psihoanalitički pristup

1. PSIHOANALIZA
Psihoanalizu je utemeljio austrijski
lekar Sigmund Frojd početkom
dvadesetog veka

2. Sigmund Frojd
(1856-1939)
Sigmund Frojd je roĎen 6. maja 1856. godine u Frajbergu, u Moravskoj.
Potiče iz jevrejske građanske porodice srednje klase. Imao je samo četiri
godine kada se njegova porodica nastanila u Beču.
Već kao dvadesetjednogodišnjak 1876. godine u laboratoriji fiziologa Brikea
počeo je istraživanja u vezi sa anatomskom patologijom i fiziologijom
nervnog sistema čoveka i tada se upoznaje sa J. Brojerom.
Nakon studija medicine, 1883, stupa u psihijatrijsku službu. Radeći studiju o
kokainu, godinu dana kasnije otkriva njegova analgetska svojstva, a
predoseća i njegova anasteziološka svojstva, što isprobava na sebi.
Stipendija koju je dobio 1885. godine omogućava mu da ode u Pariz gde
stažira kod profesora Šarkoa. Tamo posmatra manifestacije histerije i
efekte hipnoze i sugestije.
Sa privatnom praksom počinje 1886. godine, a u oktobru iste godine ženi se
Martom Bernajs, sa kojom je bio veren od 1882. Ona će mu roditi šestoro
dece, meĎu kojima Anu, roĎenu 1895, koja će ga celi život pratiti i
specijalizovati se za dečiju psihoanalizu.
Frojd sebi stvara klijentelu meĎu ljudima obolelim uglavnom od histerije,
koje leči u to vreme uobičajenim metodama - elektroterapijom i hipnozom.
Kasnije prelazi na originalnu metodu slobodnih asocijacija i utemeljuje
osnove psihoanalitičke teorije.

3. FROJDOVO SHVATANJE
STRUKTURE LIČNOSTI
• ID (ono) uroĎeni motivi (nagoni,
instinkti) koji teže neposrednom zadovoljenju.
• Ego (Ja) deo ličnosti koji se bavi
kontrolom neposrednog zadovoljenja nagona
vodeći računa o realnosti.
• Super-ego (Nad-ja) deo
ličnosti u kome se nalaze pravila
ponašanja ljudske zajednice. Jedinka
preuzima ono što upravlja društvene
odnose, društvene norme i vrednosti.
Frojd je otkrio nesvesno.
Njegova teorija se zasnivala na svesnom, predsvesnom i nesvesnom.
Frojd razlikuje tri komponente ličnosti:
SVESNO
PREDSVESNO
NESVESNO

4. Frojdova teorija se zasniva na uvažavanju dva
osnovna motiva (nagona):
1. seksualni motiv (motiv ljubavi) – polni
motiv koji se naziva Eros, njegova energija
se naziva libido.
2. motiv smrti - motiv uništavanja, koji se
naziva Tanatos, a njegova energija mortido.
Ovaj motiv smrti ima ispoljavanje u
agresivnosti.
FROJDOVO SHVATANJE
DINAMIKE LIČNOSTI

5. PSIHOANALITIČKO SHVATANJE
RAZVOJA LIČNOSTI
„Dete je otac čoveka“ govorio je Frojd.
Po njegovom shvatanju sve se dešava od roĎenja do 5 godine. Za to
vreme dolazi do zrenja nagona, nagona ljubavi i nagona smrti.
Nagoni se razvijaju tako što se libido seli po telu. To premeštanje zavisi
od interakcije sa okolinom i može da bude uspešno ili neuspešno.
Ukoliko interakcija sa okolinom nije uspela libido se zadržava u
odreĎenoj zoni i nastaju FIKSACIJE.

6. Faze razvoja po psihoanalitičarima:
1. Nulta faza - Kada se dete rodi libido je rasporeĎen po celom telu.
2. Oralna faza (1. godina života) – U ovom stadijumu libido je skoncentrisan
na zonu usta. Dete nalazi zadovoljstvo u hranjenju. Majka može različito
da se ponaša, može više ili manje da zadovoljava detetove potrebe. Od
toga zavisi da li će doći do fiksacije libida u oralnoj fazi ili ne. Ako je sve u
redu fiksacije nema, ali ako postoji frustracija onda dolazi do fiksacije, koja
je praćena odgovarajućim osobinama ličnosti.
Osoba fiksirana za ovu fazu ima sledeće
karakteristike
Zavisnost – preterano se oslanja na druge,
zavisi od mišljenja drugih
Pasivnost
Nesamostalnost – očekuje da prima od drugih
Bezrazloţni optimizam
Bezrazlozni pesimizam – stalno je zabrinuta
za svoje zdravlje
Lakoverna

7. 3. Analna faza (2. godina života) – Libido se seli sa zone oko usta na zonu oko
anusa. Za ovu fazu je od velikog značaja toalet trening. Glavne frustracije i
fiksacije proističu iz neadekvatnog toalet treninga. Ako se dete uči pre nego što je
ono spremno dolazi do fiksacije i kao posledica se javlja Analni karakter.
Osoba fiksirana za ovu fazu ima sledeće karakteristike
Tvrdoglavost – tvrdi da su njegovi postupci jedini ispravni
Preterana pedantnost – neprestano usisava stan i briše
prašinu...
Tačnost – uvek stiţu na vreme
Urednost
Škrtost - štedljivost
Odlaganje zadataka
Kolekcionisanje stvari – razne sakupljačke delatnosti
Preterana čistoća

8. 4. Uretralna faza. Ova faza nastaje kada se dete uči toaleti u
mokrenju.
Osoba fiksirana za ovu fazu ima sledeće karakteristike
Preterana ambicioznost
Snaţna teţnja da se stid prevaziđe
Zavidljivost
Laţljvost
Egzibionizam

9. Edip i Sfinga
5. Falusna faza – (od 3. do 5. godine)
na početku ove faze libido se seli na seksualne organe, ali tu je još uvek narcističke
prirode (sam sebe zadovoljava). Do zadovoljstva se dolazi masturbacijama, ali to društvo
ne prihvata i može da doĎe do fiksacije.
Pri kraju faze libido se premešta sa sebe na druge. Libido se premešta na roditelja
suprotnog pola. Muško dete se zaljubljuje u majku a žensko u oca, ali otac ima majku i
majka ima oca. Muškom detetu tako postaje otac rival, a ženskom detetu majka. To je
početak Edipalne faze
Mit o Edipu
Laj – Edip – Jokasta
Sfinga (u Tebi)
1. Etokle
2. Polinik
3. Antigona
4. Ismena
Kreont
Delfi

10. Osoba fiksirana za ovu fazu ima sledeće karakteristike
Preterana hvalisavost
Slavoljubivost
Samoisticanje
Nerazrešen Edip
Muškarci
Teţnja da se omalovaţavaju ţene
Mačizam
Ţene
Teţnja da se omalovaţavaju muškarci
Teţnja da se ponašaju ţenstvenije
Dete zna da ta ljubav prema roditelju suprotnog pola nije dozvoljena
ljubav i da u tome ima snažnog rivala. Tu se javlja i osećaj krivice. Ova
faza je izvor osobina sklonosti ka povećanom osećanju krivice. U
istom ovom kompleksu se javlja i strah od kastracije kod muške
(Edipov kompleks) dece i penisna zavist kod ženske
dece(Elektrin kompleks).
Edipov kompleks se rešava sublimacijom
(pretvaranje neprihvatljive ljubavi u
prijateljsku ljubav) i identifikacijom (sa
roditeljem istog pola)

11. Primer falusno fiksirane osobe – Onore de Balzak:
Hvalisavost – Hvalio je svoja dela pre nego što ih je napisao.
Reklamirao ih je preko svake razumne mere i nije prestajao
sve dok ljudi nisu zatražili da je pročitaju. Na jednoj
književnoj večeri je čitao svojim prijateljima odlomak iz svog
dela, zaneo se i u jednom trenutku pogledao u prisutne i
rekao „ala je ovo dobro“ i nastavio dalje sa čitanjem.
Slavoljubivost – Sam sebi je dodelio plemićku odrednicu „de“
iako je bio iz graĎanskog staleža. Celog života se borio da
bude primljen u Akademiju francuskih pisaca.
Samoisticanje – napao je svog kolegu, manje poznatog
mladog pisca, samo zato što je ovaj počeo rečenicu sa “Mi,
pisci bi trebali da...“. Burno je reagovao sa rečima „Šta vi
mislite s kim sedite ovde? Vi pisac? Jeste li vi svesni da su
ovde prisutni najveći francuski književnici.“ Sa ovim rečima je
ponižavajući drugog isticao sebe. Jednom prilikom je
razgovarao sa svojim prijateljem koji mu se žalio da mu je
otac u bolnici i da mu je jako teško, jer je lečenje skupo.
Balzak je odgovorio sa rečenicom „Sve je to u redu nego da
mi pričamo o „Evgeniji Grande“. Na javnim mestima je delio
bogate napojnice i redovno je napadno isticao svoje ime -
Onore de Balzak.

12. 6. Faza mirovanja traje do onog časa kad počinju da se bude prvi
seksualni hormoni u pubertetu. U ovoj fazi nema interesovanja za
osobe suprotnog pola, dečaci se druže sa dečacima, devojčice sa
devojčicama.
7. Genitalna faza – libido prestaje da bude narcistički i počinje da se
vezuje za suprotni pol.