zoran

2. Linda
BAKLI - ARČER
druga knjiga iz serijala
Prosvećivanje Pitera Šoka
Naslov originala
Linda Buckley-Archer
The Tar Man
Book II of The Enlightenment of Peter Schock

3. Ketrin Papo-Mjuzard

4. ČITAOCU
Slučajnim otkrićem mogućnosti putovanja kroz vreme u jednoj laboratoriji u Darbiširu
dvoje se dvanaestogodišnjaka našlo na burnom putu kroz vekove, i činilo se da ništa ne može
zaustaviti jednom pokrenut sled događaja započet neverovatnim susretom zlatnog labradora, Van
der Grafovog generatora i antigravitacione mašine.
Kaže se da tek nedaća pokaže nečiju pravu prirodu. Ako je zaista tako, onda će događaji
opisani u ovom tomu jasno iscrtati likove Pitera Šoka i Kejt Dajer. Naime, kako je i prethodno
reče no, upravo u trenutku kada su deca poverovala da osamnaesti vek zauvek ostavljaju za
sobom, zadesi ih novi splet okolnosti zbog kojeg će saznati koliko su zapravo hrabri. Kejt i njen
otac, doktor Dajer, uspeli su da se vrate u svoje vreme, no Piter ostade zarobljen u hiljadu
sedamsto šezdeset trećoj, a njegovo mesto zauze Katrani, zlikovac kojem izgleda beše suđeno da
put ukrsti s njihovim.
Doktor Dajer se osećao krivim što je u naš vek dospeo Katrani, plaćenik pokvarenog lorda
Laksona i jedan od najdarovitijih i najozloglašenijih zločinaca londonskog podzemlja tog doba.
Beše to čovek kojeg su, još kao mladića, bili obesili zbog zločina koji nije počinio, a nakon što je
nekim čudom na samim vešalima uspeo da prevari smrt, postade ogorčen na svet koji beše tako
surov prema njemu. Međutim, doktor Dajer je prenaglio okrivivši smesta sebe - uostalom, ko
može da zatvori jednom otvorenu Pandorinu kutiju?
Beše od velike pomoći što je uz Pitera, zaglavljenog u hiljadu sedamsto šezdeset trećoj,
bio Gedeon Simor. Nekadašnji pomoćnik lorda Laksona zajedno s Katranim, Gedeon se
sprijateljio s decom dovodeći time sebe u veliku opasnost. Iako je kratko vreme bio secikesa,
Gedeon je častan mladić koji je, kako je pastor Ledberi imao običaj da kaže, bio savesniji od bilo
kog sveštenika koga zna. Baš kao i u prvom tomu ove povesti, i ovde povremeno posegnem za
Gedeonovim jedinstvenim svedočenjem, knjigom Život i doba Gedeona Simora, secikese i
gospodina iz hiljadu sedamsto devedeset druge.
O ključnoj ulozi koju je Gedeon Simor imao u razornim dešavanjima izazvanim otkrićem
putovanja kroz vreme tek će biti reči. Međutim, ovaj tom mora pre svega predstaviti priče dvoje
likova - Katranog, koga zvahu i Modrokožac, i Kejt Dajer. On prati razbojnikov uzbudljiv ulazak
u dvadeset prvi vek kao i devojčicinu hrabru i nepokolebljivu potragu kroz vreme za svojim
mladim prijateljem Piterom Šokom.
Nije ovo priča o počecima punim nade i završecima bez briga; ovo je priča o likovima
koji su se zatekli u mučnoj situaciji ne znajući - baš kao ni svi mi - kako će se sve završiti, ali koji
su uvek svesni da ih jedino nada i odlučnost dele od propasti. Markiz De Monfaron, oduvek pun
čvrste vere u nauku i istinu, veoma je voleo filozofiju, kao što ćete i videti. Kejt je pribeležila
neke njegove misli jer su joj pružale utehu kad nije uspevala da pojmi vreme. Zamolila me je da
neke od njih iznesem i ovde, što ću sa zadovoljstvom učiniti.

5. Vreme nije naš gospodar, uprkos nemilosrdnom njihanju klatna. Koristeći moć Sećanja i
Mašte, zar ne plivamo proizvoljno kroz reke Vremena, zaranjajući i u sopstvenu Prošlost kao i
Budućnost? Shodno tome, utisak da je vreme stalno čista je iluzija. Prolaženje Vremena, tako
nevažno dok sanjamo, ne osećamo tokom rada i zapravo ga iskusimo tek u stanju krajnje dosade.
Stoga, ne dozvolite da Vreme gospodari vama, no se trudite da sami zagospodarite Vremenom.
Citoyen Montfaron, ci-devant Marquis de Montfaron, 1792
(Građanin Monfaron, nekadašnji markiz De Monfaron, 1792)

6. Nisam spavao te noći za koju sam strahovao da mi je poslednja na ovom svetu. Umesto
toga, u mislima sam putovao po poznatim predelima svog života i pokušavao da ga pojmim.
Grozničavi um vršljao je između užasa omče što će mi istisnuti poslednji dah, gneva zbog svog
nepravednog stradanja, i slepe, jalove nade da se moja priča neće završiti - barem ne još.
Nisam spavao. Kako sam mogao propustiti i tren života koji mi je preostao? Biti živ!
Misliti i osećati i videti i dodirivati! No, kad je nad zatvorom Njugejt osvanula zora, verujem da
sam se pomirio s Bogom pa sam se molio, i to ne samo za sebe već i za onog koji me je lažno
optužio: lorda Laksona.
Često sam tokom narednih godina žudeo da se prisetim tih mračnih sati u prokletoj
tamnici - ne zbog užasa koji su nosili, no zbog jasnoće koju su mi darivali duši. Jer ništa nije
dragocenije od samog života - i ništa nije lakše manje ceniti. Nikada ne zaboravljam dug prema
svojim spasiocima koji su se izložili ogromnoj opasnosti ne bi li me iščupaii iz čeljusti smrti u
Tajbernu: pokojnom ser Ričardu, pastoru Ledberiju, ali nadasve Kejt i Piteru.
Tračak nade da će se Piter milošću Božjom jednoga dana ponovo sresti s drugaricom iz
detinjstva još uvek postoji, no više o tome ne pričamo. Međutim, i u tome postoji izuzetak. Na
godišnjicu dana kad je meni život pošteđen, a Piteru oduzeto sve što je rođenjem stekao, pastor
Ledberi je dugo imao običaj da dolazi u Hotorn Kotidž noseći boce svog najboljeg crnog vina.
Sedeći pod ogromnim granama hrasta i pred prizorom sunca što zalazi nad dolinom koja je
primila Pitera u naš vek pre toliko mnogo godina, nas trojica bismo nazdravili životu, odsutnim
porodicama te zdravlju i sreći gospodarice Kejt.
Naravno, tog istog dana, prvog avgusta hiljadu sedamsto šezdeset treće, zauzevši
Piterovo mesto pokraj čarobne mašine, Katrani mu ukrade i život koji mu je po pravu pripadao.
Budući da smo obojica prevarili smrt na vešalima, Modrokožac i ja smo duboko povezani. Sada
ga žalim više no ikada jer iskreno razumem koliko ga je gnev sprečio da oseti sreću na svetu.
Mnogo puta sam se pitao šta je pronašao u Piterovom veku i kako je iskoristio život koji je ukrao.
Život i doba Gedeona Simora,
secikese i gospodina, 1792.

7. PRVO POGLAVLJE
Ulica Oksford
U kojem se Katrani prvi put susreće s dvadeset
prvim vekom, a Kejt i doktor Dajer se dogovaraju
da sakriju istinu od policije
Beše kasno popodne tridesetog decembra, poslednje subote božićnih praznika, i London
je obavila ledena magla. Smračilo se još u četiri, a na narandžastom odsjaju uličnih svetiljaka
videle su se kapljice vlage kako plešu na hladnom vazduhu.
Na Trgu Trafalgar galebovi, primorani oštrom zimom da zadu dublje na kopno, smestiše
se Nelsonu na glavu. U parku svetog Džejmsa pelikani su se klizali po zaleđenim jezercima.
Robna kuča Harods, gorostasnih linija istaknutih milionima svetlucavih lampica, izgledala je kao
luksuzni putnički brod što plovi niz Najtsbridž. Na istoku grada, vrhovi džinovskih nebodera, kraj
kojih je katedrala svetog Pavla delovala sičušno, gubili su se u magli odajući prisustvo jedino
signalnim svetlima koja su žmirkala kroz koprenu kao ukleti svemirski brodovi.
U međuvremenu, u vlažnoj, mračnoj uličici blizu Ulice Oksford - puta koji je u prošlosti
vodio do gubilišta u Tajbernu - jedan beskućnik trpao je listove novina u jaknu i prekrivao se
ćebadima. Njegov crno-beli pas, s dosta ovčarske krvi u sebi, ležao je pored njega drhteći. Odjeci
ulične buke i kap kap kap oštećenog oluka ubrzo uspavaše čoveka pa se i ne promeškolji kad mu
pas ustade i dugo, preteći zareža. Da je pogledao naviše, beskućnik bi ugledao kako se, nekoliko
metara dalje, nad njim nadnela crna silueta na crnom, jedna oprezna prilika s trouglastim šeširom
što je sasvim nepomično sedela na snažnom konju. Glava mu beše iskošena kao da nešto
osluškuje. Zadovoljan što je sam, tamni lik se pognu i položi obraz uz vrat konja ispuštajući
zadržavani dah.
„Kakvo li je ovo mesto", požali se on konju na uho, „kad za tobom pošalju čitavu vojsku
jer si ukrao samo jednog ata? Mada priznajem da ti zaslužuješ mesto čak i u štalama Tempest
Hausa. Imaš duha - zadržaću te ako budem mogao.“
Katrani potapša konja po vratu i otre znoj s čela, mada mu svaki živac i mišić behu napeti,
spremni za beg ili borbu. U godinama koje je proveo kao plaćenik lorda Laksona stekao je
reputaciju užasnog čoveka. Tek nekolicina su se usudili da mu se suprotstave, a i oni su se ubrzo
predomislili. Bacio je mrežu preko toliko hulja u Londonu da je samo jednim trzajem mogao
privući sve i svakog. Ništa se nije dešavalo bez njegovog znanja. No ovde, gde god to „ovde“
bilo, beše sam i nepoznat i potpuno zbunjen. Iznenada mu sinu da je dolaskom ovde izgubio sve -
osim sebe. Nagonski dotače ožiljak na mestu gde mu se jednom davno omča urezala u meso.
Treba mi sklonište, pomisli. I vodič po ovom novom svetu...
Katrani je znao tačno gde se nalazi, a opet je bio izgubljen. Putevi behu isti, ali sve na
njima drugačije... Bio je to London, ali London prepun paklenih kočija što su se vrtoglavom
brzinom kretale same. Zvuci, mirisi i prizori ovog poznatog ali stranog grada razarali su mu čula.

8. Nadao se da će ga čarobna mašina odvesti u neku začaranu zemlju pločnika prekrivenih zlatom, a
ne ovde...
Odjednom postade svestan blagog škriputanja đonova po šljunku iza njega. Potom mu
svetlost baterijske lampe obasja duboki ožiljak koji se kroz kratku plavetnocrnu bradu spuštao od
čela do vilice. Katrani se osvrnu.
„Stani! Policija!“, začu se povik.
Katrani ne odgovori, već obode konja kojeg je pre dva sata ukrao od policajca na
Hempsted Hitu. Ne oklevajući ni trenutak, konj i jahač glatko preskočiše lutalicu i utrčaše u
svetinu.
Grozničavi lavež ubrzo se izgubi u navaii buke s najprometnije ulice na svetu.
Divljeg pogleda, Katrani je izbezumljeno zurio oko sebe. Beše vreme božićnih rasprodaja
i polovina Londona je nakon nedelju dana prejedanja izašla da kupi nešto po povoljnoj ceni.
Ulica Oksford vrvela je od kupaca, toliko zbijenih da se i nekoliko metara prelazilo samo uz
mnogo odlučnosti. Beskrajni potoci crvenih autobusa na sprat i crnih taksija kretali su se brzinom
puža niz široku saobraćajnicu dok su im se auspusi pušili na hladnoći.
Katrani potera konja dalje, uzalud pokušavajući da probije i vrst zid pešaka koji su vikali i
sprečavali ga da prođe. Srce mu je tuklo. Upao je u sopstvenu zamku. Besno se korio.
Maloumniče! Jesi li za izgubio i hrabrost i pamet? Zar nisi dovoljno razuman da pogledaš pred
sebe pre no što skočiš?
Da je mogao, Katrani bi pokosio te ljude kao konjički oficir koji juriša na neprijateljsku
pešadiju. Međutim, jedva je mogao i da se pomeri. Beše zarobljen. Prelazeći pogledom po
okolini, on spazi grupu muškaraca u tamnoplavim uniformama kako izlaze iz uličice i grubo se
probijaju prema njemu, opasni kao bilo koja banda razbojnika koju zna. Bilo je još čudnije što je
jedan od njih vikao u mali predmet prislonjen uz usne.
Svi su se tiskali i gurali ga vičući mu da se makne s puta. Svi osim devojčice koja je
posegnula da pomazi vlažnu gubicu konja. Majka je brzo zgrabi za ruku. Oči Katranog se
zažariše. Nisam dovde stigao da bih pao na prvoj prepreci! Neće me uhvatiti! Neće! Saže se
potom u mnoštvo pešaka koji su ga pritiskali i podiže se nazad stežući veliki crni kišobran kao da
je mač. Poče da ga zariva u svetinu bodući ljude u grudi i preteći da će ih udariti po glavi ne bi li
ih naterao da se pomere. Njihova prodorna vriska stiže do policajaca, koji ponovo stadoše da se
probijaju kroz gužvu. Međutim, Katrani je ubrzo osvojio mali krug slobodnog prostora po kojem
je mogao da manevriše. Poterao je konja unazad dokle god je mogao i prošaptao mu nešto na
uho. Policajci, sada udaljeni samo nekoliko metara od njega, zabezeknuto su posmatrali ovo
razmetanje umećem jahanja kakvo verovatno više nikada neće videti.
Katrani je na trenutak potpuno umirio konja pa ga potom naterao na veličanstven skok.
Četiri kopita zagrmeše po krovu crnog taksija. Buka beše zaglušujuća. Sve se glave okrenuše da
pronađu izvor pometnje. Klizeći i zanoseći se po sjajnom metalu, konj nije mogao dugo da ostane
na mestu pa ga Katrani, dok mu je dugi crni kaput lepršao, povede na sledeći taksi pa na sledeći i
na sledeći... Unezvereni putnici pohrliše napolje iz vozila. Pešaci se ukipiše. Posmatrajući s mesta
na krovovima turističkih autobusa, ljudi su zijali u neverici u prizor Katranog i njegovog konja
koji igraju školice po taksijima od robne kuće Selfridžis pa dok nije prošao prodavnicu Džon
Luis. Vrisku uskoro zameniše smeh, zvižduci i bodrenje, kao i gnevni povici mnogobrojnih
razjarenih taksista. Blagi osmeh zatitra na usnama Katranog i taman kad mu sinu da strgne
trouglasti šešir i pokloni se, postade svestan neprirodnog vetra i ravnomernog bubnjanja od kog
se zemlja pod njim tresla. Podiže pogled.
Policijski helikopter se polako spuštao. Lebdeo je pravo iznad Katranog, dok su mu se
krila propelera pri okretanju stapala u nejasnu, mučnu sliku. Kad zatutnja dubok glas, poput

9. božjeg, Katrani podiže ruku ka licu i vidno preblede, skamenjen od straha.
„Siđi s konja! Siđi s konja i lezi na zemlju!“
Snop zaslepljujućeg plavičastobelog svetla šarao je po Katranom. Igrao je glavnu ulogu,
obasjan kako bi ga svi videli. Posetilac iz hiljadu sedamsto šezdeset treće ne bi smislio javniji
ulazak u dvadeset prvi vek sve da je unajmio i najboljeg reklamnog agenta u Londonu.
Pilotov pojačan i neprirodan glas odbijao se o visoke zgrade i odjekivao u magli:
„SIĐI S KONJA! SMESTA!"
Katrani se nije pomerao - nije ni mogao. Helikopter se spusti još niže. Nehotice se
uhvativši za trouglasti šešir da ga vetar ne oduva, on kao da tom jednostavnom radnjom razbi
čaroliju. Uspe nekako da skloni pogled s džinovske leteće zveri pa hitro osmotri okolinu tražeći
prolaz. Krajičkom oka spazi sporednu uličicu koja mu se učini poznatom. Moleći se da ne naiđe
na slepu ulicu, on oštro povuče uzde i potera konja. Ovde gužva nije bila prevelika, pa Katrani
nesmetano izbi van kruga svetlosti i nestade u tamnim senkama. U strahu da ne izgubi plen iz
vida, pilot helikoptera smesta polete naviše i uputi se prema južnom delu Ulice Oksford.
Upravljao je reflektor ka poluosvetljenim pločnicima obuhvatajući zbunjene kupce njegovim
moćnim snopom, no odbeglog konjanika nigde ne beše. Katrani izbi iz uličice i vrtoglavom
brzinom projuri kroz splet mirnijih ulica prema Pikadiliju. Hrlio je napred bez zastajkivanja ili
usporavanja. Sreo je nekoliko onih čudnovatih kočija što su se kretale bez konja i kad god bi ih
ugledao, pojurio bi pravo na njih, neustrašivo vrteći kišobranom i izazivajući ih da ga napadnu.
Strategija je upalila svaki put - kočije bi smesta uz škripu stale. No kako su malo kuraži imali
njihovi putnici, krijući se iza tih čudnih, zaobljenih prozora! Svega mi, mekši su od mlekarica.
Zašto mi se ne suprotstave?
„Zar u ovom gradu niko ne jaše?“, povika on mladiću u crnom mini kuperu. „Gde su
konji? Gde je prašina?“ Zaprepašćeni čovek polako odmahnu glavom.
Katrani odjaha. Galopirao je sve dalje, ali je neprekidno iznad i iza sebe osećao tutnjavu
leteće zveri koja se približavala. Prikrivao je trag, krio se po ulazima i uspeo da nadmudri
vazdušnog goniča. Dok je jahao, pored njega bi na tren kroz stakla blesnuli prizori neverovatne
raskoši - neobični kostimi i svetlucavi dragulji, obasjani svetlima jarkim poput sunca. Kad ima
tako moćne sveće ili lampe, mislio je, grad nikada ne mora da spava. Krijumčari, razbojnici i
ubice bili bi na muci da nađu dovoljno mračno mesto za svoje poslove.
Sirene su i dalje posvuda zavijale ali, baš kao i neumorno zujanje helikoptera, jeziva buka
je počela da se gubi u daljini. Katrani dozvoli sebi da uspori pa prouči nebo. Na zapadu se kroz
kovitlanje magle jedva probijala nejasna bela linija svetla helikoptera. Katrani odahnu.
Konj se umarao. S sapi mu se dizala para, a disao je u kratkim rzajima. Katrani skrenu za
ugao i nađe se na velikom trgu pa odluči da se nakratko odmori u ograđenoj bašti smeštenoj u
sredini. Prošapta nešto konju na uho, coknu jezikom i odgalopira do gvozdene ograde. Konj je
glatko preskoči i zaustavi se pod krošnjama. Trg beše pust ne računajući nekoliko parova što su
se šetali duž oboda. Katrani skliznu s konja i potapša ga po vratu.
„Bio si dobar, prijatelju", reče. Konj bučno frknu kroz baršunaste nozdrve i saže se da
otkine poneku stabljiku preostalu na pokošenom travnjaku. Katrani ode do jedne drvene klupe
pored pošljunčane staze i svali se na nju. Uhvatio se za glavu. Drhtao je - da li zbog hladnoće ili
opasnosti, nije znao.
Katrani ne primeti policijski automobil koji skliznu na Trg Barkli i čiji vozač ugasi motor
i progovori u svoj radio čim spazi konja. Polako i tiho, dva policajca izađoše iz automobila i
uspentraše se preko ograde, nečujno doskočivši na vlažnu zemlju.
Katranog trže siva veverica koja je vršljala po omotima u kanti za smeće pored njega. On
podiže pogled. Istog trena ugleda red lepih, visokih zgrada na istočnom delu trga. Uznemiren,

10. hitro se uspravi i pogleda prvo ka zapadu pa potom i ka jugu. Srce mu poskoči. Da nije na Trgu
Barkli? Da li bi to ogromno zdanje moglo biti Lendsdaun Haus? Zabaci glavu i zagleda se u
najviše grane golog drveća. Ovo drveće mora da je staro gotovo dvesta godina!
„Kako li je, zaboga, ovo moguće?“, uzviknu on. „Ovo jeste Trg Barkli!“
Koliko prošlog meseca bio je ovde s lordom Laksonom u poseti gospodinu Adamsu,
arhitekti, koji je njegovog gospodara pokušavao da nagovori da proda kuću u Ulici Berdkejdž
Vok i izgradi petospratnicu tu na Trgu Barkli. Međutim, toga dana na vidiku ne beše nijednog
jedinog drveta, a rad na fasadi Lendsdaun Hausa tek je bio započet! Odjednom mu sinu da je od
početka shvatao zašto mu je ovaj London istovremeno i znanac i tuđin - ali to sebi do sada nije
mogao da prizna.
„Propao sam!“, viknu on. „Mašina me je dovela u budućnost! Kako da se vratim kući?“
„Da li je ovo vaš konj, gospodine?“, upita miran, dubok glas iza njega.
Katrani se okrete. Dovoljno je puta u životu bio iznenada napadnut da bi znao da ne sme
oklevati. Čim je spazio dva muškarca obučena u iste uniforme kao i njegovi goniči u Ulici
Oksford, on im se baci pravo prema nogama i uhvati po koleno obojici te se ovi spotakoše i
padoše jedan preko drugog. Pre no što se uopšte podigoše na noge, Katrani je već bio na konju i
galopirao pošljunčanom stazom ispod golog drveća. Policajci otrčaše do automobila i zatražiše
pojačanje preko stanice.
Katranom je srce divlje lupalo. Ovi vojnici, u tim ružnim tamnoplavim uniformama i s
tom podšišanom kosom, očigledno nisu nameravali da odustanu od potere. On je bio lisica, a
gonio ga je čopor pasa. Odasvud su trubile sirene. Potom začu kako helikopter menja pravac
kretanja i dolazi sve bliže. Nije shvatao kako im je to uspevalo, no beše ubeđen da su vojnici
mogli da se sporazumevaju s velike udaljenosti...
Morao je naći put do svojih starih skloništa, potražiti utočište u crkvi svetog Pavla u
Kovent Gardenu. Po svaku cenu mora izbegavati glavne puteve, gde bi bio lak plen za leteću
zver. Umesto toga uputiće se na jug prema parku Grin pa potom ka Trgu Lester, trudeći se da
izbegne Pikadili.
Međutim, kad je skrenuo u Ulicu Dover, dočeka ga još jedna kočija bez konja, ovoga puta
s bleštavim plavim svetlima na krovu i sirenom koja je zavijala tako oštro da su ga uši zabolele.
Krenula je prema njemu neverovatnom brzinom. Katrani tako snažno povuče uzde da se konj
prope. Vrati se potom i osvrnuvši se spazi još dva policijska automobila kako mu se približavaju
iz pravca Trga Barkli. Jedno vreme je bežao prema Ulici Olbermarl, međutim, bojeći se da će ga
prisiliti da ujaše na sam Pikadili, gde bi bio suviše izložen, on naglo trže uzde i skrenu pravo u
Ulicu Nju Bond. London je bio odeven u drugačiju, nakinđurenu odeću, no skelet mu beše isti.
Poznavao je on ove ulice. Bezglavo je galopirao dalje, no koji trenutak kasnije i bez okretanja je
znao da su mu goniči opet za petama.
„Dakle“, povika on konju, „izgleda da si ti poslednji at u Londonu, a mene će uhvatiti
ljudi rešeni da me ugoste na način koji bih ja radije odbio... Ia! Prokleti bili, kažem ti ja! Ako su
se već nameračili da nas ščepaju, e nećemo im se predati lako!“
Skrenu pravo u Berlington Arkejd1
i mada je kroz stakleni tunel sav od luksuznih radnji
punih kristala, srebra, dragulja i svile jahao kao bez glave, ostade zabezeknut prizorom tako
bogatog ulova. Bilo je već vreme zatvaranja i u prolazu je ostalo tek nekoliko ljudi. Vazduhom je
odzvanjao zaglušujući zvuk udaranja kopita o uglačani kamen.
„Stani!“, povika Katrani i snažno povuče uzde. Konj se namah prope pa se uz zanošenje
zaustaviše pred izlogom jedne zlatare. Oči Katranog proždirale su čitavo bogatstvo u dragom
1
Tržni centar u Londonu u obliku zasvođenog prolaza. (Prim. prev.)

11. kamenju i zlatu što je počivalo na golubijesivom baršunu pred njim. Žena u kašmirskom kaputu i
s niskom bisera oko vrata stajala je drhteći pred istim prizorom. Katrani beše zapanjen slikom
safira veličine oraha, svetlucavog pod reflektorom, isto koliko i žena tamnom prilikom što se
nadnosila nad njom. Osećala je vrelinu s konjskih sapi. Gromoglasna rika policijskih motocikala
što uleću u prolaz razbi čaroliju safira, no Katrani nije nameravao da pobegne bez ikakve
nagrade. U tren oka pažnju s izloga preusmeri na ženinu ogrlicu. Zgrabi joj bisere i oštro ih
povuče. Niska se prekide, vrat joj ostade go, a lice joj se sledi od zaprepašćenja. Dva moćna
motocikla protutnjaše pored nje dok je, otvarajući i zatvarajući usta kao riba na suvom,
posmatrala kako Katrani zajedno s njenom ogrlicom - nestaje prema Pikadiliju.
Na nekoliko stotina metara odatle nalazio se Trg Pikadili. London se budio ulazeći u noć.
Uličnu vrevu obasjavale su ogromne treperave neonske reklame, crni taksiji dovozili su posetioce
pozorišta do Avenije Šaftsberi, a parovi su ruku podruku stajali pred restoranima i proučavali
jelovnike. Velika grupa mladih turista sedela je po ivici fontane ispod kipa Erosa. Pili su iz
konzervi, obučeni u majice kratkih rukava uprkos velikoj hladnoći. Jedan je snimao svoje
prijatelje kako stoje na stepenicama podno fontane smejući se i luckasto pozirajući. Iznenada
prestaše s ludiranjem i pažnju im privuče nešto iza mladića, pa se on okrete i usmeri objektiv ka
prizoru koji ne beše predstavljen u turističkoj brošuri.
Usamljena prilika na konju galopirala je prema njima, probijajući se kroz gužvu na
trotoaru i između vozila na ulici. Pred njim su ljudi očajnički hrlili da mu se sklone s puta. Kad
jedan zaprepašćeni vozač zakoči pravo ispred njega, konjanik prosto skoči na krov automobila
pre no što nastavi put do Trga Pikadili.
„Čoveče!“, uzviknu mladić i usmeri kameru ka goničima Katranog. Čitav talas policijskih
automobila i motocikala s bleštavim svetlima i sirenama koje zavijaju prostirao se celom širinom
ulice. Nad svima njima ljutito je lebdeo helikopter, kao osa što se ustremila da ujede.
Mladić preusmeri kameru ka jahaču. Ovaj je nosio čudnovat crni šešir, a pored izraza
snažne usredsređenosti, dečak na njegovom licu spazi i nepogrešivi blesak uživanja. Surfer na
vrhu talasa policijskih automobila! Ovaj lik se zapravo zabavljao! Mladić uzviknu bodreći ga. Šta
god da je taj čovek uradio, svakako se zamerio policiji - pobesneli su!
Kad se jahač približi stanici metroa na Pikadiliju i ugleda reku ljudi koja silazi pod
pločnik, on nakratko uspori. Hitro pogledavši preko ramena u talas policijskih automobila koji su
mu se približavali, on iznenada skrenu za sto osamdeset stepeni i preko strmih stepenica nestade
u londonskom metrou. Konj je toliko verovao svom novom gospodaru da je rado otkasao dole,
baš kao da svakog dana hvata voz. Iznad njih, policijski automobili i motocikli uz škripu se
zaustaviše. Putnici počeše unezvereno da beže uz stepenice, no ubrzo su morali da se pribiju uza
zidove zbog čitave vojske uniformisanih policajaca koja je nagrnula pred blagajne jureći
razbojnika na konju koji je širom Londona rušio sve pred sobom.
Nekoliko trenutaka kasnije, nedugo pošto je konj mirno dokasao nazad na ulicu, na
drugom izlazu se pojavi čovek u prevelikom sakou od tvida. Imao je dugu crnu kosu koja mu je u
repovima padala po kragni i licu prikrivajući mu gadan ožiljak na obrazu. Čovek se spuštene
glave i s rukama u džepovima zaputi u pravcu Kovent Gardena.
Kejt se probudi uz vrisak. „Pitere!"
Doktorka Pireti, koja je vozila iznajmljeni karavan autoputem Ml kroz gustu maglu,
nehotice od šoka naglo cimnu volan.
„Opa!“, uzviknu ona. „Ovo je bilo za dlaku!“
Kejtina labradorka Moli, smeštena u prtljažniku, poče da cvili i podiže zlatnu glavu iznad

12. zadnjeg sedišta da je lizne po licu. Kejtin otac, doktor Dajer, odgurnu psa od nje.
„Sve je u redu, Kejt“, umirivao ju je. „Na sigurnom si. Spavaš već čitavu večnost -
propustila si svu zabavu...“
„Gde sam, tata? Šta se dešava?“
Kejt se još nije sasvim rasanila i osećala se slabo, zbunjeno i izgubljeno.
„Ideš kući. Anita nas vozi u Darbišir.“
„Anita?“
„Doktorka Anita Pireti - iz Nase. Pričao sam ti o tome - ona i Ed Džejkob došli su iz
Amerike kad su čuli da ste ti i Piter nestali iz laboratorije. Ona je vođa tima koji proučava
antigravitaciju...“
„Previše je to za nju!“, pobuni se doktorka Pireti svojim melodičnim kalifornijskim
naglaskom. „Jadno dete jedva da je svesno!“
„Anita i Ed uspeli su da nas izvuku iz Hempsted Hita ne privlačeći preveliku pažnju na
sebe.“
„Da su nas spazili“, nasmeja se doktorka Pireti, „već bismo bili uhapšeni! Tvoj tata i ja
smo sigurno izgledali malčice sumnjivo unoseći onesvešćenu devojčicu i psa u automobil tako po
mraku...“
„Ni Ed nije bio bolji - trudio se da izgleda nehajno dok je gurao antigravitacionu mašinu u
onaj ogromni beli kombi...“ „Bolje ogroman nego premali! Kejt, ne možeš da zamisliš koliko mi
je drago što smo se konačno upoznale..."
No Kejt je nije slušala.
„Tata!“, viknu ona ne obraćajući pažnju na doktorku Pireti. „Šta se desilo s Piterom? Gde
je? Je li uspeo da se izvuče?“ Nastade kratka tišina. „Ne. Piter nije došao s nama. Katrani je
zauzeo njegovo mesto... ništa nisam mogao da učinim...“ „Ali moramo se vratiti! Ne možemo ga
tamo ostaviti samog!“ „Vraćam te prvo majci pa ćemo onda odlučiti šta dalje da radimo...“
„Šta tu ima da se odlučuje? Moramo se vratiti po njega!“ „Psst... Kejt, smiri se. Sve će biti
u redu.“
„Ali vratićemo se po njega, zar ne? Obećala sam da bez njega nikada neću napustiti
osamnaesti vek!“
„Naravno da ćemo se vratiti, dušo, ali želim što pre da te odvedem majci... Dovoljno je
propatila. Braću i sestre da ti i ne spominjem. Sem je bio prisutan kad sam javio vesti mami. Bio
je van sebe - nisam znao da li se smeje ili plače.“
„Jadni Sem.“
Kejt duboko uzdahnu i dopusti da joj se umorni kapci sklope, no živa uspomena na Pitera,
kojeg antigravitaciona mašina odbacuje od sebe, smesta joj se ponovo ukaza, pa na delić sekunde
nanovo prožive užas tog trenutka. Ta neverica u Piterovim tamnim očima dok je nestajao s
vidika... Kejt nesvesno zadrhta i položi ruku na čelo.
„Boli te glava?"
Kejt klimnu.
„I mene. Daću ti neki lek za to.“
„Misliš li da i Moli ima glavobolju?"
„Verovatno."
Kejt se osvrnu i pomazi Moline meke uši.
„Dobra kuca.“
Doktor Dajer nasu malo vrelog, slatkog čaja iz termosa i dodade ga Kejt. Ona proguta
lekove koje joj je pružio pa halapljivo smaza i čokoladu, koja je po njegovim rečima trebalo da
odagna odvratan ukus.

13. „Mmm... Nedostajala mi je čokolada.“
Otac joj se nasmeši. „Dobro, hoćeš li ti pozdraviti Anitu?“
„O, izvinjavam se. Zdravo, Anita."
„Drago mi je što smo se upoznale, Kejt“, reče doktorka Pireti. „Bila si na čudesnom i
jedinstvenom putovanju - ali iskreno se nadam da ga više niko neće ponoviti!"
„No moramo se vratiti po Pitera!“, uzviknu Kejt uspaničeno.
„Naravno da hoćemo“, reče doktor Dajer brzo.
„Ali zasada barem moramo biti zahvalni što je Piter s prijateljima. Gedeon će se brinuti o
njemu dok ne budemo u prilici da ga spasemo..."
„Ali, tata, Gedeon je u bekstvu!“
„Pa, ako Piter jeste s Gedeonom, obojica će onda jedno vreme morati da se skrivaju, zar
ne? A Gedeon bolje od svih zna kako da se snađe u nevolji. Ako mora da se izgubi i ostane
izgubljen u hiljadu sedamsto šezdeset trećoj, to će i uraditi. Ne može se to porediti s današnjim
društvom, gde sigurnosne kamere prate svaki tvoj pokret.“
„Zaklela sam se da se neću vratiti bez njega. Osećam veliku krivicu što je on još uvek
tamo, a ja ovde..“
„Nisi ti za to kriva! Kejt, zaista bi trebalo da se odmoriš dok još imaš prilike. Izgledaš
gore nego što se ja osećam, a na farmu stižemo tek za koji sat.“
„Ali...“
„Nema ali. Moraćeš da se strpiš dok ne sredimo ovu zbrku... U redu?“
Kejt nevoljno klimnu. Ušuška se uz oca i zatvori oči. Osećala se grozno, kao da se
oporavlja od neke teške bolesti. Povremeno se trzala iz sna, tek delimično svesna brujanja motora
i isprekidanog razgovora između svog oca i žene s američkim naglaskom. Jednom se probudila i
bunovno upitala: „Gde je Katrani?“
„Ne znam, dušo. Kad sam se probudio, već je nestao.“
Kad se uverio da je Kejt konačno zaspala, doktor Dajer s doktorkom Pireti popriča o tome
šta bi trebalo da svi, a pre svega Kejt, kažu policiji - Piterove roditelje da i ne spominje. Složili su
se da im ne preostaje ništa drugo sem da tvrde kako Kejt pati od amnezije. Morala bi reći kako se
ne seća ničega što joj se desilo nakon jurnjave niz hodnik za Moli.
„Da li će po tvom mišljenju Kejt biti u stanju to da izvede?“, upita doktorka Pireti.
„Razume ona koliko je sve ovo važno. Znam da će dati sve od sebe. I mada joj inspektor
Viler neće dati mira šta god mu bude rekla, biće joj mnogo lakše da poriče kako se ičega seća
nego da smisli neku neuverljivu priču koju će inspektor Viler sa zadovoljstvom razbucati. Ako
namiriše ma i najmanji dašak istine, propali smo. Nikako nećemo uspeti da prikrijemo tragove."
Nastade tišina dok je automobil jurio kroz maglovitu noć prema Darbiširu. Nakon
određenog vremena doktor Dajer reče: „Žao mi je što nisam uspeo Piteru da kažem kako je otac
pokušao da popriča s njim telefonom baš pre nego što su on i Kejt katapultirani kroz vreme...
Navodno su se nešto ozbiljno posvađali. Nekoliko puta sam želeo to da mu kažem, no uvek je
bilo nekoga u blizini i nisam našao pravi trenutak. Ne znam kakva je Piterova poslednja
uspomena na oca, ali sam siguran da nije prijatna. No sada je prekasno...“
„Nemoj to sebi prebacivati, Endru. Kako si mogao da znaš da će dečak odskočiti od
mašine i da ćete zlikovca povesti iz osamnaestog veka u dvadeset prvi?“
„Svejedno se osećam odgovornim... Nego, šta planiraš da učiniš s antigravitacionom
mašinom?"
„Rekla sam Edu Džejkobu da je drži zaključanu u kombiju sve dok ne pronađe bezbedno
mesto da je sakrije. Potom želim da ode nazad u Ameriku i popriča s Rasom Merikom s
Tehnološkog instituta u Masačusetsu. Već sam ti ispričala da je jedan od glavnih razloga što smo

14. došli kod tebe nakon nestanka dece taj što je Rasova antigravitaciona mašina nestala bez traga
iste noći kad i čistačica zadužena za njegovu laboratoriju..."
Doktor Dajer klimnu glavom. „I smatrali ste da se ista stvar desila na obe strane
Atlantika...“
„Osim što se sada ispostavilo da je to bio lažan trag. Čistačica se ipak nije izgubila u
maglama vremena - pronašli su je u Severnoj Karolini.“
„A šta je s mašinom?“
Doktorka Pireti slegnu ramenima. „To ostaje tajna. Ježim se kad pomislim kako ne znam
ni da li je ukradena ili ne. Iskreno se nadam da ćemo je naći, pa da nećemo doveka žaliti. Ras me
je zvao sinoć da kaže kako je skoro završio prototip antigravitacione mašine koja spaja elemente
naprave tvog prijatelja Tima Vilijemsona i njegove."
„Da li si mu rekla zašto si zapravo od njega tražila da je napravi tako brzo?“
„Nisam... I neće biti srećan kad mu Ed kaže kako bi trebalo da prestane da radi na njoj sad
kad imamo Timovu mašinu. Sve mi se čini da mu neću spominjati kako nameravamo da je
uništimo..."
„Da je uništimo!? Ali svakako bi trebalo prvo da vratimo Pitera - šta ako je Timova
mašina oštećena?“
„Upravo zbog Tima Vilijemsona i želim što pre da uništim obe antigravitacione mašine."
„Ne razumem“, reče doktor Dajer uznemiren pomenom imena svog saradnika. „Šta je
učinio?“
„Radi se o tome šta namerava da učini. Posetio me je pre dva dana. Smatra da će neko
drugi uskoro takođe otkriti putovanje kroz vreme ako smo već mi to uspeli. Nijedno otkriće ne
može da se poništi. Ne može se vreme vratiti unazad. Ha! Mada sada izgleda može. Prema
njegovim rečima, besmisleno je i bezumno okrenuti leđa nečem toliko značajnom poput
putovanja kroz vreme.“
„Naravno, kad se sve to tako sroči, zvuči savršeno razumno", reče doktor Dajer.
„Pričao je kako će patentirati svoje’ otkriće i obratiti se ministarstvu odbrane kako uređaj
ne bi dospeo u pogrešne ruke...“ „Kako je moguće da, pre ili kasnije, on zaista ne dospe u
pogrešne ruke? Ljudi bi ubili za takvu tajnu - Tim to svakako shvata!"
„Imam neki grozan osećaj", nastavi doktorka Pireti, „da ovome nikada neće doći kraj...
Osuđeni smo na propast. Ličimo na kralja Knuta, koji naređuje talasima da se zaustave.“
„Otići ću do Tima i pokušati malo da ga urazumim. Ali nisam iznenađen njegovom
reakcijom. Verovatno je teško kad znaš da si otkrio nešto što može da promeni svet, ali ti
zabranjuju da o tome pričaš...“
Doktorka Pireti mu na to ne odgovori i doktor Dajer u retrovizoru spazi njeno namršteno
lice. Izgledala je iscrpljeno.
„Neprestano razmišljam o prvoj eksploziji nuklearne bombe“, reče ona. „I o tome šta je
Openhajmer rekao kad je ugledao taj smrtonosni oblak kako se uzdiže u nebo, znajući da je to
njegovo delo - ’Postadoh Šiva, uništitelj svetova.’“
„To je tvoje mišljenje o putovanju kroz vreme?“, upita doktor Dajer.
„Tvoje nije? Što više o svemu razmišljam, sve sam užasnutija onim što smo učinili.“
Kejt zajeca u snu i otac pokuša da je smesti malo udobnije, ušuškavajući je u plavo
karirano ćebe prebačeno preko kolena i sklanjajući pramenove riđe kose što su joj se rasuli po
licu. „Dobro joj je?“ upita doktorka Pireti.
„Jeste. Čvrsto spava“, odgovori doktor Dajer. „Nego, kako si ti? Da li su ti u bolnici
izlečili glavobolju?“
„Nisu. A sad mi još i nešto nije u redu sa sluhom. Nije da ne čujem... Upravo suprotno.

15. Teško je objasniti... Ponekad pomislim da sam...“
„Šta?“
„Ne... Ne smem preterivati. Moja bujna mašta se ponekad poigra sa mnom.“ Naglo
promeni temu. „Šta ćemo s našim nezvanim gostom iz prošlosti? Pretpostavljam da nam je
dužnost da ga pronađemo i pošaljemo nazad u njegovo vreme - mada mislim da će nestati bez
traga i da više nećemo čuti za njega. Uostalom, ko će mu poverovati da je iz osamnaestog veka?
Kako si ga ono nazvao?“
„Katrani. Tako ga zovu jer je bio obešen zbog zločina koji verovatno nije počinio. Na
njegovu nesreću, saznali su da je još uvek živ tek pošto su ga posuli katranom i obesili o vešala
na livadi kao gozbu za vrane.“
Doktorka Pireti se strese. „Sjajno... Znači, niste doveli bilo koga, već zločinca iz
osamnaestog veka koji je ljut na ceo svet!“
„Ne brinem se ja za Katranog - brinem za Pitera. Ti... Ti se ne protiviš da pokušamo da ga
spasemo, zar ne?“
Doktorka Pireti odgovori tek nakon određenog vremena: „Ako bi sa sigurnošću znao da
će ponovno putovanje kroz vreme možda oštetiti univerzum na neki katastrofalan način koji ne
možemo ni da zamislimo, da li bi bilo ispravno rizikovati bezbednost čitavog čovečanstva zbog
jednog nevinog dečaka? Neprestano sebi postavljam to pitanje - i ne znam odgovor.“
Večernji vazduh u Kovent Gardenu bio je ispunjen aplauzima i smehom. Velika grupa
ljudi okupila se oko jednog od uličnih zabavljača uvek spremnih da nastupaju pred svetinom
blizu tržnih centara. Ovaj zabavljač vozio je unicikl visokpoput autobusa. Pozivao je publiku da
baca uvis razne predmete koje bi on pokušavao da uhvati glavom, sve vreme održavajući
ravnotežu tako što je raširenih ruku vozio napred-nazad. Neko mu je nabacio praznu limenku od
piva i on ju je održavao na čelu istovremeno zviždućući pesmu Oh my darling Clementine. Za to
beše zaradio ogroman aplauz. Katrani se divio čudnovatoj napravi koju je zabavljač tako vešto
vozio i zaludno se pitao zašto limenka izgleda tako lako iako je očigledno napravljena od metala.
Stajao je poluskriven iza jednog stuba na tremu crkve svetog Pavla, koja se uzdizala kao
omanji rimski hram na zapadnoj strani trga u Kovent Gardenu. Katrani je tako mnogo puta u
životu stajao na tom istom mestu - krijući se od kiše ili, češće, u potrazi za mladim talentima,
posmatrajući predstave londonskih razbojnika koji primenjuju svoje veštine. Divio bi se
spretnosti secikese koji krade burmuticu ili čipkanu maramicu od nekog gospodina koji ide da
gleda gospodina Garika u najnovijoj ulozi u pozorištu Kovent Garden - ako je bio iole dobar,
žrtva ništa ne bi ni primetila. Ili bi, po noći bez mesečine, posmatrao bandu pustahija kako vreba
na početku neke uličice čekajući da se lučonoša, zadihan, ponovo pojavi na trgu. Lučonoša, koga
su ljudi plaćali ne bi li ih pratio kroz mračni prolaz držeći visoko svoj fenjer, napustio bi svoje
prestrašene žrtve u tami, ostavljajući ih bespomoćnim i zrelim za pelješenje...
Glavni ulaz u crkvu svetog Pavla nije na trgu, već na suprotnom kraju zgrade u prijatnom
dvorištu do kojeg se stiže Ulicom Bedford. Katrani upravo beše stigao odande, nezadovoljan
ponašanjem postarijeg crkvenog službenika koji ga nije pustio unutra.
U crkvi se te večeri održavao koncert i glas soprana treperio je i odjekivao kroz noć.
Katrani je, srećom, uspeo pred policijom da zavara trag jer utočište koje je pre nalazio u crkvi
svetog Pavla ove večeri neće dobiti. Starac je otišao čak dotle da je i ulaznicu pokušao da mu
proda.
„Tražim utočište, a ti zahtevaš deset funti!“
„Ili pet ako imate povlasticu. Jeste li možda student ili ste nezaposleni?", upita starac, no

16. njegov preneraženi sabesednik već beše sav zgrožen otišao.
Sada, dok je stajao posmatrajući trg Kovent Gardena, lišen utočišta u ovom kao i u svom
svetu, Katrani poče da smišlja kako da se snađe u ovom čudnom, modernom dobu. Bio bi to novi
početak. Iako moćan, Katrani se umorio od služenja lordu Laksonu. U ovom Londonu se nikom
neće klanjati... Sudbina ga je odvela do čarobne mašine u Darbiširu i ništa ga neće sprečiti da
pokaže ljudima ko je.
Iz mnoštva ispred njega dopreše salve smeha. Katrani pogleda i spazi uzrok opšteg
veselja. Devojčica od nekih pet godina koja se predstavila kao La-La beše pozvana da baca
plastične prstenove koje je zabavljač trebalo da uhvati zubima. Pošto je shvatila da veći aplauz
dobija ako promaši, devojčica poče nasumice da ih baca u svetinu. Osećajući zabavljačev nevešto
prikriven bes, svetina je urlala od smeha. Uskoro je zabavljaču dojadilo da mu dete krade publiku
pa završi predstavu. Pokloni se i ispruži svoj cilindar. Gledaoci zavukoše ruke u džepove pa u
srebrnastu postavu zapljuštaše novčići. Za onima koji se povukoše bez priloga zabavljač povika
ne bi li ih osramotio. Većina njih bi, ramena zgurenih od krivice, ubacila pokoju debelu funtu da
zazveči po gomili novčića. Kad zabavljač uperi šešir ka Katranom, ovaj ga pogleda i mirno
odmahnu glavom.
Zabavljač je bio uporan pa još jednom ispruži šešir ka Katranom zveckajući novčićima.
„Znači, očekujete da vam besplatno pružim zabavu?“ Katrani mu se tako nasmeja u lice
da se zabavljač oseti prinuđenim da mu se pridruži iako mu kičmom prođe jeza. „Tako mi svega,
gospodine, zaista me bezmerno zabavljate!“ Katrani zgrabi zabavljača za ruku, stegnu je čeličnim
stiskom i odgurnu šešir od sebe. Prestade da se smeje i upilji se u zabavljača tako da se ovom krv
sledi. Ne skidajući pogled s njega, Katrani baci šešir i njegov sadržaj prema trgu pa se desetine
novčića zakotrljaše po kaldrmi.
„Ej!“, zakrešta zabavljač i preteći podiže pesnicu. No Katrani s lakoćom odbi slabašan
udarac pa uhvati zabavljača za uho i stade nemilosrdno da ga uvrće sve dok čovek ne pokleknu
jaučući od bola.
„Tamo odakle ja dolazim prosjaci su pristojniji", reče Katrani s izrazom na licu koji je
gasio svaku želju za odmazdom. „Moli se Bogu da nam se putevi više ne ukrste.“
Katrani beše zadovoljan što su njegova stara svratišta i dalje bila prepuna i živa. Behu i
tako pristojna da ga to nasmeja - čega se sve nagledao na ovim ulicama! Muškarci u tamnoplavim
uniformama sigurno su svemu tome stali na kraj...
Neverovatno je kojom se brzinom Ijudi naviknu na novotarije. Nakon polovine večeri
provedene u šetnji po Kovent Gardenu, Katranog više nisu šokirale žene u pantalonama i s
kratkom kosom. Zapravo, to mu se donekle i sviđalo. No koliko li samo trgovci tkaninom moraju
patiti zbog ovakve mode, mislio je. Zaboga, pa materijal potreban da se u njegovom vremenu
napravi jedna haljina sada je sigurno bio dovoljan da se obuku tri ili četiri žene. Više ga nisu
zaprepašćivale devojke obnaženih članaka - ili kolena ili butina. A već se navikao i na veliki broj
stranaca. Međutim, duže mu je trebalo da se privikne na to da nema bede i neuhranjenih lica na
svakom uglu... Čitave vojske bosonoge dece i prosjaka u ritama kojima se kosti provide
nestadoše bez traga. Umesto njih video je zdravu, čistu kožu, sjajnu kosu i potpuno bele zube!
Ovo zaista beše zemlja blagostanja. Upijao ju je i uživao u njoj. Da li je ceo London takav?
Sviđali su mu se izlozi blistavi poput sunca, kao i neonske reklame i narandžaste svetiljke.
Katrani je brzo naučio da treba da se drži pločnika i primetio da ljudi, ako žele da odu na drugu
stranu ulice, prelaze preko crnih i belih linija nacrtanih na čvrstoj, tamnoj površini. Katrani je
više voleo da rizikuje pa je hrlio kroz saobraćaj sileći čitave talase vozača da naglo zakoče ili

17. zatrube. No, dok se tako igrao šuge s rekama kočija bez konja, poče za njih i da se zanima. Divio
se načinu na koji prosto klize i opuštenom izgledu putnika u njima. Za oko mu zapade niska
srebrna kočija parkirana u jednoj mirnoj sporednoj ulici pa ga obuze želja da u nju sedne. Uzalud
se mučio da otvori vrata pa na kraju od besa poče da ih šutira. Kad vozilo ožive, trepćući svetlima
i urlajući na njega avetinjskim, pulsirajućim, zaglušujućim zavijanjem, Katrani pobeže glavom
bez obzira. Ali se na kraju ulice okrete i ugleda starijeg čoveka kako potpuno mirno prolazi pored
pobunjenog vozila. Zaintrigiran, Katrani priđe drugoj kočiji, ovog puta ogromnoj, blistavoj i
zelenoj pa sačeka ne bi li se uverio da ga niko ne posmatra. Ovoga puta nije odskočio tako daleko
kad se nakon šutiranja začulo dugo, oštro pištanje. Ponovo mu se učini da za to nikog nije briga.
Katrani se nasmeši. Da ove kočije znaju da pričaju, govorile bi: „Hvatajte lopova!“ Međutim,
njihove molbe nikada ne urode plodom, jer čestite građane nije briga za njihovu nevolju...
Vrativši se na glavne saobraćajnice, Katrani primeti da se velike crne kočije ustreme ka
kraju pločnika kad ljudi podignu ruku i da potom putnik uđe pozadi, zavali se na prostrano
sedište i biva odvezen. Uskoro će i on zapovedati kočiji i u velikom stilu se voziti kroz ulice
grada - ali ne još. Prvo mora naučiti pravila igre... A više od svega potreban mu je vodič.
Kako je veče odmicalo, on postade veoma umoran, gladan i žedan. Nakratko se zaustavi
ispred jednog francuskog restorana i kroz obilje cveća upilji se u elegantne parove koji su sedeli
za okruglim stolovima okupani blagim svetlom i u pažljive konobare u crnim prslucima koji nude
jelovnike i čiste mrve s belih lanenih stolnjaka. Katrani obliza usne. Beše to primamljiva
gostionica; osećao se miris mesa.
Zapazi ulaz iz kojeg su se s vremena na vreme pojavljivali konobari noseći tanjire vruće
hrane. Sačeka potom pravi trenutak i samouvereno ušeta u restoran krećući se između stolova
pravo prema kuhinji. London je tolerantan grad koji prihvata ekscentrike pa odeća Katranog -
prevelik sako od tvida, pantalone do kolena i cipele s velikom kopčom, propraćeni frizurom koja
liči na dredove - izazva tek neznatno čuđenje i barem jedan kompliment. Neka devojka pokaza
prstom na njegove pantalone, nasmeši se i odobravajući podiže palčeve. Mada nije bio siguran šta
taj gest znači, Katrani se svejedno blago nakloni i nastavi put ka blistavoj beloj kuhinji.
Mladi kuvar sipao je brendi u tiganj s cvrčećim biftekom. Kad ugleda Katranog, on na
trenutak zastade.
„Tualet je z desne strrane, monsieur.“ reče on s jakim francuskim naglaskom, pokazujući
pravac drvenom varjačom.
Katrani klimnu glavom, nasmeši se i pređe pogledom po pretrpanim radnim površinama.
Pored vrata spazi red sveže aranžiranih tanjira spremnih za serviranje. Kuvar nagnu tiganj pa gas
zapali ugrejani brendi. Plavi plamenovi se podigoše visoko. Kad se kuvar okrete, Katranog već
više nije bilo.
Napolju, u Ulici Floral, dva pečena komada pačetine kroz postavu džepa pekla su
Katranog po kuku. On izvadi jedan komad, dunu u njega i stade da ga prebacuje iz šake u šaku
istovremeno kidajući zubima vrelo, meko meso. U džepu sakoa otkri i nešto sitnine. Izvadi masne
novčiće ne bi li ih proučio. Sad mi treba malo valjanog piva, pomisli pa se zapita da li je
gostionica u koju je često svraćao još uvek na svom mestu. Sumnjao je u to, ali se ipak zaputi ka
Ulici Rouz. Na njegovo oduševljenje, gostionica još beše tamo, skoro ista, mada, baš kao i sve
ostalo, barem po njegovom mišljenju, čistija i pristojnija.
„Tako mi svega!“, uzviknu. „Vedro krvi! Mada su tuče verovatno sad zabranjene!"
Pab je bio zadimljen i pretrpan, s niskim krovnim gredama i kaminom u pozadini, a za
šankom je previše ljudi pokušavalo da dobije piće. Katrani se istog časa oseti kao kod kuće.
Smesti se na jednom kraju uglačanog drvenog šanka i baci novčiće na pult.
„Krčag piva, moliću lepo, gospodarice."

18. Konobarica, naviknuta da joj turisti porudžbine uzvikuju na starinskom engleskom,
izrecitova imena piva koja imaju. Zbunjen, on pokaza na čašu mutne tečnosti boje ćilibara koju je
pijuckao njegov pijani sused. Konobarica strpljivo klimnu glavom i spusti kriglu svetlog piva
ispred njega. Razdraži se tek kada je ustanovila da mu i pored svih novčića nedostaje još
devedeset penija. Već je htela da pozove šefa kad se pijani čovek skljokan na pultu ponudi da
plati umesto Katranog.
„Sigurni ste?“, reče konobarica, ne želeći da joj taj lik iskorišćava stalnog gosta.
„Prava se nevolja u prijatelju poznaje", profrflja on i izvuče novčanicu od pet funti iz
novčanika.
Katrani se zagleda u nju. „Može i time da se plati?“, upita.
Pijanac prevrnu očima i okrete se da ga pogleda. „Jesi ti neki stranac, a?“
„Dolazim izdaleka."
„E pa, dobro došao u London, drugar. Živeli!“
„Hvala ti, prijatelju moj“, odvrati Katrani pa se kucnuše čašama.
Katrani otpi poveći gutljaj piva i zagrcnu se od iznenađenja.
„O!“, uzviknu pa potom oprezno uze još jedan gutljaj i oduševljeno zavrte glavom. Otpi
ponovo malo i široko se nasmeši.
„Šta bi? Jesi li dobro?“
„Hladno je“, reče Katrani. „Sveže je kao planinski izvor!"
„Zar tamo odakle si ti ne služe hladno pivo?“
„Ne.“
„A odakle si?“
„Iz hiljadu sedamsto šezdeset treće.“
„Naravno, prijatelju! Lep ti je taj ožiljak. Čista desetka. Šta ti se desilo?“
Katrani se zabavljao pričajući mu o svom životu, znajući da se pijanac ujutru ničega neće
sećati. I zaista, nedugo nakon toga, njegov velikodušni sadrug u opijanju sruši se na pult.
Katrani ga pogleda i zavrte glavom. „Ljudi se nisu promenili nabolje“, reče za sebe
otpijajući još piva, „ali neke druge stvari svakako jesu!“
Kad konobarica povika: „Zatvaramo, gospodo, molim vas!“, Katrani ošamari pijanca ne
bi li ga probudio. Pošto to ne upali, on ga podiže i pomože mu da izađe na ulicu. Nasloni ga na
prvi zid i uze mu novčanik. Izvadi iz njega hrpu tog papirnog novca i vrati ga nazad u čovekov
džep.
„Nikad ne daj da te piće svlada, prijatelju moj“, prošapta mu Katrani na uho. „I ne dozvoli
da ti osećanja vladaju postupcima."

19. Te prve noći, ne znajući za kraljevo pomilovanje i uplašeni da će nas uhvatiti, Piter i ja
spavasmo pod zvezdama. Nakon bekstva iz Hempsted Hita progovorismo tek pokoju reč i Piter mi
izgledaše kao kakav mesečar, prisutan a opet negde drugde, nemoćan da prihvati ono što ga je
zadesilo. Već poželesmo jedan drugom laku noć kad se obratih Piteru kroz tamu i upitah ga ono
što se više nikada od tada nisam usudio: da li je izabrao da ostane u ovom veku?
„Nisam!“, viknu on divlje, pa potom nastavi: „Morao sam se oprostiti - zar ne?“
Tih prvih dana ni posumnjao nisam da se gospodarica Kejt i njen otac neće uskoro vratiti
po svog prijatelja. Nakon mnogih nedelja, pa potom i meseci, nada polako poče da gasne. Pitam
se da li bi naposletku bilo bolje za Pitera da jeste očajavao hoće li se ikad kući.
Život i doba Gedeona Simora,
secikese i gospodina, 1792.

20. DRUGO POGLAVLJE
Padanje pahuljica
U kojem gospođa Dajer vidi nešto zabrinjavajuće,
Katrani pronalazi ono što je tražio, a Kejt stupa u
kontakt s Piterovim ocem
Kad je Kejt ušla u kuhinju na svojoj farmi, iscrpljena i ophrvana protivrečnim osećanjima,
smesta je obavi šuma ruku koja nije imala nameru da je pusti. Njena braća i sestre stajali su na
pragu zbijeni oko nje. Samo se Sem, po starosti odmah iza Kejt, držao malo podalje, ne želeći da
rizikuje jer je ionako bio na ivici plača. Bliznakinje Isi i Alis zasuše je poljupcima, baš kao što je
i znala da će se desiti, a Šon i mala Mili, dvoje najmlađih, pentrali su joj se uz noge kao da je
drvo. Pokuša da progovori, no nije mogla. Kad pogleda u majku, i pored trenutne radosti vide joj
na licu urezane bol i strah od prethodnih nedelja.
No sad je već bio ponedeljak ujutru, jedva dan i po nakon njenog povratka, i Kejt je
pomagala majci pri muži. Želela je da oseti kako se sve vratilo na staro iako su od toga bili
daleko. Krotkost krava i miris štale behu tako poznati i utešni da joj dođe da zaplače. Kako da
skupi hrabrost da ostavi majku i braću i sestre i ponovo ode u osamnaesti vek? I šta ako nešto
pođe naopako? Možda ih nikada više neće videti. Gotovo da je poželela da je otac nije ni vratio
kući - svakako bi bilo bolje da su se odmah vratili po Pitera.
Pod treperavim fluorescentnim svetlom kapljice vlage svetlele su na širokoj ružičastoj
gubici krave pod imenom Erazmus Darvin dok je čekala da je pomuzu. Kejt pogladi kravine
meke, tamne uši i oduševi se, baš kao i uvek, dužinom njenih trepavica. U misli joj iznenada
navre sećanje na susret s kravinim imenjakom, pravim Erazmusom Darvinom - priseti se kako je
uzbuđena bila što je upoznala tog velikog čoveka u Ličfildu nakon napada razbojnika, i kako se
izrekla da će Darvinov unuk Čarls otkriti evoluciju. Kako li je samo ljut Piter bio nakon toga! Na
tu se pomisao nasmeši, ali upravo tada nepozvana stiže i druga uspomena. Prikaza joj se malena
soba u potkrovlju u Linkolns In Fildsu gde su ona i Piter sedeli kuvajući se po sunčanom letnjem
danu. Bio je to dan kad su se zakleli krvlju pa začu sebe kako tera Pitera da ponavlja za njom:
„Kunem se životom da se nikada bez tebe neću vratiti u dvadeset prvi vek.“ Međutim, ona beše ta
koja je prekršila to sveto obećanje. Preplavi je talas tuge i krivice, no ne dozvoli sebi da zaplače.
„Eto“, reče njena majka ustajući i sklanjajući tamni pramen s lica. „Završile smo. Hajde
da doručkuješ. Meganina mama ti je poslala malo kamberlandskih kobasica, zna koliko ih voliš.“
„Može li Megan da svrati kasnije?“
„Naravno. Inspektor Viler je obećao da će s ispitivanjem završiti do podneva."
Kejt se namršti.

21. „Mrzim što moram da lažem. Mislim da mi ne veruje.“
„O, Kejti... Volela bih da ne moraš kroz to da prolaziš.“ „Znam.“
Kejt zagrli majku oko struka i položi joj glavu na rame.
Dok je gospođa Dajer završavala s poslom, Kejt otvori vrata štale i nasloni se na njih
posmatrajući red miroljubivih životinja kako prolaze pored nje. Krave su lagano išle blatnjavim
dvorištem onako se nezgrapno talasajući, prateći istu dijagonalu kojom stalno gaze. Kad su sve
izašle u polje, Kejt uz zveket zatvori metalnu ogradu za njima.
Beše tek svanulo i pokoja paperjasta pahuljica doletala je s olovnosivog neba. Vetar je
prestao i dolina je bila sablasno mirna. Kejt se malo oraspoloži jer je volela sneg. Ako se bude
zadržao na tlu, Sem i ona bi mogli da naprave Sneška, kad inspektor Viler i njegova pratnja
konačno budu završili s bezbrojnim pitanjima. Ako bude imala sreće, automobil će mu se
zaglaviti u smetovima! Vrtela se i vrtela zabačene glave, nadajući se da će joj koja pahuljica
sleteti na jezik. Kad podiže glavu, javi joj se čudan osećaj da je zakon gravitacije odjednom
prestao da važi i da pahuljice nepomično lebde u stubu hladnog vazduha iznad nje. Mora da mi se
učinilo zbog svetla, pomisli ona. „Pogledaj, mama!“, povika. „Pada sneg!“
Gospođa Dajer joj ne odgovori, već je uznemirenog lica nepomično stajala na drugom
kraju dvorišta.
„Mama! Pogledaj, počinje sneg! Mama...? Nešto nije u redu?“ Majka joj se ne pomeri i ne
progovori i Kejt iza sebe začu sablastan zvuk, užasno glasan i dubok, nemilosrdno i bolno bučan,
toliko da ga oseti u stomaku. Bojeći se onoga što bi mogla ugledati, ona prekri uši dlanovima i
okrete se. Međutim, ništa čudno nije zapazila - osim možda to što krave još nisu stigle do drugog
kraja polja kao što obično biva. Umesto toga, još uvek su sve bile zbijene oko ograde i sve do
jedne su gledale pravo u nju. Potom primeti da se nijedna uopšte ne pomera - nisu ni repom
mrdale. Gomila crno-belih krava zurila je u nju ne trepćući dok je taj grozni, prodorni zvuk
svrdlao kroz nju.
No, kad Kejt ponovo pogleda u gospođu Dajer tražeći sigurnost, vide da joj je i majka,
baš kao i krave, nepomična, naizgled zaleđena i, na neki duboko mučan način, zapravo negde
drugde.
„Mama!!!“
Užasnuta, Kejt otrča do majke. Nešto nikako nije bilo u redu - nije joj odgovarala.
„Mama, molim te! Šta se dešava?“
Kejt ispruži ruke da je protrese, no čim je dotakla majku, sve se promeni. Kao da je
otvorila vrata tihog, rashlađenog voza i izašla na prepun peron: jednog trenutka si zaštićen i
siguran, a već sledećeg te preplave talasi buke i vreve. Odjednom se ton pojača: krave su mukale,
majka je pričala, hladan vetar je duvao, a sneg je padao. Opet beše deo tog sveta i odluči da
zanemari glasić koji se negde u njenoj podsvesti pitao zašto se ona oseća tako drugačije ako već
nešto nije u redu s njenom majkom.
Kejt se zagleda u mamu. Nije joj izgledala bolesna.
„Dobro si? Šta ti se dogodilo?“, upita Kejt. „Veoma si čudno izgledala!"
„Ja sam čudno izgledala!“, uzviknu gospođa Dajer. Kejt je posmatrala majku kako prelazi
rukama preko očiju i trese glavom kao da hoće da razbistri um. Potom reče: „Sad sam dobro - pao
mi je šećer ili tako nešto... Na trenutak sam pomislila... Ma nema veze, hajdemo unutra da
doručkujemo."
Kejt poljubi majku u obraz. „Previše si radila kad tata i ja nismo bili tu. Mislim da samo
što se nisi onesvestila. Baš je bilo čudno - gotovo kao na usporenom snimku.“ Krave su još uvek

22. mukale i tiskale se jedna uz drugu gnječeći blato kraj ograde.
„Pogledaj“ reče Kejt pokazujući ka njima, „i krave si prestrašila.“
Dok su se vraćale u kuću, pristiže i raznosač novina. Beše nekoliko godina stariji od Kejt.
„To si ti!“, isceri se. „Mislili smo da si gotova!“
„Baš lepo!“, nasmeja se Kejt.
„Gledaj“, reče on pokazujući joj fotografiju na naslovnoj strani novina. „Postala si
poznata! Evo ti i ove druge novine, imam primerak viška. Vidimo se! Nemoj ponovo da se
gubiš!“
Kejt i njena majka raširiše novine po stolu. Pogledaše prve. Vest o njenom povratku nije
dospela na naslovnu stranu, zahvaljujući razvodu engleske fudbalske zvezde, no na drugoj strani
ugledaše Kejt na fotografiji iz škole. Ona se užasnu.
„O ne! Dala si im da stave tu sliku?“, uzviknu.
Potom zapazi zagonetan i čudnovat naslov iznad fotografije I brzo pređe pogledom po
članku. Novinar je pitao inspektora Vilera da li bi mogao da kaže šta se to desilo Kejt Dajer pa je
lzgubila pamćenje. Da li je to možda bila nekakva trauma? Ili je sve pokušaj da se sakrije
istina...? Inspektor je odgovorio da ih nijedan trag nikuda nije odveo, uprkos opsežnoj istrazi, i da
zbog toga ostavlja sve mogućnosti otvorene. Novinar ga je očigledno bukvalno razumeo.
„O ne“, reče Kejtina majka kad je videla naslov. „Tvoj otac i doktorka Pireti će poludeti
kad vide ovo...“
Naslov je glasio: POLICIJA ZBUNJENA - JESU LI NESTALU DEVOJČICU OTELI
VANZEMALJCI?
Beše rano popodne i zimsko sunce sijalo je s vedrog neba nad Londonom. Prošle noći
stegao je težak mraz pa su barice još bile zaleđene, a vetar studen. Katrani je, međutim, sedeo
opušten 1 zgrejan, dugih nogu opruženih ispod stola pored prozora u Džordžu, bivšem svratištu i
stanici za kočije, u blizini Londonskog mosta. Dlan je položio na zadivljujući crni radijator ispod
prozora i povremeno bi ga sklanjao da se ne ispeče.
Katrani je shvatio da više voli da svoje pivo srkuće u tavernama koje je posećivao i u
prethodnom životu. Džordž beše jedna od njih i promenila se iznenađujuće malo. Sve putničke
kočije između Londona i Kenterberija stajale bi ovde, i svakog razbojnika spremnog da se uhvati
u koštac s čuvarem i njegovom kremenjačom čekao je izdašan plen. Gostionica je još uvek imala
one lepe, pokrivene balkone nad prostranim kaldrmisanim dvorištem, no nestade buke i
komešanja, putnika koji galame da im se donese hrana, i kočijaša koji naređuju konju šarima da
im napoje konje. Ovde je Katrani voleo da se sastaje s razbojnikom Doktorom Adamsom, zvanim
tako zbog navike da iščaši rame svakoj žrtvi koja ne želi da sarađuje. Međutim, uvek bi im
velikodušno vraćao rame na mesto pre nego što ode jer, kako je sam priznavao, njegovim
žrtvama ne bi ostajalo ništa da plate lekara kad bi ih on opelješio.
„Prijatno vam, gospodine."
Jedan konobar postavi pred njega veliki tanjir s ribom i krompirićima, zlatastim i
hrskavim. Uz to je dobio i vrelu porciju graška. Katrani je prvo očima gutao hranu. U to doba
dana nisko zimsko sunce obasjalo bi prozore moderne poslovne zgrade preko puta pa bi se zraci
odbijali kroz male prozore u tamnu prostoriju obloženu drvetom. Uzak zrak sunca prolazio je
kroz njegovu čašu s ledeno hladnim pivom i na sočan obrok bacao prijatan ćilibarni odsjaj.
Katrani obliza usne. Dobio je i svež grašak! Kako li su, do vraga, uspeli da odgaje baštenski

23. grašak usred zime! Dvadeset prvi vek je počinjao da mu se sviđa.
Dok je jeo, Katrani se zagleda u počišćeno dvorište s redovima drvenih stolova i klupa i
čudnih spoljnih grejača nalik ogromnim pečurkama. Otpi još gutljaj piva i pogleda šta se dešava
napolju. Zabavljalo ga je što svi ti ljudi biraju da jedu pod vedrim nebom kad bi mogli sedeti tu
unutra. Kad pored prozora prođe devojka od petnaest-šesnaest godina, nešto ga natera da je bolje
pogleda. Smestila se na klupu ispod jednog grejača. Posmatrao je kako otvara kesicu nečega za
šta je tek tog jutra saznao da su grickalice. Nisu mu se svidele. Od njih su ga bolele desni.
Devojka uze gutljaj iz boce s crvenom etiketom. Šta je to na njoj bilo tako posebno? Jeste bila
veoma lepa - imala je maslinastu kožu i krupne, izražajne, tamne oči, a svilenkasta crna kosa bila
joj je ošišana kao u dečaka - ali to nije bilo sve. Njena odeća, koja je Katranom bila krajnje ružna,
kao i veći deo odeće koju je viđao na ulicama Londona, beše namerno pocepana, prevelika i
aljkava, no ni takva nije mogla sakriti njenu urođenu ljupkost. Međutim, ono što Katranom
zapravo zapađe za oko bio je stručan način na koji je podrobno pogledom ispitala dvorište pre
nego što je sela, kao da pažljivo pokušava da zapamti gde ko sedi, koga vredi ponovo pogledati i
gde je najbliži izlaz. Katrani u njoj prepozna srodnu dušu. On i ta devojka pripadali su istom
plemenu, u to beše uveren.
Katrani pojede i poslednje parčence ribe i odgurnu zadovoljno tanjir, mada mu se pogled
neprestano vraćao ka dvorištu. Četvorica mladića prođoše pored prozora noseći krigle piva i
sedoše za sto pored devojčinog. Ona je izvadila neku jeftinu knjigu iz torbe i zadubila se u nju,
nesvesno ubacujući grickalice u usta. Mladići behu glasni i rešeni da se dobro provedu, no jedan
od njih, vođa te male bande, beše nadmeniji od ostalih. Bio je visok i plav i neprestano je
pogledao prema devojci. Nakon određenog vremena poče da je imitira tako nagnutu nad knjigom
ne bi li joj privukao pažnju. Drugari mu se nasmejaše; devojka nije reagovala. Potom se mladić
naže i pokuša da joj istrgne knjigu. Pre nego što je uspeo i da je dotakne, ona žustro zamahnu
rukom i ne podižući pogled, udarila ga po zglobu. Ote mu se jauk - nosila je tešku metalnu
narukvicu i njome ga je povredila. Nastavila je da čita. Njegovi drugari, na granici da prsnu u
smeh, smiriše se kad shvatiše koliko je razjaren. Nešto je povikao devojci. Katrani nije čuo koje
je reči izgovorio, ali po reakciji ljudi koji su sedeli blizu njih shvatio je da su veoma ružne.
Devojka se isprva nije pomerala, no onda staloženo podiže glavu i pogleda mladića. Šta god da
mu je rekla, to natera njegove drugare da prsnu u smeh pljuckajući pivo oko sebe. Plavokosi
mladić drsko šutnu devojčin sto, od čega se njena boca koka-kole opasno zaljulja. Devojka hitro
ispruži ruku ne bi li je umirila i nastavi s čitanjem. Katrani se nasmeši s razumevanjem. Imala je
duha i umela je da se čuva. Pomisli: Da nije ova devojka vodič kojeg sam tražio?
Nakon nekoliko minuta vide je kako skuplja stvari i ide prema gostionici, probijajući se
između klupa. Progurala se pored visokog, krupnog čoveka čija je pozamašna zadnjica virila
preko ivice klupe. Zurio je očarano u privlačnu ženu koja je sedela nasuprot njemu kao da ostatak
sveta ne postoji. Katrani nije baš najbolje video, no beše uveren da mu je devojka nešto uzela iz
zadnjeg džepa. Dobro je odabrala - od svih mušterija u dvorištu on je bio najlakša meta. Potom
ugleda kako devojka tapše krupnog čoveka po ramenu, šapuće mu nešto na uho i pokazuje prema
stolu gde su sedeli mladići. Čovek smesta ustade, opipa zadnji džep, shvati da je prazan pa jurnu
preko dvorišta kao slon u napadu.
Katrani je posmatrao kako devojka, lepog lica ozarenog zadovoljnim osmehom, ulazi u
bar s niskom tavanicom gde je i on sedeo. Za šankom naruči šolju kafe bez kofeina i kad se
konobar okrete, izvuče nekoliko novčanica od deset funti iz novčanika krupnog čoveka pa baci
dokazni materijal u obližnju saksiju. Katrani joj se obrati sedeći za svojim stolom.
„Lepo izvedeno.“
Devojka se naglo okrete. Beše ljuta na sebe što ga nije primetila.

24. „Šta pričaš? Ništa nisam uradila!“
Katrani se široko nasmeši. „Nikad ne varaj varalicu. Govorim ti kao neko ko se u to
razume."
Devojka odmeri neznanca, primećujući mu ožiljak i neobičnu odeću.
„Pa, vidim da nisi predstavnik zakona...“
Priđe njegovom stolu i ne obraćajući pažnju na njega, samo da bi videla šta se dešava
napolju. Isceri se. Krupni čovek je vukao mladića koji se koprcao i vikao napolje iz dvorišta na
Ulicu Baro Haj.
Konobar priđe stolu Katranog noseći devojčinu kafu i očigledno misleći da su njih dvoje
tu zajedno.
„Ne...“, zausti ona.
„Da“, prekide je Katrani, „ispijmo po čašu zajedno.“
„Ma uopšte ne govoriš čudno...“
„Vidim da sa zadovoljstvom čitaš.“
Devojka ga podozrivo pogleda. „Da, i...?“
„Da li bila toliko ljubazna da mi ovo pročitaš?“
Katrani pokaza ka maloj uramljenoj pesmi okačenoj na zid kraj prozora. Beše to neobična
molba i devojka poče da čita jer nije znala zašto bi odbila.
„Plači, plači, lozo moja zlovoljna!
Nebo će ti dati samo suze od vina!"
Dobro čita, pomisli Katrani. Još bolje...
„Zaboravio si cvike, a?“
„Cvike? Ne razumem te.“
„Cvikere! Znaš...“
„A, ne. Nije to razlog što je ne mogu pročitati.“
„Znači, disleksičar si?“
„Tako mi svega, jedva te razumem!“
„Pobrkaju ti se slova?“
„Pošto slova nikada nisam ni znao, teško da bih mogao da ih pobrkam. U moje vreme,
običan zdrav razum beše više nego dovoljan i nikada nisam osetio da mi nešto nedostaje. Bojim
se da su se vremena promenila."
Devojka se zagleda u Katranog. On joj na licu pročita sumnjičavost i radoznalost.
„Čini mi se da bismo jedno drugom mogli biti od koristi." To je uznemiri. Obično je
umela da proceni ljude, ali o ovom liku nije znala šta da misli.
„Moram da idem.“
„Prvo mi kaži kako se zoveš.“
„Šta tebe briga kako se ja zovem!“
Katrani ustade i lako se nakloni. „Onda, do ponovnog susreta...“
„Sumnjam da će ga biti.“
Devojka ispi kafu i krenu prema vratima. Katrani se postara da ne gleda u nju kad se ova
okrete da ga još jednom potajno odmeri, baš kao što je znao da će uraditi.
***

25. Za Kejtinu braću i sestre beše prvi dan prolećnog polugodišta. Sem, koji obično nije grlio
stariju sestru, istrča iz lend-rovera da upravo to učini. Ona mu razbaruši kosu i reče mu kako se
raspilavio dok nje nije bilo, no Sem vide da joj je drago. Kejt je skoro očekivala da će joj roditelji
reći kako i ona mora u školu, budući da joj je mama oduvek bila stroga kad su izostanci u pitanju.
Umesto toga, majka ju je podsticala da se odmara i naspava ako može. Gospođa Dajer otišla je i
korak dalje i na Kejtino zaprepašćenje pozvala inspektora Vilera tvrdeći - odrešito - da joj je
ćerka iscrpljena i da joj trebaju odmor i mir i da je nikako danas ne mogu ponovo ispitivati. I tako
Kejt neočekivano postade slobodna: već je ručala, prošetala Moli i pročitala dečici priču pred
popodnevno spavanje. Odluči da siđe u prizemlje i gleda televiziju. I Šon i Mili su imali lak san
pa se pažljivo išunja niz škriputave stepenice da ih ne probudi. Vrata kuhinje su bila zatvorena i
učini joj se da iz nje čuje glasove. Tata joj je otišao nekud tokom prepodneva pa pretpostavi da se
čuje radio, no tek što je krenula da pritisne kvaku, prepozna glasove roditelja. Pričali su
očajničkim tonom i ona preplašena zastade da nakratko posluša. Ono što je čula ubedi je da
ostane neprimećena pred vratima. Prisloni obraz uz teška hrastova vrata.
Govorila je majka. Zvučala je uzrujano.
„Ne mogu da verujem da doktorka Pireti ozbiljno namerava da antigravitacionu mašinu
uništi večerasl Čak i ako je istina da Tim Vilijemson namerava da je povrati, zvuči malo
verovatno da će sve ispričati Nasi ili novinarima.“
„Mislim da hoće“, odvrati Kejtin otac. „Mislim da želi da ga upamte kao izumitelja
putovanja kroz vreme. Nego, lagao me je o tome kuda ide. Samo zahvaljujući njegovom cimeru
uspeo sam da saznam da u sledećih nekoliko dana neće biti tu jer, kako reče, ’ide po neki veći
deo opreme’.“
„Gde je uopšte antigravitaciona mašina?“, upita gospođa Dajer.
„U zaključanoj garaži iza pošte u jednom selu u Hartfordširu. Mislim da se zove Midl
Harpenden ili tako nešto.“
„Ali kako Anita uopšte može i da pomisli na to da je sada uništi?“, reče gospođa Dajer.
„To je čudovišno!“
Doktor Dajer joj ne odgovori.
„Molim te nemoj mi reći da bi bio spreman da Pitera ostaviš zarobljenog u osamnaestom
veku!“, povika njegova žena.
Kejt se ugrize za usnu. Ovo je bilo užasno. Jasno se osetilo da joj je majka na ivici suza.
Bilo je dovoljno loše što je slušala kako joj se roditelji svađaju - što nikada ne rade - ali još gore
beše to što su govorili.
„Slušaj“, reče doktor Dajer. „Veoma se trudim da ostanem pribran i učinim pravu stvar.
Nisam rekao da ću rado ostaviti Pitera u osamnaestom veku! A prilično sam siguran da ni Anita
to ne bi uradila - ali zar ne vidiš da ima pravo što se plaši posledica makar samo još jednog
vraćanja? Takođe se brine da bi inspektor Viler mogao iz Kejt izvući istinu, da će Tim
Vilijemson javno objaviti svoj rad i da će antigravitaciona mašina biti zaplenjena... Ako se
tabloidi dočepaju ove priče, brinućemo zbog stvari mnogo ozbiljnijih od naslova o
vanzemaljcima.“
„Ali u pitanju je život jednog dečaka!“
„Ne moraš meni to da ponavljaš!“, zaurla doktor Dajer. „A ko zna čiji će još životi biti u
pitanju ako zaista odemo po njega!“ „Psst...“, reče gospođa Dajer. „Kejt bi mogla da nas čuje.“
Prisilivši se, doktor Dajer progovori sporo i staloženo.
„Zar ne vidiš u kakav bi se košmar putovanje kroz vreme moglo pretvoriti? Budućnost
istorije bi bila proizvoljna... Zamisli samo kako bi to izgledalo - osoba s kojom pričaš mogla bi
iznenada nestati jer se neko vratio kroz vreme i učinio nešto što je toj osobi zbrisalo čitavo

26. porodično stablo. Dovoljno smo stari da znamo da je život ionako igra na sreću. Ja prvi ne želim
da živim u svetu gde moraš da je igraš u više dimenzija."
„A Anita Pireti misli da je u redu žrtvovati Pitera na osnovu njene teorije o sudnjem
danu?“, upita gospođa Dajer.
„Naravno da ne misli da je u redu! Ali misli da bi to bila najodgovornija odluka...“
Gospođa Dajer tiho i očajno zajeca.
„A da li isto važi i za tebe? Da li ćeš ostati po strani i dopustiti joj da radi šta hoće?“
,Ja... Ne znam još. Srce i glava mi različito savetuju." „Večeras dolazi Piterov otac“,
zavapi gospođa Dajer. „Reci mi, šta da mu kažemo?“
„Što je manje moguće...“
Kejt stisnu pesnice. Prebledela je od besa.
„Nemoj zaboraviti", nastavi doktor Dajer, „da ne znamo sa sigurnošću da li se zaista
možemo vratiti u hiljadu sedamsto šezdeset treću po treći put ili, ako već uspemo, da ćemo moći
da se vratimo u sadašnjost.“
„Ali svakako moramo probati! Piter je nevina žrtva svega ovog. Nije tražio da ga vrate
kroz vreme!“
„Tačno - međutim, koliko li će još nevinih žrtava biti ako obznanimo svetu da je
putovanje kroz vreme moguće?“
Kejt je čula dovoljno - nije mogla da prepozna oca. U kakvo li se to čudovište pretvorio?
Duboko uzdahnu, navuče osmeh na lice i grunu u kuhinju. Roditelji su joj stajali na suprotnim
krajevima prostorije, a majci po licu behu iskočili crveni pečati. Oboje smesta ućutaše i s
nelagodom pogledaše u ćerku.
„Da li još uvek mogu da pozovem Megan?“, upita Kejt vedro. „Da, naravno, dušo, ako
želiš“, odgovori joj majka. „Ali... Pazićeš šta joj pričaš, zar ne?“
„Naravno", odgovori Kejt. „Idem da je pozovem. Verovatno se već vratila iz škole. Može
li da prespava ovde?“
Sat vremena kasnije gospođa Dajer stajala je pored prozora držeći malu Mili. Posmatrale
su kako Kejt istrčava u dvorište da pozdravi Megan. Dolina je već bila u dubokoj senci i okolna
brda blago posuta snegom bacala su crven odsjaj. Na severu su se gomilali preteći sivi oblaci.
„Teško onom ko večeras bude bio napolju...“, reče ona. „Kako je lepo što će nam svima ovde biti
toplo i udobno, je li tako...?“ Mili ne odgovori jer je prislanjala usne uz staklo kao riba u
akvarijumu. Kroz prozor začuše oduševljeno cičanje kad dve drugarice potrčaše jedna prema
drugoj raširenih ruku, presrećne što su ponovo zajedno. Kejt i Megan su beskrajno dugo pričale
telefonom, ali sada su se prvi put srele nakon Kejtinog povratka. Dah im se pretvarao u oblake
pare. Grlile su se i pričale pa onda opet grlile. Potom nestadoše u štali jer su tamo obično mogle
da budu same. Gospođa Dajer se na to nasmeši.
„Da li znaš“, reče ona Mili, „da su tvoja starija sestra i Megan drugarice još otkad su bile
tvog uzrasta? Sećam se kao da je juče bilo kako prvog dana ruku podruku ulaze u zabavište, očiju
raširenih da upiju taj novi svet. I tebe sve to čeka, mila moja...“
Mili je uz staklo duvala balončiće. „Tvoja sestra će želeti da se vrati i spase Pitera. Znam
da će tako biti...“
„Pite“, ponovi Mili.
„Ali neću joj dozvoliti - ne opet. Gotovo sam počela da se nadam da će antigravitaciona
mašina zaista biti večeras uništena! Zašto da naša porodica i dalje pati? Nismo mi ništa skrivili!
Možda jeste ispravno žrtvovati sreću jednog dečaka zbog opšteg dobra... A i po
Margritinoj priči, on se ne slaže sa ocem. Zaboga, pa možda i želi da bude u osamnaestom
veku...“

27. Detence poče da se vrpolji i gospođa Dajer ga spusti. „Postaješ mi teška, Mili, dušo
moja.“
Kad se uspravi. ruke položene na Milina mala leđa, obuze je sram. Pomisli na Piterovu
majku i muku kroz koju ona prolazi pa potom stade da razmišija šta zaboga da kaže Piterovom
ocu kad stigne za nekoliko sati.
***
Kejt je pričala Megan o svađi svojih roditelja. „Kao da nisu bili oni! Nisam mogla da
poverujem!“
Sedele su jedna pored druge na bali sena, naslonjene leđima na hladan zid od cigala. Zbog
Kejtine duge crvene kose Meganin plavi rep izgledao je još svetliji. Megan je dovoljno dobro
poznavala drugaricu pa joj se nije suprotstavljala.
„Stres čudno utiče na odrasle.“
„Ti ćeš mi pomoći, zar ne, Megi?“
„Da, naravno da hoću... Mada ni ja ne želim da se ponovo vratiš kroz vreme.“
„Nemam izbora! Ako ne pokušam da ga spasem, moraću s tim saznanjem da živim do
kraja života. Zakleli smo se krvlju.“
„Nameravaš da kažeš Semu, je li tako? Mislim da ne shvataš koliko mu je bilo strašno.
Ne znam kako bi podneo tvoj ponovni nestanak."
„Zar ne bi bilo bolje kad bih samo otišla? Ionako će se samo uzrujati i tako nas možda
odati.“
„Nisi fer, Kejt - nismo znali ni da li si uopšte još živa! Kakva je muka kad tako nešto ne
znaš... Ako mu sve budeš objasnila, neće mu se svideti, ali će te barem razumeti."
„Dobro, dobro. Reći ću mu.“
Megan je za Božić dobila neko tehnološko čudo od mobilnog telefona koji nije ispuštala
iz ruku otkako ga je izvadila iz kutije. Sad ga je iskoristila da dobije broj telefona gospodina Soka
na poslu. Potom beše dovoljno ubedljiva da privoli njegovu sekretaricu da joj da „ujakov“ kućni
broj. Prislonila je telefon uz uho čekajući.
„Ne javlja se - uključila se sekretarica“, reče. „Šta sad da radimo?“
„Pa ostavi poruku! Daj meni!“, uzviknu Kejt.
Nakašlja se i duboko udahnu, odjednom ne znajući šta da kaže.
„Dobar dan, gospodine Šok. Vi mene ne poznajete, ali ja veoma dobro poznajem vašeg
sina. Zovem se Kejt Dajer. Molim vas pozovite ovaj broj čim budete mogli. Moram da
porazgovaram s vama pre nego što dođete na farmu. Pre nego što popričate s mojim roditeljima.
Molim vas. Ovo je za vašeg sina pitanje života i smrti.“
„E pa, ako ga to ne natera da se javi, ništa neće!“, reče Megan.
Na vratima štale začu se kucanje. Bio je to Sem.
„Uđi, Seme“, reče Megan. Pa potom, prodorno gledajući u Kejt, dodade: „Treba nam
tvoja pomoć. Kejt ima nešto da ti kaže. Kejt, neka telefon bude kod tebe u slučaju da se javi
Piterov tata.“
Jadni dečak se uznemiri kad Kejt potapša mesto na bali sena pored sebe. Sede pored
starije sestre, a Megan se uviđavno povuče u kuću.
„Možeš da kreneš s pakovanjem“, povika Kejt za njom. „Pogledaj ispod mog jastuka...“

28. Sem se još više uznemiri.
Megan je čekala u Kejtinoj sobi. Podiže jastuk i ispod njega ugleda, uredno složene, sve
one predmete koje je Kejt smatrala neophodnim za boravak u osamnaestom veku. Megan ih jedan
po jedan podiže i spakova u Kejtin platneni ranac. To je na neki čudan način podseti na
pakovanje za odlazak na letovanje. Kejt je spremila češalj s retkim zupcima i šampon; pastu za
zube i četkicu; mirisni sapun; flastere i antiseptične maramice, kao i malu smeđu bočicu s
natpisom: Penicilin: uzeti pojednu kapsulu tri puta na dan. Dovršiti ciklus, koju je ukrala iz
kućne apoteke; veliku tablu čokolade (Kejtin zakasneli božićni poklon od bliznakinja); tri
limenke koka-kole; malu baterijsku lampu s rezervnim baterijama; dva stara ručna sata
(verovatno da bi ih prodala); čipkane podmetače (iz istog razloga); rezervni par patika; donjeg
veša dovoljnog za nedelju dana; i švajcarski vojni nož.
Nakon dvadeset minuta pojaviše se Kejt i Sem. Nosevi im behu crveni, a Kejt je šmrcala.
„Dogovoreno. Zvao je Piterov tata. Nalazimo se na stazi u osam sati. A i sve sam rekla
Semu. Pomoći ćeš nam - je li tako?“
Sem je imao skoro deset godina i ličio je na majku. Bio je mršav i imao je gustu crnu kosu
koja se po vlažnom vremenu kovrdžala. Klimnu glavom, no činilo se da će svakog trenutka
zaplakati.
Megan ga zagrli. „Vratiće se ona. Znaš kakva ti je sestra - niko neće pobediti Kejt
Dajer...“
„Bolje bi joj bilo da je tako“, reče Sem nabusito.
U deset do osam Kejt je stajala kraj kuhinjskih vrata. Majka je pripremala večeru za
odrasle jer je gospodin Šok trebalo uskoro da stigne. Isi i Alis sedele su na podu ispred štednjaka
i mazile Moli, koja gotovo beše zaspala uljuljkana toplotom i svom tom pažnjom. Kejt im priđe i
kleknu pored te malene grupe. Nakratko položi glavu na Molin bucmasti trbuščić.
„Hladno mi je, idem da se okupam“, objavi. „Mislim da ću nakon toga malo čitati u
krevetu, mnogo sam umorna.“
„Dobro, dušo, kasnije ću doći da te poljubim za laku noć“, reče njena majka uznemireno
je posmatrajući. „Tata je negde izašao... Baš bih volela da nije. Gospodin Šok samo što nije
stigao... Ako si večeras preumorna da se pozdraviš s Piterovim ocem, mogu li mu reći da ćeš s
njim razgovarati ujutru? Znam da će ti biti teško, ali...“
„Da. Neće mi smetati...“
Kejt joj priđe i zagrli je oko struka.
„Volim te, mama.“
Majka odloži krpu koju je držala i šakama joj obuhvati lice. Poljubi je u čelo.
„I ja tebe volim.“
Kejt se povuče iz kuhinje da je ne bi izdala hrabrost.
„Laku noć, Isi. Laku noć, Alis...“
***
Držeći se obećanja, Sem je jedno vreme bio u kupatilu, puštao i zatvarao vodu, pljuskao
pa čak i pevušio sestrinu omiljenu pesmu. Kejt pojača muziku u svojoj sobi pa se Megan i ona

29. odšunjaše dole do radne sobe Kejtinog oca. Doktor Dajer je nevoljno dozvolio Kejtinoj majci da
po ugaonim policama poređa jabuke uvijene u novine - i baš zbog tog poznatog mirisa knjiga,
zrelog voća i kože Kejt oseti knedlu u grlu. Baš je u ovoj sobi, sedeći ocu na kolenu, naučila da
čita, i tu joj je ispričao toliko divnih priča... Odjednom je skoro potpuno ophrva želja da ostavi
odraslima da reše probleme - no prisili se da otrči do prozora i širom ga otvori. Zapahnu je nalet
ledenog vetra i opet je dozva pameti. Iznenada vetar zahvati prozor i ona jedva stiže da ga pridrži
da se ne razbije o zasun. U sobu uleteše pahuljice i smesta se otopiše na pohabanom orijentalnom
tepihu. Kejt izađe kroz prozor ostavljajući kratkotrajni dokaz svog bekstva na travnjaku
prekrivenom snegom. Megan se nagnu da joj doda ranac.
„Evo ti, hvataj!“, reče Megan bacajući drugarici neki mali predmet.
„Ne mobilni! Ne mogu da ga uzmem! Čekala si ga cele godine!“
„Napunila sam mu bateriju. Ako ga uglavnom držiš isključenog, trebalo bi da izdrži dve
nedelje. Već sam skinula skoro sve omiljene pesme...“
„O, Megi... Ne mogu da ga uzmem. Šta ako ga izgubim?“ „Nemoj! Samo mi donesi neke
super slike iz osamnaestog veka i ćuti!“
„Hvala, Megi... Svideće ti se Piter.“
„Bolje bi mu bilo da je vredan svega ovog. Vidimo se uskoro. Važi?“
„Aha. Vrlo uskoro.“
***
Kad gospodin Šok spazi Kejt kako ide prema njemu, uključi motor i upali svetla svog
dugog srebrnastog automobila. Plavičastobeli mlazevi svetlosti osvetliše gustu vejavicu. On se
naže preko suvozačkog mesta i otvori vrata. Kejt uđe u automobil i skloni mokre pramenove s
lice. Gospodin Šok uze ranac i baci ga na bledožuto kožno zadnje sedište. Potom se okrete da je
pogleda. Plave oči su mu plamtele.
„Ti mora da si Kejt Dajer.“
„Tako je.“
„Onda bolje prestani da se igraš i kaži mi šta se dešava! Gde mi je sin?“
„Učiniću i više od toga. Odvešću vas do njega.“

30. TREĆE POGLAVLJE
Andžali
U kojem Katrani pokazuje svoje pravo lice, a Kejt i
gospodin Sok krše zakon u Midl Harpendenu
Katrani zastade da nabije crni šešir širokog oboda na čelo. Nije skidao oka s četvorice
mladića. Pratili su devojku još od gostionice. Vođu bande, sa razjarenim izrazom i svežom
modricom na licu, spazio je kako proleće pored prozora gostionice čim je devojka izašla iz
dvorišta i stupila na Ulicu Baro Haj. Sada su stajali, zbunjeni i smeteni, u prljavom ulazu neke
prodavnice posmatrajući kako devojka polako silazi niz stepenice metroa. Bila je to hemijska
čistionica i prašnjavi čovek za tezgom beše iznenađen što takve momke silno zanimaju njegove
cene. Posao je tog dana slabo iško pa se on pun nade podiže i priđe vratima ne bi li ponudio
pomoć, ali čim devojka nestade iz vidokruga, mladići pojuriše prema ulazu u metro i sunuše za
njom. Čovek se vrati, pomalo tužan, i sede na visoku stolicu iza tezge.
Katrani ne beše zadivljen - ni bednim pokušajem mladića da se stope s okolinom kao ni
devojčinom neopreznošću. Otkad je prati, nijednom se nije okrenula, a za nekoga ko izgleda
privlači nezgode, to je bilo nepromišljeno i glupo. Bio je razočaran. Razmišljao je šta dalje da
radi. Oklevao je delom zbog nedavnog iskustva s perona na stanici Pikadili, gde je stajao blizu
ogromne zmijolike kočije, sve od vetra, svetala i vrata koja pište, što je izletela iz mračnog tunela
kao razjareni zmaj. Pobegao je nazad na površinu sumnjajući da će ikada moći na tako nešto da
se navikne. U tim tunelima beše i određen miris kojem nije verovao. Uostalom, da li je devojka
vredna truda? Pa opet, sviđao mu se njen duh. Učeći priličan broj lopova trikovima svog zanata,
čak i one priglupe, uvek je razmišljao kako se ljudi rađaju s duhom. Nije to bila osobina koju si
kasnije mogao naučiti. Pa dobro, odluči, pružiće devojci još jednu šansu. Sagnu se da uzme šaku
ukrasnog kamenja iz saksija s zimzelenim grmovima i stavi ih u džep. Potom ode do stepenica,
siđe na prvi stepenik i dvaput pređe pogledom po okolini pre nego što nestade u zemljinoj utrobi
ispod Sadarka.
U tom delu Londona u rano popodne nema gužve pa je stanica metroa tog hladnog
januarskog radnog dana bila skoro pusta. Devojka je čilo hodala kroz beskrajni tunel ne bi li
uhvatila voz do kuće. Nikada joj se nije sviđao taj deo puta. Gole žute sijalice osvetljavale su
zakrivljene zidove obojene u jarko, bolesno zeleno. Koraci su joj neprijatno odzvanjali odajući joj
prisustvo te se osećala ranjivo. Odjednom začu bat koraka iza sebe. Devojci laknu; društvo je
pružalo kakvu-takvu sigurnost. Mrzela je da bude sama na peronu i čuje samo pocrnele miševe
koji tragaju po šinama za društvom, što beše opasno. Takođe je, međutim, primetila da zvuk tih
drugih koraka ne prati i razgovor. A i ubrzavali su. Smanjivao se razmak između nje i tih
neznanaca.
Dođe do oštre krivine u tunelu. Visoko na zidu bilo je izbočeno ogledalo za osmatranje u
kojem je mogla videti šta leži ispred i iza nje. Tunel ispred nje bio je prazan. Iza nje, plavi mladić

31. s kojim se poigrala i njegova tri pomagača brzo su joj se približavali. Smesta ih je prepoznala i
tiho opsovala. Srce poče da joj lupa i jedva se suzdrža da se ne upusti u trku koju je znala da će
izgubiti. Bolje je bilo da ih nadmudri...
Skrenu za ugao. Pogledom potraži sigurnosnu kameru i spazi jednu tačno iznad glave.
Poče da skače ispred nje, mašući rukama, nemo i očajnički tražeći pomoć. Ako bude imala sreće,
uskoro će stići čuvar. To je malo umiri: sada je trebalo odugovlačiti, a u tome je bila dobra. Nije
znala da se visoko gore, u svojoj mračnoj kancelarijici, čuvar opružio na stolici, leđa okrenutih
monitorima i potpuno nesvestan njenog poziva u pomoć.
Ona produži niz tunel i pređe trećinu kad zloslutni bat koraka najavi dolazak njenih
progonitelja. Devojka se okrenu i pogleda ih. Pokaza ka sigurnosnoj kameri i viknu im: „Ej!
Ptičica!“
Crnokosi mladić s tetovažom na vratu smesta ispljunu žvaku i prekri njome objektiv dok
se vođa bande baci prema devojci, ruke već ispružene da je uhvati. Devojka je napravila
neoprostivu grešku: obrukala ga je pred drugarima i on će se postarati da zbog toga zauvek žali.
„Naučiću ja tebe!“, povika.
Devojka potrča i pobeže od njih što je brže mogla. Obli je hladan znoj - uopšte se nisu
šalili. Nameravali su da je povrede. Svi su joj nagoni govorili da bude prkosna, da se ne povlači...
„Ej ti!“, viknu preko ramena. „Šta bi takva nula od čoveka mogla mene da nauči?“
Trenutak kasnije plavokosi vođa bande pristiže devojku i pribi je uza zid. Ona ga pljunu.
On nadlanicom obrisa pljuvačku, pogleda je pravo u oči i žestoko udari po glavi. Nije mu pružila
zadovoljstvo da je čuje kako jauče.
„Ništarijo...“, reče ona.
Spazi mu potom svežu modricu na obrazu i rukav teksas-jakne pocepan pri ramenu.
„Vidim da te je onaj tip lako sredio“, poče ona da ga izaziva istovremeno odmeravajući
kolike su joj šanse ako krene da trči. „ A on je duplo viši od tebe i ima stomak kao trudna
slonica.“
Ostali mladići se glupo nasmešiše, ali ih plavokosi mrko pogleda, kože sjajne pod jarkim
svetlom. On zgrabi devojku za ruku i poče da joj je zavrće iza leđa sve dok devojka ne zacvile.
U međuvremenu, Katrani stiže do krivine u tunelu. Nakrat ko je ispitivački zurio u
ogledalo i upamtio ga. Može to biti korisna stvar za nekoga ko se bavi njegovim poslom, mislio
je, no kad začu devojčine povike i ugleda odraz vođe bande kako joj uvrće ruku, on zabi ruku u
džep i izvadi nekoliko kamenčića. Izađe na čistinu i, savršeno precizno, pogodi vođu bande u
slepoočnicu i crnokosog mladića u teme. Obojica kriknuše od bola i uhvatiše se za glavu,
okrenuvši se da vide napadača. Katrani je mirno stajao na sredini tunela.
Podiže potom šešir i blago klimnu glavom. Sve oči neodoljivo privuče srebrnastobeli
ožiljak tako duboko urezan u obraz Katranog. On spusti šešir.
„Pa, gospodo, čini mi se da imate neka posla s ovom damom, mada mi se mesto čini malo
nedoličnim za randevu."
Devojčine oči zablistaše. Nije shvatala šta se dešava, ali će iskoristiti ovu prednost.
Okrete lice prema svom mučitelju.
„Nisi znao da imam pomoćnika, a?“
Oštro klik ih sve natera da pogledaju u crnookog mladića. Izvadio je nož skakavac i
izbacio sečivo. Pođe ka Katranom teško dišući. To vođu bande smesta pomete i devojka se uz
ogroman napor oslobodi njegovog stiska i pobeže. Vođa potrča za njom. Druga dva mladića su
oklevala, čekajući da vide šta će se desiti. Crnokosi mladić postajao je sve nemirniji. Obično je
bilo dovoljno da isuče nož i žrtva bi se povukla. Ali pazi ovog! Ničim nije odavao da se plaši. Bio
je ili lud, ili glup, ili je vladao sobom bolje nego iko koga je sreo. Po izgledu lica, čovek bi

32. pomislio da je on taj koji ima nož.
Vođa bande uskoro sustiže devojku i dovuče je nazad čvrsto joj pritiskajući ruke uz
bokove. Neprestano ga je gazila po teškim čizmama, no on nije popuštao stisak.
Tresući se od navale adrenalina, crnokosi mladić napade Katranog. Ovaj se saže, lako
izbegavajući sečivo, i ponovo se uspravi.
„Tako mi svega, kakav loš potez! Kad rukuješ sečivom, derane, moraš biti lakih nogu.
Hajde, pokušaj opet, jer je svima vrlo očigledno da nećeš biti prvi koji me je posekao!“
Mladić je zurio u njega. I to malo hrabrosti što je imao polako je čilelo jer ga je pogled
tog čoveka užasavao. Taj čovek beše lovac, a lovina je bio on sam. Jeste držao nož, međutim,
osećao se kao da se neznanac poigrava s njim, baš kao mačka s mišem.
„Šta čekaš?“, povika vođa bande. „Pogledaj ga samo! Odavno mu je prošao rok trajanja.“
Katrani podiže obrve. Tek kasnije će saznati značenje te uvrede. Umesto toga upadljivo
zevnu i stade da tupka nogom. To beše dovoljan izazov pa njegov protivnik zamahnu opet.
Veštim udarom zgloba Katrani ga razoruža, šutnu nož iza sebe i van domašaja, i zgrabi mladića
za ruku. Uvrnu mu je iza leđa istovremeno mu laktom savijajući vrat unazad. Mladić prigušeno
jauknu.
„Pusti je“, naredi Katrani mirno.
„Idi obesi se!“, odvrati vođa bande.
Užagrenih tamnih očiju, Katrani mu se besno obrati. „Drzak si. Smesta je oslobodi ako ne
želiš da tvom prijatelju slomim vrat.“
„Nemoj me zasmejavati! Šta misliš, ko si ti?“
„Neko ko ima važnija posla od natezanja s crvima kao što ste vi. Čekam...“
Pošto ne uoči nikakvu promenu, Katrani iznenada podiže crnokosog mladića noseći ga
celom težinom na grudima tako da su mu se stopala u patikama jadno ritala iznad tla. Naprežući
se i tresući Katrani je polako stiskao, ni nakratko ne popuštajući siloviti zahvat. Mladićeva
stopala sad su već mlitavo visila i trenutak kasnije snažno KRC! odjeknu kroz tunel. Iz Katranog
se prolomi dah koji je zadržavao pa dopusti bremenu da sklizne na zemlju.
Devojka prodorno vrisnu i prekri šakama lice. Trojica preostalih mladića stajala su
nepomično, razjapljenih usta. Katrani preskoči telo kraj nogu i napravi krupan iskorak ka
ostalima.
„Ko je sledeći?“, upita tihim, blagim glasom.
Vođa bande, prebledeo, okrete se devojci i prošišta: „Nismo završili...“
Trojica mladića brzo i bez okretanja nestadoše u tunelu. Devojka je stajala skamenjena od
šoka. U neverici je posmatrala kako Katrani namešta mladićevo telo, kao da se trudi da mu bude
što udobnije. Potom vide kako ga hvata za ruku. Polako postade svesna da s tom rukom nešto
ozbiljno nije u redu pa je posmatrala kako je Katrani podiže i gura kao da pokušava da je vrati u
čašicu. Od napora mu po čelu iskočiše graške znoja i mladić odjednom poče da dolazi svesti,
vrteći glavom, stenjući i jaučući.
„Doktor Adams je uvek govorio kako je lako nekome iščašiti rame i kako se prava veština
poznaje tek kad treba da ga vratiš na mesto...“, prodahta Katrani.
„Mislila sam da si ga ubio!“, devojka gotovo povika, očigledno osećajući olakšanje.
„Nisam... Ubistvo uglavnom izaziva pravo gujino leglo posledica. Svim silama se trudim
da ga izbegavam osim ako nije preko potrebno.“
Devojci se steže grlo. Oprezan, Katrani pogleda preko ramena u ogledalo. Još nikog ne
beše na vidiku, ali u daljini začu korake. Poskoči i pođe. Devojka krenu za njim, mučeći se da
održi korak s njegovim dugim nogama.
„Hvala“, reče ona s nelagodom. „Ovaj... Zašto si...?“

33. Katrani na to klimnu glavom. „Ovde sam stranac. Treba mi vodič."
„Želiš da ti ja budem vodič?“
„Da - bogato ću te nagraditi - daću ti šta god želiš...“
Ja...“
„Nađimo se na stepeništu katedrale svetog Pavla sutra u smiraj dana pa ćemo
porazgovarati o uslovima.“
„Ali ne znam da li želim...“
Katrani zanemari njeno nećkanje. „Ali pazi: kad jednom prihvatiš moje poverenje, budeš
li me prevarila, duboko ćeš zažaliti... Pa, hoćeš li mi sada bar reći kako se zoveš?“
„Andžali. Zovem se Andžali.“
„Baš vam je lep automobir, reče Kejt tapkajući rukavom džempera svetlo-bež kožnu
presvlaku i prisećajući se Piterove priče o tome koliko je zahtevan njegov otac. „Izvinite, sneg se
topi i kaplje svud po sedištu."
„Briga me za to!“, uzviknu gospodin Šok. „Želim samo da znam kako to da si se ti vratila,
a Piter nije. I zašto mi je inspektor Viler rekao da si izgubila pamćenje kad mi ti ostavljaš poruke
o tome da je Piter u životnoj opasnosti? Šta se to, zaboga, dešava?"
Gospodin Šok je sada već vikao.
„Nema potrebe za tolikim besom! Piter je bio u pravu što se vaše naravi tiče!“
Gospodin Šok duboko uzdahnu i čvrsto stegnu volan. „Izvinjavam se... Ali izludeli smo
od brige. A i pretpostavljam da tvoj otac zna mnogo više nego što nam govori. Zapravo, siguran
sam u to...“
„U pravu ste“, neuvijeno odgovori Kejt. „Ali ima veoma dobar razlog što ćuti. Barem on
misli da je tako. Slušajte, reći ću vam. Obećavam. Ali nemamo vremena. Možete li molim vas da
vozite, a ja ću vam usput sve objasniti?“
Gospodin Šok požele da se usprotivi, no suzdrža se i umesto toga se duboko zagleda u
nju, tražeći joj nešto na licu - nije znala šta. Potom pokrenu motor.
„Kuda idemo?“
„U Midl Harpenden u Hartfordširu. U garažu iza zgrade pošte.“
Kejt odbi da mu išta ispriča dok ne stignu do autoputa jer, kako reče, ono što ima da mu
kaže biće za njega šok, a mora pažljivo voziti kroz vejavicu po zaleđenom, uskom putu. Stoga u
tišini krenuše napolje iz doline. Duga svetla farova obasjavala su velike, uskovitlane vrtloge
paperjastih pahuljica koje su ostajale na golim granama pokojeg usamljenog drveta ili se taložile
u smetove pokraj kamenih zidova. Trebalo im je dvaput duže nego inače da stignu do Bejkvela.
Vejavica poče da jenjava, a kako su putevi koji vode do grada bili dobro posuti solju, gume su
sad već bučno gacale kroz blato i lapavicu. Kejt se odjednom, bez ikakvog upozorenja, pognu i
pokri glavu rukama krijući se iza instrument-table.
„Šta ti je?“, uzviknu gospodin Šok.
„To je bio lend rover mog tate - mislite li da me je video?“
Gospodin Šok u retrovizoru ugleda prljavi, beli lend rover koji je upravo prošao. Ne
zaustavljajući se, nestade u mraku trepćući svetlima.
„Ne. Sigurno nije. Stao bi da jeste. Mislim da je u automobilu bila i neka žena...“
„To mora da je doktorka Pireti.“
„Ko?“
„Uskoro ću vam sve ispričati."
Kad stigoše do autoputa, sneg beše prestao i put prema jugu bio je skoro pust. Automobil

34. gospodina Šoka jurio je brzom trakom lako pretičući poneko vozilo na koje su nailazili. Tata
nikada ne vozi ni približno ovoliko brzo, mislila je Kejt, međutim, naš automobil je malo
drugačiji od ovog...
„Pljunuta si otac“, reče gospodin Šok gledajući je iskosa.
„Znam. Svi mi kažu da ličim na njega. Ali Piter uopšte ne liči na vas - mislila sam da ste
tamnokosi kao on.“
„Ne. Ja ličim na babu i dedu koji su došli iz Ulma u Nemačkoj. I oni su bili plavi. Piter
liči na majku... Nego, gospođice Kejt Dajer, ovuda je lako voziti. Jesi li spremna da mi kažeš o
čemu se ovde radi?“
Dok su tamni, nejasni predeli promicali pored njih, Kejt ispriča Piterovom ocu sve. Priča
je sama navrla iz nje i nije se zaustavljala dok je nije završila, suvih usta, bolnog grla i promuklog
glasa. Ništa nije izostavila: ispričala mu je o nezgodi s Moli, Van der Grafovim generatorom i
antigravitacionom mašinom; Piterovom susretu s Katranim; dobroti porodice Bing i pastora
Ledberija; ispričala mu je kako ih je Gedeon Simor - koji je za lorda Laksona radio kao secikesa
sve dok nije rešio da okrene leđa takvom životu - spasao od razbojnika i bande pustahija; pa
potom i kako je, u pokušaju da povrati antigravitacionu mašinu trkajući se protiv Katranog,
Gedeon završio u zatvoru Njugejt i za dlaku izbegao vešanje; zatim objasni kako je pred sam
povratak u dvadeset prvi vek, baš u poslednjem trenutku, Katrani zauzeo Piterovo mesto; reče mu
i kako niko nije mogao da ga zaustavi. Naposletku, opisa mu kako su njen otac i naučnici iz Nase
prestrašeni da će javnost saznati za mogućnost putovanja kroz vreme i da bi budućnost istorije
uskoro mogla biti ugrožena.
Gospodinu Šoku se prosto vrtelo u glavi. Ko bi mogao sve to razumeti, a kamoli i
poverovati u to?
„Znači ona službenica iz Linkolns In Fildsa nije se šalila kad nam je ispričala da ste se
zaglavili u hiljadu sedamsto šezdeset trećoj!"
»>Nije.“
„I tvrdiš da je Piter još uvek tamo i da zlikovac iz osamnaestog veka slobodno šeta
Londonom?"
„Da.“
Gospodin Šok zavrte glavom u neverici.
„Previše je to neverovatno...“
„E pa, istina je. Neverovatno je, ali je takođe i istina. I ako me večeras ne odvedete do
antigravitacione mašine, neću moći da se vratim i spasem Pitera jer će je ili ukrasti Tim
Vilijemson ili uništiti doktorka Pireti.“
„Ali ne može se od tebe očekivati da ga spasavaš! Ti si tek dete! Ja sam mu otac! Treba ja
da odem!“
Trebalo je da pretpostavi, razmišljala je Kejt, da će i gospodin Šok želeti da pođe s njom,
ali mislila je samo na to kako da stigne do antigravitacione mašine.
„Ja želim da se vratim!“, povika ona. „Zakleli smo se da nećemo jedno drugo ostaviti.
Moram da se vratim... A uostalom, vi ne znate kako se rukuje antigravitacionom mašinom, niti
kako izgleda Gedeon, ni gde je kuća ser Ričarda, ni bilo šta drugo! Zato idem i ja, bilo vama
pravo ili ne!“
Gospodin Šok se na trenutak zamisli pa se iznenada nasmeja. „Malo previše voliš da
komanduješ za nekog ko ima dvanaest godina. Mogu da se kladim da si Pitera postavila na
mesto.“ Kejt se namršti.
„Nemojte tako o meni da govorite! Moj tata kaže da imam sopstveno mišljenje i da se
borim za sebe i da u tome nema ništa loše. A i da ne volim da ’komandujem’, ne biste sad bili na