3. Чиме се све бави
популациона генетика
Анализа гена на нивоу популације;
Генетичка варијабилност у популацијама;
Како се различите генетичке варијанте јављају,
како и зашто се неке од њих одржавају у
популацији, а неке временом нестају, који процеси
утичу на то;
Колико се популације разликују по генетичкој
структури;
Како се мења генетичка структура популације кроз
генерације-да ли је популација у генетичкој
равнотежи или није.
25. Учесталост алела
- Заступљеност појединог алела
у односу на све присутне алела
за дато својство у популацији.
А=р
фреквенција доминантног алела
а=q
фреквенција рецесивног алела
p+q=1
26. Учесталост генотипова
Заступљеност појединог генотипа у
односу на све присутне генотипове за
посматрано својство у популацији.
АА = p2
Аа = 2 pq
Аа = q2
фреквенција доминантног хомозигота
фреквенција хетерозигота
фреквенција рецесивног хомозигота
p2 + 2pq + q2 = 1
28. Генетичка равнотежа
Учесталост алела и генотипова
кроз генерације остају
непромењене тј. процес
наслеђивања сам по себи не
мења учесталост алела и
генотипова.
У природи су стално присутни
фактори који могу да ремете
генетичку структуру популације:
мутације, миграције, селекција.
29. “Модел популација”
Неограничено велика
Влада случајно укрштање
Нема мутација, миграција, селекције
Фреквенције алела и генотипова се не
мењају из генерације у генарацију
Ови услови су потребни да би постојала
генатичка равнотежа.
31. Укрштање у сродству
Јединке генетички сличније и не
задовољава се услов случајног укрштања.
Јавља се код животиња, људи, биљака.
Већи број гена у хомозиготном обликурецесивне мутације (штетне).
Повећава се учесталост хомозигота, а
смањује учесталост хетерозигота.
Бројне негативне последице код свих
организама.