (paraliza u spavanju, hipnagogne
halucinacije) ili klinički dokazi za nodnu apneu (nodni prestanak
disanja, tipični zvuci hrkanja)
Razlike između hipersomnije i narkolepsije :
 Pacijent sa narkolepsijom ne može sa se odupre napadima spavanja i oni ga
osvežavaju.Pacijent sa hipersomnijom sposoban je da se odupire napadima
spavanja
 Kod hipersomnije je učestalost dnevnih napada spavanja manja nego kod
narkolepsije.
 Kod hipersomnije napadi spavanja su dužeg trajanja.
• Somnambulizam je stanje izmenjene
svesti u kome su kombinovani
fenomeni spavanja i budnosti.
• Ako osoba sa ovim poremedajem
bude uznemirena u toku sna, tada se
primitivni deo mozga prebacuje u
budno stanje dok sve ostalo spava.
• Karakteristike:
• Za vreme epizoda hodanja u
spavanju osoba ustaje iz kreveta
, obično tokom prve tredine nodnog
spavanja i šeta.
• Tokom hodanja pogled i izraz lica
takvih osoba deluje prazno
• Nakog hodanja osoba se najčešde
samostalno vrada u krevet
• Osoba se obično ne seda epizode
šetanja u toku spavanja
• Glavni uzroci somnambulizma su
stres i umor
Noćni strahovi su nodne epizode ekstremnog straha i panike
povezane sa intenzivnom vokalizacijom i motalitetom,kao i
visokim nivoima autonomnog pražnjenja.
Karakteristike:
• Osoba tokom prve polovine nodnog apavanja ustaje iz
kreveta sa paničnim vriskom
• Epizode naglog buđenja iz sna traju od 1 do 10 minuta
• Kad drugi pokušavaju da pomažu desto je bezuspešno i
osoba sa nodnim strahovima postaje dezorijentisana
• Osobe se obično ne sedaju epizoda nodnih strahova
Noćne more predstavljaju snove ispunjene anksioznošdu ili
strahom čijih sadržaja se osoba do detalja seda.
Karakteristike:
• Snovi su veoma jasni i obidno ukljuduju teme koje se
odnose na pretnje životu,sigurnosti ili samopoštovanja
• Mogu se javiti u bilo kom periodu spavanja
• Kada se osoba probudi posle doživljavanja zastrašujudih
snova brzo postaje svesna i orijentisana
-Nodne more kod dece su obidno povezane sa specifičnim
fazama emocionalnog razvoja.
-Upotreba određenih psihotropnih lekova doprinosi javljanju
nodnih mora.
Spavanje i poremećaji spavanja

More Related Content

What's hot

What's hot (20)

Filogeneza i ontogeneza
Filogeneza i ontogenezaFilogeneza i ontogeneza
Filogeneza i ontogeneza
 
српска модерна
српска модернасрпска модерна
српска модерна
 
Organske osnove psihickog zivota
Organske osnove psihickog zivotaOrganske osnove psihickog zivota
Organske osnove psihickog zivota
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 
Čulo vida
Čulo vidaČulo vida
Čulo vida
 
Iluzije
IluzijeIluzije
Iluzije
 
чуло вида
чуло видачуло вида
чуло вида
 
Reljef Azije
Reljef AzijeReljef Azije
Reljef Azije
 
Pubertet i adolescencija
Pubertet i adolescencija Pubertet i adolescencija
Pubertet i adolescencija
 
Prosvetiteljstvo
Prosvetiteljstvo Prosvetiteljstvo
Prosvetiteljstvo
 
Naelektrisanje
NaelektrisanjeNaelektrisanje
Naelektrisanje
 
Isidora Sekulic
Isidora SekulicIsidora Sekulic
Isidora Sekulic
 
ciljevi i grane psihologije
ciljevi i grane psihologijeciljevi i grane psihologije
ciljevi i grane psihologije
 
Bolest zavisnosti pušenja
Bolest zavisnosti pušenjaBolest zavisnosti pušenja
Bolest zavisnosti pušenja
 
Azot i njegova jedinjenja
Azot i njegova jedinjenjaAzot i njegova jedinjenja
Azot i njegova jedinjenja
 
Prezentacija o štetnosti pušenja - Marija Vozar
Prezentacija o štetnosti pušenja - Marija VozarPrezentacija o štetnosti pušenja - Marija Vozar
Prezentacija o štetnosti pušenja - Marija Vozar
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenje
 
Kultura naroda starog istoka
Kultura naroda starog istokaKultura naroda starog istoka
Kultura naroda starog istoka
 
Alkoholizam
AlkoholizamAlkoholizam
Alkoholizam
 
Metali
MetaliMetali
Metali
 

Viewers also liked

Spavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša Lazarević
Spavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša LazarevićSpavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša Lazarević
Spavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša Lazarevićnasaskolatakmicenja
 
Detinjstvo gabriela-pal
Detinjstvo gabriela-palDetinjstvo gabriela-pal
Detinjstvo gabriela-palAnita Kliment
 
адолесценција
адолесценцијаадолесценција
адолесценцијаAnita Kliment
 
Психосоматске болести
Психосоматске болестиПсихосоматске болести
Психосоматске болестиSimonida Vukobrat
 
4 teorije socijalnog ucenja, kognitivne teorije ucenja, kako organizirati vla...
4 teorije socijalnog ucenja, kognitivne teorije ucenja, kako organizirati vla...4 teorije socijalnog ucenja, kognitivne teorije ucenja, kako organizirati vla...
4 teorije socijalnog ucenja, kognitivne teorije ucenja, kako organizirati vla...Magdalena Houška
 
Psihologija filogeneza
Psihologija   filogenezaPsihologija   filogeneza
Psihologija filogenezaAnita Kliment
 
опажање особа форимирање утиска о људима
опажање особа форимирање утиска о људимаопажање особа форимирање утиска о људима
опажање особа форимирање утиска о људимаAnita Kliment
 
Filogenetski razvoj-zivih-bica
Filogenetski razvoj-zivih-bicaFilogenetski razvoj-zivih-bica
Filogenetski razvoj-zivih-bicaAnita Kliment
 
Mišljenje osterman monika ii-1 (1)
Mišljenje   osterman monika ii-1 (1)Mišljenje   osterman monika ii-1 (1)
Mišljenje osterman monika ii-1 (1)Anita Kliment
 
Storage Area Network (San)
Storage Area Network (San)Storage Area Network (San)
Storage Area Network (San)sankcomp
 

Viewers also liked (20)

Spavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša Lazarević
Spavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša LazarevićSpavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša Lazarević
Spavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša Lazarević
 
Emocije dajana
Emocije dajanaEmocije dajana
Emocije dajana
 
Detinjstvo gabriela-pal
Detinjstvo gabriela-palDetinjstvo gabriela-pal
Detinjstvo gabriela-pal
 
адолесценција
адолесценцијаадолесценција
адолесценција
 
Adolescencija 1
Adolescencija 1Adolescencija 1
Adolescencija 1
 
Detinjstvo
DetinjstvoDetinjstvo
Detinjstvo
 
Психосоматске болести
Психосоматске болестиПсихосоматске болести
Психосоматске болести
 
Hipnoza
HipnozaHipnoza
Hipnoza
 
Naše gljive
Naše gljiveNaše gljive
Naše gljive
 
Hipnoza
HipnozaHipnoza
Hipnoza
 
4 teorije socijalnog ucenja, kognitivne teorije ucenja, kako organizirati vla...
4 teorije socijalnog ucenja, kognitivne teorije ucenja, kako organizirati vla...4 teorije socijalnog ucenja, kognitivne teorije ucenja, kako organizirati vla...
4 teorije socijalnog ucenja, kognitivne teorije ucenja, kako organizirati vla...
 
Psihologija filogeneza
Psihologija   filogenezaPsihologija   filogeneza
Psihologija filogeneza
 
ucenje i pamcenje
ucenje i pamcenjeucenje i pamcenje
ucenje i pamcenje
 
8
88
8
 
опажање особа форимирање утиска о људима
опажање особа форимирање утиска о људимаопажање особа форимирање утиска о људима
опажање особа форимирање утиска о људима
 
54a
54a54a
54a
 
Učenje i pamćenje
Učenje  i  pamćenjeUčenje  i  pamćenje
Učenje i pamćenje
 
Filogenetski razvoj-zivih-bica
Filogenetski razvoj-zivih-bicaFilogenetski razvoj-zivih-bica
Filogenetski razvoj-zivih-bica
 
Mišljenje osterman monika ii-1 (1)
Mišljenje   osterman monika ii-1 (1)Mišljenje   osterman monika ii-1 (1)
Mišljenje osterman monika ii-1 (1)
 
Storage Area Network (San)
Storage Area Network (San)Storage Area Network (San)
Storage Area Network (San)
 

Similar to Spavanje i poremećaji spavanja

Similar to Spavanje i poremećaji spavanja (20)

Izmenjena stanja svesti
Izmenjena stanja svestiIzmenjena stanja svesti
Izmenjena stanja svesti
 
Neuroza
NeurozaNeuroza
Neuroza
 
Organskii osnovi
Organskii osnoviOrganskii osnovi
Organskii osnovi
 
Nervni sistem i cula ppt
Nervni sistem i cula pptNervni sistem i cula ppt
Nervni sistem i cula ppt
 
Чулни систем човека
Чулни систем човекаЧулни систем човека
Чулни систем човека
 
012prednjimozak 100220164013-phpapp02
012prednjimozak 100220164013-phpapp02012prednjimozak 100220164013-phpapp02
012prednjimozak 100220164013-phpapp02
 
012prednjimozak 100220164013-phpapp02
012prednjimozak 100220164013-phpapp02012prednjimozak 100220164013-phpapp02
012prednjimozak 100220164013-phpapp02
 
put-nervnog-impulsa.pptsfsfsfsfsfsfsfsfsfsf
put-nervnog-impulsa.pptsfsfsfsfsfsfsfsfsfsfput-nervnog-impulsa.pptsfsfsfsfsfsfsfsfsfsf
put-nervnog-impulsa.pptsfsfsfsfsfsfsfsfsfsf
 
Manijako depresivna-psihoza
Manijako depresivna-psihozaManijako depresivna-psihoza
Manijako depresivna-psihoza
 
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem
 
NESANICA.pptx
NESANICA.pptxNESANICA.pptx
NESANICA.pptx
 
Migrena kod-zena
Migrena kod-zena Migrena kod-zena
Migrena kod-zena
 
Povrede perifernih nerava
Povrede perifernih neravaPovrede perifernih nerava
Povrede perifernih nerava
 
Mentalni vid
Mentalni vidMentalni vid
Mentalni vid
 
централни нервни систем
централни нервни системцентрални нервни систем
централни нервни систем
 
004 neurofiziologija uvod1b
004 neurofiziologija   uvod1b004 neurofiziologija   uvod1b
004 neurofiziologija uvod1b
 
Prednji mozak
Prednji mozakPrednji mozak
Prednji mozak
 
Žlezde sa unutrašnjim lučenjem
Žlezde sa unutrašnjim lučenjemŽlezde sa unutrašnjim lučenjem
Žlezde sa unutrašnjim lučenjem
 
Bipolarni spektar 16 05-2014.
Bipolarni spektar  16 05-2014. Bipolarni spektar  16 05-2014.
Bipolarni spektar 16 05-2014.
 
Psihički poremećaji
Psihički poremećajiPsihički poremećaji
Psihički poremećaji
 

More from Anita Kliment (15)

Psihoza monika osterman ii-1
Psihoza   monika osterman ii-1Psihoza   monika osterman ii-1
Psihoza monika osterman ii-1
 
Psihoze
PsihozePsihoze
Psihoze
 
Spavanje i poremećaji spavanja
Spavanje i poremećaji spavanjaSpavanje i poremećaji spavanja
Spavanje i poremećaji spavanja
 
Teorije licnosti
Teorije licnostiTeorije licnosti
Teorije licnosti
 
Frojd
FrojdFrojd
Frojd
 
53
5353
53
 
54a
54a54a
54a
 
8a
8a8a
8a
 
Inteligencija
InteligencijaInteligencija
Inteligencija
 
Aids
AidsAids
Aids
 
inteligencija
inteligencijainteligencija
inteligencija
 
tehnike
tehniketehnike
tehnike
 
11
1111
11
 
organska osnova
organska osnovaorganska osnova
organska osnova
 
predmet psihologije
predmet psihologijepredmet psihologije
predmet psihologije
 

Spavanje i poremećaji spavanja

  • 1.
  • 2. U širem smislu ,svest se odnosi na budno stanje, odnosno znači biti budan .U užem smislu predstavlja svesnost o određenim aspektima realnosti .(Npr. Iako smo pri svesti (budni),nismo svesni buke koja dopier sa ulice .) Vrste svesnosti : 1) Čulna svesnost (nju čine čulni doživljaji, tj. Oseti i opažaji) 2) Unutarnja svesnost(nju čine doživljaji kao što su misli,emocije,želje,snovi…)
  • 3. Spavanje i snovi su izmenjena stanja svesti. Spavanje i budno stanje su rezultat različitog ritma u radu mozga. San je priča u slikama čiji sadržaj je često nerealan i čiji smisao nam nije jasan.
  • 4. Pomodu elektroencefalografa (EEG) snima se ritan rada mozga koji se menja tokom spavanja.Te promene su prokazane u obliku moždanih talasa. • U budnom stanju talasi su kratki i brzi i nazivaju se alfa talasi. • Prilikom dremanja ritam se usporava i pajavljuju se beta talasi. Postoje 2 faze spavanja: 1. NREM 2. REM
  • 5. NREM faza se sastoji od 4 stadijuma : 1. Stadijum lakog sna (traje 30-40 min.;na EEG-u se javljaju teta talasi) 2. Stadijum dubljeg spavanja 3.i 4. stadijum predstavljaju duboko spavanje ;na EEG-u se javljaju delta talasi Nakon otprilike 90 min. spavanja nastupa REM faza.Za ovu fazu karakteristično je sledede:brži rad srca, brže disanje i brži očni pokreti. Ona traje oko 15 minuta,nakon toga rad mozga ponovo prolazi kroz svih 5 stadijuma. Za vreme REM faze sanjamo.Ako osoba prespava ostalih 4 stadijuma i probudi se u REM stadijumu efekat je isti kao i da uopšte ne spava.
  • 6. Za vreme spavanja : • organizam se psihički odmara od napetosti usled svakodnevnih problema i stresova • tokom fizičkog odmora organizam se oslobađa od toksina koji se gomilaju za vreme pojačanih metaboličkih procesa u budnom stanju • spavanje je važno za aktiviranje novih sinapsi u mozgu i za proces rasta.
  • 7. To zavisi od uzrasta: 0-2 meseca :12-18 sati dnevno 3-11 meseci:14-15 sati dnevno 1-3 .godine:12-14 sati dnevno 3-5. godina:11-13 sati dnevno 5-10. godina:10-11 sati dnevno 11-17. godine:8-10 sati dnevno Vise od 18 godina :7-9 sati dnevno
  • 8. Ova grupa poremedaja uključuje : 1) DISOMNIJE:kod njih je dominantan poremedaj u dužini,kvalitetu ili u ciklusu spavanje-budno stanje.U njihovoj osnovi se nalaze emocionalni uzročnici.(to su npr.insomnija, hipersomnija…) 2) PARASOMNIJE:to su nenormalna epizodična zbivanja koja se dešavaju tokom spavanja.(to su npr. Hodanje u snu, nodni strahovi i nodne more) U mnogim slučajevima poremedaj spavanja predstavlja jedan od simptoma nekog drugog poremedaja,bilo mentalnog ili telesnog.
  • 9. Insomnija je poremedaj koji se karakteriše nezadovoljavajudim kvalitetom ili kvantitetom spavanja, a koji traje tokom dužeg perioda vremena. Osobe koje imaju insomniju : • Imaju teškode u uspavljivanju • Često se bude tokom spavanja • Preokupirani su nesanicom i preterano su zabrinuti oko njenih posledica i tokom dana i tokom nodi.(često su napeti,zabrinuti,depresivni .... ) -Simptomi insomnije se javljaju najmanje 3 puta nedeljno,tokom najmanje jednog meseca. -Pacijenti često pokušavaju da leče ovaj poremedaj uzimanjem lekova i alkohola. -Pacijenti sa hroničnom insomnijom negiraju postojanje emocionalnih problema -Postoje i ,,prolazne insomnije”’
  • 10. Hipersomnija je stanje koje se ispoljava bilo preteranom pospanošdu tokom dana i napadima spavanja, bilo prolonginarnim prelaskom do potpuno budnog stanja, posle buđenja. • Ispoljava se svakog dana tokom više od 1 meseca • Odsutni su simptomi narkolepsije (paraliza u spavanju, hipnagogne halucinacije) ili klinički dokazi za nodnu apneu (nodni prestanak disanja, tipični zvuci hrkanja) Razlike između hipersomnije i narkolepsije :  Pacijent sa narkolepsijom ne može sa se odupre napadima spavanja i oni ga osvežavaju.Pacijent sa hipersomnijom sposoban je da se odupire napadima spavanja  Kod hipersomnije je učestalost dnevnih napada spavanja manja nego kod narkolepsije.  Kod hipersomnije napadi spavanja su dužeg trajanja.
  • 11. • Somnambulizam je stanje izmenjene svesti u kome su kombinovani fenomeni spavanja i budnosti. • Ako osoba sa ovim poremedajem bude uznemirena u toku sna, tada se primitivni deo mozga prebacuje u budno stanje dok sve ostalo spava. • Karakteristike: • Za vreme epizoda hodanja u spavanju osoba ustaje iz kreveta , obično tokom prve tredine nodnog spavanja i šeta. • Tokom hodanja pogled i izraz lica takvih osoba deluje prazno • Nakog hodanja osoba se najčešde samostalno vrada u krevet • Osoba se obično ne seda epizode šetanja u toku spavanja • Glavni uzroci somnambulizma su stres i umor
  • 12. Noćni strahovi su nodne epizode ekstremnog straha i panike povezane sa intenzivnom vokalizacijom i motalitetom,kao i visokim nivoima autonomnog pražnjenja. Karakteristike: • Osoba tokom prve polovine nodnog apavanja ustaje iz kreveta sa paničnim vriskom • Epizode naglog buđenja iz sna traju od 1 do 10 minuta • Kad drugi pokušavaju da pomažu desto je bezuspešno i osoba sa nodnim strahovima postaje dezorijentisana • Osobe se obično ne sedaju epizoda nodnih strahova
  • 13. Noćne more predstavljaju snove ispunjene anksioznošdu ili strahom čijih sadržaja se osoba do detalja seda. Karakteristike: • Snovi su veoma jasni i obidno ukljuduju teme koje se odnose na pretnje životu,sigurnosti ili samopoštovanja • Mogu se javiti u bilo kom periodu spavanja • Kada se osoba probudi posle doživljavanja zastrašujudih snova brzo postaje svesna i orijentisana -Nodne more kod dece su obidno povezane sa specifičnim fazama emocionalnog razvoja. -Upotreba određenih psihotropnih lekova doprinosi javljanju nodnih mora.