ЕВОЛУЦИОНИ
МЕХАНИЗМИ(1)
Ана Ждралић II-4

-Oна је идеализовано стање.
- У природи се практично не дешава, као на пример тело на које не
делује никаква сила.
- Харди Вајнбергова учесталост - њоме се може видети да ли се
еволуција популације одвија и у ком смеру.
- Алелске учесталости у неким локусима се дешавају веома споро, док
генотипске показују мала одступања у равнотежи.

Мутације
Проток гена
Генетички дрифт
Неслучајно укрштање

- Мутације су промене на генима.
- Мутације које могу довести до еволутивне промене су
само оне које се преносе на потомство.
- Најчешће су то "мутације са грешком" где услед
репликације долази до замене једног нуклеотида, али
се јављају и у виду брисања и додавања нуклеотида.
- Такве мутације су штетне и немају значаја на
размножавање и преживљавање.
- Према томе како утичу на преживљавање и
размножавање, мутације се деле на: штетне, корисне
и селективно неутралне.
- Утицај сваке зависи од наследног материјала који
има и од средине.

- До утврђивања погрешно спареног
нуклеотида током репликације долази
веома често.
- Постоје механизми за исправљање тих
грешака тако да је стопа пренесености
на следећу генерацију веома мала.
- Мутацијом у једном алелу може
настати алел који је већ постојао, али и
неки нови алел, који до тада није
постојао.
- У оба случају мења се учесталост
алела, самим тим и структура
популације.

- Проток гена је појава да гени пређу из једне
популације у другу и постану део њеног генског
фонда.
- Врсте сачињене од једне популације су ретке и
углавном умиру, већином су врсте састављене од
више популација.
- Дешава се и да јединке прелазе из једне
популације у другу. (нпр преношење полена или
семена биљке)
- Све се то дешава под условом да нове јединке дају
плодно потомство.
- Ефекат протока гена може смањити и генетичку
варијабилност и то је чест случај у природи.

- Као фактор који мења генетичку структуру популације, генетички дрифт
(случајност) представља случајне промене учесталости алела кроз
генерације.
- Ако се од једне велике популације издвоји мања група јединки и оформи
нову популацију, она не мора бити иста већ се чак може веома разликовати
од матичне популације. У тако малобројној популацији су ефекти генетичког
дрифта најизраженији.
-Илустративан пример за хумане популације је учесталост крвних група код
Индијанаца у Сев. Америци. Већина тих Индијанаца има крвну групу О, али
једна изолована група услед генетичког дрифта има најучесталију крвну
групу А. Ова учесталост је већа не само у поређењу са осталим
северноамеричким Индијанцима него је већа и од учесталости у било којој
хуманој популацији.

У природним популацијама реткост је да се јединке укрштају потпуно
насумично. Ако и нема неке избирљивости" при парењу, обично је већа
вероватноћа укрштања просторно ближих јединки. У одсуству сва
четири главна еволутивна механизма, неслучајно (ненасумично)
укрштање само по себи не доводи до промене алелских учесталости,
али има за после- дицу одступање генотипских учесталости од очеки-
ваних, Харди-Вајнбергових пропорција. Тако, ако jе укрштање
генотипски истих јединки вероватније, тј. чешће него код насумичног
(тзв. асортативно укрштање), долази до повећања учесталости
хомозигота, на рачун хетерозигота. И обрнуто, уколико је шанса за
укрштање генетички различитих јединки веha него код насумичног (тзв.
дисасортативно укрштанње), последица је већа учесталост
хетерозигота, на рачун хомозигота, од оне коју предвићају Харди-
Bајнбергове формуле.

1. Шта се може видети Харди Вајнберговом учесталости?
2. Наброј еволуционе механоизме.
3. Шта су мутације?
4. Које мутације могу довести до еволутивне промене?
5. Шта је проток гена?
6. Генетички дрифт је?
7. Да ли насумично укрштање доводи до промене алелских
учесталости?

Ана Ждралић II-4