4. Strele na bregu
Bio je oktobar, doba kada godina tone ka smiraju, I kada se pre dolaska zime klala
stoka i kada su vetrovi sa severa nagoveštavali dolazak hladnih dana. Lišće kestena
poprimilo je zlatne nijanse, krošnje bukava su se odenule bojama plamena, a hrastovo
lišće je izgledalo kao obojeno bronzom Tomas od Huktona je, u pratnji svoje žene
Eleanor i prijatelja, oca Hoba, u sumrak stigao na farmu na uzvišenju Farmer je odbio
da im otvori, samo je doviknuo kroz drvena vrata da putnici mogu da spavaju u staji sa
kravama. Kiša je dobovala po trulomkrovu od slame. Tomas je doveo konja pod krov
ispod kog su se nalazila drva za ogrev, šest svinja u čvrstom, drvenom oboru i gomila
perja na mestu gde se čerupala živina. Videvši perje, otac Hob se prisetio daje bio dan
Svetog Galusa. a potomje ispričao Eleanor kako je blagosloveni svetac, vrativši se kući
jedne zimske noći, zatekao medveda koji mu je krao večeru. „Rekao je životinji da se
udalji!", rekao je otac Hob. „Podario je medvedu moć govora, zaista jeste, a onda gaje
naterao da mu donese drva za ogrev.'„Vi dela sam sliku koja to prikazuje", rekla je
Eleanor. „Zar mumedved nije postao sluga?“
„То se dogodilo zato što je Galus bio sveti čovek“, objasnio joj je otac Hob. „Medvedi
ne bi išli po drva za ogrev bilo kome! Samo svetomčoveku.“
„Sveti čovek“, ubacio se Tomas, „koji je zaštitnik kokošaka.“ Tomas je znao sve o
sveeima, više i od oca Hoba. „Zašto bi kokoškama bio potreban svetac?“, upitao je
sarkastično.
„Galus je zaštitnik kokošaka?“, upitala je Eleanor, zbunjena načinom na koji je Tomas
postavio pitanje. „Nije zaštitnik medveda?“
„Čuva kokoškc“, potvrdio je otac Hob. ,,U stvari, čuva svu živinu „АН zašto? “,
Eleanor je bila radoznala.
„Zato što je jednom isterao zlog demona iz devojke." Otac Hob, širokog lica, kose
nakostrešene kao peraja u koljuške, rođen u seoskoj porodici, zdepast, mlad i hitar,
voleo je da pripoveda priče o blagoslovenim svecima. „Veliki broj biskupa je pokušao
da istera demona", nastavio je, ,,i niko nije uspeo, a blagosloveni Galus je naišao i
prokleo demona. Prokleo gaje! A demon je zacvileo od straha“ otac Hob je mahnuo
rukama kroz vazduh kako bi pokazao strah zlog demona „а potomje napustio devojčino
telo, jeste, a izgledao je kao crna kokoška - kao kokica od godinu dana. Crna kokica. “
„Nikada nisam vi dela tu sliku", dodala je Eleanor na engleskom sa francuskim
naglaskom, gledajući kroz otvorena vrata staje. „АН bih volela da vidim kako pravi
medved donosi drva za ogrev“, dodala je čežnjivo.
Tomas je sedeo pored nje i gledao u vlažni sumrak, žarnu ćen blagom izmaglicom. Nije
bio siguran da li je toga dana zaista bio dan Svetog Galusa, jer je izgubio pojam o
vremenu dok su putovali. Možda je već bio dan Svete Odri? Bio je oktobar, to je znao,
znao je da je od Hristovog rođenja prošlo 1346 godina, ali nije znao koji je dan. Lako se
mogao zabrojati. Njegov otac je jednom izgovorio ćelu nedeljnu službu na subotnjoj
5. misi, pa je morao daje ponovi narednog dana. Tomas se krišom prekrstio. Bio je
svešteničko kopile, a to se smatralo lošim znakom Drhtao je. U vazduhu se osećala
neka težina koja nije imala veze ni sa suncem koje je zalazilo, ni sa kišnim oblacima, ni
sa izmaglicom. Bože, pomozi nam, pomislio je u sumraku se osećalo zlo i on se ponovo
prekrstio i tiho pomolio svetom Gal usu i njegovomposlušnommedvedu. U Londonu je
video medveda kojeg su lerali da igra. Zubi su mu bili samo truli, žuti patrljei, a krzno
na smeđim bokovima
bilo mu je zamršeno od krvi zbog povreda koje mu je naneo vlasnik. Psi na ulicama su
režali, šunjali se oko njega, a kada je medved zamahnuo šapom prema njima, povukli
su se.
„Kada ćemo stići uDuram?'1
, upitala je Eleanor, ovoga puta na francuskom,
svommaternjem jeziku.
„Sutra, pretpostavljam", odgovorio je Tomas, još uvek gledajući na sever, gde je teška
tama obavijala zemlju. „Pitala je", objašnjavao je ocuHobuna engleskom, „kada ćemo
stići uDuram?"
„Sutra, ako bog da“, rekao je sveštenik.
„Sutra se možeš odmoriti'1
, obećavao je Tomas Eleanor na francuskom Bila je noseća i,
uz božju pomoć, trebalo bi da se porodi na proleće. Tomas nije bio siguran kako se
oseća zbog toga što treba da postane otac. Činilo mu se da je previše rano za takvu
odgovornost, ali Eleanor je bila srećna, a onje voleo da joj udovoljava, pa joj je rekao
daje i on srećan. Ponekad je to bila istina.
,.A sutra ćemo dobiti odgovore", rekao je otac Hob
„Sutra ćemo postaviti pitanja ", ispravio gaje Tomas.
„Bog neće dozvoliti da dodemo tako daleko da bismo se razočarali", rekao je otac Hob,
i da bi sprečio Tomasa da se raspravlja, izvadio njihovu skromnu večeru. „Samo je ovo
ostalo od hleba“, rekao je, „trebalo bi da sačuvamo malo sira i jabuku za doručak.“
Prekrstio je hranu, blagosiljajući je, a onda je prelomio tvrdi hleb na tri dela. „Trebalo
bi da jedemo pre nego što padne noć."
Satamomje došla i hladnoća. Vetar je oslabio nakon kratkog pljuska. Tomas je spavao
pored stajskih vrata. Probudio se kada je vetar prestao da duva, jer se na severnom nebu
videla svetlost.
Okrenuo se i ustao, zaboravio je da mu je hladno, zaboravio je glad, zaboravio je sve
male životne neugodnosti jer je ugledao gral. Mogao je da vidi sveti gral, najvredniji
dar koji je Hrist ostavio čoveku, izgubljen pre više od hiljadu godina, kako kao krv koja
svetiuca, blista na nebu, a oko njega, nebo su prekrili zraci divne, treperave svetlosti,
poput blistave krune koja je krasila glave svetaca.
Tomas je želeo da veruje. Želeo je da gral postoji. Smatrao je da će sve zlo na svetu
nestati u dubinama iz kojih je poteklo, ako gral bude pronađen. Toliko je želeo da
veruje uto, a te oktobarske noći je na severu ugledao gral kao veliki, blistavi pehar. Oči
su mu se ispunile suzama koje su mu pomutile vid, a ipak, još uvek ga je jasno video i
činilo mu se kako iz svete posude izbija para. Iza posuđe, u redovima koji su se
6. protezali u nebeske visine, stajali su poredani anđeli, čija su krila doticala plamen.
Nebo na severu se gubilo u dimu, zlatnim i skerletnim bojama, svetleći u noći kao
zpaknevernomTomasu. „О, gospode!'*, rekao je glasno, zbacio ćebe sa sebe i klekao na
hladni prag staje, „О, gospode!“
,,Tomase?“, pozvala gaje Eleanor kada se probudila. Uspravila se i gledala je u noć.
,,Vatra“, rekla je na francuskom, „c'est un grand incenclie2
U glasu joj se osećalo
strahopoštovanje.
„C'est un grand incendieV, upitao je Tomas, a onda se potpuno razbudio i zaista video
na horizontu veliki požar, čiji su plameni jezici obasjavali deo koji je nalikovao na
pehar.
„Tamo ima vojske“, prošaptala jfe Eleanor na francuskom „Pogledaj!“ Pokazala je
prstomna drugi požar, koji se uzdizao malo dalje. Takva svetla su na nebu videli i u
Francuskoj, kada su plameni jezici obasjavali oblake tamo gde su Englezi prokrčili put
kroz Normandiju i Pikardiju.
Tomas je još uvek gledao na sever, ovoga puta sa razočaranjem Zar je to bila vojska?
Nije bio gral u pitanju?
,,Tomase?“ Eleanor je zvučala zabrinuto.
„То su samo glasine“, rekao joj je. Bio je svešteničko kopile odgojeno na svetim
spisima, a u jevanđelju po Mateju stajalo je da će se voditi borbe i širiti glasine o njima
kada dođe kraj sveta. U Bibliji je pisalo da će smak sveta nastupiti u haosu rata i krvi, a
u poslednjem selu, u kojem ih je stanovništvo sumnjičavo posmatralo, zlovoljni
sveštenik ih je optužio da su škotski špijuni. Otac Hob se obuzdao da ne odreaguje,
preteći da će uši svoga kolege sveštenika spakovati u kutiju. Tomas ih je
obojicuprimirio, a onda porazgovarao sa čobaninomkoji mu je ispričao daje video
dimna severnim brdima. Škoti su, kako je rekao čobanin, marširali na jug, iako se
sveštenikova žena narugala ovoj priči, tvrdeći pri tom da škotske trupe nisu ništa drugo
do goniči stoke. „Zaključajte vrata u toku noći“, rekla je, ,,i ostaviće vas na miru.“
Daleka svetlost se gasila. To nije bio gral.
,,Tomase?“ Eleanor gaje namrgođeno posmatrala.
„Sanjao sam“, rekao je, „samo samsanjaoE
„Osetila sam kako se dete pomera“, rekla je, a onda mu je dotakla rame. „Hoćemo li se
ti i ja venčati?"
„UDuramu”, obećao joj je. Pošto je sam bio kopile, nije želeo da nijedno njegovo dete
nosi tu sramotu. „Sutra ćemo doći u grad“, ubeđivao je Eleanor, „ti i ja ćemo se venčati
u crkvi, a onda ćemo postaviti pitanjaE Molio se da jedan od odgovora bude da gral ne
postoji. Neka to bude san, puka obmana vatre i oblaka na noćnomnebu, u suprotnom,
Tomas se plašio da bi ga to odvelo u ludilo. Hteo je da okonča svoju potragu; želeo je
da odustane od grala i da se vrati onome što je bio i šta je želeo da bude: strelac
engleske vojske.
Bemar de Telebur, francuski dominikanski fratar i inkvizitor, proveo je noć u oboru za
svinje, a kada je svanulo maglovito jutro, klekao je i zahvalio se Bogu što je imao čast
7. da spava na prljavoj slami. Onda je, setivši se svog velikog zadatka, izgovorio molitvu
svetom Dominiku, moleći sveca da se založi kod Gospođa da mu naredni dan bude
dobar. „Kao što nam plamen iz ustiju Tvojih obasjava istinu“ - izgovarao je glasno „ро
dopustu Tvome neka nam osvetli put ka uspehu.“ Od snage svojih emocija, njihao se
napred, a glava mu je udarala grubi, kameni stub koji je predstavljao jedan od uglova
obora. Bol mu je prožimao lobanju, a on je, želeći da sebi nanpe još više bola, udarao
jače čelom o kamen, guleći kožu sve dok nije osetio kako mu krv kaplje po nosu.
„Blagosloveni Dominiče“, uzvikivao je, „blagosloveni Dominiče! Neka je slava
Gospođu! Osvetli nam put!" Olizao je krv sa usana i razmišljao o bolu koji su sveci i
mučenici izdržali crkve radi. Ruke su mu bile sklopljene, a na mršavom licu se video
osmeh.
Vojnici, koji su prethodne noći do temelja spalili veći deo sela, silovali žene koje su
odbile da pobegnu i pobili muškarce koji su pokušali da zaštite žene. sada su posmatrali
sveštenika kako neprekidno glavom udara o stub poprskan krvlju. ,,Dominiče“, uzdisao
je Bernar de Telebur, „О, Dominiče!“ Neki vojnici su se krstili jer bi prepoznali svetog
čoveka kada bi ga ugledali. Jedan ili dvojica su čak klekli, iako je to bilo teško učiniti u
oklopima koje su nosili, a većina je pažljivo posmatrala sveštenika i njegovog slugu,
koji imje, dokje sedeo ispred svinjea, uzvraćao pogled.
Sluga je, kao i Bernar de Telebur, bio Francuz, međutim nešto u mladićevoj pojavi
ukazivalo je na egzotičnije poreklo. Koža mu je bila žućkasta, skoro tamna kao koža
Mavra, a zbog duge ravne kose i duguljastog lica izgledao je zastrašujuće. Nosio je
oklop i mač i, iako je bio samo sveštenikov sluga, odisao je samouverenjemi ponosom
Odeća mu je bila elegantna, pomalo čudna za ovu odrpanu vojsku. Niko mu nije znao
ime. Niko nije želeo ni da pita, kao što niko nije želeo da pita zašto nikada ne jede i ne
razgovara sa drugim slugama, nego se hirovito drži po strani. Tajanstveni sluga je sada
posmatrao vojnike, u levoj ruci je držao nož sa dugom i tankom oštricom, a kada je
shvatio da ga posmatra dovoljanbroj vojnika, oslonio je nož na ispruženi prst. Nož je
balansirao na oštrici, a odsečeni naprstak pancir rukavice, koji je sluga koristio kao
korice za nož, sprečavao je da mu se nož zarije u kožu.
Onda je naglo povukao prst, nož je poleteo u vazduh, oštrica je zablistala, potom se
obrušila, sa sečivom okrenutim nadole, i ponovo se vratila u isti položaj na
njegovomprstu. Sluga nijednom nije pogledao nož, nego je svoje tamne oči usredsredio
na vojnike. Sveštenikje, zaboravivši da ga posmatraju, uzvikivao molitve, dok su mu
mršavi obrazi bili umazani krvlju. „Dominiče! Dominiče! Osvetli naš put!“ Nož je
ponovo ođleteo u vazduh, dok je zloslutna oštrica odbijala slabu svetlost
maglovitogjutra. „Dominiče! Dominiče! Vodi nas! Vodi nas!“
„Na konje! Penjite se! Pokrenite se!“ Sedokosi čovek, sa velikim štitom koji muje visio
sa levog ramena, probio se kroz gomilu posmatrača. „Nemamo ceo dan! U šta, do
đavola, piljite? Isuse Hriste na prokletom krstu, šta je ovo, prokleti vašar uEskdejlu?
Zaboga, pokret! Pokret!“ Štit na ramenu muje krasilo crveno srce, ali boja je tako
izbledela, a koža, kojomje bio pokriven tako isečena. daje bilo teško prepoznati simbol.
8. „О, Hriste na mukamafr Čovekje primetio dominikanca i njegovog slugu. „Oče!
Krećemo sada. Baš sada! A ja ne čekam tvoje molitve!“ Okrenuo se ka svojim
vojnicima. „Penjite se na konje! Razdrmajte kosti! Treba obaviti đavolski velik posao!“
,,Daglase!“, povikao je dominikanac.
Sedokosi čovek se brzo vratio. „Moje je ime, svešteniče, ser Vilijemi ti ćeš dati sve od
sebe da ga zapamtiš.“
Sveštenikje trepnuo. Činilo se da se zbunio, još uvek zahvaćen ekstazom svoje molitve
koju je vodio bol, a onda se nemarno naklonio u znak priznanja daje pogrešio što je ser
Vilijema oslovio prezimenom „Razgovarao sam sa blagoslovenimDominikom“,
objasnioje.
„Uistinu, nadam se da si ga zamolio da ukloni ovu prokletu maglu?“
„On će nas voditi danas! Vodiče nas!“
„Onda bi mu bilo bolje da obuje svoje proklete čizme“, progunđao je svešteniku ser
Vilijem Daglas, vitez od Lidesdejla, „pošto mi krećemo bilo daje tvoj svetac spreman
ili ne.“ Njegov oklop sačinjen od lanaca, pokidan je u bitkama i zakrpljen novim
alkama. Na šlemu i na laktovima mogla se uočiti rđa. Izbledeli štit bio je isečen, baš
kao i njegovo lice, išibano vremenom Imao je četrdeset šest godina, a izračunao je da
ima ožiljak od mača, strele ili koplja za svaku godinu, koja je u beo obojila njegovu
kosu i bradu. Širom je otvorio teška vrata obora. „Diži se na svoje papke. Imam konja
za tebe.“
„Hodaču, kao što je hodao i naš Gospod“, rekao je Bernar de Telebur i podigao teški
zavežljaj sa svojim stvarima, kroz čiji je vrh bio provučen kožni remen.
„Onda se nećeš pokvasiti dok budeš prelazio potoke, a, je Г tako?"‘, kikotao se ser
Vilijem „Hodačeš po vodi, zar ne, oče? I ti i tvoj sluga?“ Iako je zbog toga bio usamljen
među svojim vojnicima, nije bio oduševljen prisustvom francuskog sveštenika, niti
oprezomkoji je oscćao prema sveštenikovom dobro naoružanom slugi. Ipak, ser Vilijem
Daglas je bio poznat po tome što se nikoga nije plašio. Bio je pogranični vođa koji je
ubistvima, plamenom, mačem i napadima štitio svoju zemlju i nekakav plahoviti
sveštenik iz Pariza nije imao velike izglede da ga impresionira. Ser Vilijem nije, u
stvari, bio preterano naklonjen sveštenicima. ali kralj muje naredio da u jutarnji pohod
povede Bernara de Telebura, na šta je ser Vilijem nerado pristao.
Vojnici su oko njega uzjahali konje. Nosili su lako naoružanje jer nisu očekivali da će
naići na neprijatelje. Nekolicina je, kao ser Vilijem, nosila štitove iako se većina
zadovoljila mačevima. Bernar de Telebur je, u svojoj fratarskoj odeželi, koja je bila
mokra i isprskana blatom, žurno hodao pored ser Vilijema. „Hoćete li ući u grad?'
„Naravno da neću ući u prokleti grad. Zar si zaboravio daje na snazi primirje?“
„АН ako je primirje na snazi...“
„Ako je na snazi prokleto primirje, onda ćemo ih ostaviti na miru."
Francuski sveštenik se dobro služio engleskim jezikom, pa ipak, bilo muje potrebno
nekoliko trenutaka da shvati značenje poslednje tri reči koje je izgovorio ser Vilijem
„Neće biti borbe?“ „Ne između nas i grada, nikako. A proklete engleske vojske nema
9. stotinama milja unaokolo tako da neće biti borbe. Mi samo tražimo hranu za nas i
konje, oče, hranu za nas i konje. Nahrani svoje vojnike i konje i tako ćeš dobiti ratove. “
Govorio je ser Vilijem dok se penjao na konja, kojeg je pridržavao štitonoša. Ugurao je
čizme uuzengije, izvukao krajeve oklopa ispod bedara i uzeo uzde. „Dovešćute do
grada, oče, a onda ćeš morati da se pobrineš sam za sebe.“
„Da se pobrinem?'1
, upitao je Bernar de Tetebur, ali ser Vilijem se već okrenuo i
poterao konja niz blatnjavi drum koji je prolazio između niskih, kamenih zidova. Dve
stotine konjanika, surovih i namrgođenih, išlo je tog maglovitogjutra za nj im i
sveštenikom, terajući svoje prljave konje kako bi održali korak. Sluga je išao za njima
sa vidnom ravnodušnošću. Očigledno je navikao da bude među vojnicima i nije
pokazivao da ih se plaši, jer je njegovo ponašanje očito ukazivalo na to da bi mogao biti
boiji u rukovanju oružjem od većine vojnika koji su jahali iza ser Vilijema.
Dominikanski fratar i njegov sluga su putovali u Škotsku sa desetinom raznih kurira,
koje je kralju Dejvidu П poslao Filip od Valoa, kralj Francuske. Izaslanici su
predstavljali poziv u pomoć. Englezi su im presekli put kroz Normandiju i Pikardiju,
poklali su vojsku francuskog kralja u blizini sela Kresi. Njihovi strelei su sada držali
desetinu utvrđenja u Bretanji, a njihovi divlji jahači su dolazili iz krajeva Gaskonje koje
je nasledio Edvard od Engleske. Sve to je bilo loše, pa i gore; kao daje želeo da pokaže
celoj Evropi da može podeliti Francusku i pri tome ostati nekažnjen, engleski kralj je
sada spremao opsadu velike lučke tvrđave Kale. Filip od Valoa je činio sve što je
mogao da spremi opsadu, ali dolazila je zima, pkmstvo je prigovaralo da im kralj nije
ratnik i stoga se za pomoć obratio škotskomkraljuDejvidu, sinuRoberta od Brusa.
Napadni Englesku, molio je francuski kralj, i nateraj Edvarda da odustane od opsade
Kalea da bi odbranio svoju otadžbinu. Škoti su i ranije razmišljali o invaziji, a onda ih
je izaslanstvo francuskog kralja ubedilo da Englesku nema ko da brani. Kako je moglo
biti drugačije? Vojska Edvarda od Engleske bila je ili ispod Kalea ili u Bretanji i
Gaskonji; nikoga nije bilo da brani Englesku, šio je značilo daje stari neprijatelj sada
bio bespomoćan, prosto je tražio da bude opljačkan, a sva bogatstva Engkske sada su
bila Škotima nadohvat ruke.
I tako su Škoti krenuli na jug.
Bila je to najveća vojska kojuje Škotska ikada poslala preko svojih granica. Činili suje
svi značajni lordovi, sinovi i unuci ratnika koji su ponizili Englesku u krvavom pokolj u
kod mesta Banokburn. Ti lordovi su poveli svoje konjanike, očvrsle u neprekidnim
bitkama na granici, a ovoga puta, pošto su osetili da je u pitanju veliko haranje,
pridružile su im se i vođe klanova sa planina i ostrva. Oni su predvodili divlje
saplemenike koji su govorili sopstvenim jezikom i borili se kao đavoli. Hiljade njih je
došlo kako bi se obogatilo. Francuski glasnici su, nakon obavljenog zadatka, otplovili
kući da saopšte Filipu od Valoa da će Edvard od Engleske odustati od opsade Kalea
kada sazna da Škoti pustoše njegove severne zemlje.
Francuski misionari su otplovili kući, a Bernar de Telebur je ostao. Imao je posla u
severnoj Engleskoj, ali prvih dana napada suočavao se samo sa razočaranjima. Škotska
10. vojska je brojala dvanaest hiljada vojnika. Bila je veća od bilo koje francuske vojske
kojuje Edvard od Engleske porazio kod sela Kresi, a kada se zaustavila da zauzme
tvrđavu u kojoj se nalazio garnizon od trideset osam vojnika, bilo je potrebno četiri
dana daje osvoje, iako su pri tome ubili svih trideset osam vojnika. Izgubili su još
vremena dok su pregovarali sa žiteljima Karlajsla, koji su platili u zlatu da bi
impoštedeli grad, a onda je mladi škotski kralj protraćio još tri dana pljačkajući veliki
dominikanski samostan u Heksamu. Sada, deset dana nakon što su prešli granicu i
nakon lutanja po vrletima severne Engleske, škotska vojska je najzad stigla u Duram
Grad je ponudio hiljadu frmti u zlatu da bi bio pošteđen, a kralj Dejvid im je dao dva
dana da sakupe novac. To je značilo daje Bernar de Telebur imao dva dana da nađe
način da uđe u grad, ka čijem je prilazu pratio ser Vilijema Daglasa kroz dolinu, preko
potoka, a potom uz strmo brdo, kližući se po blatu skoro zaslepljen maglom ,,U kom
pravcu je grad?“, upitao je ser Vilijema.
„Reći ćuti, oče, kada se podigne magla. “
„А oni će poštovati primirje?“
„UDuramusu sveti ljudi, oče“, odgovorioje ser Vilijem iskrivljeno, „ali bolje se smiri,
pošto su uplašeni.“ Gradski monasi su bili ti koji su pregovarali oko otkupnine, kojoj se
ser Vilijem protivio. Da su monaji ponudili hiljadu funti, prisećao se, onda bi bilo bolje
pobiti monahe i uzeti dve hiljade, ali gaje kralj Dejvid odbio. Dejvid od Brusa je proveo
veliki deo mladosti u Francuskoj i smatrao je sebe kulturnim Takve skrupule nisu
mogle poremetiti ser Vilijema. „Bićeš bezbeđanako budeš mogao tako da pričaš u
gradu'1
, ser Vilijemje umirivao sveštenika.
Konjanici su stigli na vrh brda, a ser Vilijem se na grebenu okrenuo na jug. Još uvek je
pratio stazu oivičenu kamenim zidovima, koja je više od jedne milje vodila ka
napuštenom seocetu, u kome su se na raskršću nalazile četiri kolibice, tako niske da se
činilo da njihovi trošni krovovi od slame izrastaju iz bujne trave. U centru raskršća, na
mestu na kojem su blatnjavi tragovi zaobilazili koprivu i travu, nalazio se kameni krst,
nakrivljen ka jugu. Ser Vilijemje obuzdao svog konja pored spomenika i posmatrao
urezanog zmaj a kako se obavija oko kraka krsta. Krstuje nedostajao jedan krak.
Desetak vojnika je sjahalo i pretražilo kolibice, ali nisu našli nikoga i ništa, iako je u
jednoj kolibici žar još uvek tinjao. Drva koja sugorela, upotrebili suda zapale četiri
slamnata krova. Slama se nije mogla zapaliti jer je bila tako mokra da su na mahovini,
koja juje pokrivala, rasle pečurke.
Ser Vilijemje izvukao nogu iz uzengija i pokušao da prevrne slomljeni krst, međutim,
on se nije pomerio. Od napora je gunđao, primetio je izraz negodovanja na licu Bernara
de Teiebura i namrštio se. „Ovo nije sveta zemlja, oče. Ovo je proklela Engleska. “
Zagledao se u urezanog zmaj a, koji se razjapljenih usta obavijao oko kamenog kraka.
„Đavolski ružna stvar, zar ne?"
„Zmajevi su stvorenja greha, đavolje stvari“, rekao je Bernar de Telebur. „Slažem se da
je ružan.”
„Đavolja stvar, a?“ Ser Viiijemje ponovo šutnuo krst. „Majka mije uvek govorila“,
11. objasnio je pošto je i treći put uzalud udario krst, „da su prokleti Englezi zakopavali
opljačkano blago ispod krstova sa zmajevima.“
Dva minuta nakon toga krst je oboren, a šest vojnika je razočarano gledalo u rupu koja
je ostala. Dim sa zapaljenih krovova je zgusnuo maglu, vitlao se iznad puta, a
potomnestao u sivilu jutarnjeg vazduha. „Nema zlata“, progunđao je ser Vilijem, onda
je okupio svoje vojnike i poveo ih na jug kako bi izašli iz dima koji ih je gušio. Tražio
je biio kakvu stoku koja bi mogla poslužiti škotskoj vojsci, ali polja su bila prazna. U
magli, iza jahača, crvenožuta vatra koja je gutala kolibe, polako se gasila sve dok na
kraju nije ostao samo miris paljevine. Potomse iznenada, silovito, zaglušivši ceo svet
svoj om bukom, do neba čuo zvuk zvona. Pošto je pretpostavio da zvuk dopire iz
pravca istoka, ser Vilijemje prošao kroz prolaz u zidu i izašao na pašnjak, gde je
zaustavio konja i podigao se u uzengijama. Osluškivao je, ali u magli je bilo nemoguće
utvrditi gde su zvona i sa koje udaljenosti dopire zvonjava, a onda je njihov zvuk
iznenada zamro, isto kao što se i pojavio.
Magla se podizala, nestajući između brestovog lišća narandžaste boje. Bele gljive su
obasuk prazno mesto na pašnjaku, na kojemje Bernar de Telebur pao na kolena i počeo
glasno da se moli. „Tiho, oče!“, prekinuo gaje ser Vilijem
Sveštenik se prekrstio kao daje preklinjao nebo da oprosti grešnom ser Vilij emu što je
prekinuo molitvu. „Rekli ste mi da nema neprijatelj a“, požalio se otac Bernar.
„Ne osluškujem prokletog neprijatelja' rekao je ser Vilijem, „nego tragam za
životinjama. Pokušavam da čuj em kravlje klepetuše ili zvono ovna predvodnika.'* Ser
Vilijem je ponovo bio čudno nervozan za čoveka koji je samo tragao za stokom
Nastavio je da se okreće u sedlu, zuri u maglu, mršti na zvuke koje su pravile uzde ili
kretanje tela po mokromtlu. Zarežao je na najbližeg naoružanog vojnika, zapretivši mu
da se primiri. Bio je vojnik pre nego što su se neki od ovih vojnika rodili i preživeo je
zato što je verovao svojim instiktima, a sada je, u ovoj vlažnoj magli, namirisao
opasnost. Osećaj mu je govorio da nema čega da se plaši, daje engleska vojska daleko,
preko mora, pa ipak, pređosećao je smrt i, nesvestan onoga što čini, skinuo je štit sa
ramena i provukao ruku kroz noseće prstenove. Bio je to veliki štit, napravljen pre nego
što su vojnici počeli da dodaju metalnu zaštitu na svoje oklope, dovoljno velik da zaštiti
ćelo telo.
Sa kraja pašnjaka se oglasio vojnik. Ser Vilijem je stezao balčak svoga mača, a onda je
opazio da se čovek oglasio kada su iz magle, koja je sada bila izmagliea na vrhu
grebena iako je u dubokim dolinama tekla kao bela reka, iznenada izronili tornjevi. A
na drugoj strani rcke, daleko na severu gde su izranjali iz sablasne magle na drugom
grebenu, nalazili su se katedrala i zamak. Reka se protezala od istoka ka severu, odakie
su izronili škotski vojnici. Katedrala i zamak su se uzdizaii kroz izmaglicu, prostor i
tamu. kao građevine iz čarolije zlog čarobnjaka, a sluga Bcrnara de Telebura, koji je bio
svestan da nedeljama nije video civilizaciju, piljio je kao opčinjen u dve građevine.
Monasi odeveni u crno su okružili najviši od dva tornja na katedrali, a sluga je primetio
da pokazuju na škotske konjanike.
12. ,,Duram“, promrmljao je ser Vilijem Zvona su. prisetio se, sigurno podsećala vernike
na jutarnje molitve.
„Moram da odemtamo!“, dominikanac je ustao i. skupivši svoje stvari, krenuo ka
izmaglicom okruženom gradu.
Ser Vilijem se zaustavio ispred Francuza. „Čemu žurba, oče?“. upitao je, a De Telebur
je pokušao da prođe pored Skota. Cuo se zvuk nalik na škripu i iznenada je oštrica,
hladna, teška i siva bila uperena u iice dominikanskog sveštenika. „Pitao sam oče, čemu
žurba?" Glas ser Vilijemaje bio hladan kao i oštrica njegovog mača; a onda se, na
upozorenje jednog od svojih vojnika, okrenuo i video daje sveštenikov sluga dopola
izvukao svoje oružje. „Ako ovo kopiie od tvog sluge ne vrati svoje sečivo u korice,
oče“, ser Vilijem je govorio tiho, ali u glasu mu se osećala pretnja, „za večeru ću jesti
odreske od njegovogmesa."
De Teiebur je rekao nešto na francuskom a sluga je nevoljno vratio sečivo na svoje
mesto. Sveštenikje pogledao ser Vilijema. „Zar se ne plašite za svoju smrtnu dušu?“,
upitao gaje.
Ser Vilijem se nasmejao. zastao i pogicdao ka vrhu brda, ali nije video ništa
uznemirujuće u magli koja se razilazila. Shvatio je daje njegova predašnja nervoza biia
posledica zanesenosti. Bilo je to, verovatno, od previše govedine, svinjetine i vina od
prethodne večeri. Škoti su siavili u osvojenomdomunastojnika duramskog samostana,
koji je dobro živeo, sudeći po ostavi i podrumu; ipak vojnicima se od obilnih obroka pri
vi dalo. „Prepuštam mom ličnom svešteniku da se brine o mojoj duši“,ekao je ser
Vilijem i podigao vrh svog mača kako bi prisilio De Telebura da podigne glavu. „Zašto
bi Francuzi imali bilo kakva posla sa našim neprijateljima u Duramu?“, upitao je.
„Crkvena posla“, odgovorio je De Telebur.
„Briga me čija šuto posla“, rekao je ser Vilijem, „želim da znam o čemu se radi.“
„Spreči me“, rekao je De Telebur, odgumuvši oštricu mača od sebe, ,,i natcraćukralja
date kazni, crkvu da te prokune i dati sveti otac pošalje dušu u večnu pogibelj.
Sazvaću...“ „Začepi prokletu gubicu!“, povikao je ser Vilijem „Misliš li. pope, da
možeš da me uplašiš? Naš kralj je psetance, a crkva radi ono što joj narede njeni
blagajnici.“ Ponovo je okrenuo oštricu ka svešteniku, ovoga puta ju je naslonio na
njegov vrat. „Sada mi reci, kakvog posla imaš. Reci mi zašto Francuz ostaje sa nama
umesto da se vrati kući sa svojima. Reci mi šta ćeš ti u Duramu. “
Bernar de Telebur je zgrabio krst koji muje visio oko vrata i uperio ga u ser Vilijema.
Daje ovako nešto uradio drugi čovek, ovakav gest bi se shvatio kao izraz straha, ali u
dominikančevom slučaju, izgledalo je da nebeskim silama preti duši ser Vilijema. Ser
Vilijemje samo pogledao krst kako bi procenio njegovu vrednost. Krst je bio napravljen
od običnog drveta, dok je mala Hristova figura, izvijena u agoniji smrti, jedina bila
napravljena od požutele kosti. Daje figura bila napravljena od zlata, onda bije ser Vilij
em mogao uzeti kao igračku, ali umesto toga, samo je pljunuo u znak poruge.
Nekolicina njegovih vojnika, koji su se Boga plašili više od svoga gospodara, krstila se,
ali većinu nije bilo briga. Slugu su pomno posmatrali, jer je izgledao opasno, a
13. sredovečni sveštenik iz Pariza ih nije plašio, bez obzira na to koliko je bio besan i
nezgodan u tom trenutku. „I šta ćeš da uradiš?“, upitao je De Telebur omalovažavajući
ser Vilijema. „Ubićeš me?“
„Ako budemmorao“, odgovorio muje neumoljivo ser Vilijem Prisustvo sveštenika u
francuskom izaslanstvu predstavljao je zagonetku, a njegov ostanak u trenutku kada su
ostali otišli, samo je činio misteriju većom Jedan brbljivi naoružani Francuz, koji je sa
ostalima doneo dve stotine oklopnih odela Škotima na dar, rekao je ser Vilijemu da
sveštenik traga za velikim blagom, a ako se to blago naiazilo u Duramu, ser Vilijemje
želeo da bude upoznat sa tim Želeo je da ga podeli. „I ranije sam ubijao sveštenike“,
rekao je De Teleburu, „а drugi sveštenik mije dao oprost za ta ubistva zato nemoj
misliti da se bojim tebe ili crkve. Nema greha koji se ne može otkupiti, niti pomilovanja
koje se ne može dobiti.“
Dominikanski sveštenik je slegao ramenima. Iza njega su stajala dva ser Vilij emova
vojnika sa isukanim mačevima. Shvatio je da bi Škoti zaista ubili i njega i njegovog
slugu. Oni vojnici, koji su sledili simbol crvenog srca Daglasa, bili su pogranični
lupeži, odgojeni da se bore isto kao što se pas odgaja da proganja divljač i dominikanac
je znao da nema svrhe da nastavlja da preti njihovim dušama jer nisuni mislili na nju.
„Idem u Duram“, rekao je De Telebur, „da pronađem jednog čoveka.“
„Kogčoveka?", upitao je ser Vilijem. držeći mač još uvekna sveštenikovom ramenu.
„On je monah“, objasnio je De Telebur pažljivo, “i sada je starac, toliko je star da
možda više nije ni živ. On je Francuz, benediktinski sveštenik, koji je davno pobegao iz
Pariza." „Zašto je pobegao?“
„Jer je kralj želeo njegovu glavu.“
„Monahovu glavu? “. ser Vilijemje zvučao sumnjičavo. „On nije oduvekbio
benediktinski sveštenik“, rekao je De Telebur, „nekada je bio templar. “
,,Ah“, ser Vilijemje počeo da shvata.
„А on zna gde je sakriveno veliko blago“, nastavio je De Telebur.
„Blago templara?“
„Pričalo se daje sakriveno uParizu“, rekao je De Telebur, skriveno sve ove godine, „ali
tek smo prošle godine otkrili daje Francuz živ i da je u Engleskoj. Benediktinac je, kao
što vidiš, nekada bio templarski crkvenjak. Znaš li šta je to?“
„Ne pravi se pametan, oče“, odgovorio je ser Vilijem hladno.
De Telebur je pognuo glavu da bi priznao daje prekor opravdan. „Ako iko zna gde se
nalazi biago templara", nastavio je da priča ponizno, „to je čovek koji je bio njihov
crkvenjak. a sada, kako smo čuli. taj čovek živi u Duramu."
Ser Vilijem odmakao mač. Sve što je sveštenik rekao. imaLo je smisla. Vitezovi
templari, red monaških vojnika koji se zakleo da će štititi puteve hodočasnika
izmeđuhrišćanskog sveta i
Jerusalima, obogatili suviše nego stoje bilo koji kralj mogao i da zamisli. To je bilo
suludo jer su kraljevi postali ljubomorni, a ljubomorni kraljevi imaju loše neprijatelje.
Kralj Franeuske je bio takav neprijatelj i naredio je da se templari unište: na kraju je
14. izmislio jeres. advokati su bez napora izvrnui istinu i templari su ukinuti. Njihove vođe
su spaljene, zemlja imje konfiskovana, ali njihovo blago, u pričama proslavljeno blago
templara, nikada nije pronađeno, a erkvenjak, čovekkoji je bio odgovoran da čuva
blago na sigurnom, sasvim sigurno je znao njegovu sudbinu. „Kada su raspustili
templare?“, upitao je ser Vilijem
„Рге dvadeset devet godina", odgovorio mu je De Telebur.
Znači, crkvenjakje možda još uvekživ, pomislio je ser Vilijem Sada bi bio starac, ali živ
starac. Ser Vilijem vratio mač u korice, potpuno uveren u De Teleburovu priču. Ipak,
ništa od toga nije bila istina, osim da je u Duramu stari monah, ali on nije bio Francuz,
nikada nije bio templar i, po svoj prikliei, ništa ne zna o blagu templara. Ali Bernar de
Telebur je govorio uverljivo, a priča o skrivenom bkr je bila jedna od onih priča koje su
odjekivale širom Evrope, oje su se prepričavak kad god bi se ljudi sastali da razmene
priče o čudesima. Ser Vilijem je želeo da ova priča bude istinita, a ovo gaje, više nego
bilo šta, ubedilo da jeste. „Ako pronađeš togčoveka", rekao je De Teleburu, „ako je živ.
i ako pronađeš blago, to će biti zato što smo ti mi to omogućili. To će biti zato što smo
te mi ovamo doveli i što smo te štitili na putu ka Duramu."
„Istina je ser Vilijeme", rekao je De Telebur.
Ser Vilijema je iznenadilo svešlenikovo priznanje. Namrštio se. promeškoljio u sedlu i
gkdao dominikanca kao da proccnjuje sveštenikovu pouzdanost. „Zato moramo podeliti
to blago“, zahtevao je-
„Naravno", De Telebur je odmah odgovorio.
Ser Vilijem nije bio budala. Ako pusti svešlenika u Duram nikada ga više neće videti.
Okrenuo se u sedlu i gledao na sever, u pravcu katedrale. Za blago templara se govorilo
daje zlato iz Jerusalima, i da ga ima više nego što bi neko mogao da zamisli. Ser
Vilijemje bio dovoljno iskren da prizna da nije bilo načina na koji bi mogao da pošalje
bar deo tog pronađenog blaga u Lidesdejl. Morao je da iskoristi kralja. Dejvid II je
možda bio slabić, jedva daje gospodario i smekšao je za vremc boravka u Francuskoj.
ali kraljevi su raspolagali sredstvima koja nisu bila dostupna vitezovima. Dejvid od
Škotske je mogao skoro ravnopravno da razgovara sa Filipom od Francuske, dok bi u
Parizu ignorisali svaku poruku koju bi poslao VilijemDaglas. ,,Džejmi!“, pozvao je
svog nećaka, jednog od vojnika koji su čuvali De Telebura. „Ti i Dugal ćete vratiti
ovog sveštenika kralju.'"
„Moraš me pustiti da uđem u grad!", pobunio se Bernar de Telebur.
Ser Vilijem se nagnuo u sedlu. „Hoćeš da ti odsečem sveštenička muda i napravim sebi
torbu od njih?“ Nasmešio se svešteniku, a onda ponovo pogledao svog nećaka. „Reci
kralju da ovaj sveštenik ima vesti koje nas se tiču. Reci mu da ga čuva na sigurnom dok
se ja ne vratim“ Ser Vilijemje odlučio da sluge škotskog kralja treba da utvrde da li se u
Duramu nalazi stari francuski monah. Podatke koje bi im dao monah, kasnije su mogli
prodati francuskom kralj u. „Vodi ga Džejmi“, naredio je, ,,i pazi na prokletog slugu!
Uzmi mu mač.“
Džejms Daglas se iskezio pri pomislio da će mu sveštenik i njegov sluga zadavati
15. probleme, ali se ipak pokorio svom ujaku. Zatražio je da sluga preda svoj mač, a kada
se ovaj uvredio, Džejmi je izvukao svoju oštricu dopola. De Telebur je strogo naredio
svom slugi da posluša. Sluga je na kraju mrzovoljno predao mač. Džejmi Daglas se
zadovoljno nasmešio kada je i taj mač zakačio oko struka. „Njih dvojica mi neće
predstavljati smetnju, ujače.“
„Polazite", rekao je ser Vilijem, a potomje posmatrao kako njegov nećak i njegov drug,
na dobrim pastuvima, otetim u zemlji Persija u Nortamberlendu, prate sveštenika i
njegovog slugu u kraljev tabor. Nije bilo sumnje da će se sveštenik požaliti kralju.
Dejvid, koji je bio mnogo slabiji od svog oca, iskazaće nezadovoljstvo Bogomi
Francuzima, ali će se još više zabrinuti zbog ser Vilijemovog nezadovoljstva. Pri
pomisli na to, ser Vilijem se nasmešio, a onda je video da su neki njegovi vojnici
sjahali sa konja na drugom kraj u polja. „Ко vam je, do đavola, rekao da sjašete?",
povikao je besno, a onda je primetio da to uopšte nisu njegovi vojnici, nego stranci koje
je otkrila magla koja se podizala. Prisetio se svojih instikata i opsovao sebe što je toliko
vremena potrošio na sveštenika.
Cimje opsovao, doletela je prva strela sa juga. Šištala je kroz vazduh, laka kao pero,
pogodila metu, nakon čega se čuo zvuk sličan onome kada se mesarskom sekirom seče
meso. Bio je to snažan udarac kojim je pocepan mišić, a završio sa snažnim struganjem
mača po kosti, potom se čulo gunđanje žrtve, a onda je zavladala tišina.
Nakon toga se čuo krik
I Tomas od Huktona je čuo zvona, duboka i jasna. Nije to bio zvuk zvona koja zvone u
nekoj seoskoj crkvi, nego zvona koja su u sebi nosila snagu grmljavine. Duram,
pomislio je i osetio iznurenost od dugog putovanja.
Putovanje je započelo u Pikardiji, na polju koje je zaudaralo na leševe vojnika i konja,
na mestu na kome su se nalazile oborene zastave, slomljeno oružje i odapete strele. Bila
je to velika pobeda, a Tomas se pitao zašto je posle nje postao sumoran i nervozan.
Englezi su marširali na sever i spremali opsadu Kalea. Tomas, 'koji je po dužnosti bio
sluga erla od Northemptona. dobio je od erla dozvolu da odvede ranjenog druga uKaen,
gde se nalazio lekar izuzetnih sposobnosti. Onda su objavili da nijedan čovek ne srne da
napusti vojsku bez kraljeve dozvole i eri se obratio kralju. Tako je Edvard Plantadženet
čuo za Tomasa od Huktona, da mu je otac bio sveštenik, rođen u porodici francuskih
prognanika Veksajla i za glasine daje gral nekada bio u poseđu porodice Veksajl. To su,
naravno bile samo glasine, samo delić priče u svetu u kojem se teško živelo. Ipak, bila
je to priča o svetom gral u, o najdragoccnijem predmetu koji je ikada postojao, ako je
uistinu postojao; kralj je ispitivao Tomasa od Huktona. Tomas je pokušao da se naruga
istinitosti priče o gralu, a onda je biskup iz Durama, koji je bio uodbrambenomziđukoji
je zaustavio francuske napade, ispričao daje Tomasov otac bio zarobljen u Duramu.
„Bio je lud“, objasnio je biskup kralju, „pamet mu je potpuno izvetrila! Zatvorili su ga
za njegovo dobro.“
„Da lije govorio o gralu?“, upitao je kralj. Biskup iz Durama mu je odgovorio daje u
njegovoj biskupiji ostao jedan čovek koji bi to mogao da zna. U pitanju je bio stari
16. monah po imenu Hju Kolimor, koji je negovao ludog Ralfa Veksajla. Tomasovog oca.
Kralj bi mogao da odbaci priče kao obično crkveno ćeretanje da Tomas u bici, u kojoj
je ostalo mnogo mrtvih na zelenom proplanku iznad sela Kresi, nije otkrio nasleđe
svoga oca. koplje svetog Đorđa. U bici je bio ranjen Tomasov prijatelj i komandir, ser
Vilijem Skit, kojeg je Tomas želeo da odvede lekaru u Normandiju.
Međutim, kralj je insistirao da Tomas ode u Duram i porazgovara sa bratom
Kolimorom Tako je Eleanorin otac odveo ser Vilijema Skita uKaen, a Tomas, Eleanor i
otac Hob su se pridiužili kraljevom kapelanu i vitezu iz garde kralja Edvarda na putu za
Englesku. U Londonu su se kapelan i vitez razboleli od rane zimske groznice, pa su
Tomas i njegovi saputnici putovali sami na sever. Sada su se, tog maglovitog jutra,
nalazili blizu Durama i slušali zvona katedrale. Eleanor je, baš kao i otac Hob, bila
uzbuđena jer je verovala da će otkriće grala doneti mir i pravdu svetu koji je smrdeo na
dim spaljenih koliba. Više ne bi bilo žalosti, mislila je Eleanor, ne bi bilo rata, a
verovatno više ne bi bilo ni bolesti.
Tomas je želeo da veruje u to. Želeo je da njegova noćna vizija bude stvarnost, ne samo
plamen i dim Ipak, ako je gral uopšte postojao, smatrao je da bi se morao nalaziti u
velikoj katerdali i da ga čuvaju anđeli. Ili je nestao sa liea zemlje. A ako gral ne postoji,
onda je Tomasova vera počivala u ratničkom luku, napravljenom od italijanske tise.
koji je obojenernombojom nategnut tetivom u kojoj se nalazila strela od jasenovog
drveta, ukrašena guščjim perjem, čiji je vrh bio od čelika. Na trupu ovoga luka. na
mestu na kojem je Tomasova ieva ruka dodirivala tisu. nalazila se srebrna pločica u
koju je bio ugraviran jal. mitska zver sa kandžama, rogovima i kljovama, pokrivena sa
krijušti. koja je predstavljala obeležje porodiee Veksajl, porodice njegovog oca. Jal je
držao pehar, a Tomasu su rekli da je u pitanju grai. Uvekje to bio gral. Gral gaje
dozivao, rugao mu se, pokoravao ga, sve je menjao, a opet, nikada se nije pojavio, osim
u plamenu u snu. Bio je misterija, baš kao što je i Tomasova porodica predstavljala
misteriju, ali. možda juje brat Kolimor mogao razrešiti. Zato je Tomas krenuo na scver.
Možda neče saznati ništa o gralu, ali očekivao je da će otkriti više o svojoj porodici, a
to bi. u najmanju ruku. putovanje učinilo vrednim
„Kojim putem?' upitao je otac Hob.
,,Bogzna“, rekao je Tomas. Magla je svoj im velom pokrila zemlju.
„Zvona su se čula iz onog pravca“, otac Hob je pokazao na sever i istok. Bio je
energičan, pun žara, naivno je verovao u Tomasov osećaj za kretanje, iako, istini za
volju, Tomas nije znao gde se nalaze. Pre toga su došli do račvanja na putu, na kojemje
Tomas nasumice krenuo levo stazom koja se, dok je išla uz brdo, pretvorila u običan
trag u travi. Tomasova kobila je nosila mali prtljag, a u jednoj od vreća koja je visila sa
ispupčenja na sedlu, nalazilo se pismo biskupa iz Durama namenjeno DžonuFosoru,
nastojniku samostana u Duramu. „Voljeni brate uHristu“, počinjalo je pismo, a
nastavljalo se uputstvima da dozvoli Tomasu od Huktona i njegovim saputnicima da
ispitaju brata Kolimora o ocuRalfu Veksajlu „kojeg se nećeš setiti jer su ga čuvali u
tvoj oj kući pre nego što si došao u Duram, u stvari, pre nego što sam ja imenovan za
17. biskupa. Naći će se neko ko zna za njega, a brat Kolimor će, ako je po božjojolji još u
životu, znati nešto o njemu i velikom blagu koje je skrivao. Ovo tražimo u ime kralja i
u službi svemogućeg Boga. koji nam je blagosiljao ruke u sadašnj im nastoj anj ima."
,,Qu 'estce que c'esč1
, upitala je Eleanor, pokazavši na vrh brda gde je mutan,
crvenkasti sjaj izmenio boju magie.
,.Sta?“, upitao je otac Hob, koji jedini nije govorio francuski.
„Tiho'. upozorio gaje Tomas. Osetioje miris paljevine i video odsjaj plamena, ali nije
čuo glasove. Uzeo je luk sa sedla i nategao ga. savivši dugački štap tako da se tetiva
obavila oko zareza na vrhu luka. Izvukao je strelu iz toboka, a onda je. pokazavši
Eleanor i ocu Hobu da ostanu gde jesu, krenuo stazomka skloništu u visokoj živici, gde
su ševe i zebe kpršale ulišćukoje je trulilo. Vatraje buktaJa. što je ukazivalo na to da je
nedavno zapaljena. Pribiižavao se, sa napola zapetim lukom, sve dok nije ugkdao tri ili
četiri kolibe u blizini raskršća, sa čijih su se, plamenom zahvaćenih, zabata i krovova
od slame u vlažno sivilo kovitlale varnice. Vatraje bila nedavno zapaljena, međutim
nikoga nije bilo na vidiku: nije bilo neprijatelja, nije bilo vojnika u oklopima, pa je
pozvao Eleanor i oca Hoba da mu priđu, a onda je. kroz zvuk vatre, čuo vrisak. Dolazio
je iz daljine, a možda i iz blizine, samo što gaje magla prigušila. Tomas je gledao kroz
dim i maglu i pored velikog plamena, a onda su se iznenada pojavila dva muškarca u
oklopima, koja su jahala crne pastuve. Jahači su imali crne šešire, crne čizme i mačeve
sa crnim koricama. Pratila su ih druga dva muškarca, koja su hodala. Jedan je bio
sveštenik, dominikanac, sudeći po njegovoj cmobeloj mantiji. Lice mu je bilo krvavo.
Drugi je bio visok, nosio je oklop, imao je dugu, crnu kosu i duguljasto, inteligentno
lice. Njih dvojica su pratila jahače kroz maglu i dim onda su zastali na raskršću, na
kojemje sveštenik pao na koiena i prekrstio se.
Činilo se da je jahača na čelu razdražila sveštenikova molitva, jer se vratio, isukao mač
i uperio oštricu u čoveka koji
Na francuskom: Šta je to? (prim. prev.)Q klečao. Sveštenikje podigao pogled i, na
Tomasovo zaprepašćenje, zabio svoj štap pastuvu u grlo. Životinja je odskočila, a
sveštenikje štapom udario jahača po ruci u kojoj je držao mač. Konjanik koga je iz
ravnoteže izbacio konj koji se ritao, zamahnuo je dugom oštricom rnača prema
svešteniku. Drugi konjanik je već bio izbačen iz sedla, mada Tomas nije video kada je
pao, a crnokosi čovek u okiopu stajao je iznad njega, držeći u ruci dugački nož. Tomas
je sve zbunjeno posmatrao, pošto je bio siguran da ni dva jahača, ni sveštenik, ni
crnokosi čovek nisu ispustili krik, a opet, u blizini nije bilo nikog drugog. Jedan od
dvojice jahača već je bio mrtav, a drugi se sada u tišini borio sa sveštenikom Tomas je
imao utisak daje sukob nestvaran, da sanja, daje ovo zapravo crkvena drama bez reći:
konjanik odeven u crno bio je đavo, a sveštenik "je predstavljao božju volju. Tomasove
sumnje o gralu zavisile su od toga ko će pobediti, a onda se otac Hob domogao velikog
Tomasovog luka. „Moramo da pomognemo!"
Svešteniku skoro da nije bila potrebna pomoć. Koristio je svoj štap kao mač, odgovarao
na zamahe svoga protivnika, snažno udarao jahača u rebra, onda je čovek duge, crne
18. kose zario mač konjaniku u leđa. On se izvio, zadrhtao i ispustio mač. Gledao je
sveštenika neko vreme, onda je pao i/, sedla. Noge su mu ostale zarobljene u
uzengijama, a konj se, u strahu, dao u galop uz brdo. Ubica je obrisao krv sa svoga
mača, onda je uzeo korice od jednog ubijenog muškarca.
Sveštenikje potrčao da uhvati drugog konja, okrenuo se svestan da ga posmatraju, i
ugledao dva muškarca i ženu u magli. Jedan od muškaraca je bio sveštenik koji je imao
strelu na luku. „Hteli su da me ubiju!'", povikao je na francuskomBernar de Telebur u
znak protesta. Crnokosi čovek se brzo okrenuo i podigao mač uznakpretnje.
,,U redu je“, rekao je Tomas ocu Hobu, potomje uzeo crni luk iz ruku svoga prijatelja i
okačio ga na rame. Bog je rekao svoje, sveštenikje dobio bitku, što je Tomasa podsetilo
na njegovu viziju od prethodne noći, kada se gral ukazao u oblacima kao plameni
pehar. Onda je video daje, ispod modrica i krvi, sveštenikovo čudno lice zapravo grubo,
mršavo i izmučeno. Ličio je na čoveka koji je gladovao zbog Boga i koji je postigao
određeni stepen svetosti, što je Tomasa skoro navelo da padne na kolena. „Ко ste vi?“,
upitao je dominikanskog sveštenika.
„Ја sam glasnik", Bernar de Telebur je posegao za bilo kakvim objašnjenjem kako bi
prikrio sopstvenu zbunjenost. Pobegao je od škotske pratnje i pitao se kako da umakne
visokom, mladiću koji je nosio dugači crni luk. Sa juga se čulo kako strekparaju
vazduh. Jedna se zarila u stablo obližnjeg bresta, dok je druga skliznula u mokru travu,
a u čitavoj gužvi, konj je njištao, dok je drugi čovek vikao. Otac De Telebur je
doviknuo svom slugi da uhvati drugog konja, koji je trčao uz brdo. Dok je siuga hvatao
konja. De Telebur je primetio daje stranac sa lukom zaboravio na njega i da gleda na
jug, odakle su doletale strele.
Zato se okrenuo u pravcu grada, pozvao svog slugu da ga prati i poterao konja.
Za Boga, za Francusku, sa svetog Denija i za gral.
Ser Viiijem Daglas je opsovao. Strele su letele svuda oko njega. Konji su njištali, a
vojnici su ležali na travi mrtvi ili ranjeni. Na trenutak je bio zbunjen, onda je shvatio
daje ovaj pljačkaški pohod, koji im je nalikovao na zabavu, naleteo na engleske snage,
ali koje snage? Ubli/.ini nije bilo engleske vojske! Sva engleska vojska se nalazila u
Francuskoj, a ne ovde! Stoje, zasigurno, značilo da su građani Durama prekršili
primirje, a ta pomisao je ispunila ser Vilijema strašnim besom Bože, pomislio je, neće
ostati kamen na kamenu kada se obračunam sa gradom, a onda je navukao veliki štit
kako bi zaklonio telo i mamuzama naterao konja da krene ka jugu, prema stre kima
postrojenimiza niske živice. Setio se da ih nema tako mnogo, možda samo pedesetak, a
on je još uvek imao dve stotine vojnika na konjima kojima je uzviknuo da izvuku
oružje. Mačevi su izvlačeni iz korica. „Pobijte prokletnike!“, povikao je ser Vilijem
„Pobijte ih!“ Divljački je mamuzao svog konja i saterivao ostale zbunjene konjanike u
stranu sa željom da se dočepa živice. Znao je da će juriš biti žestok, znao je da će neki
njegovi vojnici poginuti, ali kada jednom budu prešli glogovu živicu i kada se budu
našli medu prokletnicima sa druge strane, znao je da će pobiti sve svoje neprijatelje.
Prokleti streki, pomislio je. Mrzeo je streke. Naročito je mrzeo engleske streke, a iznad
19. svega je osećao gađenje prema strekima izdajničkog Durama, koji je prekršio primirje.
,.Napred! Napređ!", vikao je. ,.DagIas! Daglas!“ Voleo je da svoj im neprijatelj ima
stavi do znanja ko ih ubija i ko će im silovati žene kada budu mrtvi. Ako je grad
prekršio primirje, onda neka je gradu bog u pomoći, jer će njegova vojska oteti, silovati
i spaliti sve što se u njemu bude zateklo. Zapaliće kuće, zaorati njihov pepeo i ostaviti
kosti žitelja da propadnu na surovoj zimi, a ljudi će godinama gledati ogoljeno kamenje
srušene katedrale i posmatrati ptice kako se gnezde u praznim kulama zamka i znaće da
se na taj način vitez iz Lidesdejla osvetio.
..Daglas!“, vikao je, ,,Daglas!“, i osetio kako mu se vrhovi strela zabijaj u u štit. a onda
mu je konj zanjištao i znao je da mu se mnoštvo strela žarilo duboko u grudi jer je
osetio kako životinja posrče. Izvukao je noge iz uzengija kada se konj nagnuo. Pored
njega su jurili vojnici, uzvikujući pokliče u znak izazova. U tom trenutku je ser Vilijem
iskočio iz. sedla i bacio se na štit, koji je klizio po vlažnoj travi poput saonica. Cuo je
svog konja kako njišti, mada on nije bio povređen, skoro da nije bio ni ugruvan.
Podigao se, pronašao mač koji je ispustio u trenutku kada je pao. i polrčao za svoj im
konjanicima. Video je jahača kome je iz kolena virila strela. Konj je pao, video mu je
beonjače, ležao je iskeženih zuba, dok mu je krv liptala iz rana koje su mu nanele strele.
Prvi konjanici su bili kraj živice, neki od njih su se probili i našli se među
neprijateljima. Ser Vilijemje primetio da prokleti engleski streki beže. Kopilad,
pomislio je, proklete engleske kukavice, dabogda istrulili, kurvini sinovi. Onda je sa
svoje leve strane čuo kako su iz lukova odapete strele, potomje ugledao čoveka koji je
pao sa konja. Čoveku je strela prošla kroz glavu. Magla se podigla dovoljno da su
mogli da primete da neprijateljski streki nisu pobegli.ego da su se pripojili jednoličnoj
grupi konjanika zbačenih sa konja. Ponovo je čuo kako se napinju tetive na lukovima.
Konj je zanjištao od bola u trenutku kada mu se strela zarila u stomak. Jedan voj nik se
zateturao, strela gaje ponovo pogodila, zatim je pao na leđa uz tresak oklopa koji je
nosio.
Dobri bože, pomislio je ser Vilijem, tamo se nalazi prokkta vojska! Ćela prokleta
vojska! „Nazad! Nazad!'1
, povikao je. „Povlači se! Nazad!" Vikao je doknije promukao.
Još jedna strela mu se zarila u štit. njen vrh je probio kožom prekriveno vrbovo pruce.
Besan, udario je strelui slomio j oj dršku od j asenovog drvela.
„Ujače! Ujače!", povikao je muškarac. Ser Vilijemje ugledao Robija Dagiasa, jednog
od svojih osam nećaka koji su izjahai sa škotskom voj skom, kako mu dovodi konja, ali
iz životinje su virile strele engleske vojske i ona se, razjarena bolom, otrgla iz
Robijevih ruku.
„Idi na sever!“, povikao je ser Vilijem svom nećaku. ,.Idi, Robi!"
Umesto da ode. Robi je dojahao do svog ujaka. Jedna strela mu je pogodila sedlo, druga
mu se odbila od šlem a on se sagao. prihvatio ser Vilijemovu ruku i odvukao ga na
sever. Strele su letcic za njima, međutim, magla se zgusla i sakrila ih. Ser Vilijemje
bacio torbu svog nećaka i sagao se dok su jahali u pravcu severa. Bio je nespretan zbog
oklopa i štita iz kog su izvirivale strele. Prokletstvo! Prokletstvo!
20. „Pogledaj levo! Pogledaj levo!". povikao je neko od Škota. Ser Vilijemje primetio
nekoliko engleskih konjanika kako dolaze iz pravca živice. Jedan od konjanika je
spazio ser Vilijema i pomislio kako će mu on biti laka meta. Englezi nisu bili bolje
pripremljeni za bitku od Škota.
Nekolicina je nosila oklope, ali nijedan nije bio naoružan kako doiikuje, i nisu imali
koplja. Ser Vilijemu je palo na pamet da su ga verovatno primetili mnogo pre nego što
su poletele prve strele, a bes zbog toga što je uleteo u zasedu na takav način, natcrao ga
je da krene ka konjaniku koji je isukan mač držao kao koplje. Ser Vilijemse nije
potrudio ni da mu parira. Samo je podigao svoj teški štit idario njime konja po ustima, a
u momentu kada je životinja zanjištala od bola, mačem ju je udario po nogama tako
daje konj poklekao dok ga je jahač bičevao, terajući ga da održi ravnotežu. Jahač je još
uvek pokušavao da primiri životinju kada mu je ser Vilijemov mač pocepao oklop i
zario se u utrobu. ,,Kopile“, procedio je ser Vilijem Covekje cvileo dok je ser Vilij em
okretao oštricu mača, u tom trenutku je Robi dojahao sa druge strane i spustio svoj mač
na jahačev vrat, odrubio mu glavu, i jahačevo telo je ispalo iz sedla. Drugi konjanici su
tajanstveno nestali, međutim, strele su ponovo poletele i ser Vilijemje zaključio da se
varljiva magla podiže. Izvukao je mač iz trupla, vratio ga umrljanog krvlju u korice,
potomje uzjahao konja svoga protivnika. ,,Idemo!“, povikaoje Robiju koji je izgleda bio
ponesen idejom da se jednom rukopi bori protiv ćele engleske vojske. „Idemo, dečko!
Hajde!“
Pobogu, pomislio je, kako boli kada moraš da pobegneš od svoj ih neprijatelj a, a opet
nije bilo nikakve sramote u tome što je dve stotine vojnika bežalo ispred šesto,
sedamsto protivnika. A kada se magla podine, biće vremena za pravu bitku, za
smrtonosni sudar vojnika i mačeva. Ser Vilijem će imati priliku da nauči engleske
prokletnike kako se bori. Podbo je pozajmljenog konja sa namerom da pronese glas o
Englezima po celoj škotskoj vojsci, a onda je ugledao streka kako vreba iz živice. Uz
tog čoveka su bili žena i sveštenik. Ser Vilijemje spustio ruku na balčak svoga mača i
razmišljao o tome da se prikrade sa strane i osveti se za strele koje su mu pokvarile
pljačkaške planove. Iza njega su Englezi uzvikivali svoj borbeni poklič: „Sveti Đorđe!
Sveti Đorđe!“, tako daje ser Vilijem ostavio usamljenog streka na miru. Nastavio je da
jaše, ostavivši dobre vojnike da leže na jesenjoj travi. Bili su mrtvi ili su umirali,
ranjeni i uplašeni. Ali, on je bio Daglas. Vratiće se i osvetiće se.
Gomila uspaničenih konjanika je projurila pored živice u kojoj su čučali Tomas,
Eleanor i otac
Но
Ч
Šest konja je bilo bez jahača, dok je još toliko krvarilo iz rana iz kojih su štrčale strele,
čija su bela guščja pera sada bila poprskana krvlju. Za jahačima je pešice jurilo trideset
do četrdeset vojnika, neki od njih su hramali, nekima su se strele žarile u odeću. a
nekolicina je nosila sedla. Projurili su pored spaljenih koliba u trenutku kada je novi
nalet strela ubrzao njihovo povlačenje, a onda ih je topot kopita naterao da se u strahu
21. osvrnu za sobom Neki begunci su se nespretno dali u beg kada su ugledali gomilu
jahača u oklopima kako izranja iz izmaglice. Konjska kopita su podizala velike
grumenove mokre zemlje. Pastuvi su nosili podbradnjake, dok su ih njihovi jahači terali
da prave male korake kako bi se lakše ustremili na svoje žrtve, a onda su ih poterali u
kas. Eleanor je vrusnula jer je očekivala pokolj. Jahači su spustili svoje teške mačeve.
Jedan ili dva begunaca su pala na kolena i podigli ruke uvis u znak da se predaju, ali
većina je pokušala da pobegne. Jedan begunac, koji je uspeo da zavara goniče i našao
se iza njih, trčao je ka živici, gde je ugledao Tomasa kako drži svoj luk, a onda se
okrenuo i našao se na putu jahaču koji mu je zario oštricu svog teškog mača u lice. Škot
je pao na kolena otvorenih usta, činilo se da će kriknuti, međutim, glas nije izašao iz
njegovih usta, samo mu se krv slivala između prstiju kojima je prekrio nos i oči. Jahač,
koji nije nosio ni štit. ni šlem, okrenuo je svog konj a, a onda se izvio u sedlu kako bi
svoju žrtvu mačem udario po vratu, Hteo je da ga ubije kao daje čovekna tlu bio krava
koju je trebalo dokrajčiti sekirom Ovakav opis je začuđujuće odgoarao pošto je Tomas
primetio da konjanik ubiea ima braon krave na postavljenom ogrtaču, koji je nalikovao
na kratki kaput i dopola pokrivao njegov oldop. Ogrtač je bio pocepan, umazan krvlju,
a znak na kojem se nalazila krava, izbledeo je tako daje Tomas u prvom
trenutku pomislio daje u pitanju bik. Onda je jahač skrenuo ka Tomasu, podigao je svoj
okrvavljeni mač u znak pretnje, a onda primetio luk i obuzdao svog konja. ,,Englez?“
„I ponosanje na to!“, odgovorio je otac Hob umesto Tomasa.
Drugi konjanik, čiji su ogrtač krasila tri crna gavrana, zaustavio se pored prvog. Trojicu
zarobljenika su gurali ka dvojici jahača. „Kako ste. do đavola, došli ovako daleko
ispred?", upitao je Tomasa novopriđošli konjanik.
„Ispred?", upitao je Tomas.
„Ispred nas."
„Hodali smo“, rekao je Tomas, iz Francuske. Ili, u najmanju ruku, iz Londona. “
„Od Sautemptona!", otac Hob je ispravio Tomasa sa preciznošću kojoj nije bilo mesta
na vrhu ovog brcla kojim se širio miris dima, i na kom su se Škoti uvijali u samrtnoj
agoniji.
„Iz Francuske?“ Prvi jahač, zamršene kose, potamnelog lica i sa severnim akcentom
tako jakim da ga je Tomas jedva razumeo, zvučao je kao da nikada nije čuo za
Francusku. „Bili ste u Francuskoj ?“, upitao je.
„Bili smo sa kraljem."
„Sada ste sa nama", obratio im se drugi jahač preteći, a onda je od glave do pete
pogledao Eleanor. „Jeste li i drolju doveli iz Francuske?"
,,Jesmo“, odgovorio je Tomas odsečno.
„Faže, laže“, čuo se treći konjanik koji se probijao ka njima. Bio je visoki mršav,
možda je imao trideset godina, a lice mu je bilo tako crveno i ranjavo da se činilo daje
čekinjama sastrugao kožu sa upalih obraza i dugačke vilice dok se brijao. Imao je
dugačku, tamnu kosu uvezanu kožnom trakom na potiljku. Njegov konj, riđan, pun
ožiljaka, bio je mršav kao i konjanik i imao je svetle oči, kojima je nervozno gledao
22. oko sebe.
..Mrzim proklete lažljivee11
, rekao je čovek. zureći u Tomasa, a onda se okrenuo i mrko
pogledao zarobljenike, od kojih je jedan na ogrtaču nosio grb sa crvenim sreem viteza
od Fidesđejla. „Mrzim ih koliko i proklete Daglase.“
Pridošlica je nosio postavljeni gambeson umesto oklopa od alki. Bila je to zaštitna
odeća koju je strelac mogao nositi ako nije mogao da priušti ništa bolje; ipak, ovaj
čovek je, očigledno, imao viši čin od strelaca pošto je oko vrata nosio zlatan lanac, znak
raspoznavanja koji je bio rezervisan za vlastelu i više slojeve. Razlupani šlem, u obliku
svinjske njuške, koji je imao isto toliko ožiljaka koliko i konj, visio je sa sedla. Mač,
koji je bio u kožnim koricama, počivao mu je na boku, dok mu je beli štit sa znakom
crne sekire visio sa levog ramena. Na kaišu mu se nalazio savijeni bič. „Škoti imaju
streke", rekao je čovek dok je gledao Tomasa, a onda je neprijateljski pogkdao Eleanor,
„а imaju i žene.“
„Ја samEnglez“. insistirao je Tomas.
„Svi smo mi Englezi", odlučno je odgovorio otac Hob, zaboravivši daje Eleanor iz
Normandije.
„Skot će reći daje Englez ako bi to sprečilo da ga raspore“, jetko je rekao čovek
ranjavog lica. Druga dva jahača su uzmakla, očigledno u strahu od mršavka koji je
odvezao bič i. uvežbanim pokretom, lako udario njime tako da mu se vrh izvio u
vazduhu i pukao na samo nekoliko santimetera od Eleanorinog lica. „Је li ona
Engleskinja?"
„Ona je Francuskinja", rekao je Tomas.
Konjanik nije odmah odgovorio, samo je piljio u Eleanor. Bič se talasao dok mu je ruka
podrhtavala. Ugledao je nežnu. slabašnu devojku, sa kosom boje zlata i velikim očima
u kojima se video strah. Još uvek se nije primećivalo daje trudna, a u njenoj pojavi bilo
je nečeg prefmjenog, što je ukazivalo na luksuz i užitak kakav je retko koja devojka
mogla da pruži. „Škotiandanka, Velšanka,
Francuskinja, kakve to ima veze?“, upitao je čovek. „Ona je žena. Da li je bilno gde je
konj odgojen kada ga uzjašeš?“ Njegov mršavi i ranjavi konj se uplašio tek u tom
trenutku, kada je vetar, koji je stalno menjao pravac.o njegovihnozdrva doneo jak miris
dima. Koraknuo je u stranu, praveći male, nervozne korake, sve dok ga jahač nije
udario mamuzama tako surovo daje probio postavljenu konjsku ormu, nateravši
životinju da zadrhti od straha. „Sta god daje ona“, obratio se Tomasu i uperio dršku
svoga biča u Eleanor, „nije bitno, ali ti si Skot.“
,Ja sam Englez'1
, ponovio je Tomas. Dvanaest vojnika sa oznakomcrne sekire prišlo je i
posmatralo Tomasa i njegove saputnike. Vojnici su okružili i trojicu škotskih
zarobljenika, za koje se činilo da znaju ko je konjanik sa bičem, a to im se nije sviđalo.
Sve više strelaca i konjanika je posmatralo kako kolibe gore i smejali su se uspaničenim
pacovima koji sumileli po onome što je ostalo od srušenog krova od slame, koja je
obrasla mahovinom
Tomas je izvadio strelu iz svog toboka, a u istom trenutku je četiri ili pet strelaca, u
23. odorama sa znakom crne sekire, zateglo svoje lukove. Drugi vojnici, koji su na sebi
takođe imali obeležje sekire, cerili su se u iščekivanju, kao da su znali ovu igru i uživali
u njoj. Ipak, pre nego što su mogli daje odigraju, pažnju konjanika je privukao jedan od
škotskih zarobljeni ka, muškarac koji je nosio znak ser Vilijema Daglasa i koji je,
iskoristivši to što je čovek, koji gaje zarobio, obratio pažnju na Tomasa i Eleanor, uspeo
da se oslobodi i potrči na sever. Nije odmakao ni dvadeset koraka kada ga je sustigao
jedan engleski vojnik, a mršavi čovek koga je zabavljalo to što gaje Škot očajnički
molio da ga oslobodi, pokazao je na zapaljene kolibe. „Zagrejte malo kopilane“,
naredio je. „Dikone! Begare!'1
Obratio se dvojici vojnika koji nisu bili na konjima.
„Pazite na ovo troje.“ Glavomje pokazao na Tomasa. „Dobro i' paz'te!“
Dikon, mlađi od ove dvojice, imao je okruglo, iscereno lice, dok je Begar bio krupan
muškarac, div koji se gegao dok je hodao, sa licem toliko zaraslim u bradu da su mu se
samo nos i oči mogli videti kroz zamršenu, slepljenu dlaku, ispod oboda gvozdene kape
koja mu je služila kao šlem Tomas je bio visok oko metar i osamdeset, koliko je bio
dugačak i luk koji je koristio, ali bio je patuljak u odnosu na Begara, kome su se široke
grudi nadimale ispod kožne košulje, ukrašene metalnim listićima. Sa kanapa, dvaput
obmotanog oko divovog struka, visili su mač i buzdovan. Mač nije imao korice, ivica
mu je bila odlomljena, dokje jedan od klinova na velikoj, metalnoj kugli buzdovana bio
savijen i umazan krvlju i na njemu je bilo kose. Drška buzdovana, duga skoro ceo
metar, udarila je diva po goiim nogama kada se nagnuo ka Eleanor. „Lepa", rekao je,
„1ера.“
„Begare! Miran, dečko! Miran!", naredio mu je Dikon veselo, a Begar se poslušno
udaljio od Eleanor, iako je još uvek piljio u nju i zabrundao. Onda gaje nečiji vrisak
naterao da pogleda ka najbližoj zapaljenoj kolibi, gde su Skotlandanina, koji je sada bio
potpuno nag, ubacivali i izbacivali iz vatre. Zatvorenikova duga kosa je gorela, a on je
pomamno udarao po plamenim jezicima dokje uspaničeno trčao ukrug i zabavljao svoje
engleske porobljivače. Druga dva škotska zarobljenika su sedela u blizini, prekrštnih
nogu. U njih su bili upereni mačevi.
Mršavi konjanik je posmatrao kako jedan od strelaca otkida zapaljene pramenove
zatvorenikove kose komadomtkanine kako bi ugasio plamen. „Koliko vas ima?“, upitao
je mršavi čovek. „Na hiljade!", odgovorio je drsko Škotianđanin.
Konjanik se pomerio u sedlu. „Koliko hiljada, budalo?“ Skotlanđanin se trudio da
đeluje što prkosnije dok su mu se brada i kosa dimile, a koža, potamnela od ugaraka,
bila prekrivena posekotinama. „Više nego dovoljno da te vratimo kući u kavezu“
„Nije to trebalo da kaže Strašilu!^, rekao je Dikon zbunjeno. „Nije trebalo to da kaže!“
,,Strašilo?“, upitao je Tomas. Činilo se da nadimak potpuno odgovara, pošto je
konjanik, koji je nosio znak crne sekire, bio mršav, izgledao je jadno i zastrašujuće.
„On da bude ser Džefri Ker za tebe, budalo“, rekao je Dikon, dok je zadivljeno
posmatrao Strašila.
„А koje ser Džefri Ker?“, upitao je Tomas.
„On da bude Strašilo i da bude lord od Fekbija“, rekao je Dikon tonom koji je ukazivao
24. na to da svi znaj u koje ser
Džciii iver, „а on sad ima da zastrašuješ, iskezio se Dikon jer je ser Džefri. koji je
ponovo savio i svezao bič oko struka, iskočio iz sedla i sa isukanim nožem se
približavao zatvoreniku škotske vojske.
„Držite ga dole", naredio je ser Džefri strekima, „držite ga dole i raširite mu noge."
,,Non!“, povikalaje Eleanor u znak neodobravanja.
„Lepa", rekao je Begar glasom koji je grmeo iz dubine njegovih velikih grudi.
Skotlanđanin je kriknuo i pokušao da se otme, međutim, sapleli su ga, a onda su ga tri
streka oborila na zemlju, dok je muškarac, koji je očigledno na scverubio poznat pod
imenom Strašilo, klekao između njegovih nogu. Negde. u magli koja se podizala, čulo
se graktanje gavrana. Nekolicina strelaca je gledala na sever, u slučaju da se Škoti
vrate, ali većina je gledala Strašila i njegov nož. „Hoćeš da sačuvaš svoja smežurana
muda?“, upitao je ser Džefri Skotlandanina. „Onda mi reci koliko vas ima?“
„Petnaest hiljada? Šesnaest?“ Škotlanđaninje odjednombio raspoložen za razgovor.
„Znači, misli deset ili jedanaest hiljada'*, objasnioje ser Džefri strekima koji su slušali,
„što je više nego dovoljno za naše strele. A je Г vam onaj kopilan, kralj, ovde?“
Škoti andanin se obuzdao na ovu opasku jer gaje dodir noža na preponama podsetio na
nevolju u kojoj se nalazio. „Dejvid Brus je ovde, jes'š
„Ко još?“
Očajni Škotlanđaninje pomenuo imena ostalih vojskovođa. Kraljev nećak i naslednik
prestala, lord Robert Stjuart, bio je sa vojskom, kao i erlovi od Moreja, Marča,
Vigtauna, Fajfa i Mentejta. Naveo je imena drugih šefova klanova i divljaka iz nedođija
na krajnjem severu, ali Ker se naročito zainteresovao za dva erla. „Fajf i Mentejt?“,
upitao je. „I oni su ovde?“
„Jes', gospodine, i oni su ovde.“
„АН oni su se zakleli na vernost kralju Edvardu", rekao je ser Džefri, očigledno ne
verujući čoveku.
„Sada idu sa nama", bio je uporan Škotlanđanin, „kao što sa nama ide i Daglas od
Fidcsdejia."
„Ono veliko đubre", rekao je ser Džefri. „izbljuvakiz pakla." Gledao je na sever, kroz
magiu koja se provlačila kroz greben, koji se sada ukazao kao uski i stanoviti plato koji
se pružao od severa ka jugu. Pašnjak na tompiatouje bio mali. a kamenje na grebenu,
izloženu zubu vremena, probijalo se kroz travu kao rebra izgladnelog čoveka. U pravcu
severoistoka. iza doline ispunjene maglom izdizale su se katedrala i zamak Durama, na
liticama na obali reke. dok su se na zapadu pružala brda i šume i kamenom ograđena
polj a. ispresecana malim potocima. Dva j astreba su preletela greben i otišla ka
škotskoj vojsci, koju je još uvek sakrivala magla, koja se zadržala na severu, mada je
Tomas mislio da neće proći još mnogo vremena pre nego što trupe otkriju vojnike koji
supobedili njihove saborce, Skote, na raskršću.
Ser Džefri se odmakao i krenuo da vrati nož u korice, a onda se učinilo da se prisetio
nečega i iskezio se zalvoreniku. ..Hteo si da me odvedeš u Škotsku u kavezu, je Г
25. tako?"
,.Ne!"
„АН hteo si! A zašto bih ja hteo da vidim Škotsku? U klozet mogu da odem kad god
poželim" Pljunuo je zatvorenika, a onda je glavom dao znak strekima. „Držite ga."‘
,,Ne“, povikao je Škollandanin, a povik se pretvorio u užasan krik kada se ser Džefri
nagnuo ka njemu sa isukanim nožem Zatvorenik se trzao i bacakao, dok je Strašilo,
kome je prednja strana ogrtača sada bila umrljana krvlju, ustajao. Zatvorenik je još
uvek vrištao i držao za krvave prepone, a taj prizor je izmamio osmehna Strašilovim
usnama. „Bacite to što je ostalo od njega u vatru", rekao je. a onda se okrenuo ka
dvojici preostalih škotskih zarobljenika. „Ко vamje gospodar?“. zahtevao je od njih.
Oklevali su, a onda je jedan od nj ih prešao jezikom preko usana. „Služimo Daglasu",
rekao je ponosno.
„Mrzim Daglasa. Mrzim svakog Daglasa koji se ikada okotio iz đavolove guzice." Ser
Džefri se stresao, a onda je otišao do svog konja. „Spalite ih obojicu", naredio je.
Kada je skrenuo pogled sa krvavog prizora, Tomas je primetio izvaljeni kameni krst na
centru raskršća. Zurio je u njega, nije video urezanog zmaja, ali je čuo odjeke galame, a
onda su se ponovo čuii krici, kada su zatvorenici bačeni u plamen. Eleanor mu je
pritrčala i snažno ga uhvatila za ruku.
„Lepa' rekao je Begar.
„Ovamo, Begare, ovamo!‘ pozvao gaje ser Dželi'i. „Podigni me!“ Div je napravio
stepenik svoj im šakama, koje je ser Džefri upotrebio da uđe u svoje sedlo, a onda je
poterao konja ka Tomasu i Eleanor. „Uvek ogladnim posJe štrojenja", rekao je ser
Džefri. Okrenuo se da bi posmatrao plamen iz kojeg je jedan od Škota, zapaljene kose,
pokušavao da pobegne, ali ga je na desetine drvenih štapova, nalik na lukove, vratilo u
pakao. Njegov vrisak nagio je zamukao kada je izgubio svest. ..Danas sam raspoložen
da štrojimi spaljujem Škote“, rekao je ser Džefri, „а i ti mi, dečko, izgledaš kao Škoti
anđanin.”
„Ја nisam dečko“, rekao je Tomas, a bes u njemu je narastao.
„Meni, dečko, izgledaš kao prokleti dečko. Možda kao škotski dečko?“ Vidno zbunjen
Tomasovomnaravi, ser Džefri se nacerio svojoj novoj žrtvi, koja je zaista izgledala
veoma mlado, iako je Tomas imao dvadeset i dva leta, a poslednja četiri se borio
uBretanji, Normandiji i Pikardiji. „Ličiš na Škota, dečko“, rekao je Strašilo, začikujući
Tomasa da ga ponovo isprovocira. „Svi Škoti su cmi!“, obratio se gomili kako bi ona
ocenila boju Tomasove kože, a bila je istina daje Tomas pocrneo, imao je crnu kosu, a
ožiljaka je imao koliko i Strašilovi streki, ako ne i više. A iako je Tomas izgledao
mladoliko, bio je veoma snažan. Kosa mu je bila kratko podšišana, a tokomčetiri
godine ratovanja obrazi su mu upali, pa ipak, bilo je nečeg osobitog u njegovom
izgledu, lepota kojomje privlačio pažnju i potpirivala ljubomoru ser Džefrija Kera. „Šta
je na tvome konju?“ Ser Džefri je pokazao glavom na Tomasovu kobilu.
„Ništa što pripada tebi“, rečkao je Tomas.
„Ono što je moje moje je, dečko, a ono što je tvoje, moje je ako to poželim Moje je što
26. uzmem i moje je što dam Begare! Hoćeš li ovudevojku?“
Kroz Begarovu bradu se mogao videti osmeh. ,,Lepa‘ rekao je. Počešao se tamo gde su
mu se u bradi nalazile vaške. „Begar voli lepo,'„Podsećamte da možeš imati
lepojkukada ja završim sa njom“, rekao je ser Džefri sa osmehom, uzeo bič sa mesta na
kojem mu je visio oko struka i zamahnuo njime kroz vazduh. Tomas je primetio da
dugi, kožni bič ima malu, gvozdenu kuku na kraju. Ser Džefri se ponovo nasmejao
Tomasu, a onda je povukao bič. „Skini je, Begare“, rekao je, „dajmo momcima malo
zađovoljstva.“ Još uvek se smejao dok je Tomas savijao svoj veliki luk u zubima ser
Džefrijevog konja. Baš kao što je Tomas očekivao, životinja se podigla na zadnje noge,
njišteći, a Strašilo je, ne očekujući pokret, pao na leđa, boreći se da održi ravnotežu,
dok su vojnici koji su ga štitili bili toliko usredsređeni na Škote koji sugoreli. da nijedan
od nj ih nije potegao svoj luk ni nož pre nego što je Tomas izvukao ser Džefrija iz
sedla, oborio ga na zemlju i prislonio mu nož na grlo.
„Ubijam vojnike već četiri godine'1
, rekao je Tomas, „а nisu svi bili Francuzi.“
,,Tomase!“, vrisnula je Eleanor.
„Drži je, Begare! Drži je!“, povikao je ser Džel'ri. Pokušao je da se podigne, ali Tomas
je bio strelac, a kako je godinama na leđima nosio crni luk, dobio je dodatnu snagu u
rukama i grudima tako da ser Džefri nije uspeo da ga pomeri i stoga je pljunuo Tomasa.
„Drži je, BegareU, viknuo je ponovo.
Strašilovi vojnici su potrčali ka svome gospodaru, ali su se zaustavili kada suprimetili
da Tomas drži nož na vratu njihovog vođe.
„Skini je, Begare! Skini lepojku! Svi ćemo je imati!“, drao se ser Džefri, očigledno
zaboravljajući na oštricu na svom grlu.
„Кo ovde zna da čita? Ko zna da čita?“, prodrao se otac Hob. Čudno pitanje je
zaustavilo sve, čak i Begara, koji je već skinuo Eleanorin šešir, njegova velika leva ruka
bila je oko njenog vrata, a desnom rukom je zgrabio oko vratnik njene haljine. „Ко u
ovoj gomili zna da čita?“. upitao je ponovo otac Hob. dok je mahao pergamentom koji
je izvadio iz jedne od vrećacoje su se nalazile na Tomasovora konju. ,.Ovo je pismo
moga gospodara, biskupa iz Durama, koji je sada kod našeg viadara, kralja Francuske, a
koje je poslao Džonu Fosoru. nastojniku samostana u Duramu. Samo Englez koji se
borio sa našim kralj em može da nosi sa sobomtakvo pismo. Doneli smo ga iz
Francuske.”
„То ništa ne dokazuje!", povikao je ser Džefri, a onda je ponovo pljunuo Tomasa, koji
mu je još snažnije pritisnuo oštricu na grlo.
„А na kom jeziku je napisano to pismo?“ Između Strašilovih vojnika probijao se novi
konjanik. Nije nosio ni široki ni postavJjeni ogrtač, ali na njegovom izgrebanom štitu se
mogao videti simbol jakovske kapice4
na krstu. što je ukazivao na to da on nije jedan od
ser Džefrijevih pristalica. ..Na komjeziku?", upitao je još jednom
„Na latinskom", rekao je Tomas dok je nož još uvek snažno pritiskao na ser Džefrijev
vrat.
„Pusti ser Dželrija da ustane", naredio je pridošlica Tomasu. „а ja ću pročitati pismo.“
27. „Reci njemu da pusti moju ženu”, odgovorioje Tomas besno.
Konjanik se iznenadio jer mu je naređivao običan slrelac, međutim nije se bunio.
Umesto toga, poterao je konja ka Bcgaru. „Pusti je“, rekao je, a kada se div nije
povinovao, izvukao je mač dopola. ..Hočeš da ti odsečemuši. Begare? To hoćeš? Da ti
otfikarimoba uva? Onda nos, pa kitu, je Г to hoćeš. Begare? Hoćeš da budeš oštrigan
kao ovca na leto? Da te smanjim kao patuljka?“
„Pusti je, Begare", rekao je iznenada ser Džefri.
Begar je poslušao i odstupio, a konjanik je sjahao da bi uzeo pismo od oca Hoba. „Pusti
ser Džefrija". naredio je novajlija Tomasu, „pošto će danas među Englezima biti mira.
bar na jedan dan.“
Konjanik je bio stariji čovek, imao je bar pedeset godina. Imao je veliki praraen sede
kose koji je izgledao kao da nikada nije bio očešljan. Bio je krupan čovek, visok,
velikog stomaka. Jahao je snažnog konja, koji nije imao ukrašenu ormu. nego pohabanu
tkaninu. Čovek je na sebi imao ogrtač od alki koji mu je pokrivao ćelo telo i koji je
žalosno izgledao zbog tragova rđe, a na pojedinimmestima je bio pokidan, dok je preko
ogrtača nosio štitnik za grudi kome su nedostajala dva remena. Dugački mač mu je
visio sa desnog boka. Tomasu je izgledao kao slobodni farmer, koji je krenuo u rat sa
svom opremomkoju su mu susedi mogli posuditi, međutim, ser Džefrijevi streki su ga
prepoznali, skinuli su svoje kape i šlemovc kada se pojavio, i ophodili su se prema
njemu sada sa poštovanjem Čak se činilo da se i ser Džefri plaši sedokosog čoveka koji
se mrštio dok je čitao pismo. „Thesaurus5
. eh?" Govorio je za sebe. „Dobar je to ulov!
Stvarno, thesauntsl” Thes aur us je jedino izgovorio na latinskom, dok je ostalo
govorio na normanskom francuskom i bio je potpuno uveren da ga nijedan strelac ne
razume.
„Pominjanje blaga”. Tomas je govorio jezik koji gaje naučio otac. „uzrujava ljude.
Previše ih uzrujava."
„Blagi bože sa nebesa, biagi bože, pa ti zaista govoriš francuski! Čudima nikada kraja.
Thesaurus, zaista označava blago, zar ne? Moje poznavanje latinskog je isto sada kao i
kada sam bio mlađ. Sveštenikme je pomoćupruta naterao da ga naučim, a izgleda da je
od tada sve što sam naučio uglavnom isparilo iz mene. Blago, eh? A ti govoriš
francuski!" Konjanik je bio prijatno iznenađen što Tomas govori jezik aristokrata, iako
se ser Džefri, koji nije govorio francuski, uspaničio, jer mu je to kazivalo da bi Tomas
mogao biti boljeg porekla nego što je mislio. Konjanik je vratio pismo ocu Hobu, a
onda je dojahao do ser Džefrija. „Hteo si svađu s Englezom, ser Džefri, ništa manje
nego sa glasnikom našeg gospodara, kralja. Kako to objašnjavaš?"
„Ne moram ništa da objašnjavam gospodaru", rekao je ser Džefri. Poskdnjureč je
izgovorio nerado.
„Treblo bi da te sada iscčcmna komade", reklo je blago njegovo gospodstvo, ,,i da i
onda napunim i postavim na kolac da teraš vrane od mojih tek ojagnjenih jaganjaca.
Mogao bih te, ser Džefri, pokazati na vašaru u Skiptonu, kao primer ostalim
grešnicima." Nekoliko trenutaka se činilo da razmišlja o toj ideji, a onda je odmahnuo
28. glavom „Penji se na svog konj a“, rekao je, ,,i bori se danas protiv Škota umesto što se
svađaš sa svojom sabraćom, Englezima. “ Okrenuo se u svom sedlu i podigao glas tako
da su ga svi streki i oklopnici mogli čuti. „Svi vi, spustite se niz greben! Brzo, pre nego
što se Škoti vrate i oteraju vas! Hoćete da se pridružite onim bitangama u vatri?"
Pokazao je na tri škotska zarobljenika koji su sada bili samo tamne, zgrčene figure u
sjajnom plamenu, a onda je pozvao Tomasa i obratio mu se na francuskom „Vi ste
zaista došli iz Francuske?“
„Jesmo, moj gospodaru.“
„Onda mi ukažite čast, dragi prijatelju, i razgovarajte sa mnom“
Krenuli su na jug, ostavivši, u magli koja se podizala, na mestu gde je škotska vojska
stigla do Durama, izvaljeni kameni krst. spaljene ljude i tela u koja su bila zarivene
strele.
Bernar de Telebur je skinuo raspeće koje je nosio oko vrata i poljubio Hristovu zgrčenu
figuru pričvršćenu za mali, drveni krst. „Bog bio sa tobom, brate“, promrmljao je starcu
koji je ležao na kamenoj klupi. Čovekuje uzglavlje predstavljala slamarica i presavijeno
ćebe. Starac, čija je kosa bila seda i raščupana, bio je pokriven drugim ćebetom, koje je
bilo isto tako tanko kao i ono na kojem mu je počivala glava.
„Hladno je“, nemoćno je rekao bratHjuKolimor, „tako je hladno.“ Govorio je na
francuskom, iako je De Teleburu akcenat starog monaha zvučao varvarski, jer je on
govorio francuski koji se govorio u Normandiji i kojim su se koristili engleski vladari u
Normandiji.
„Dolazi zima“, rekao je De Telebur. „Možeš je namirisati uvetru.“
,,Umirem“, bratKolimor je zakrvavljenim očima pogledao posetioca, „ne mogu ništa da
osetim Ko si ti?“
„Uzmi ovo“, rekao mu je De Telebur i pružio starom monahu raspeće, a onda raždžarao
vatru, stavio dve cepanice u oživljeni plamen i pomirisao vino začinjeno mirođijomu
bokalu koji se nalazio na ognjištu. Bokal nije stajao na tom mestu dugo i De Telebur je
nasuo sebi malo vina u šolju načinjenu od roga. „Barem ti gori vatra“, rekao je,
sagnuvši se da bi provirio kroz mali prozor, ne veći od uskog otvora kroz koji su streki
odapinjali strele, a koji je gledao na zapad, preko reke Vir koja je proticala pored
samostana. Samostanska bolnica se nalazila na padini brda iznad grada Durama, ispod
katedrale, a De Telebur je, kroz ostatke magle na horizontu video škotske vojnike kako
nose svoja koplja. Nekolicina vojnika, odevena u oklope, primetio je, vodila je konje,
što je ukazivalo da Škoti imaju nameru da se bore kao pešaci.
Brat Kolimor, bledog lica i slabog glasa, dograbio je mali krst. „Ljudima na samrti je
dozvoljena vatra44
, rekao je kao daje bio osuđen da uživa u luksuzu. „Ко si ti?44
„Dolazim od kardinala Bezijera iz Pariza44
, rekao je De Telebur. „On te pozdravlja.
Popij ovo, zagrejaće te.44
Prineo je starcu kuvano vino.
Kolimor je odbio da pije vino. Oči sumuodavale oprez. „Kardinal Bezijer?44
, upitao je
tonom koji je ukazivao da mu je ime nepoznato.
„Papin legat u Francuskoj.44
De Telebur se iznenadio što monah nije prepoznao ime, ali
29. pomislio je da će neznanje starca na samrti biti od korisli. „А kardinal je čovek".
nastavio je dominikanac, „koji voii crkvu istim strahom kojim voli Boga.44
„Ako voli crkvu44
, rekao je Kolimor iznenađujuće glasno, „onda će iskoristiti svoj
uticaj da ubedi svetog oca da vrati papsku vlast u Rim44
Izgovorene reči su ga iscrple, te
je sklopio. Nikada nije bio visok, ali sada, ispod ćebeta koje su izjele vaši, činilo se da
se smanjio na visinu desetogodišnjaka, a seda kosa mu je bila tanka i nežna kao u
malog deteta. „Neka vrati papsku vlast u Rim44
, ponovo je rekao, iako slabašiio, „pošto
su se naše nevolje pogoršale od kada je vlast u Avinjonu."
„Kardinal Bezijer želi samo da vrati svetog oca u Rim44
, slagao je De Telebur, ,.a
možda nam ti, brate, možeš pomoei da to postignemo44
Činilo se da brat nije čuo ove reči. Ponovo je otvorio oči, ali ovoga puta je gledao u
belo okrećem kamenje na zasvođcnom plafonu. Soba je bila niska, hladna i bela.
Ponekad, kada bi leti sunce bilo visoko, mogao je da vidi odsjaj vode sa reke na belom
kamenju. Na nebu će, mislio je, zauvekbiti u svetlosti kristalnih reka i ispod toplog
sunca. „Bio samjednomuRimu44
. rekao je setno. „Sećam se da sam išao niz stepenice u
erkvu u kojoj je pevao hor. Predivno.'„Kardinalu je potrebna tvoja pomoć44
, rekao je De
Telebur. ,,U crkvi su bile mošti svetice.“ Kolimor se mrštio, pokušavajući da se priseti.
„Kosti su joj bile žule."
„Ра me je kardinal poslao da te posetim brate44
, rekao je tiho De Telebur. Njegov sluga,
tamnih očiju i elegantan, posmatrao ih je sa vrata.
„Kardinal Bezijer", prošaputao je brat Kolimor.
„Onti šalje pozdrave uHristu, brate.“
„Ono što Bezijer hoće44
, rekao je Kolimor, još uvek šapćući, „dobija bičevima i
škorpionima/4
De Telebur se nasmešio. Znači, Kolimor ipak zna za kardinala Bezijera, moguće je da
bi i sam strah od Bezijera mogao biti dovoljan da ne čuje istinu. Monah je ponovo
sklojiio oči, a usne su mu se polako pokretale, što je ukazivalo da se moli. De Telebur
nije prekidao molitve, samo je gledao kroz mali prozor tamo gde su na dalekom brdu
Škoti formirali svoju borbenu liniju. Napadači su bili okrenuti ka jugu tako daje leva
strana njihove linije bila najbliža gradu, pa je De Telebur mogao da vidi kako se vojnici
guraj u kako bi zauzeli što bolja mesta u blizini svoj ih gospodara. Škoti su očigledno
rešili da se bore kao pešaci, kako engleski streki ne bi razbili njihove konjanike tako što
bi im pobili konje. Od Englezajoš uveknije bilo traga, iako, prema onome što je De
Telebur čuo, nisu mogli sakupiti veliku voj sku. Vojska im je bila u Francuskoj, ispred
Kalea, a ne ovde, tako da se možda radilo o lokalnomplemićukoji je poveo svoje
vazale? A ipak, jedva daje bilo d'ovoljno vojnika da uveri Škote da oforme borbenu
liniju, a De Telebur nije očekivao da će vojska kralja Dejvida toliko kasniti. To je
značilo da će morati da požuri ako želi da čuje starčevu priču i ode iz Durama pre nego
što Škoti uđu u grad. Ponovo je pogledao monaha. „Kardinal Bezijer želi samo slavu
crkve i Boga. I želi da sazna sve o ocu Ralfu Veksajlu.44
„Dragi bože44
, rekao je Kolimor i posegao za figuricom od kosti na malom raspeću, dok
30. je otvarao oči i okretao glavu kako bi pogledao sveštenika. Po izrazu monahovog lica
videlo se daje sada prvi put primetio De Telebura, potomje slegao ramenima pošto je u
posetiocu prepoznao čoveka koji je verovao da se zasluge stiču patnjom Čoveka, koji
bi, po Kolimorovommišljenju, bio jednako nezamenljiv kao i njegov gospodar u Parizu.
,,Veksajl!“, rektio je Kolimor kao daje skoro zaboravio ime, a onda je uzdahnuo. „Duga
je to priča“, rekao je umorno.
„Onda ćuti ja ispričati ono što znam“, rekao je De Telebur. Mršavi dominikanac je
hodao po prostoriji, praveći krugove u skučenom prostoru ispod najvišeg dela
zasvodenog plafona. „Čuo si“, upitao je, ,.da se u Pikardiji ovoga leta vodila bitka?
Edvard od Engleske se borio protiv svog rođaka iz Francuske. Sa juga je došao čovek
da bi se borio na strani Francuza, a na njegovoj zastavi bio je jal koji je držao pehar.“
Kolimor je trepnuo, ali ništa nije rekao. Oči su mu bile usredsređene na Dc Telebura,
koji je, za promenu, prestao da se šeta po sobi kako bi pogledao sveštenika. „Jal kako
drži pehar“, ponovio je.
„Znam koja je zver upitanju“, rekao je Kolimor tužno. Jal je bio heraldička životinja sa
kandžama lava, rogovima koze i krijušti zmaja i nije se mogla sresti u prirodi.
„Došao je sa juga", rekao je De Telebur, „mislio je da će sa porodičnog nasleđa sprati
stare mrlje jeresi i izdaje ako se bude borio za Francuze.“ Brat Kolimor je bio isuviše
bolestan da bi primetio da sveštenikov sluga sada pažljivo sluša, skoro sa besom u
očima, i daje dominikanac lagano povisio ton kako bi ga sluga, koji je stajao na ulazu u
prostoriju, bolje čuo. „Ovaj čovek je došao sa juga, ponosno jašući, verovao je dauje
duša iznad svega, iako nijedan čovek Bogu ne može pobeći. Mislio je da će
pobedomsteći kraljevu naklonost, a umesto toga je podelio poraz sa Francuzima. Bog
će nas ponekad, brate, poniziti pre nego što nas uznese u slavu. “ De Telebur se obraćao
starom monahu iako su njegove reći bile namenjene njegovomslugi. „Nakon bitke,
brate, kada je Francuska tugovala, pronašao sam tog čoveka koji mi je rekao za tebe.“
Brat Kolimor je izgledao zbunjeno, ali ništa nije rekao. „Rekao mi je za tetae“, rekao je
otac De Telebur. „Аја sam inkvizitori
Bratu Kolimoru su prsti drhtali kada je pokušao da se prekrsti. ,,Inkvizicija“, rekao je
malaksalo, „nema uticaja u Engleskoj “
„Inkvizicija ima uticaja i u raju i u paklu, pa zar misliš da' nam se jedna mala Engleska
može suprotstaviti?“ Bes uDe Teleburovomglasuje odjekivao bolničkom sobom „Da
bismo iskorenili jeres, brate, jahaćemo na kraj sveta. “
Inkvizicija je, kao i dominikanski odred fratara, bila posvećena istrebljenjujeresi, a da
bi to uradili, koristili su se vatrom i mučenjem Nisu smeli da prolivajukrv jer je to bilo
protiv crkvenih učenja, ali bilo je dozvoljeno nanošenje bola bez prolivanja krvi, a
crkva je dobro znala da vatra zaustavlja krvarenje, da rastezanje ne kida kožu jeretika,
da velika težina postavljena na nečije grudi ne izaziva pucanje vena. U podrumima, koji
su se osećali na vatru, strah, urin i dim, u tami, kroz koju su se probijali vatreni jezici i
krici jeretika, inkvizicija je zatvarala neprijatelje Boga i, po nanošenju bola koji nije
izazivao krvarenje, uvodila njihove duše u blagosloveno jedinstvo sa Hristom
31. „Došao je čovek sa juga“, rekao je De Telebur ponovo Kolimoru, „а znak na njegovom
štitu bio je jal koji drži pehar.“ ,,Veksajl“, rekao je Kolimor.
„Veksajl koji je znao tvoje ime“, rekao je De Telebur. „А sada. zašto bi, brate, ieretik iz
južnih zemalia znao ime eneleskog monaha u Duramu?“
Brat Kolimor je uzdahnuo. „Svi su ga znali", rekao je umorno, „ćela porodica je znala.
Znali su jer su mi poslali Ralfa Veksajla. Biskup je mislio da mogu da ga izlečim od
ludila, međutim, porodica se plašila da će mi, umesto toga, Ralf ispričati tajne. Zeleli su
ga mrtvog, a mi smo ga zaključali u ćeliju 'gde niko, semmene, nije mogao doći do
njega.“
„А kakve tajne ti je rekao?“, upitao je De Telebur.
,,Ludilo“, rekao je brat Kolimor, „samo ludilo.” Sluga je stajao na ulazu u sobu i
posmatrao ga.
„Pričaj mi o ludilu", naredio muje dominikanac.
„Luđak priča o hiljadu stvari odjednom“, rekao je brat Kolimor, „pričaju o duhovima i
fantomima, o snegu u leto i tami za videla.“
„АН otac Ralfti je pričao o gralu“, rekao je De Telebur sigurno.
„Pričao je o gralu“, potvrdio je brat Kolimor.
Dominikanac je uzdahnuo sa olakšanjem „Šta ti je rekao za gral?“
Hju Kolimor je ćutao nekoliko trenutaka. Grudi su mu se podizale i spuštale tako slabo
daje njihov pomeranje bilo jedva vidljivo. Onda je klimnuo glavom „Rekao mi je daje
njegova porodica posedovala gral. ali da gaje on ukrao i sakrio! Govorio je o stotinama
sličnih stvari. O stotinama sličnih stvari."
„Gde bi ga mogao sakriti?“, De Telebur je nastavio da ga ispituje.
„Bio je lud. Lud. Moj posao je bio da se brinemo luđacima. Izgladnjivali smo ih ili smo
ih tukli kako bismo isterali đavole iz njih, ali to nije uvek uspevalo. Zimi bismo ih
zaranjali u reku, kroz kd i to je delovalo. Đavoli mrze hladnoću. To je delovalo naRalfa
Veksajla, ili je uglavnom delovalo. Pustili smo ga nakon nekog vremena. Demoni su ga
napustili."
„Gde je sakrio gral?“, De Teleburov glas je bio snažan i strog.
Brat Kolimor je zurio u odsjaj svetla koje se sa reke odbijalo od plafon. „Bio je lud“,
prošaputao je, „ali je bio bezopasan. Bezopasan. Kada je otišao odavde, poslali su ga u
neku parohij u na j ugu. Daleko na j ugu. “
,.U Hukton u Dorsetu?“
„UHuktonuDorsetu'", potvrdio je brat Kolimor, ,,gđe je dobio sina. Vidiš, bio je veliki
grešnik iako je bio sveštenik. Imao je sina.“
Otac De Telebur je gledao monaha koji muje, najzad, ispričao nešto novo. Sin? „Šta
znaš o njegovomsinu?“
,,Ništa“, brat Kolimor se iznenadio što gaje pitao tako nešto.
„А šta znaš o gralu?“, ispitivao ga je De Telebur.
„Znam da je RalfVeksajl bio lud“, rekao je šapatom Kolimor.
De Telebur je seo na ivicu kreveta. „Koliko lud?“ Kolimorov glas je postao još tiši.
32. „Rekao je da, čak i ako neko pronađe gral, neće znati šta je pronašao, osim ako nije
vredantog saznanja."
Zastao je, a pogled u kojem se ogledala zbunjenost, skoro isto kao i Iznenađenost,
pojavio mu se na licu u jednom trenutku. „Moraš biti vredantoga, govorio je, da bi znao
šta je gral. A ako si vredan toga, onda će gral zasjati kao sunce. Zaslepeće te svojim sjaj
em “
De Telebur se približio monahu. „Jesi li mupoverovao?“ „Verovao sam daje
RalfVeksajl lud“, rekao je brat Kolimor.
„Luđak ponekad govori istinu“, rekao je De Telebur. „Mislim daje Bog dao Ralfu
Veksajlu teret koji je za njega bio pretežak“, nastavio je brat Kolimor kao da inkvizitor
nije rekao ništa.
,,Gral?“, upitao je De Telebur.
„Da li bi ti mogao da ga nosiš? Ja ne bih.“
„Gde se nalazi?“, nastavio je De Telebur. „Gde se nalazi?“ Brat Kolimor gaje ponovo
zbunjeno pogledao. „Kako bih ja to mogao da znam?“
„Nije uHuktonu'4
, rekao je De Telebur, „Gaj Veksajl gaje tamo tražio. “
„Gaj Veksajl?“, upitao je brat Kolimor.
„Brat Ralfa Veksajla, koji je došao sa juga da se bori za Francusku i završio u mom
zatvoru."
„Jadni k“, rekao je monah.
Otac De Teleburje odmahnuo glavom „Nisamni stigao da mu pokažem spravu za
mučenje, bilo je dovoljno da vidi klešta i oseti dim Onda sam mu ponudio život, a za
uzvrat mi je ispričao sve što je znao i rekao mi je da gral nije u HuktonuA
Lice starog monaha se iskrivilo u osrneh „Nisi me čuo, oče. Ako čovek nije vredan,
onda se gral ne otkriva. Gaj Veksajl nije mogao biti vredan toga."
„АИ otac Ralf poseduje gral?“, De Teleburje tragao za potvrdom „Misliš li da on zaista
poseđuje gral?“
„Nisam tako rekao", rekao je monah.
„А veruješ li uto?“. upilao je De Telebur, a kada brat Kolimor ništa nije rekao, klimnuo
je za sebe. „Veruješ utoA Sišao je sa kreveta, spustio se na kolena, a kada je sklopio
ruke, na licu mu se pojavio izraz strahopoštavanja. „Gral", rekao je glasom u kojem se
osećalo čuđenje.
„Bio je lud“, upozorio gaje brat Kolimor.
De Telebur ga nije slušao. ,,Gral“, ponovio je, ,,le Graal!“ Skupio se i počeo da se
ljulja naprednazad u ekstazi. ,,Le Graal! “
„Luđaci svašta govoreA rekao je brat Kolimor, ,.i ne znaju šta govoreA
,.Ili kroz njih govori Bog", rekao je De Telebur srdito.
„Onda Bog ponekad loše priča“, odgovorio je stari monah.
„Moraš mi reći sve što ti je rekao otac RalfA, insistirao je De Telebur
„АН to je bilo davnoA
,,U pitanju je Je GraalV', povikao je De Telebur i, u svojoj zanesenosti, prodrmao
33. starca. ,.U pitanju je le GraaJl Nemoj mi reći da si zaboravio." Pogledao je kroz prozor
i primetio da je na udaljenom grebenu podignuta žuta zastava sa kosim krstom crvene
boje, koja je pripadala škotskom kralju. Ispod krsta se nalazilo mnoštvo vojnika u sivim
oklopima, koji su nosili sva raspoloživa koplja koja su mogli naći u tom trenutku. Na
vidiku nije bilo nijednog njihovog neprijatelja, ali De Telebura nije bilo briga ni da li su
sve hrišćanske vojske došle u Duram jer je pronašao viziju, bio je to gral. A iako će se
svet trestid sudara vojski u čijoj se blizini nalazio, on će tragati za gral om
A stari monah je govorio.
Konjanik u zarđalom oklopu, opasan polomljenim oklopom za prsa i sa nazubljenim
štitom u rukama zvao je sebe lord Autvajt od Vitkara. „Poznajete li ovo mesto?“, upitao
je Tomasa.
„Vitkar, gospodaru? Nikada nisam čuo za njega?"
„Niste čuli za Vitkar! Blagi bože! To je jako prijatno mesto, jako prijatno. Dobra
zemlja, pitka voda, dobro mesto za lov. Ah, tu si!“ Posleđnje reći bile su upućene
dečaku koji je jahao velikog konja, a na uzdama vodio drugog. Dečak je nosio ogrtač na
kojem se nalazio nazubljeni krst ukrašen žutom i crvenom bojom i, dok je vukao
velikog konja za sobom, jahao je ka svome gospodaru,
„Oprostite, gospodaru", rekao je dečak, „ali Hirvord uvek vuče na drugu stranu,
stvarno." Hirvord je očigledno bio konj kojeg je vodio. „А odvukao me je od vas A
„Daj Hirvorda ovom momku'1
, rekao je lord Autvajt. „Znaši da jašeš?“, upitao je
Tomasa ozbiljno.
„Da, gospodaruA
„Hirvord je nevolja, nevolja kakva se retko sreće. Podbodi ga snažno i stavi mu na
znanje koje gazda."
Došlo je i dvadesetak vojnika u livreji lorda Autvajta. Svi su bili na konjima, a njihovo
oružje je bilo u boljem stanju od oružja njihovog gospodara. Lord Autvajt ih je vratio
na jug. „Marširali smo ka DurarnA, rekao je Tomasu, „gledali smo svoja posla, onako
kako bi trebalo da to čine pravi
hrišćani, a onda su se pojavili bedni Škoti! Nećemo sada predati Duram! Tamo sam se
oženio, znaš li to? U katedrali! Pre trideset dve godine, možeš li da poveruješ?“
Nasmešio se veselo Tomasu. „Moja Margarec je još uvekživa, hvala gospodu. Volela bi
da čuje tvoju priču Stvarno si bio u Vadikuru?“
„Jesam, gospodaruA
„Blago tebi, blago tebi!“, rekao je lord Autvajt. Potomje zaustavio još nekolicinu svojih
vojnika i vratio ih odakle su došli, pre nego što nalete na Škote. Tomas je brzo počeo da
shvata daje lord Autvajt, uprkos pohabanom oklopu i neurednoj spoljašnjosti, dobar
gospodar, jedan od velikih zemijoposednika u zemljama na severu. Njegovo
gospodstvo je potvrdilo ovo mišljenje, kada je procedio kroz zube da mu je kralj
zabranio da se bori u Francuskoj, pošto je trebalo sa svojim vojnicima da odbije napad
Škota. „I bio je upravuA, lord Autvajt je zvučao iznenađeno. „Bednici su krenuli na
jug! Jesam li ti rekao da mi je najstariji sin bio uPikardiji? Zato nosim ovoA Prešao je
34. prstima preko razderotine na starom oklopu. „Dao sam mu najbolje oružje koje smo
imali, jer smo mislili da nam neće biti potrebno! Mladi Dejvid od Škotske mi se uvek
činio dovoljno miroljubivim a Englesku je sada preplavila njegova vojska. Je li tačno
daje pokolj u Vadikurubio strahovit?"
„Bilo je to polje mrtvih, gospodaruA
„Njihovih, a ne naših. Hvala bogu i njegovim svecima.“ Njegovo gospodstvo je
pogledalo streke koji su besciljno lutali na jugu. „Ne lenčariteA, obratio im se na
engleskom „Uskoro će vas potražiti Škoti." Pogledao je Tomasa i nasmešio se. „Šta bi
uradio da nisam naišao?“, upitao je na engleskom „Prerezao bi grkljan Strašilu?“
„Da sam morao A
„А tvoj bi prerezali njegovi vojnicA, primetio je lord Autvajt radosno. „Onje pokvarena
pijandura. Bogzna zašto ga majka nije ugušila na rođenju, ali tada je bila prokleta
usrana kučka, ako je ikada postojala takva ženaA Kao većina lordova koji su govorili
francuski, lord Autvajt je engkski naučio od posluge svojih roditelja i stoga je koristio
prostačke izraze. „Zaslužuje da ga zakolju, zaista, zato što je loše imati ga za
neprijatelja. Zavidi svima, a zavist mu je tolika da verovatno nema više kome da zavidi.
Najviše mrzi ser Vilijema DaglasaA ,,Zašto?“
„Jer gaje Vili zarobio. Samo da te podsetim, VilijemDaglas je, ujednom trenutku,
većinu nas držao u zatvoru, a kasnije je nas nekoliko zarobilo njega, a otkupnina je
skoro uništila ser Džefrija. Spao je na poslednjih dvadeset slugu koji održavaju imanje,
a iznenadilo bi me da ima ušteđen i jedan novčić. Strašilo je siromašan čovek. veoma
siromašan, ali je ponosan, a to ga čini lošim neprijateljem" Lord Autvajt je zastao da bi
rukom pokazao na grupu strelaca koji su nosili njegove livreje. „Odlični momci,
odlični. Pričaj mi o bici kod Vadikura. Je li tačno da su Francuzi obarali sopstvene
streke?“
„Jesu, gospodaru. Bili šuto streki sa samostrelima iz ĐenoveA
„Ispričaj mi šta se sve dešavalo.“
Lord Autvajt je dobio pismo od svog sina u kojem mu je ispričao za bitku u Pikardiji,
ali bio je očajan što je o bici morao da sluša od nekoga koje stajao na zelenim padinama
između Vadikura i Kresija. Tomas mu je pričao kako je neprijatelj napao kasno posle
podne, kako su strele letele sa brda, pretvarajući veliku vojsku francuskog kralja u
gomilu uspaničenih vojnika i konja, kako je nekolicina neprijatelja prešla tek iskopane
rupe uprkos strelama i naletela na engleske konjanike i kako, po završetku bitke, više
nije bilo strela. Ostali su samo streki krvavih prstiju i brdo na kom su umirali vojnici i
životinje. Činilo se daje i samo nebo pocrvenelo od krvi.
Dok je pričao, Tomas se spustio sa grebena i izgubio Duram iz vida. Eleanor i otac Hob
su išli iza njega, vodeći kobilu, ponekad ga prekidajući svoj im upadicama, dok je
posluga lorda Autvajta jahala sa strane kako bi čula priču o bici. Tomas je lepo
pripovedao i bilo je jasno da uživa naklonost lorda Autvajta; Tomas od Huktona je
oduvek posedovao šarm koji gaje štitio i preporučivao, iako je to ponekad činilo ljude,
poput ser Džefrija Kara. ljubomornim Ser Džefri je jahao napred, a kada je Tomas
