1. Profesor: Radili:
Ljubica Lalić Daša Radosavljević
Aleksa Belošević
Petar Mitrović
Beograd, jun 2012

2. Evolucija: činjenica i teorija
 evolucija kao činjenica(“ono što se dogadja”): svi
živi organizmi se neprestano menjaju, iz generacije
u generaciju
 evolucija kao teorija(“zašto se dogadja?”): model
koji najbolje objašnjava činjenicu evolucije, i daje
predvidjanja kako će se ona odvijati u budućnosti
 teorija u nauci NIJE isto što i
hipoteza(pretpostavka)
 teorija je objašnjenje koje je empirijski podržano

4. Darvin i njegova otkrića
 1831. Darvin putuje na Galapagos
 zapanjuje ga raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta
koji tamo pronalazi, i zaokupljen je pitanjem kako su
tamo dospele
 Darvinove zebe: pronalazi 14 vrsta zeba za koje
pretpostavlja da su sve nastale od jedne početne vrste,
koja je nekako dospela sa kopna
 u naredne dve decenije je nastavio da sakuplja i
obradjuje podatke, formulišući svoju teoriju

7. Darvin i njegova otkrića
 1859. izdaje svoje najpoznatije delo Poreklo vrsta, gde
iznosi nekoliko revolucionarnih ideja:
 jedinke u okviru populacije se medjusobno
razlikuju(postoje varijacije)
 varijacije se prenose na sledeće generacije(nasledjivanje)
 ukoliko postoji veći broj potomaka od onog koji
biotop(stanište) može da podrži, javlja se borba za resurse,
potrebnih za preživljavanje
 organizmi najbolje prilagodjeni na date uslove imaju
najviše izgleda da prežive i ostave potomstvo( survival of
the fittest)

8. Savremena teorija evolucije –
Neodarvinistička sinteza
 nastaje izmedju 1936. i 1947. godine
 predstavlja sintezu Darvinove teorije sa saznanjima iz
drugih oblasti biologije, pre svega genetike, koja su
Darvinu bila nepoznata
 nova saznanja:
 pored prirodne selekcije, danas je poznato još nekoliko
bitnih evolucionih mehanizama( mutacije, genetički drift)
 karakteristike koje se nasledjuju se prenose u obliku gena, a
varijabilnost je posledica postojanja više alela
 nastanak novih vrsta(specijacija) se dešava usled velikog
broja malih promena

9. MUTACIJE
 slučajne promene u genetskom materijalu, koje nastaju
prilikom procesa replikacije DNK, i, zajedno sa
rekombinacijama, uzrokuju raznovrsnost
 Po jedinku, odnosno njeno preživljavanje, mogu imati tri
efekta:
neutralan: promene se prenose na sledeću generaciju, ali nemaju
nikakav uticaj na preživljavanje
 negativan: ovakve jedinke ne prežive dugo i ne ostavljaju
potomstvo, te su njihovi geni eliminisani iz procesa evolucije
 pozitivan: jedinkama koje ih nose daju prednost u odnosu na
druge članove populacije, i samim tim postoji jak selektivni
pritisak da se one prošire u okviru populacije

11. GENETIČKI(ALELSKI)DRIFT
 predstavlja promenu u učestalosti genskih alela u
okviru populacije
 može dovesti do potpunog nestanka alela nekog
gena, i samim tim bitno uticati na raznovrsnost
 najviše utiče na male, izolovane populacije, i time još
više ugrožava njihovo opstajanje, za koju je
raznovrsnost jako bitan faktor
 što je više alela, efekat genetičkog drifta je slabiji

13. SPECIJACIJA
 predstavlja proces nastanka novih vrsta
 o dve različite vrste govorimo kada ne mogu da se
razmnožavaju medju sobom
 specijacija se dogadja usled akumulacije mikroevolutivnih
promena, tj. promena u okviru vrste
 kada nastaju dve vrste govorimo o makroevolutivnim
promenama, tj. promenama izvan granica vrste
 makroevolucija = mikroevolucija na velikoj vremenskoj
skali

14. Alopatrička
specijacija: do
nastanka nove vrste
dolazi usled
geografske
barijere, koja dve
grupe sprečava da se
medjusobno
razmnožavaju, dok se
s vremenom razlike
medju njima sve više
povećavaju, te
razmnožavanje nije
moguće.

15. sSimpatrička
specijacija: nova
vrsta nastaje usled
prestanka protoka
gena izmedju
jedinki koje
naseljavaju istu
teritoriju, što može
biti izazvano
različitim faktorima.

16. LITERATURA
 en.wikipedia.org
 teorijaevolucije.com
 talkorigins.org
 evolution.berkeley.edu
 Biologija za 3. razred gimnazije društveno – jezičkog
smera
 Priroda, ilustrovana enciklopedija, Beograd 1982