SlideShare a Scribd company logo
Populaciona
genetika
Ivana Damnjanović
• Populaciona genetika proučava genetičku
varijabilnost u populacijama.
• Zašto se neke genetičke varijante pojavljuju a
neke ne, zašto neke nestaju a druge se
održavaju.
Šta je populacija?
• Skup jedinki ISTE vrste koje istovremeno žive na
istom prostoru i mogu se međusobno ukrštati.
• Nekada se granice populacija mogu uočiti
(npr.ostrvske populacije), ali to nije uvek slučaj.
• Mnoge populacije su u kontaktu (prelazak iz jedne
populacije u drugu).
Genetička varijabilnost
• Jedinke jedne populacije nisu identične u genetičkom
smislu; među njima postoji razlika u genetičkoj
strukturi (genetička varijabilnost).
• Aleli određenog gena, hromozomske varijante
(inverzije, translokacije).
Najjednostavnije je uočiti varijabilnost u
spoljašnjem izgledu
• Savremenim metodama se mogu analizirati razlike u građi
proteina, nukleinskim kiselinama.
• DNK može da se iseče “molekularnim makazama” (to mogu
biti i neki enzimi) na delove različitih dužina.
• Dužina zavisi od položaja mesta za sečenje (nije isti kod svih
jedinki).
• Različite dužine fragmenata-znak varijabilnosti.
Metod sekvenciranja
• Najpouzdaniji metod.
• Utvrđivanje redosleda nukleotida u DNK.
Genetička struktura populacije
• Genetičku strukturu čini učestalost različitih
genetičkih varijanti u populaciji.
• Svaka populacija ima svoj genski fond-skup
svih gena u populaciji.
Hardi-Vajnbergov princip
• Posmatra se jedan lokus
koji ima dva ili više
alela; stoga, jedinke u
populaciji imaju
različite genotipove.
• Izračunavanja
učestalosti genotipova i
procena kolike će biti
učestalosti u narednim
generacijama.
• U najjednostavnijem slučaju jednog lokusa sa dva
alela, označena sa A i a, uz frekvencije f(A) = p i
f(a) = q, frekvencije očekivanih genotipova su:
• f(AA) = p2 za homozigote AA ,
• *f(aa) = q2 za homozigote aa, i
• f(Aa) = 2pq za heterozigote.
• p2, 2pq, i q2 su nazvane are Hardy–Weinbergove
proporcije.
• Pritom treba imati u vidu činjenicu da je zbir svih
genotipskih frekvencija (p + q)2), a takav model
predstavlja ukupni iznos svih mogućnosti i mora biti
jednak 1,00. Tako:
• (p + q)2 = p2 + 2pq + q2 = 1.
• Rešenje jednačine je:
• q = 1 − p.
Primer 1.
• U jednoj populaciji su analizirana 4 lokusa.
• Na prvom su nađena 3 alela sa učestalostima: 0.12,
0.7, 0.18.
• Na drugom 2 alela sa učestalostima: 0.37, 0.63.
• Na trećem i četvrtom lokusu nije utvrđena
varijabilnost.
• Koja je srednja proporcija heterozigotnih lokusa?
• I- 2x[(0.12x0.7)+(0.7x0.18)+(0.12x0.18)]=0.4632
• II- 2x0.37x0.63=0.4662
• III- /
• IV- /
• 0.4632+0.4642/4=0.2323
• Hardi-Vajnbergov princip pokazuje da
relativne učestalosti alela i genotipova kroz
generacije ostaju nepromenjene što se naziva
genetička ravnoteža.
• Proces nasleđivanja sam po sebi ne menja
učestalost alela.
• Ovaj princip važi za tzv.”idealnu populaciju” koja je
dovoljno velika, gde se jedinke ukrštaju slučajno, gde
se ne pojavljuju novi aleli kao posledica migracija
jedinki, kao i da ne deluje selekcija.
• Ovakvu situaciju je u prirodi teško naći.
• Na ovaj način se prati održavanje genetičke ravnoteže
kao i uticaji različitih mehanizama na ravnotežu
popučacije.
Inbrinding-ukrštanje u srodstvu
• Ukrštanje u srodstvu između genetički bližih
jedinki; samooplodnja (biljke).
• Ne menja se učestalost alela ali se menja
učestalost genotipova.
• Ispoljava se više homozigota a samim tim i
više recesivnih štetnih mutacija.
• Izolovane zajednice (npr. Amiši).
Populaciona genetika

More Related Content

What's hot

4. Mehanizmi evolucije
4. Mehanizmi evolucije4. Mehanizmi evolucije
4. Mehanizmi evolucije
ltixomir
 
Borba za opstanak. Prirodna selekcija
Borba za opstanak. Prirodna selekcijaBorba za opstanak. Prirodna selekcija
Borba za opstanak. Prirodna selekcija
Ena Horvat
 
Organizacija tela životinja
Organizacija tela životinjaOrganizacija tela životinja
Organizacija tela životinja
Ivana Damnjanović
 
Raznovrsnost živog sveta i principi naučnog klasifikovanja
Raznovrsnost živog sveta i principi naučnog klasifikovanjaRaznovrsnost živog sveta i principi naučnog klasifikovanja
Raznovrsnost živog sveta i principi naučnog klasifikovanja
Ivana Damnjanović
 
Sistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanjeSistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanje
Ivana Damnjanović
 
Biodiverzitet
BiodiverzitetBiodiverzitet
Biodiverzitet
Ena Horvat
 
Oblici interakcije medju genima
Oblici interakcije medju genimaOblici interakcije medju genima
Oblici interakcije medju genima
Srdjan Lukic
 
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Ena Horvat
 
Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
18. Evolucija nervnog sistema
18. Evolucija nervnog sistema18. Evolucija nervnog sistema
18. Evolucija nervnog sistema
ltixomir
 
Evolucija
EvolucijaEvolucija
Mendelova pravila nasleđivanja
Mendelova pravila nasleđivanjaMendelova pravila nasleđivanja
Mendelova pravila nasleđivanja
Ivana Damnjanović
 
Ontogenetsko razviće
Ontogenetsko razvićeOntogenetsko razviće
Ontogenetsko razviće
bidziga123
 
Типови наслеђивања особина
Типови наслеђивања особинаТипови наслеђивања особина
Типови наслеђивања особинаVioleta Djuric
 
Biocenoza
BiocenozaBiocenoza
Nervni sistem čoveka
Nervni sistem čovekaNervni sistem čoveka
Nervni sistem čoveka
Ivana Damnjanović
 

What's hot (20)

Prirodna selekcija
Prirodna selekcija Prirodna selekcija
Prirodna selekcija
 
4. Mehanizmi evolucije
4. Mehanizmi evolucije4. Mehanizmi evolucije
4. Mehanizmi evolucije
 
Teorija evolucije
Teorija evolucijeTeorija evolucije
Teorija evolucije
 
Borba za opstanak. Prirodna selekcija
Borba za opstanak. Prirodna selekcijaBorba za opstanak. Prirodna selekcija
Borba za opstanak. Prirodna selekcija
 
Mozak
MozakMozak
Mozak
 
Organizacija tela životinja
Organizacija tela životinjaOrganizacija tela životinja
Organizacija tela životinja
 
Mejoza
MejozaMejoza
Mejoza
 
Raznovrsnost živog sveta i principi naučnog klasifikovanja
Raznovrsnost živog sveta i principi naučnog klasifikovanjaRaznovrsnost živog sveta i principi naučnog klasifikovanja
Raznovrsnost živog sveta i principi naučnog klasifikovanja
 
Sistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanjeSistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanje
 
Biodiverzitet
BiodiverzitetBiodiverzitet
Biodiverzitet
 
Oblici interakcije medju genima
Oblici interakcije medju genimaOblici interakcije medju genima
Oblici interakcije medju genima
 
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
 
Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017
 
18. Evolucija nervnog sistema
18. Evolucija nervnog sistema18. Evolucija nervnog sistema
18. Evolucija nervnog sistema
 
Evolucija
EvolucijaEvolucija
Evolucija
 
Mendelova pravila nasleđivanja
Mendelova pravila nasleđivanjaMendelova pravila nasleđivanja
Mendelova pravila nasleđivanja
 
Ontogenetsko razviće
Ontogenetsko razvićeOntogenetsko razviće
Ontogenetsko razviće
 
Типови наслеђивања особина
Типови наслеђивања особинаТипови наслеђивања особина
Типови наслеђивања особина
 
Biocenoza
BiocenozaBiocenoza
Biocenoza
 
Nervni sistem čoveka
Nervni sistem čovekaNervni sistem čoveka
Nervni sistem čoveka
 

More from Ivana Damnjanović

An ecosystem includes all the living things (plants, animals and organisms) i...
An ecosystem includes all the living things (plants, animals and organisms) i...An ecosystem includes all the living things (plants, animals and organisms) i...
An ecosystem includes all the living things (plants, animals and organisms) i...
Ivana Damnjanović
 
Specijacija.pdf
Specijacija.pdfSpecijacija.pdf
Specijacija.pdf
Ivana Damnjanović
 
Promene u toku razvića i uticaj hormona na njih.pdf
Promene u toku razvića i uticaj hormona na njih.pdfPromene u toku razvića i uticaj hormona na njih.pdf
Promene u toku razvića i uticaj hormona na njih.pdf
Ivana Damnjanović
 
Obezbeđivanje energije.pdf
Obezbeđivanje energije.pdfObezbeđivanje energije.pdf
Obezbeđivanje energije.pdf
Ivana Damnjanović
 
Nervni sistem.pdf
Nervni sistem.pdfNervni sistem.pdf
Nervni sistem.pdf
Ivana Damnjanović
 
Velike promene u prošlosti.pdf
Velike promene u prošlosti.pdfVelike promene u prošlosti.pdf
Velike promene u prošlosti.pdf
Ivana Damnjanović
 
Čulni organi.pdf
Čulni organi.pdfČulni organi.pdf
Čulni organi.pdf
Ivana Damnjanović
 
Kalendar života.pdf
Kalendar života.pdfKalendar života.pdf
Kalendar života.pdf
Ivana Damnjanović
 
Rast i pokreti biljaka.ppt
Rast i pokreti biljaka.pptRast i pokreti biljaka.ppt
Rast i pokreti biljaka.ppt
Ivana Damnjanović
 
Razvice biljke bez semena.ppt
Razvice biljke bez semena.pptRazvice biljke bez semena.ppt
Razvice biljke bez semena.ppt
Ivana Damnjanović
 
Biljni hormoni.ppt
Biljni hormoni.pptBiljni hormoni.ppt
Biljni hormoni.ppt
Ivana Damnjanović
 
Razmena supstanci kod biljaka.ppt
Razmena supstanci kod biljaka.pptRazmena supstanci kod biljaka.ppt
Razmena supstanci kod biljaka.ppt
Ivana Damnjanović
 
Homeostaza.pdf
Homeostaza.pdfHomeostaza.pdf
Homeostaza.pdf
Ivana Damnjanović
 
Gljive i lišajevi.pdf
Gljive i lišajevi.pdfGljive i lišajevi.pdf
Gljive i lišajevi.pdf
Ivana Damnjanović
 
Polne zlezde.pptx
Polne zlezde.pptxPolne zlezde.pptx
Polne zlezde.pptx
Ivana Damnjanović
 
Polne zlezde.pdf
Polne zlezde.pdfPolne zlezde.pdf
Polne zlezde.pdf
Ivana Damnjanović
 
Dokazi evolucije
Dokazi evolucijeDokazi evolucije
Dokazi evolucije
Ivana Damnjanović
 
Osnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. BiosferaOsnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. Biosfera
Ivana Damnjanović
 
Ћелија
ЋелијаЋелија
Ћелија
Ivana Damnjanović
 
Carstva
CarstvaCarstva

More from Ivana Damnjanović (20)

An ecosystem includes all the living things (plants, animals and organisms) i...
An ecosystem includes all the living things (plants, animals and organisms) i...An ecosystem includes all the living things (plants, animals and organisms) i...
An ecosystem includes all the living things (plants, animals and organisms) i...
 
Specijacija.pdf
Specijacija.pdfSpecijacija.pdf
Specijacija.pdf
 
Promene u toku razvića i uticaj hormona na njih.pdf
Promene u toku razvića i uticaj hormona na njih.pdfPromene u toku razvića i uticaj hormona na njih.pdf
Promene u toku razvića i uticaj hormona na njih.pdf
 
Obezbeđivanje energije.pdf
Obezbeđivanje energije.pdfObezbeđivanje energije.pdf
Obezbeđivanje energije.pdf
 
Nervni sistem.pdf
Nervni sistem.pdfNervni sistem.pdf
Nervni sistem.pdf
 
Velike promene u prošlosti.pdf
Velike promene u prošlosti.pdfVelike promene u prošlosti.pdf
Velike promene u prošlosti.pdf
 
Čulni organi.pdf
Čulni organi.pdfČulni organi.pdf
Čulni organi.pdf
 
Kalendar života.pdf
Kalendar života.pdfKalendar života.pdf
Kalendar života.pdf
 
Rast i pokreti biljaka.ppt
Rast i pokreti biljaka.pptRast i pokreti biljaka.ppt
Rast i pokreti biljaka.ppt
 
Razvice biljke bez semena.ppt
Razvice biljke bez semena.pptRazvice biljke bez semena.ppt
Razvice biljke bez semena.ppt
 
Biljni hormoni.ppt
Biljni hormoni.pptBiljni hormoni.ppt
Biljni hormoni.ppt
 
Razmena supstanci kod biljaka.ppt
Razmena supstanci kod biljaka.pptRazmena supstanci kod biljaka.ppt
Razmena supstanci kod biljaka.ppt
 
Homeostaza.pdf
Homeostaza.pdfHomeostaza.pdf
Homeostaza.pdf
 
Gljive i lišajevi.pdf
Gljive i lišajevi.pdfGljive i lišajevi.pdf
Gljive i lišajevi.pdf
 
Polne zlezde.pptx
Polne zlezde.pptxPolne zlezde.pptx
Polne zlezde.pptx
 
Polne zlezde.pdf
Polne zlezde.pdfPolne zlezde.pdf
Polne zlezde.pdf
 
Dokazi evolucije
Dokazi evolucijeDokazi evolucije
Dokazi evolucije
 
Osnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. BiosferaOsnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. Biosfera
 
Ћелија
ЋелијаЋелија
Ћелија
 
Carstva
CarstvaCarstva
Carstva
 

Populaciona genetika

  • 2.
  • 3. • Populaciona genetika proučava genetičku varijabilnost u populacijama. • Zašto se neke genetičke varijante pojavljuju a neke ne, zašto neke nestaju a druge se održavaju.
  • 4. Šta je populacija? • Skup jedinki ISTE vrste koje istovremeno žive na istom prostoru i mogu se međusobno ukrštati. • Nekada se granice populacija mogu uočiti (npr.ostrvske populacije), ali to nije uvek slučaj. • Mnoge populacije su u kontaktu (prelazak iz jedne populacije u drugu).
  • 5. Genetička varijabilnost • Jedinke jedne populacije nisu identične u genetičkom smislu; među njima postoji razlika u genetičkoj strukturi (genetička varijabilnost). • Aleli određenog gena, hromozomske varijante (inverzije, translokacije).
  • 6. Najjednostavnije je uočiti varijabilnost u spoljašnjem izgledu
  • 7. • Savremenim metodama se mogu analizirati razlike u građi proteina, nukleinskim kiselinama. • DNK može da se iseče “molekularnim makazama” (to mogu biti i neki enzimi) na delove različitih dužina. • Dužina zavisi od položaja mesta za sečenje (nije isti kod svih jedinki). • Različite dužine fragmenata-znak varijabilnosti.
  • 8. Metod sekvenciranja • Najpouzdaniji metod. • Utvrđivanje redosleda nukleotida u DNK.
  • 9.
  • 10. Genetička struktura populacije • Genetičku strukturu čini učestalost različitih genetičkih varijanti u populaciji. • Svaka populacija ima svoj genski fond-skup svih gena u populaciji.
  • 11. Hardi-Vajnbergov princip • Posmatra se jedan lokus koji ima dva ili više alela; stoga, jedinke u populaciji imaju različite genotipove. • Izračunavanja učestalosti genotipova i procena kolike će biti učestalosti u narednim generacijama.
  • 12. • U najjednostavnijem slučaju jednog lokusa sa dva alela, označena sa A i a, uz frekvencije f(A) = p i f(a) = q, frekvencije očekivanih genotipova su: • f(AA) = p2 za homozigote AA , • *f(aa) = q2 za homozigote aa, i • f(Aa) = 2pq za heterozigote. • p2, 2pq, i q2 su nazvane are Hardy–Weinbergove proporcije.
  • 13. • Pritom treba imati u vidu činjenicu da je zbir svih genotipskih frekvencija (p + q)2), a takav model predstavlja ukupni iznos svih mogućnosti i mora biti jednak 1,00. Tako: • (p + q)2 = p2 + 2pq + q2 = 1. • Rešenje jednačine je: • q = 1 − p.
  • 14.
  • 15. Primer 1. • U jednoj populaciji su analizirana 4 lokusa. • Na prvom su nađena 3 alela sa učestalostima: 0.12, 0.7, 0.18. • Na drugom 2 alela sa učestalostima: 0.37, 0.63. • Na trećem i četvrtom lokusu nije utvrđena varijabilnost. • Koja je srednja proporcija heterozigotnih lokusa?
  • 16. • I- 2x[(0.12x0.7)+(0.7x0.18)+(0.12x0.18)]=0.4632 • II- 2x0.37x0.63=0.4662 • III- / • IV- / • 0.4632+0.4642/4=0.2323
  • 17. • Hardi-Vajnbergov princip pokazuje da relativne učestalosti alela i genotipova kroz generacije ostaju nepromenjene što se naziva genetička ravnoteža. • Proces nasleđivanja sam po sebi ne menja učestalost alela.
  • 18. • Ovaj princip važi za tzv.”idealnu populaciju” koja je dovoljno velika, gde se jedinke ukrštaju slučajno, gde se ne pojavljuju novi aleli kao posledica migracija jedinki, kao i da ne deluje selekcija. • Ovakvu situaciju je u prirodi teško naći. • Na ovaj način se prati održavanje genetičke ravnoteže kao i uticaji različitih mehanizama na ravnotežu popučacije.
  • 19. Inbrinding-ukrštanje u srodstvu • Ukrštanje u srodstvu između genetički bližih jedinki; samooplodnja (biljke). • Ne menja se učestalost alela ali se menja učestalost genotipova. • Ispoljava se više homozigota a samim tim i više recesivnih štetnih mutacija. • Izolovane zajednice (npr. Amiši).