zoran

3. Um
DŽEK SLEJD
»HIINJE U SMRT
wNIŠRO FORUM OOUR MARKETPRINT

4. EDICIJA VESTERN ROMANA
S E J N
Broj: 30
Glavni i odgovorni urednik:
Svetozar TOMIC
Urednik;
Zorka CIRIC
Naslov originala:
Jack Slade
THE CANYON OF THE DEATH
Recenzija:
Tomislav KETIG
Prevod i adaptacija:
Tomislav KETIG
Lektor:
Zprka ĆIRIC
Tehnički urednik:
Ferenc BARAT
Naslovna strana:
Ferenc BARAT
Korektori:
Julija Smit.
Ida Dudaš
Štampa: 5. XI 1981.
Tržište: 16. X I 1981.
Izdaje i štampa NIŠRO FORUM — OOUR MARKETPRINT, Novi
Sad, Vojvode Mišića 1. Glavni i odgovorni urednik; Svetozar TO-
MlC; Urednik: Zorka CiRiC; Naslov originala: Jack Slade — THE
CANYON OF THE DEATH. Copyright: 1976. by Towe Publications
INC, prema ugovoru sa GPA iz Minhena.
Oslobođeno osnovnog poreza na promet, mišljenjem Pokrajinskog
sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu SAP Vojvodine, broj
413-12/79. od 28. II 1979. godine.

5. Revolverski pucanj zapara noćnu tišinu, a onda pršte sta­
klo. Kroz razbijeni prozor, zajedno sa krhotinama, iskoči čovek
i zapuca iz „kolta” na stražara, koji je jurnuo iz zgrade za
momčad. Ali, kada mu kugle zazujaše oko ušiju, on se baci
nazad u zaklon.
Begunac isprazni doboš trčeći ka svom konju.
Kada se stražar ponovo promolio iz zaklona, stranac je
već uzjahao i galopirao odatle.
Sada je tu već bio i drugi stražar. On i njegov drug ispa-
Mše kugle naslepo za begurtcem, iako se njegova prilika već
u sledećem trenutku nije više mogla raspoznati u tami.
Kroz razbijeni prozor promoli se glava guvernera Linkolna
Barabasa.
— Za njim! Sledite ga, do đavola! — grmnu on. — Ukrao
je važna dokumenta!
Glasan topot kopita naglo se udaljavao.
Stražari potrčaše ka štali, osedlaše konje, izvukoše ih na­
polje, uzjahaše i otutnjaše u crnilo noći. Jedva se udaljivši
od grada, opališe iz svojih pušaka.
Guverner Barabas je vrteći glavom gledao napolje, u tamai.
— Kao krdo ovnova —■promrmlja, — ZaSto sam osuđen
da budem okružen takvim čmavalima?
— ReMi ste i»ešto, sef? — upita sobar iza njegovih leđa.
Baraibas se okrete. Sto u prostoriji bio je prevrnut. Stolice
su ležale kraj 2Šda. Teška vrata trezora bila su otvorena. Ključ
je joS l»o u bravi. Napoljti, u hodniku, ležao je telohranitelj sa
nožeib u leđima- Njemu je Barabas bio poverio ključeve.
U daljin oš uvek je odjekivala snažna puščana vatra.
Ljtidi sa izlF z kuća.
— Hoće L naši Ijis^i i^vaititi tog tipa? — Barabas pogleda
•otera.
Ovaj rasEvuče lice u saži^žvu giiausu.
•e- Bo|iHii ae iiiai aečev k t .
» i i « .

6. ★★★ SEjN-k-k*
II
— Zovete se Sejn?
Guverner Linkoln Barabas radoznalo je posmatrao visokog
čoveka širokih pleća.
— Da, ser.
Zapadnjak je stajao u prostoriji blizu prozora, obasjan
suncem. Kupio je u trgovini zelenu košulju i levis pantalone
pre rxego što je pošao u guvernersku palatu.
—^ Stvar se dogodila još pre nedelju dana, mister Sejn —
uzdahnu Barabas.
— Došao sam što sam brže mogao.
— Već sam obavešten da čete stići. Srećom telegraf je
brži od železnice, pa čovek brzo sazna novosti.
— I ko vam je najavio moj dolazak?
— Predsednikov savetnik za bezbednost. Poruka je, ra-»>
zumljivo, bila šifrovana. Niko ovde nema pojma da radite za
vladu, mister Šejne.
— To niko ne treba ni da sazna. I o čemu se ovde radi?
Sejn pogleda u crni, nezgrapni trezor.
— Već gO'đinama, istraživači traže posvuda po Teksasu
naftu. Prirodno, samo tu i tamo. Bez plana. I od toga su se
samo neki ljudi obogatili. Zbog toga je upravna vlast naredila
da se izrade planovi koji će omogućiti smišljeno istraživanje i
na kojima je obeleženo koje je zemljište isključeno, jer se ili
nalazi u privatnom posedu, ili predstavlja pustinjsko tlo ili
pašnjake, pa ne dolazi u obzir.
— I te planove ste vi imali?
— Tako je. Oni su bili potpuno izrađeni. Svaka petrolej­
ska kompanija, kojoj bi to palo u ruke, mogla bi odmah da
usmeri svoju akciju i da uštedi milione na planiranju.
Sejn priđe crnom, oklopljenom ormaru i htede da ga odig-
ne. Ali, trezor je bio čvrsto ušrafljen u tlo.
— I koja bi kompanija mogla za to da bude zainteresovana?
— okoro svaka.
Zapadnjak se okrete,
— I šta vi sada očekujete oa mene?
— Nije verovatno da će lopov sa bilo kojOm osobom u
Sjedinjenim Državama uspostaviti poslovni kontakt ili nekom

7. predati ukradena dokumenta. Mi, naime, znanjo ko je on. Ra­
dio je kod mene kao sekretar i zove se Roskol.
— Mislite da će on torbu s ukradenim papirima prebaciti
u inostranstvo?
— Da. I u međuvremenu smo saznali da je Roskol viđen
u Kanzasu. On je tamo kupio novog konja i nastavio da jaše
na sever... Morate da ga nađete pre nego što nekom drugom
preda papire.
— I kako vi to sebi predstavljate? Treba 11 da se potru­
dim da mi izrastu krila, i da poletim?
— Znam da je osam dana prednosti jako mnogo vremena.
Ali, negde se bar koji put Roskol mora zaustaviti. Prinudno
ili od Svoje volje... Dao sam da za vas kupe tri najbrža konja
koja su se u krugu od sto pedeset kilometara mogu naći. Mo­
žete da jašete do Amarilja bez zaustavljanja, ako sami -to mo­
žete da izdržite. Tamo su za vas pripremljena ponovo tri sveža
konja. Kada poslednji od njih bude pri kraju snaga, prednost
onog lopova iznosiče svega tri do četiri dana, mister Sejne.
— U redu. Pokušaću.
— Uveren sam u to. I mislite na to da tajni državni paf
piri treba da ostanu tajnim.
— Toliko tajnim da su petrolejske kompanije mogle u va­
šoj sopstvenoj kancelariji postaviti za sekretara jednog ubicu
— odvrati zapádnjak prezrivo.
— Za to ćemo se ubuduće bolje pobrinuti. Važno je da
mi vratite te papire.
Sfejn je išao za guvernerom kroz veliku prostoriju, zatim
kroz hodnik i ugledao u sunčanom dvorištu tri prekrasna ždrep-
ca. Znao je u sebi da će, ako ne dođe do nepredviđenih okol­
nosti, leteti kao munja. Jedan je bio vranac. drugi mrkov, a
treći srvac.
Na vrancu je već bilo njegovo sedlo. Puška je bila zade-
nuta u futrolu. Sejn zakopča čvrsto redenik sa municijom i
okači sigurnosnu omču preko obarača revolvera, da ne bi pri
oštrom jahanju izgubio oružje.
— Mnogo sreće, Sejne! — povika guverner. — U bisagama
ćete naći skiciran Roskolov lik. I još nešto; on stalno nosi sre­
brni lančić sa krstom oko vrata!
— To ću već primetiti! — Zapadnjak uze dugačke uzde
troje konja od štalara i povede životinje ka kapiji.

8. ■k'k'k § E J N-k'k'k
Ljudi su se okupili oko ivice kolovoza i radoznalo ga po-
smatraU. Znali su šta je njegov zadatak, ali, nisu imali pojma
zbog čega.
On usmeri konje ka severu i napusti grad.
Guverner Barabas stajao je još na pragu i gledao za njim.
Izuzetan čovek, pomisli. Covek koji je toliko jednostavan
i kome je dovoljno da postavi nekoliko pitanja da bi sebi stvo­
rio sliku. Vlada mu, u svakom slučaju, toliko veruje, da mu
postavlja nemoguće zadatke.
— Ostaje nam nada — promrmlja Barabas, okrete se, ode
U kuću i zatvori vrata.
III
Zapadnjak je sedeo poguren u sedlu i zagledao se u trepet
renje vazduha iznad zemljišta pokrivenog visokom travom.
Bila je sredina jula. Pred njim se pružala prerija Ajdaha,
koju je morao da pređe na konju kojeg je kupio u Medisin
Bou.
Roskol je jahao pravo na sever. Sejn je morao da pravi
velike pauze po gradovima, i da se dosta trudi kako bi mu sle­
dio trag. Po onome što je doznao, zaključio je da je banditu
bilo jedino to u pameti da što pre stigne u Montanu i da se
prebaci preko granice. A njegov nalogodavac očevidno je tamo.
čekao na njega.
Zapadnjak je znao da neće moči da obavi svoj zadatak ako
Roskol pređe granicu, pre nego što ga on uhvati.
Sunčevo svetio odbi se od limenog krova iza polja kuku­
ruza čije je stabljike blago povijao stepski vetar. Video se i
komad ograde korala.
— Farma — promrmlja Sejn. On potera oznojenu životi­
nju ulevo. Posle dobrih četvrt časa, on izbi na čistinu. Na is-
krčenom zemljištu, dizala se koliba prekrivena limom. Muška­
rac, žena i dečak od svojih deset godina, stajali su pred njom.
Farmer je držao pušku u rukama. Cev joj je bila upe­
rena u jahača, koji se približavao. Muškarac je nosio košulju
za rad, bez okovratnika, zakrpljene pantalone, visoke cipele
na šniranje, široke naramenice preko košulje i kapu sU^u
mornarskoj.

9. 'k'k'k S E J N 'kk'k
Sejn zastade i pogleda u koral. Tamo su stajala dva teška
konja za rad. Njegova nada da će moći da zameni iscrpljenog
vranca pretvorila se u ništa.
— Helou! — povika dečak.
^— Mir, Soni! — prasnu žena, steže čvor od marame pod
bradom i povuče dete u kuću.
— Mislio sam da bih mogao kod vas možda da zamenim
konja — reče Sejn razočarano. — Prirodno, uz dobru doplatu.
— Mog jedinog jahaćeg konja poveo je sa sobom čovek
koji je prekjuče bio ovde, mister. I on ne samo da nije svoju
životinju ostavio ovde, već nije platio nijedan pišivi dolar! I
zbog toga ja više neću ovde da vidim nijednog stranca, jasno?
Hajdete, mister, gubite se. Ovde nećete dobiti nikakvog konja,
nikakve namirnice, niti vodu ... ništa!
— Vi ste prokleto negostoljubivi, samo zato što ste se jed­
nom namerili na bandita! — odvrati Sejn rapavo.
Farmer repetirá pušku. Njegovo lice postade mnogo tvrđe.
— Čoveče, nestanite! Ovo ovde ]'e moja zemlja, razumete?
— U redu, u redu ... — Sejn je hteo još da pita kako je
taj čovek -izgledao. Ali, bio je ubeđen da se radi o Roskolu.
Prednost bandita bila je smanjena na dva dana za ovih
skoro dve hiljade kilometara, koliko je prešao od južnog Tek­
sasa dovde.
Odjahao je oko kolibe i nastavio dalje na sever.
Roskolova prednost sada će se bez dvojbe opet povećati.
Naravno, ako se uskoro ne dokopa odmornog konja.
Jahao je još dobrih pola časa, kad se pred njim iz trave
podiže lešinar glasno kričeći i snažno udarajući krilima, poče
da se uzdiže u maglovito nebo.
Konj pogleda, zarza tiho, ali bio je suviSe iscrpljen da t>l
pokazivao i druge znake svog straha.
Sejn potera životinju ponovo, i naiđe na leš konja bez
sedla. U blizini, ležala je prazna čaura iz „kolta”.
Roskol je ustrelio svoju životinju, pomisli Sejn.
Obišao je oko trupa i pogledao tragove. Oni su vodili na
severoistok, ka dalekim obroncima kraj Slane reke.
Nabio je šešir dtiblje na čelo i pojahao dalje. Uskoro je
potpuno izgubio trag, jer ga je bio pokrio pokretni pesak. Ali,
onda ga je ponovo otkrio u niskoj travi.
Ispred sebe, raspoznao je u podnožju sivih, iMSgostoljubivUi

10. ★★★ S E J A/★ ★ tSt
brda sivi veo. To je mogao biti samo Ajdaho Fols. Ali, Roskol
sigurno više nije bio tamo.
Sejn fr.amuznu konja, no, nije uspeo da mu poveća brzinu.
Životinja se sve više teturala.
Kroz pola časa, Zapadnjak se toliko približio gradu da je
mogao da raspozna pojedinosti. Radilo se o oronulim brvna­
rama koje su oivičavale uzduž i popreko nekoliko ulica. Krčma
usred tog gnezda bila je najviša građevina; dvospratnica od
dasaka, sa prečkom za vezivanje konja ispred ulaza.
Zapadnjak ujaha u grad i zaustavi se pred štalom za iz­
najmljivanje. Debeli štalar pođe mu u susret i dotače obod
šešira u znak pozdrava.
— Pa, mister, izgleda da se baš niste mnogo štedeli, je li
tako?
Sejn sjaha.
— Potreban mi je odmoran konj. I to što je moguće brže.
Stalar klimnu glavom.
Zapadnjak na brzinu objasni da traži jednog čoveka. On
opisa Roskola.
Štalar odmah potvrdi glavom.
— Njega se dobro sećam. Dojurio je kao da ga đavoli go­
ne, i produžio na svežem konju. Najboljem kojeg sam imao. U
međuvremenu, bio je u krčmi, vratio se za pola časa, vinuo u
sedlo i odjahao... Sta je s njim? Trebalo bi možda da raz­
govarate sa šerifom!
— Ne, ne, on mi je samo poznanik, koga bih rado hteo da
stignem. Kuda je odjahao?
— Nemam pojma, mister. Nisam gledao za njim. A dok
■ja obavim svoj posao... u krčmi čete dobiti dobru hranu i joS
bolji viski. A i Lola je takođe tamo. Jedna zgodna mačka.
rv
Devojka je bila visoka, imala je kosu boje žita i sive oči.
Da li se zadovoljno ili prosto profesionalno osmehivala, to Sejn
nije mogao da utvcdi.

11. 'k 'k 'k S e j n ★★★
Sedeo je zavaljen za stolom, leđima oslonjen o zid, i sa
šankom naspram sebe. U ovo vreme, bila je velika prostorija
još dosta prazna.
Nekoliko starijih muškaraca igralo je poker pozadi. Lola
se naslonila na šank, sedeći na visokoj stolici. Osvrtala se i
opet osmehnula. Zatim je ustala i prišla Sejnu.
— Helo, mister! Sve vreme mi se čini kao da se poznajemo.
— Isključeno!
Sejn je poznavao te trikove koji je trebalo da uspostave
međusobno poverenje.
— Pa, onda da se upoznamo. Ja sam Lola!
Plavokosa žena sede kraj njega.
■—. Ja odmah jašem dalje.
Smešak iščeze sa Lolinog lica i ona odmah ponovo ustade.
— Zar ste to baš morali reći? — frknula je.
Zapadnjak stavi dolar na sto.
Novčanica odmah privuče Lolin pogled. Oči joj poštadoše
svetlije.
— Sta hoćeš? — upita.
— Prekjuče je ovde bio jedan muškarac kpji je imao jako
malo vremena.
— Išlo mu se kao i tebi. Zvao se Feri. — Lola poseže za
dolarom. — I šta je s njim?
— Je li ti pričao kuda ide?
— Samo me je pitao gde se s druge strane brda nalazi
neki grad.
— S druge strane? — promuca Sejn.
— Na istoku.
Smešno, pomisli Zapadnjak. On je skoro dve hiljade kilo­
metara jahao'na sever kao po koncu, i sad odjednom na istok?
— Jesi li mu rekla gde se nalazi taj grad?
— Prirodno. On je za to dao dolar. Kao i ti.
— I gde je taj grad?
— Ako ujašeš u kanjon i prođeš preko brda ne možeš
ga promašiti. Imaš i drugu mogućnost, da napustiš klanac ta­
mo gde se put račva. Jahao dalje nadesno ili nalevo, u svakom
slučaju, stići ćeš u Roktaun. Samo ako imaš kola, moraš ići
skroz kanjonom. Dakle, desno.
— Zašto?
— Levo se ide preko jednog stenovitog obronka, levo

12. ★ ★ ★ S E J A / * * *
koji nije jako širok. Ja sam ga lično videla. Duž jednog samo
tri metra širokog puta, koji je uz to klizav, jaše čovek na
osamdeset metara visine, kao da nema tlo pod sobom.
• Koji put je kraći?
— Smešno, ali, to je i on hteo da zna.
— I?
— Pitala sam ga da li može da uloži još jedan dolar.
Sejn poseže u džep i stavi još jedan dolar na sto. Ona ga
odmah uze.
— Koliko ima?
— Okruglo osamdeset kilometara težim putem i petnaest
više kroz kanjon.
— Je li još nešto rekao?
— Nije. Ustao je, uzeo svog konja i pojahao ka brdima.
Mogla bih se zakleti da je izabrao kraći put i da je sada već
u Roktaunu!
— Hvala, Lola. — Sejn ispi ostatak viskija i ustade.
— Je li on bandit?
— Ne, nego dobar prijatelj, kojeg moram da stignem.
Namerno ^e prevideo razočarano devojčino lice i prišao
šanku. Platio je jelo i viski i izašao iz krčme.
Nekoliko minuta kasnije, ležalo je ovo planinsko gnezdo
ža njim. Zeleo je da što je dalje moguće uđe u brda, zatim da
nekoliko sati odspava i onda bez oklevanja nastavi put.
Za to što je Roskol tako iznenada promenio smer, imao
je Sejn samo jedno objašnjenje. On je morao preko planinskog
lanca koji se protezao daleko na sever svakako da prođe. A
očevidno su ovde Stenovite planine bile naročito uske i mogle
su se brzo preći. A t6 što je pitao za grad, s druge strane,
bilo je takođe lako objašnjivo. Morao je takođe brzo da se
dokopa svežeg konja.
Sunce se već uveliko naginjalo ka zapadu, kada je stigao
do kanjona. Već na samom njegovom početku dizale su se
Strme stene. Svuda unaokolo ležalo je obrušeno kamenje.
Sejn se zaustavi osvrćući se za tragovima.
Sunce je brzo zalazilo. Ali, i stene su se dizale sve viŠe
ka nebu, i uskoro je počela da se spušta tama.
Kopita konja zvonila su po kam;enju. Jedini zaista vidljivi
trag bio je onaj od poštanskih kola, koja su već godinama išla
od Ajdaho Felsa za Roktaun i dalje.
10

13. 'k'k'k S E d N ir ir *
Malo pre nego što se sasvim smrklo, naiSao je Sejn na je­
dan penušavi, bistar potok i u njegovoj uvali kolibu, koja je
bila sklepana od krivih borovih grana, koža, kartona i lima.
Stariji bradati muškarac u zakrpljenom odelu stajao je
tamo, vadeći mrežu iz potoka i propraćajući to serijom psovki,
što je bio očigledan znak da ribe u mreži nema.
Sejn skrenu iz kanjona, pojaha u uvalu i vide kako čovek
ispusti mrežu i poseže za puškom, koja je ležala na tlu. On
htede da ga umiri.
— Hej, mister, imam samo jedno pitanje!
— Onda pitajte, mister! — Stari je držao pušku oslonjenu
0 kuk. Radilo se o modelu „šarp 52”, čiji je obarač već bio
otkočen.
— Da li je prekjuče ovuda prošao jedan jahač?
— Jeste.
— Jedan visoki, cmokosi muškarac, u smeđem kožnom
odelu?
— Tako je.
— I jahao je na istok?
— Zašto pitate toliko glupih stvari, kada sve znate?
— Izvinite me, mister. Morao sam to tačno da znam. Mnogo
hvala!
Sejn dotače prstima obod šešira i okrete konja nazad u
kanjon.
Psujući, stari obori pušku.
Zapadnjak je jahao sve dublje u kanjon. Roskol dakle nije
obmanuo devojku u Ajdaho Folsu, već je zaista krenuo ovim
putem preko planina.
Pre nego što se nebo sasvim smračilo, stigao je Sejn do
raskršća o kome je govorila Lola. On ponovo zaustavi konja
1 osmotri oba smera.
Kanjon je vodio u dugim zavojima, ne uspinjući se, na­
desno. Levo se tlo iznenada uzdizalo, i stene su bile bliže jedna
drugoj. Sejn je bio uveren da je Roskol izabrao kraći put čak
i ako je ovaj bio teži.
Zato i on bez oklevanja skrenu konja na uži put koji se
uspinjao i malo kasnije otkritragove na mestu gde se očevidno
Roskol bio ulogorio preko noći. Vetar je irialo pepela bio p>o-
suo po steni.
Noć je u međuvremenupostala toliko tamha đa je Sejn
još raspoznavao samo ono što se nalazilo tik pred njim. Zbog
il

14. ir ir i r S E J N i r - k *
toga je odlučio da i on tu zanoći ili bar da sačeka izlazak me­
seca. Možda će onda biti dovoljno svetio da može da nastavi
put i smanji razmak između progonjenog i sebe za još nekoliko
kilometara.
— Ti još nisi u Montani — mrmljao je. — A ni preko gra­
nice, momče!
V
Zlatni sunčevi zraci prostirali su se nad dubokim kanjo­
nom. Tri metra širok put vodio je sve više i sve se više ka­
menja kotrljalo pod kopitama njegovog konja i padalo u du­
binu.
Osvrnuo se. Nalazio se veoma visoko. Toliko visoko da je
preko vrhova mogao da vidi rumenilo zapadnog neba.
Put se pred njim sužavao. Ivica puta bila je urušena.
Moralo se ići tik uz stenu. Konj se plašio. Tada odjeknu pu­
canj.
Šejn začu zviždanje kugle tik kraj svoje glave i odmah za­
tim udarac zrna o stenu. Konj zanjišta i prope se. Iznenađeni
jahač ga pritera uz stenu, obuzdavajući ga.
Tada prasnu ponovo. Ali, Šejn je opet imao sreće. On se
bsi’i na zemlju i otkotrlja u stranu, ne ispuštajući pušku iz
ruke.
Od panike izbezumljeni konj kliznu s uske staze i surva
se. Pade preko ivice i nestade niz strminu.
Tutanj kamenja začu se iz dubine. Oblak prašine počeo
je da sé širi iznad useka.
Šejn repetirá pušku i opali u oblačić dima od baruta, koji
se još dobro razaznavao od prašine koju je digao skotrljano
kamenje. Dizao se iz žbunja pred jednom pukotinom, širokom
više metara, koja^ je možda vodila u sledeći kanjon. Vide kako
prasnuše grančice i prsnuše o granitnu stenu.
Ali, podmukli strelac izgleda da.se već izgubio. Morao je
imati idealni put za povlačenje kroz pukotinu, inače bi ga Sejn
primetio.
Sejn još jednom pogleda žbunje osamdeset metara ispod
sebe. Oprezno se približio ivici ponora sa repetiranom puškom.
12

15. 'k'k'k S E J N -k'k'k
Široka pukotina nalazila se na putu i u steni. I levo i desno
od nje. bilo je takođe pukotina. Možda se stenje samo od sebe
odronilo i nestalo u dubini.
Dim i prašina su se razišli. Pod njim su ležale tone odro-
njenog kamenja, koje je prosto sahranilo pod sobom njegovog
konja, jer od njega nije bilo ni traga.
Podmukli strelac morao se nadati da će se i on skotrljati
s konjem i dole naći sigurnu smrt. Sejn pomisli na Roskola.
Već više puta pomislio je na to da kradljivac dokumenata mora
daračuna sa goniocem koji mu je za petama. I nije mu se či­
nila besmislenom pomisao da bi bandit mogao da ga čeka.
Ovde u brdima, u sigurnom zaklonu. Možda uopšte nije toliko
želeo da pređe planine na najužem mestu. Možda je samo tra­
žio idealno mesto za zasedu, odakle bi mogao sa sigurnošću
da pošalje smrtonosni metak.
Nije mogao da ispod sebe otkrije mesto pogodno za spu­
štanje. Uostalom, i zašto. Da traži sedlo,,nije imalo nikakvog
smisla, jer čak i ako bi ga iskopao, ono bi bilo potpuno ne­
upotrebljivo.
Ne, bilo je besmisleno da pokuša da se spusti. Dole nije
više bilo ničega što bi mogao da koristi.
Okrete se, skoči preko pukotine i nastavi dalje.
Ubrzo se spustila noć. Šejn se oprezno kretao dalje i ra­
čunao svakog trenutka sa novim prepadom.
Ali, nije se dogodilo ništa. Nigde se nije čulo kotrljanje
kamenja koje bi odavalo prisustvo čoveka ili životinje.
Tri časa posle iznenadnog napada i gubitka konja, naiđe
na malu pećinu u koju se sagnut mogao uvući i koja je bila
nekoliko metara duboka.
Šejn leže, privuče pušku tik uz levi bok, položi desnicu
na dršku „kolta” i ubrzo zaspa.
VI
Niko mu nije preprečio put, niti je više pucao u njega.
Sunce se i>ojavilo na istoku iznad brda i žarilo svojim
sjajem' stene.
Db Sejnovih ušiju dopre topot konja od pozadi. On stade
uz stenu i podiže pušku. Tada tandrkanje točkova zagluši
13

16. ★★★ Š E J N ifk 'k
konjski topot. Sejn obori cev. Roskol se ne bi pojavio sa ko­
lima.
Tada se na zavoju kanjona pojaviše čeze u kojima su se
nalazili stasit muškarac širokih ramena i naboranog lica i jed­
na mlada i lepa Indijanka. Njemu je moglo biti četrdeset, a
ona nije bila starija od dvadeset. Bila je srednjeg rasta i vitka.
Crna kosa joj je padala u dugim pramenovima.. Oko čela je
imala zelenožutu traku od zmijske kože. Nosila je crvenkasto-
smedu haljinu s izbledelim vezom.
Muškarac zaustavi konje. Pod obodom šešira ispitivački su
sveti,ucale njegove oči. Dvostruko opšivena kožna jakna bila
mu je razdrljena kao i košulja pod njom, tako da su mu se
videle maljave grudi. Izgledao je neodlučan da li da potegne
pušku iz futrole na boku kola, ili ne.
Indijanka se ukoči, bezizraznog lica.
— Ko ste sad pa vi? — upita muškarac grubo.
Šejn reče svoje ime.
Vozar coknu jezikom i potera kola bliže. U njegovom ispi­
tivačkom pogledu bilo je nečeg opasnog.
—-A vi?
— Sta?
— Valjda i vi imate ime? — osmehnu se Sejn.
—>Ja sam Lajonel Lejn i živim ovde u brdima na jednom
ranču. A ona se zove San. Poklon Velikog Sokola, poglavice
Sijuksa. Bio sam mu više puta od pomoći.
Šejnov pogled pade na mladu Indijanku koja je davala
utisak da ne razume ni reči.
Lejn se cerio.
— Žene u malim gnezdima ovde gore otrovale bi me zbog
nje, a muškarci mi zavide... Zar nije lepa, Šejne?
— Veoma lepa — složi se Zapadnjak. — Razume li ona ovo
što mi pričamo?
— Svaku reč. — Rančer se nasmeja glasno. — Kod Indi­
janaca žene moraju da ćute dok muškarci govore. I glavu ima­
ju samo da je ukrašavaju. No, i da primete naređenja koja im
daju muškarci. U svakom slučaju, ne služi im da misle.
Sejnu je ovaj neobrijani tip s opasnim pogledom izgledao
krajnje arogantan. Ali, takvi kao on, bili su većina muškaraca,
1 Indijanci i belci. Za njih su žene bile samo stvorenja za isko-
rišćavanje.
14

17. S B J N ir ir i t
— I šta se sa vama desilo, Sejne?
— Meni je konj ustreljen. Na prečici dp Ajdaho Folsa
ovamo.
Oči brdskog rančera blesnuše. I Indijanka je izgledala za­
interesovana.
— Tako znači? Na prečici?
Lejn zavrte glavom.
— Konj se strmoglavio. Bilo je besmisleno pokušati ga
otkopati ispod lavine kamenja.
— Sigurno.
— Tražim jednog čoveka, koji se uputio istim putem kao
i ja. Da li ste sreli nekog stranca poslednja dva dana?
— Stranca?
Lejn zavrte glavom.
— Visok, cmokosi čovek četvrtastog lica u kožnom odelu
i sa srebrnim lancem oko vrata?
— Ne, ne, nisam video ni žive duše!.., Sem San, narav­
no, Opet se iscerio što ga nije učinilo simpatičnijim,
— Je li daleko do vašeg ranča?
— Nije. Ali, šta biste tamo?
— Potreban mi je konj. Možda biste vi mogli da mi jed­
nog prodate?
— Isključeno, mister. Jedine životinje koje posedujem. su
ove koje vidite pred kolima,
— A kuda vozite?
— U Roktaun.
— Da li biste me onda mogli povesti sa sobom?
Lejnovi uglovi usana ■se poviše nadóle. Zlovoljno je po­
gledao Zapadnjaka, pa lepu Indijanku pokraj sebe, pa opet
Sejna.
— Ne bih to rado učinio, mister. Svi pošašave zbog San
kada se duže nalaze u njenoj blizini. A ona pripada meni, do
đavola! .,. Ali, peške do Roktauna.., Pa, ja to ne bih mogao.
Penjite se pozadi!
v n
Ceze su se zaustavile pred štalom za iznajmljivanje u
Roktaunu. Sejn siđe i dodirnu prstima obod šešira.
— Mnogo hvala, mister Lejne.
— Pet dolara.
1S

18. 'k 'trk S E d N 'H H r
Zapadnjak se trže i zagleda se u vozara.
— Govorim li nejasno? — upita Lejn. — Ja ne činim ni­
šta zabadava. Kod mene sve ima svoju cenu.
— Da nije malo previsoka, Lejne?
— Trebalo je da to prethodno pitate ili da trčite dovde.
— Lajonel Lejn se nasmeja pakosno. — Uostalom, ako vam
je potreban novac, ovde u Roktaunu ljudi traže šerifa. Uzeće
svakog koga mogu da dobiju.
Šejn Ijutito poseže u džep da besramnom vozaru da tih pet
dolara.
Ali, Lejn je iznenada već držao revolver u ruci.
— Kada pravo razmislim — reče — pet dolara je pre­
malo. Tražim...
Dalje više nije stigao da išta kaže. Sejn mu izbaci revolver
iz šake, povuče tipa sa kola i smesti mu pernicu u bradu.
Lejn tresnu o štalski zid.
Zapadnjak mu baci pet dolara pred noge. Sa puškom u
levici okrete se i htede da pođe ka krčmi.
— Sejne! — grmnu rančer. — Gledaj ovamo dok te oba­
ram s nogu!
Zapadnjak nije ni pomišljao da mu od ovc^ čoveka joS
može pretiti opasnost. Za njega je cela stvar sa tom malom
lekcijom bila okončana. Ali, on je potcenio Lejna. Tip je do­
grabio svoj revolver, koji je bio pao u prašinu
Sejn ispusti pušku, okrete se, još u okretu, trže revolver,
otkoči ga i opali.
Metak izbaci Lejnu oružje iz šake.
Sa strane pridoše ljudi. Trojica starijih i jedan mlađi muš­
karac, koji su izašli iz krčme. Podrugljivo su se cerili u rančera
iz brda.
— Sada si imao više sreće nego pameti! reče jedan od
njih. On je, kao i dvojica kraj njega bio blizu šezdeset godina,
srednjeg rasta, pogrbljen i obrastao u bradu. Držao je levu
ruku iskrenutu, kao da je nekad slomio, pa nije više pravilno
srasla. Lice mu je bilo rošavo od boginja.
— Svaki drugi bi ti prosvirao kuglu kroz glavu — pri­
meti drugi, cereći se. Bio je onizak, zadrigo, sa nosom kao
krompir. — Sta bi Onda bilo sa lepom San!
Treći se najglasnije smejao, klateći svoju koščatu spodo-
16

19. 'ifk 'k 3 £JN 'k 'k 'k
bu. Zvučalo je kao da njišti konj, a njegova čupava brada je
podskakivala pri tom smejanju.
Samo se četvrti izdvajao od njih. Mogao je imati tek dva­
deset tri godine, vitak, ne jako visok i toliko svetle kose da
inu je bila skoro bela. Za razliku od ostale trojice, koji su no­
sili stare cilindre, kožne jakne i ostalu neobičnu odeću, mladić
je bio obučen kao kauboj. Imao je šarenu košulju, „levis” pan­
talone, teksaške čizme i „stetson”. A i po tome što se nije
smejao kao ostali, izgledalo je da im ne pripada.
Lejn je još uvek začuđeno zurio u svoju nepovređenu ru­
ku, a onda se saže i podiže svoj „kolt”. Doboš je bio lako
iskrivljen i zapinjao je kad je hteo da ga obrne.
— Možeš da se oprostiš s njim — primeti L^nen, onaj
boginjavi.
— Možda će ti Jevrejin u radnji platiti nešto kao za staro
gvožđe! — smejao se Bok, čovečuljak sa krompirastim nosom.
Iskrivio se od smejanja, a zamašćeni cilindar zabacio je na
potiljak, izloživši suncu svoju čelu.
— Kakva bruka — pridruži se Star, treći od njiU. — I to
baš danas, kad si poveo sa sobom lepu skvo!
Mladić je još uvek ćutao, ne pokazujući da ga to sve uopšte
uzbuđuje.
Kraj Sejna stade jedan herkulovski građen čovek, sa veli­
kom kožnom keceljom na trbuhu.
— Ako slučajno tražite posao, mi tražimo gradskog šerifa,
mister — obrati se Zapadnjaku. — Ja sam gradonačelnik i
postaviću vas ako vam to odgovara. Plaćamo pedeset dolara
mesečno. Unapred!
— Razmisliću. — Sejn zadenu „kolt” u futrolu, okrete se
1pođe ka krčmi.
Visoka, crvenokosa devojka stajala je korak od pokretniH
vrata. Ona prepreci Zapadnjsdcu put 1 htede da proveri da li je
on opazio njene zelene, mačkaste oči.
On se pope na stepenice i ostade da stoji.
— Pravi muškarci su ovde gore, u Roktaunii, uvek dobro«
d o ^, amigo — reče devojka. — Kako se zoveš?
— Sejn.
— Ja sam En. Je li ti Greve već ponudio zvezdu?.
— Ja ne znam ko je Greve.
— Kovač. Ko drugi?
2Seju 3« IZ

20. •k'k'k S e j n ★★★
— A! Jeste.
Devojka mu priđe bliže, okači se o njega i nežno ga po­
vede u krčmu.
Oko dvadesetak muškaraca stajalo je za šankom ili sedelo
za stolovima. Bila je to velika prostorija, čiji se kraj gubio u
tami. Široko .stepenište sa sjajnim rukohvatorc.' vodilo je na
gornji sprat. Tamo se produžavalo u neku vrstu galerije, sa čije
su se ostale tri strane nalazile po jedna vrata na kojima su
bile mesingane pločice sa krupnim urezanim slovima. Bile su
sjajno polirane kao i rukohvat stepeništa, dugačak šank i
mnogi lusteri sa po više petrolejskih svetiljki. Zidovi su bili
obloženi somotom boje crvenog vina i oivičeni zlatnim trakama.
Sedišta su pola bile sedalice grupisane oko niskih stolova, a
pola stolice sa visokim naslonima oko zeleno presvučenih sto­
lova za igru.
Sve je za klasu bilo bolje nego u krčmi u Ajdaho Folsu.
— Hej, Tuli, šta je s tobom? — povika devojka gostioni­
čaru. — Zar nećeš da nas poslužiš? Ja bih bila sa strancMn
u dobrim odnosima. Kladim se da je on novi šerif!
— Samo polako — preikide je Sejn dok su u njega bila
uperena lica puna iščekivanja. — O tome još niko ništa nije
rekao.
— Ali, kovač mu je to ponudio — objavi En.
Gostioničar stavi čitav stroj čaša i punu bocu viskija pred
sebe i pogleda u Zapadnjaka. I En ga je posmatrala. Lagano
se sve glave okretoše ka njemu.
— Došao sam ovamo iz Teksasa — objasni im Sejn. — £e-
gubio sam konja u brdima i prilično sam „izgoreo”.
— Razlog više da preuzmeš šerifsku zvezdu u Rolktaunu!
povika devojka, udari pesnicom, o šank, tako da su č^e za­
igrale i dodade. — Ja plaćam. Tuli!
Gostioničar natoči. En izvadi novčanik iz dubokog iaxeza
svoje otroynozelene haljine i baci ga kraj čaša.
— Ti ćeš se još obogatiti na meni. Tuli. Izgledaš kao da
ti je to prokleto potrebno.
Gostioničar bez ustezanja uze novčanik levom rukom, dok
je desnom i dalje točio.
Gosti žudno posegoše za čašama. En brzo uze dve, za sebe
i za Sejna i reče.
— Njihova grla su bez dna, prokleti nitkovi!
36

21. -k'k'k Š E J N -k 'k 'k
Zapadnjak se kucnu s njom, viski, i baci čašu u sudo­
per.
Devojka ga pogleda začuđeno.
— VeSt si. Umeš li da stojiš i na jednoj nozi?
— Umem svašta. I zaista sam „izgoreo”. Ali, zato ipak
neću da ti plaćaš za mene. Koliko košta ovde jedan konj?
-r- Zavisi od toga šta želiš.
— Potreban mi je brz konj.
— Onda jedva da će ti sto dolara biti dosta.
— A jedno polovno sedlo?
En zavrte glavom smejuči se.
— Stare -tralje se u Roktaunu ne nude. Ovde treba da
kupiš novo. Novo je pouzdano.
— I skupo — primeti Sejn rezignirano. Nije znao šta da
preduzme. Kontakt putem telegrafa ovde gore bila je još mu­
zika budućnosti. Žice su vodile samo duž železničke pruge do
Medisin Boua, koji je bio udaljen skoro trista pedeset kilome­
tara.
— Šta je posredi? Zašto se toliko žuriš?
Sejn se okrete, priđe jednom od prozora i pogleda napolje.
En je pošla za njim i takođe pogledala kroz prozor.
Zapadnjak joj opisa Roskola i pogleda je iščekujući.
— I treba da se ovde pojavio?
— Da. Možda juče. Ili danas ujutro.
En zavrte glavom.
— Neće biti. U krčmu svako uđe ko ne želi da mu se glava
sasvim sasuši. A takav jedan muškarac nije bio ovde. Bar ne
za 'poslednjih četiri dana.
— Dopada li ti se, Bok? — upita napolju rošavi debeljko,
pokazujući na mladu Indijanku.
— Rado bih je uzeo sa sobom. A ti možda ne bi?
— Bih. — Lamen priđe bliže Indijanki, koja se i dalje
držala ukočeno. — A ti, Stare?
— Ja takođe — složi se bradati. — Možemo odrediti koc­
kom kome će prvom pripasti.
— Doći će do svađe — primeti En.
— Gde je onaj komični rančer iz brda?
— Verovatno u trgovini.
— Jesi li već čula za ime Roskol?
— Nisam. Je 11to čovek kojeg tražiš?
— Da. — Sejn priđe vratima.

22. ★★★Š E J N ★★★
— Kuda ćeš?
— Da vidim da li mogu da nabavim konja ili šta uopšte
da očekujem od štalara.
En reče još nešto, ali je Sejn više' nije razumeo. Starkelje
su još uvek okruživale čeze i nadmetale se u nepristojnim pri-'
medbama.
Ostao je da stoji na ivici daščane staze za pešake, gledao
u mladog, plavokosog čoveka koji je ličio na teksaškog kaubo­
ja i pitao se zašto stoji kraj tih starkelja.
En izađe napolje.
— Otpratiću te do štale za iznajmljivanje — reče mu —
ako ti to nešto vredi. Koliko novca još imaš?
— Možda sto pedeset dolara ili nešto manje.
— Onda imaš peh. Ali, ako bi prihvatio zvezdu, dobio bi
konja na raspolaganje. Naravno, osedlanog.
Sejn steže pušku pod miškom.
En pogleda prema starkeljama i zavrte glavom.
— Po pravilu, to počinje svađom, a onda je već na vidiku
lepa tuča,
— šta su ti tipovi?
— Lovci na konje iz brda. Ali, od njih ne možeš kupiti
konja na kome bi mogao odjahati. Oni hvataju divlje konje i
više-manje napola ih ukrote. Takav konj bi te negde zbacio i
odjurio do svog krda u brdima.
Šejn klimnu glavom. Cak ni dobro ukroćen divlji konj za
njega- nije dolazio u obzir. A on takođe nije znao ni gde bi
Roskol mogao da se nalazi, da li još na zapadu, u brdima, ili
već dalje na severu. Možda sakriveni strelac od prošle večeri
i nije bio Roskol, nego nekakav bandit iz brda. Pitao je En da
li ima bandita u brdima. Slegnula je ramenima.
— Ljudi ovde znaju da ima nekolicina naseljenika u brdi­
ma i kraj dva puta koja vode u Ajdaho Fols. Ali, to je sve.
Ona pokaza ukoso preko ulice i Sejn ugleda malu daščaru
iznad čijih vrata je na drvenoj nastreSnici pisalo:
„Serifska kancelarija”.
— Kancelarija se sastoji od biroa, jedne dosta velike će­
lije i dograđenog dela u kome šerif ima svoj krevet. Hoću da
ti kažem da ako prihvatiš zvezdu, možeš i kod mene da spa­
vaš. Besplatno.
— Je li tvoja soba veća?.
»

23. * - k i ( S E J N k k i f
— Zinućeš kad je vidiš.
— Što je tebi stalo do toga da ovde postoji gradski maršal?
— Kad se niko ne brine za red, onda se ljudi raspojasaju.
Pre svega, kad se napiju, onda prevrše svaku meru. Onda su i
vređanja na dnevnom redu. Niko nije pošteđen od toga. Po­
nekad se to događa iz čiste obesti. Stojiš slučajno između njih
i zaradiš plavo oko, a da i ne znaš zašto. Zbog toga, Šejne,
rado bih videla pravog šerifa u gradu. A, kao štci sam ti rekla,
čovek koga tražiš nije bio ovde!
VIII
— Ne, nisam prodao nijednog konja. — Stalar je vrteo
glavom. — Već dve sedmice.
— Nije ni čudo s obzirom na cenu — odvrati Zapadnjak.
Gledao je duž boksova. Sve su to bili prvoklasni konji. Ali,
nijedan nije stajao manje od sto dolara.
— Ja rađe iznajmljujem svoje konje, nego da ih prodajem
— nastavi štalar. — To donosi daleko veću zaradu.
— Mislite li vi ponekad i na nešto drugo, sem na zaradu?
— huktao je Šejn.
Covek se naceri.
— Sta biste vi hteli? Ja sam poslovan čovek.
Sejn pogleda u novo sedlo, koje je visilo preko jedne preč­
ke, kraj sanduka sa hranom. I za njega bi čovek morao da ima
najmanje sto dolara. Sejn se okrete i izađe.
Lovci na konje još šu stajali kraj čeza. Samo se mladić
malo povukao. U tom trenutku, izađe iz radnje rančer sa pove-
likim paketom pod miškom i približi im se.
Pod nogama starkelja nalazila se prazna boca od viskija.
Sejn zastade i pogleda scenu pred sobom, iako ga je više
od svega interesovalo gde je Roskol. Više od onog što se ovde
događalo. I sada je, kao i pre jednog časa bio isto toliko dale­
ko od pomisli da prikači zvezdu u' jednom stranom gradu kao
što je ovaj. S druge strane, bio mu je potreban konj.
— Gubite se od mojih kola! — grmeo je rančer. — Hajde,
nestanite!
— Hteli bismo da imamo lepoticu, Lejne! — povika Bok.
Lamen se nasmeja krto.

24. •k'k'k Š E J N -k**
— Platićemo ti za to, staro spadalo Ti si lud za fiovcem,
kao đavo za ljudskim dušama.
— Sad će biti loma — primeti štalar, koji se pojavio iza
Sejna.
—‘ Gubite se! — cepteo je Lejn.
Lovci na konje stajali su kao zid između kola i rančera.
— Stojiš li na ušima? — upita Star. — Hoćemo da je ima­
mo, i vukli sir.o kocku ko će biti prvi. Bok je dobio.
Psujući, ispusti Lejn svoj paket na ulicu i ščepa koščatog
hvatača konja.
Bok se saže da izbegne rančerov udarac, pa zamahnu i
sam. Lamen priskoči sa strane.
Ali, Lajonela Lejna nije bilo tako lako udariti. On zgrabi
Boka i baci ga prema Lamenu. Obojica se srušiše na tlo. Lejn
se osvrte oko sebe.
Star izusti psovku. Bio je čist slučaj što je potrčao prema
krčmi, jer je samo još tamo bio čist put, pošto su se svuda
naokolo nabili radoznalci. Samo je mladić još stajao hladan
kao i ranije na putu. Hteo je da uspori napad rančera i da
propusti Stara.
Sejn je jurio za njim. Pred krčmom, En i još dve devojke
izmakoše u stranu.
— Pazi! — povika jedan Covek iza pokretnih vrata.
Jedan za drugim sručiše se tri lovca na konje U krčmu.
Krila pokretnih vrata lupiše o zid. Unutra se začuše krici iz
mnogih grla. čaše prasnuše. Jedna boca prolete kroz prozor i
otkotrlja se.
Gradonačelnik i kovač Henk Greve probi se kroz gomilu
i viknu.
— Hej, mister Sejne, pomozite mi! Imenujem vsis privre­
meno za pomoćnika šerifa!
Sejn pođe za kovačem u ’trenutku kad su se Bok i Lamen
sručili u krčmu. Kada su jišli, videli su kako Star zamahuje
stolicom na rančera, koji je sa svoje strane bacio onog mla­
dića preko šanka. Gostioničar pojuri u zaklon. Mladić se pri­
zemlji na regalu s bocama, koji se sruši pod njegovom, težinom
i tuce boca i čaša polete na pod.
— Raziđite se! — naređivao je kovač.
— Moja krčma! — kukao je gostioničar iz zaklona. Sejn
S2

25. 'k'k'k S E J N -k-k'k
uhvati Lejnovu ruku u vazduhu i čvrsto je steže, ali, onda
Lamen navali na ovog. On ga povuče nazad.
— Odbij! — vikao je kovač, to jest, gradonačelnik.
Gomila sa svih strana poče da uzmiče.
Iza šanka, podiže se plavokosi mladić.
Gradonačelnik je u međuvremenu izvukao „kolt” i zapretio
četvorici lovaca na konje.
— Oni su vređali moju saputnicu — reče Lejn.
— Da,, tako je — potvrdi En, koja je, još drhteći. Ušla n
krčmu.
Gostioničar se pojavi iza zaklona, sav beo u licu.
— Moja krčma! — zakuka ponovo. —• Ko će mi platiti
štetu?
— Mislim da ćemo ih prvo uhapsiti — odluči gradona­
čelnik.
Lejn pođe natraške napolje^i Niko nije u njemu gledao za­
četnika tuče, iako je on prvi udario. Stigao je do ulice, okre­
nuo se, prišao svojim ko-lima, podigao paket i pogledao da li
mu se novokupljeni „kolt” još nalazi u futroli. Onda se pope
na čeze, uhvati bič i uzde i potera konje.
— Ona je ipak samo jedna skvo — reče Lamen, koji je
došao sebi i očigledno izgubio svaku volju da uopšte dalje i
misli na lepu Indijanku.
— Bićete zatvoreni i platićete štetu — odluči Greve. —•
Šta košta sve ovo. Rosé?
— Dve stotine dolara — izruči gostioničar kao iz rukava.
— Hajde, pare na sunce! —■naredio je kovač, mašući oruž­
jem sa dugom cevi.
— Toliko love ovo malo drvaca nikako ne vredi pro-
gunđa Bok. — I tako galantni ipak nismo.
— Sve mora izdaleka ovamo da se dopremi ^— objasni go­
stioničar — i košta đavolski mnogo!
— Prvo ćemo ih zatvoriti — obrati se kovač Sejnu — a
onda ćemo videti dalje... Hajde! Ruke uvis, vi, kandidati
za vešala!
Lovci na konje poslušaše, jer su u međuvremenu i ostali
u krčmi potegli revolvere. Šejn je morao, iako mu nije büo do
toga, da otprati uhapšene u zatvor i da ih smesti u prostranu
ćeliju u kojoj je bilo šest primitivnih drvemh ležaja, uiTávao>
nik i vedro umesto klozeta.

26. 'k'k'k S E J N
Za uhapšenicima je zaključao vrata.
Onda se osvrnuo. Na daščanom pisaćem stolu ležala je pra­
šina, koja je pokrivala i stare stolice.
Gradonačelnik gurnu „pomoćnike” napolje i zatvori kan­
celariju.
— Prokletstvo, to je bila samo šala — mumlao je Bok.
— Na takvu šalu se niko ne bi nasmejao odvrati Greve.
— U krčmi je pričinjena velika šteta, koja se krčmaru mora
nadoknaditi. — On zadenu revolver i ponovo opasa svoju kož­
nu kecelju. — Dokle bismo došli, kad bi svako u našem gradu
mogao da besni kao bik, i onda da jednostavno odjaše.
Šejn se pomače i baci pogled u pokrajnu sobu, iako mu
nije padalo na pamet da postane šerif u Roktaunu. Mislio je
neprekidno samo na to gde je Roskol mogao da ostane i gde
bi trebalo da ga traži.
— To je prava svinjarija zatvoriti nas, a onog skupljača
Indijanki pustiti da odmaglil — Bok tresnu pesnicom o re­
šetke.
Ostali zatvorenici seli su na klupe.
Sejn pogleda unutra.
— Verujem da je ovaj mladić upao u tu stvar tamo na­
polju, a da ni sam ne zna kako, mister Greve — primeti.
— Svi su oni jedna bagra — odbrusi kovač. — Ruka ruku
mije.
Zapadnjak je već hteo da pođe, kad se vrata otvoriše spo­
lja jedan muškarac srednjeg rasta sa crnim dolakticama pre­
ko belih rukava košulje i šiltom, iznad očiju uđe. Očigledno se
radilo o službeniku kpji je vodio stanicu poštanskih kočija.
— Sta je novo, O’Brajene? — upita kovač gruibo i preko
volje, kao da mu je samo još to trebalo.
— Tražio sam vas posvuda, gradonačelniče.
— Zar ne znaš šta se dogodilo?
— Tek sam čuo za to. — Poštanski službenik sleže rame­
nima.
— I šta hoć^?
— Upravo je stigao jahač l2 rudnika srebrna na severo-
zapadu.
— Da, pa?
— Obavestio me je da transport novca za rudnik mora
sutra stići. Trebalo bi da se tajno prebaci kroz brda.
»i

27. 'k -k ^ S E J N ir id r
■— Ostavi me rađe na miru sa tim novcem za irudnik, do
đavola! Šta mi imamo s tim?
— Mislio sam da treba to da vam javim.
Sejn prođe pored dvojice muškaraca i izađe iz kancelarije.
^ Sta je dakle? Hoćete li da budete šerif kod nas?
povika kovač za njim.
— Ne.
Sejn pređe ulice. Upravo je odlučio da malo popričeka u
gradu.
En je stajala pred krčmom i osmehivala mu se.
— Pa, jesi li postao šerif?
— .Nisam.
— Ne mari. Možeš i pored toga da stanuješ kod mene. Do­
đi, pokazaću ti sobu. Možda će ti se dopasti, pa ćeš još odlučiti
i da ostaneš.
IX
Zivela je zapravo grofovski za taj kraj, u usamljenom pre-
rijskom gnezdu, lioje je ležalo u podnožju brda. Zidovi velike
kvadratne sobe bili su obloženi tamnocrvenim tapetima sa
zlatnom šarom. Dva velika prozora gledala šu na ulicu i pro­
puštala poslednje zrake večernjeg sunca unutra.
En je stajala pred jednim velikim ovalnim ogledalom, tako
da je Sejn mogao da je vidi i spreda i‘ pozadi, dok joj je. ha­
ljina klizila sa ramena i preko grudi, i sklupčala se pred nje­
nom vitkom prilikom.
Ležao je na francuskom krevetu, čija se presvlaka slagala
sa tapetima i čiji je mesingani okvir zlatasto svetlucao kao i
okvir ogledala. U sobi su još bili ormar, mali sto i nekoliko
niskih stoličica, a u jednom uglu umivaonik.
U krčmi je još bilo tiho. Inače, odjeknu odande snažan glai
gradonačelnika.
— Dakle, ako nećeš da ih hraniš, pustiču ih da pobegnu,
Tuli. Ionako mi je dojadilo što moram nizašta da izigravam
njihovog čuvara. Dobićeš dva njihova konja, jasno?
— Ha, hoću dvesta dolara!
— Čoveče, toliko para neće ti ispovrteti. Kako ti to sebi
zamišljaš? Ko sedi u zatvoru, ne može da zaradi nijedan do­

28. lar!... Dakle, jelo za četiri mangupa, ili ću otključati kavez i
pustiti ih da odu.
— Moram da im dam jelo i još neću dobiti ništa za štetu
koju su mi napravili! — jadikovao je krčmar.
— Dobićeš dva konja, ako' ne budeš budala. Konji tih mo­
maka su još malo divlji, ali nisu loši. A onaj Sejn će kupiti od
tebe jednog ako ponudiš neku razumnu cenu!
1— Dve stotine ...
— Slušaj — prekide gradonačelnik grubo krčmara. — Šte­
ta zapravo nije ni upola tolika. Zato kaži lepo da se slažeš.
— Ja uvek izvučem kraći kraj!
— Raspašće se od samosažaljenja — En. priđe krevetu i
leže uz Zapadnjaka. Trljala je svoje toplo telo o njega. — O
čemu misliš?
— slušam onu dvojicu, ali me uopšte ne interesuje to što
pričaju.
— Greve će pustiti lovce na konje. Da ima šerifa, ostavio
.bi ih da džonjaju. Ali, on nema nikakve želje da izigrava nji­
hovog čuvara. I u pravu je.
Ona poljubi Šejna i otkopča mu košulju. Njene vrele usne
kliznuše mu duž vrata i dotakoše mu ušnu školjku. Šejn za­
boravi sve u gradu, čak i Roskola kojeg je progonio skoro dve
hiljade kilometara, i za kojeg sad više uopšte nije znao gde se
nalazi. On uze njeno lice u šake i poljubi je.
— Djavb da vas sve odnese! Prokleta bagro!
Bok se pope iza svog prijatelja Lamena na njegovog konja
i čvrsto ga obuhvati rukama.
Mladić je morao da jaše zajedno sa Starom.
— Gledajte da vas više ne vidim ovde! —-vikao je grado­
načelnik, koji je stajao pred šerifskom kancelarijom.
— U pravu si! Mi možemo našu lovu da zaradimo i n Aj­
daho Folsu! — Lamen potera konja.
Bok procedi nekoliko kletvi. Star pokrenu svog konja i
četiri skitača krenuše niz ulicu u susret brdima.
Taj mladić... kako se on zapravo zove? — Šejn Je sta­
jao kraj prozora. Pri tom pogleda En preko ramena.
26

29. 'k 'k 'k S E JN 'k 'k if
En se oblačila pred velikim ogledalom.
— Ringo Fuler. Kauboj iz Teksasa, koji je jednog dana po­
stao sit toga da jaše za govedima i da guta prašinu. Osedlao je
svog konja, odjahao u Montanu i tražio zlato. Na žalost, bez
uspeha.
— Otkud ti to tako dobro znaš?
— Otvorio mi je jednom srce, kad se jedne zimske noći
dobro napio.
— I kako se spanđao sa tim starim đavolima?
— Zimus. Kratko pre nego što se pojavio ovde. Izgleda da
je bio sit traženja zlata. U svakom slučaju, okrenuo je konja i
nabasao na Lamena, Boka i Stara. Mora da su ga izbavili iz
snega, ili tako nešto.
— Sta, znači to „tako nešto”?
— Nebesa, zar ti je baš stalo tačno da znaš? — En zakopča
duboko izrezanu haljinu i priđe Sejnu. Naslonila se na njega,
posniatrajući kroz prozor jahače, koji su se gubili na izlazu iz
grada.
— Zanima me, jer on očigledno ne pripada tim tipovima
i nevin je sedeo u zatvoru.
— Pričao je da su ga našli kad je već bio pri kraju. Više
od toga ni ja ne znam. — En koraknu nazad, zapevuši neku
melodiju, priđe ogledalu i počešlja kosu, — Šta ćeš sada da
uradiš?
— Pitaću krčmara da li će mi prodati jednog konja.
En se naglo osvrte ka njemu.
— Znači, jašeš dalje?
— To ni ja još ne znam.
— Covek koga tražiš nije bio ovde, Sejne.
Klimnuo je glavom, otišao do vrata i izašao iz sobe.
U krčmi nije bilo nikog. Samo je krčmar stajao na po­
kretnim vratima, naslonio se na oba krila i gledao napolje. Svi
stanovnici grada bili su na ulici i posmatrali jahače koji su od­
lazili, kao da nikada do tada nisu videli četiri čoveka na dva
konja.
Kad su stepenice zaškripale pod Zapadnjakovim čizmama,
krčmar se osvrte.
Šejn zastade u dnu stepeništa.
— Hteo bih jedan viski-
3T

30. 'k'k'kS E JN 'k'k'k
Tuli Ros ode iza šanka, natoči, uzdahnu i odmeri gosta ođ
glave do pete.
Sejn je znao da krčmar misli na ona dva konja čiji' je
vlasnik iznenada postao. I sigurno nije imao pojma da on, Sejn,
zna šta se ovde govorilo.
Tuli Ros gurnu čašu preko ploče šanka. Sejn stavi novčić
kraj nje. Pravio se da uopšte ne primećuje kako krčmara ne­
što žulji. Rosa je, međutim, svrbeo jezik, jer bi se najrađe od­
mah otarasio tih konja i uštedeo za hranu koju će mu štalar
sigurno zaračunati.
— Sta sam hteo da kažem... — poče. — Jeste li videli
one razbojnike, kako su otperjali iz grada?
— Govorite li o Lamenu, Boku i ostalima? — Sejn se pra­
vio naivan.
— Da, 0 njima.
— Tako, oni su znači, ponovo slobodni?
— Gradonačelniku nije bilo po volji da ih čuva. Kada vi
niste hteli da se prihvatite za šerifa. I još je tražio da dajem
besplatno jelo tim lopužama. Zar to nije vrhunac drskosti?
Šejn sleže ramenima, ispi piće i gurnu čašu preko šanka.
— Neko je morao za to da se pobrine — odvrati. — A ko­
liko znam, vi ste bili za to da se uhapse.
— Oni su mi pola krčme pretvorili u šibice!
Zapadnjak pogleda u ponovo namešteni regal iza krčmara
na kome su bile poredane boce i čaše, i ništa više nije uka­
zivalo da se to sve bilo sručilo na Ringa.
Krčmar ponovo napuni čašu.
— U svakom slučaju, treba sam da snosim čitavu štetu i
da do sudnjeg dana čekam nadoknadu.
— Logično. U zatvoru oni ništa ne mogu da zarade.
— Hoćete li da kupite konja? — upita krčmar iznenada
direktno, i gurnu punu čašu pred Zapadnjaka.
— Šta? — začudi se Sejn.
— Pa sad, vi ste hteli kod štalara da kupite konja sa po­
lovnim sedlom, ali niste uspeli. Ja sam dobio dva konja tih lo­
pova kao nadoknadu za štetu, i nudim vam jednog. Reciino,
sto dvadeset dolara sa sedlom.
Sejn uze čašu sa šanka.
— On sada hoće još i đa mu pozlatiš nos — primeti En
odozgo, sa galerije.
28

31. ★★★S e j n ★★★
— I ja imam taj utisak — složi se Sejn, ispi čašu i stavi je
u sudoper.
— Sta? — Krčmar izgleda niie shvatao ništa, jer mu je
na licu stajao upitni izraz.
— To je jako jednostavno, Tuli — objasni En, silazeći niz
stepenice. Ti si štetu procenio na dvesta dolara. Ako svakog
osedlanog konja utopiš za po sto dvadeset, onda si naplatio
dvesta četrdeset.
En stade kraj Zapadnjaka smešeči se zbunjenom krčmaru.
— Ili misliš možda da on ne zna koliko si stvarno ošte­
ćen? To zna svako. Šezdeset dolara je puna kapa.
— Ipak, ja mu nudim sedamdeset za osedlanog konja —
oglasi se šejn.
— Sedamdeset? — zakuka krčmar. — Zašto niste predložili
đa vam ga jednostavno poklonim?
— Možete se i predomisliti — Sejn se odmače od šanka i
okrenu ka pokretnim vratima.
Napolju se razilazila gomila.
— Čekajte! — povika Ros.
Zapadnjak pogleda preko ramena.
— Recimo sto!
— Sedamdeset, Rose, i ni centa više.
On izađe iz krčme.
Krčmar nesigurno pogleda En, koja mu se smeškala, po­
kazujući zube.
— Morao bi sam da znaš — reče mu — da li hoćeš da
budeš preprodavač konja ili krčmar. Zašto tražiš ćar uraesto
da izvadiš štetu?
— Ali, sedamdeset dolara je tako smešna cena za jednog
konja da ...
— Nemoj biti nezajažljiv. Tuli, to nije dobro.
En se okrete i nastavi da pevuši svoju melodiju, koja joj
celog dana nije izlazila iz glave, pa pođe za Sejnom. Videla
ga je kako stoji napolju.
Nekolicina ljudi uđoše u krčmu. Jedan se još smejao, a
drugi reče.
— To je bila slika za bogove! Četiri lovca na konje na dve-
ma životinjama. Izgledali su kao pokisli psi!
En koraknu ka Zapadnjaku.
— Najkasnije za jedan čas, imačeš konja.

32. ★★★ S E J N 'k'k'k
— Znam.
— I onda?
— Cekaću do sutra, a onda ću još jednom odjahati nazad.
Ne napušta me osećanje da se Roskol još krije u brdima.
Pred poštanskom stanicom jedan čovek pope se na konja
i pojaha polako ulicom.
— Helo, Džone! — En mu mahnu. — Lepo pozdravi svoga
gazdu i reci mu da bi on mogao koji put da se pojavi. Uskoro
više neću znati ni kako izgleda.
— Reći ću mu. — Covek mamuznu konja i pojaha brzo
prema zapadu.
— Ko je to?
— Kurir iz rudnika srebra. Sigurno zbog transporta novca.
Plata za radnike i to ...
— Aha!
— Doći će sutra ovamo i prekosutra krenuti dalje... Ne­
go, jesi li ti stvarno savezni maršal?
— Ne — odvrati Šejn.
— Ali nešto slično, zar ne? Teksaški rendžer? Agent „Vels
Fargoa”? ... Ipak si tako nešto?
— Ne bi trebalo da budeš toliko radoznala, En. Suviše
znanja škodi.
X I
Bila je već duboka noć kada su četiri jahača na dva konja
stigli do svog logorišta. Kraj prostranog korala u dolini, sta­
jala je naherena koliba sa krivim sulundarom un-jesto odžaka
provučenim kroz krov.
Zaustavili su se kraj korala u čijem se uglu, kraj visoke
stene, raspoznavalo malo krdo divljih konja. Životinje su se
zbile oko starog pastuva, koga su ovi lovci već pre više godina
uhvatili, i do sada naučili da im jede iz ruke.
Sjahali su. Ringo je morao oba konja da rasedla, dok su
ostala trojica krenuli ka ’kolibi. Bok podiže zasun, odbaci ga
u stranu i otvori vrata. Uvukoše se unutra. Lamen upali pri­
mitivnu svetiljku i oni posedaSe oko stola.
Umesto stolica, oko grubog daSčanog stola stajali su pre­
vrnuti sanduci. Zato su se oprezno spustili ha njih.
30

33. •ir-krkSEJN'k'k'tr
Po zidovima bile su okačene kože, a u pukotinu u drvetu
bio je prikucan komad ogledala.
Ringo uđe, zatvori vrata i nasloni se na zid.
— Mladić mi ide polako na živce — progunđa Star. —
Ne mogu da shvatim da se tako u gradu ponašao.
— On ne bi dotakao' Indijanku, čak i kad bismo mu je
ponudili — cerio se Bok. — J? li tako, momče?
— Tuđu svakako ne! — procedi Ringo.
— Misliš li možda na onu Lejnovu? — Lamen se počeša
po slepoočnici, — On je svoju dobio kao protivuslugu od jed­
nog poglavice. A žene kod Indijanaca žive kao robovi. Što im
kažeš, to čine.
— Ne znam — vrteo je Star glavom. — Možda bi trebalo
da odjašemo do Lejna, prosviramo mu kuglu kroz glavu i jed­
nostavno pokupimo San sa sobom.
— Mnogo bi bolje bilo nabaviti jednu gomilu novca —
odvrati Bok.
— A odakle? — Uglovi Starovih usana poviše se nadóle.
— Divljih konja će biti sve manje, što više ljudi na padinama
brda i po dolinama bude podiglo kuće. Konji će se povući na
severi A i cena konjima će opasti.
— Svakog dana čovek deset puta rizikuje da slomije vrat
— složi se Lamen. On pokaza svoju deformisanu ruku. -— Evo!
Divlji konj me je srušio, slomio sam je i pogrešno je zarasla.
Treba li da vam ispričam šta sam još slomio?
— To već znamo — odmahnu Bok rukom.
— Sa lovom na konje — nastavio je da mumla Lamen —
možeš da zaradiš taman toliko da ne gladuješ, a radiš kao
mazga. Posao pravi onaj mangup u gradu čija je štala za iz­
najmljivanje i koji dalje životinje bez ikakvog rizika prepro­
daje ili iznajmljuje.
— Trebalo bi pokupiti gomilu para i zdimiti — nastavio
je Bok.
Star stisnu oči. Oštrije nego ranije, pogledao je zadriglog
partnera sa krompirastim nosom.
— O čemu ti, u stvari, pričaš, do đavola?
Bok se isceri.
— U svakom slučaju, ne o divljim konjima.
— Nego? — upado Lamen pretećim glasom.
— Morali biste da pročačkate uši kad se o nečemu priča.
31

34. 'k'k'k S E J N-k'k'k
Kao na primer, dok smo sedeli u čuzi.
— Sta se pričalo? — Star se naže preko stola. Plamen
svetiljke ocrtavao mu je tamne senke na licu, a čupava sre­
brna brada mu se svetlucala.
— Novac za rudnik srebra!
Lamenova prilika se ukoči.
— Tačno je — složi se Star. — Poštanski činovnik došao
je u kancelariju. On uvek dolazi pre nego što stignu plate. Oni
od toga već godinama prave misteriju. Transport se pojavi čas
prvog, čas desetog, a onda odjednom petog.
— Ovaj put će proći kad istekne sledeća noć. I sigurno,
kroz klanac, preko za Ajdaho Fols.
Govoreći to, Bok podiže malo svetiljku.
— Koliko bi tu moglo da bude love? — interesovao se
dalje Star.
— Pa, tako, dvadeset hiljada sigurno.
— Sta? — Lamen ispruži vrat i izbulji se u Boka. — Znaš
li ti uopšte, koliko je to dvadeset hiljada dolara?
— Nisam' nikada video toliko novca na jednoj gomili, ako
je to ono što misliš — odvrati Bok. — Ali, vrlo je mnogo. Više
nego što bi ti ikada mogao da potrošiš na sebe samog. Ali, bez­
načajna svota kada čovek pomisli koliko ljudi radi u rudnicima
i iz toga treba da budu plaćeni!
— Bok ima pravo — složi se Star. — Uh, kada bi to mo­
gli da pokupimo!
— Niko ne poznaje brdo bolje O'd nas — nastavio je Bok
u izazivačkom tonu. — A kočijaš je po pravilu sasvim sam
na svom sedištu!
— Četvorica protiv jednog! — nasmeja se podmuklo La­
men, izvuče revolver, ustade i zarotira ga oko prsta. — Onda,
mali, šta ti misliš o tome?
— Vi ste pošašavili — procedi Ririgo. — I da vam odmah
bude jasno: ja u tome ne učestvujem!
— Svi će učestvovati — odbrusi Bok.
Lamen zadenu „kolt” u futrolu.
— Bez menel — bio je uporan Ringo.
— Mladiću, to je jedinstvena šansa! Sam bog sreće je po­
slao poštanskog činovnika u šerifovu kancelariju, baš kad smo
i mi bili tamo. Takva jedna šansa neće se ponoviti!
— Ako nećeš s nama... — Lamen ponovo položi ruku na
32

35. g £ J W ★★★
dršku „kolta”. — U svakom slučaju, nisu nam potrebni sve-
doci. A, Bok?
— Ni u kom slučaju!
Tri matora probisveta okretoše se polako na svetlosti lam­
pe. Ringo je pomislio da pred sobom vidi lica đavola. Krv mu
je udarala u slepoočnicama. Pomislio je da će u svakom tre­
nutku potegnuti revolvere i pucati u njega. On se miinjevito
okrete, gumu vrata i izjuri u noć.
— Mladiću, ostani tu! — grmnu Bok.
— Ringo! — viknu Star, koji je prvi izleteo iz kolibe.
— Smaknimo ga pre nego što sve ne izda! — vrištao je
Lamen.
Onda potegoše oružje. Kugle su zazviždale mladom Teksa-
šaninu oko ušiju. On potrča ka ogradi, produži duž nje i ugleda
na mesečini konje na suprotnoj strani korala, kako uznemi­
reno topču.
— Hajde, sedlajte konje! — komandovao je Bok. — Već
ćemo mi njega uhvatiti!
Još jedan revolver je opalio za Ringom. Ali, on je već bio
van dometa metaka. Trčao je što je god mogao brže dalje, i
izašao iz vrtače kroz prolaz prema jugu. Stigao je do jedne ste-
novite padine i počeo da se penje uz nju.
Nekoliko kamenčića odlomilo se pod njegovim čizmama i
otkotrljalo u dubinu.
Topot konja, koji je čuo, postajao je sve glasnije. Pojaviše
se jahači i ugledaše mladića na mesečini.
— Tamo! — viknu Bok, trže „kolt” i opali.
Dok su meci fijukali oko njega, Ringo se puzao dalje, ste­
kavši neslućenu brzinu. Tik kraj njega odbi se jedan metak od
stene.
Stigao je do prevoja i bacio se issa jedne gromade.
— Prokletstvo! Sad ga možemo otpisati! — duvao je La-
men.
— Prodiiži! — komandovao je Bok. — To ćemo još da vi­
dimo!
Topot kopita udaljavao se u klancu.
Ringo je dahćući ležao na tlu. Morao je dalje, ako je hteo
da ih se dočepa. Ali, prvo mora da utekne. Kasnije može da
pokuša da se iznenada vrati i uzme jednog od poludivljih konja
u koralu. On se podiže i izgubi se u noćL
3 Sein 30

36. iSnSr* S £ J W tSt-A-*
X II
— Takvo đubre — režao je Bok, dok je pred koralom sja-
hao s konja, skinuo životinji sedlo i prebacio ga preko ograde.
Lamen i Star sledeli su njegov primer. Odveli su konje
pozadi i krenuli u kolibu. Bok ponovo zapali svetiljku i sede
na sanduk levo od vrata, što je bilo njegovo uobičajeno mesto.
Lamen naDi auvan u svoju lulu od kukuruzovine, još pre
nego što je zauzeo mesto.
Star se promuva tamo-amo, ostade da stoji i reče.
I — On će otići za Roktaun i otkucaće nas.
Bok se nasloni ramenima na zid. Lamen zapali duvan i
snažno dunu dim. Miris dima se brzo širio kolibom.
— I onda će doći cela rulja i pokupiti nas! — nastavi Star.
— Gluposti — zareža Bok.
— Sta? Ti ne veruješ u to?
— Ne.
Star se trže.
— A zašto ne?
— Mi smo ga skoro smrznutog i pregladnelog našli u sne-
gu. Zar si to zaboravio?
— Kakvu to ulogu igra?
— Veliku. U svakom slučaju za njega. Ili zašto misliš da
je toliko dugo ostao sa nama i pomagao da krotimo divlje ko­
nje?
— Sta ti mislit; zašto?
Bok se naže preko stola.
— Zato što nam je zahvalan, Stare. I jer je video da srao
mi prestari za to. Mi to još jedva radimo.
— Cista zahvalnost. — Lamen klimnu glavom i isceri se
pobedonosno. — Tako je. Stare. Bok ima potpuno pravo. Samo
zbog toga je još Ringo bio ovde.
— Ma nemojte mi reći! — frknuo je Star.
— Kako? Zar ti to sebi ne možeš da predstaviš? Zato što
bi ti sopstvenu babu prodao, kad bi ti bio potreban novac?
Nisu svi ljudi isti, pa ni mi međusobno. Kažem ti, on sada traži
jednu životinju da nabavi, da odjaše kući.
— Možda je traži ovde — primeti Lamen, stavi ponova
84

37. ■k'k'k S E J N 'k 'k 'k
svoju lulu od kukuruzovine u ugao usana i dunu oblak dima
po prostoriji.
— Sta? — Bok suzi oči.
— Možda ovde traži konja.
— Bićemo na oprezu. Jedno vam u svakom slučaju ka­
žem, i to mi možete verovati: on nas neće otkucati. Mi smo mu
spasli život. I na to će misliti do kraja svog života!
X III
Roskol se nije pojavio u Roktaunu.
Sejn je jahao polako uzbrdo kanjonom, držeći pritom puš­
ku u rukama i pitao se da li bi bilo bolje da krene dužim
putem kroz kanjon. Ali, mislio je i na prepad pri kojem je iz­
gubio konja i to je pripisivao Roskolu, koji je sigurno računao
sa goniocem iza sebe.
Zato je ponovo krenuo prečicom za Ajdaho Fols i stigao
uveče do ulaza u duboki, kamenjem prekriveni klanac i do
početka obronka kojim je vodio put.
Sejn zateže konju uzde i pogleda dole ka žbunju pred so­
bom, koje je predstavljalo idealan zaklon i mesto odakle se
moglo brzo povući odatle.
U dubini se nije micalo ništa. Samo su visoko na nebu la­
gano kružila dva lešinara, ne mašući krilima, i prepuštajući se
strujanjima vazduha.
Roskol nije bio ovde. Nije imalo nikakvog smisla da ga tu
očekuje. Ali, možda bi dole kod žbunja naišao na tragovnj koje
bi mogao slediti.
Sejn sjaha, povede konja oko stene, vinu se ponovo u sedlo
i potraži put nadóle. Dok ga je našao, već se rasprostrla tama
nad strminom. Konj, kojeg je Sejn platio sedamdeset dolara
zajedno sa sedlom, nekoliko puta se okliznu.
Sejn ponovo sjaha, povede mrkova još malo, a onda za­
ključi da mora da prekine traganje i da sačeka svetio dana.
Jedva je mogao da razazna ivicu puta, a kamoli da vidi tra­
gove.
čim je put postao Siri i ravniji on se zaustavi, rasedla
konja i veza ga.
35

38. ■kirif S E J N -k'k'k
Zatim leže i uskoro zaspa.
Kada se probudio, već se zasivela zora. Dršćući od zime
ustade, potraži u bisagama preostalu hranu, u stvari komad
kukuruznog hleba, osedla konja i pojaha ka jednom potoku
da se umije.
Stigao je dole uskoro po izlasku sunca, ali nije bilo ni­
kakvih tragova. Strelac iz zasede nije ostavio čak ni jednu
patronu.
Kreštanje jednog lešinara navede Zapadnjakov pogled na
kamenitu zaravan koja je vodila do okomite stene ispod pre­
voja. Crveni, goli vrat strvoždera izvirivao je iznad kamenja.
Ptica zalepeta krilima.
Sejn obavi uzde svog konja oko jednog kamena, podiže
pušku u visinu bedra i krenu dalje.
Lešinar zakrešta jače i snažnije zamahnu krilima.
Zapadnjak se na to nije obazirao. Bez žurbe, krenu pravo
ka ptici.
Tada se strvožder trže i vinu se u nebo. Iščeze u izmaglici
koja se vila oko bregova.
Sejn stiže do kamena, na kome je lešinar čučao i ugleda
između njega i drugog komada stene izobličen leš u pocepa-
nom odelu.
Trže se i baci pogled iza sebe.
Onda ponovo pogleda ka prevoju. Mrtvac se morao odande
srušiti. Pogled mu je lutao preko kamenite zaravni pod kojom
je sigurno ležao i njegov nekadašnji konj i ko zna šta je sve
tu još bilo sahranjeno.
Odmakao je nekoliko kamenova u stranu da bi imao bolji
pogled. Onda se ponovo trže.
Na suncu je, o vratu mrtvaca, svetlucao srebrni lančić. Na
njemu je visio krstić .
— Roskol — procedi Zapadnjak preneraženo. Raspoznao
je takođe crne čuperke kose i poderanu, prašnjavu kožnu jaknu.
Nije bilo sumnje. Pred njim je ležao čovek kojeg ]e tražio,
ali, on je već morao biti mrtav, kad je na Sejna odozdo pucano.
Zapadnjak je sklanjao u stranu,! ostalo kamenje u blizini.
Morao je naći mrtvačevog konja. Torba sa dokumentima si­
gurno još visi o sedlu. Pri tom je mislio na to kako se čudno­
vato okončala ova priča. On nikada nije video Roskola do sa­
da — mrtvog. Samo po spoljnjem opisu mogao je da izvede
zaključak o kome se radi.
36

39. 'k'k'k S e j n -k-k-k
Išao je po zaravni od kamena do kamena dok nije otkrio
jednu vrtaču i u njoj konja koji nosi skupo sedlo. Kraj njega
su ležale pocepane bisage.
Na sedlu bilo je utisnuto „LB”, inicijali guvernera Linkol-
na Barabasa i oznaka njegovog ranča u jugozapadnom Teksasu.
Od tog trenutka za Sejna više nije bilo nikakve dvojbe.
Našao Je Roskola i njegovog konja.
Pretražio je ostalo kamenje i više od sata prekopavao oko­
linu dok nije shvatio da ovde neće naći torbu sa dokumentima
o nalazištima nafte u Teksasu i da ga je neko u tome pretekao.
Verovatno isti onaj koji je pucao u njega.
XIV
Ringo se nije vratio u logor lovaca na konje da bi sebi
pribavio životinju. Uzalud su tri stara đavola vrebala na njega.
Kada su osedlali konje da pođu u poteru za kočijom u
klancu, i da se domognu bogatstva, niko nije hteo da ostane na
straži.
— Možda se uputio peške — primeti Bok.
— Ili negde čeka — odvrati Lamen. Treba li da vam
govorim.' šta da činimo? One životinje nam više nisu potrebne.
Najbolje da ih najurimo. Otrčače u doline i potražiti svoje
krdo. Mladić će morati da ima ludu sreću da jednog od njih
uhvati bez lasa.
Star se nasmeja zlurado.
— Dobra ideja, Lamene!
Tri matorca izvukoše revolvere, vezaše jahaće konje za
ogradu korala i uđoše u koral.
— Hej! Hej! — kriknu Bok i opan tik kraj krda.
Lamen i Star se glasno zacerekaše i opališe obojica.
Preplašeno njišteći, konji jurnuše u susret ogradi.
Trojica lovaca pucali su sumanuto povećavajući paniku ži­
votinja i terajući ih u besomučan trk. Prvi konj skoči, ali, ogra­
da je bila previsoka. Udari u gredu i svojom težinom polomi
je. Ostali pojuriše u galopu kroz nastalu brešu napolje.
Bok umiri svoju životinju, odveza je, uzjaha i krenu kroz
n

40. •k'k'k S E J N i t i r *
oblak prašine ka starom pastuvu, koji je stenjući ležao na zem­
lji polomljenih prednjih nogu, gledajući raširenim očima, punim
straha u jahača.
— Zar nisi mogao da pomisliš da smo dovoljno visoko po­
digli ogradu? — zavrte Bok glavom. — Mi nismo glupi. Pa
sad, šta je tu je. Tvoje krdo ionako nećeš više dostići, staro
momče.
Bok pijunu na tlo, podiže ,,kolt” i opali poslednji metak
u glavu starog pastuva. Životinja se trže, a onda mirno ispruži.
Bok umiri svog konja, koji je drhtao, napuni revolver i okrete
se ka svojim kompanjonima.
XV
Ringo je stajao u klancu. Pošto je proveo noć u vrtači u
budnom stanju da ga stari đavoli ne bi iznenadili, u samo svi­
tanje vratio se nazad.
Bio je bez ičega. Oni su mu istina bili pomogli. Dali su mu
da jede i pružili mu prenoćište, ali, nikada ni pare od onoga
što su dobili za konje koje su lovili po dolinama.
A posle onog događaja u Roktaunu više nije imao ni sedlo
koje mu je Bok poklonio. Ništa mu nije ostalo. Cak ni puška.
Seo je na jedan kamen, pokušavajući da zaboravi na užasnu
glad i razbijajući glavu time, kako da se pod ovakvim uslovima
domogne Teksasa.
Onda začu potmulu tutnjavu, koja je spolja dopirala u
klanac.
Ringo ustade i oslušnu.
Tutnjava između stenovitih strana klanca bila je sve glas­
nija. I onda shvati šta je to.
— Konji!
Ringo se osvrte tražeći pogodno mesto na kome bi jureće
krdo moralo da uspori. Zatim pogleda u svoje šake, koje su
predstavljale sve s čime bi mogao da uhvatt životiaju.
Krdo se pojavi. Jedan mladi, sivi pastuv sa belim pegama,
galopirao je ispred ostalih. Dolazili su brzo između zidova klan­
ca, mnogo brže nego Sto je Ringo očekivao.
Koraknuo je u stranu da ga jednostavno ne bi pregazili.

41. ★★★S E J N ★★★
jer je računao s panikom, koja ih je obuzela. I onda je ir.ladi
pastuv već bio pred njim. Ringo skoči, uhvati grivu koja je
lepršala : u zamahu udari grudima konja.
Životinja zanjišta. On joj povuče glavu naniže, ali, ona nije
stajala. Strah je i dalje držao i divlja priroda se u njoj ponovo
razbudila. Sivac se baci ka zidu klanca i priklješti mladog kau*
boja iz Teksasa između svog tela i stene.
Ringo se saže. Tik pokraj njega, prohujaše kopita.
Kaubpj se kašljući okrete na trbuh. Video je kao kroz ko­
prenu životinju kako iščezava. Zaronio je čelo u šake.
XVI
Tri matora lunjala jahala su bez žurbe u klanac. Držali su
u rukama puške, spremni da ih u slučaju potrebe odmah po­
tegnu.
Sunce je bilo visoko u zenitu. Bezdušna žega pržila je ka­
njonom.
Prošek se produžavao u jednu dugačku dolinu. U hladu ste-
na raslo je žbunje. Na južnoj strani vijugao je uzani potok.
Bok privede svog konja, sjaha i pusti životinju da pije.
— Ovde ćemo čekati — reče.
— Ali, mi smo tek dvadeset pet kilometara prejahali —
primeti Lamen s nevericom. — Je li to dovoljno daleko?
— Ovde će kočija stići do večeri, i zaustaviti se — objasni
Bok. — Kočijaš će sasvim sigurno voziti dovde. Samo ovde ima
vode za četiri životinje. I ovde će, takođe, ostati do jutra.
Sad sjahaše i ostala dvojica.
— To je prosto smešno, da oni jednog čoveka, sasvim sa­
mog, šalju na put sa tolikom lovom — vrteo je Stsir glavom. —
Ja to, u svakom slučaju, ne mogu da shvatim.
— Zašto? — sleže ramenima Bok. — Svako ko se bavi ne­
kim poslom, trudi se da što je moguće više zaradi, i da ima
što manje troškove. I kada jedan čovek sa kočijom toliko puta
prođe bez problema, bilo bi čisto rasipništvo da šalju dvojicu.
— A ako se nešto dogodi, do đavola? Iz dve puške puca
se brže i češće nego iz jedne.
— Koliko ja znam, na ovoj lin iji još se ništa nije dogodilo

42. •k'k'k S EJ N k-k*
— cerio se Bok. — Poslovne ljude može samo gubitak da Opa­
meti. Zar to zaista ne znaš, Stare?
— Poslaće s njim i revolveraša — dobaci Lamen, đavolski
se cereći — kad se prvi put nešto dogodi.
— Sledećeg meseca, kada ponovo budu dolazili — zaključi
Bok misao svog kompanjona.
Pošto su se konji napojili, a i ljudi utažili žeđ, odveli su
životinje iza žbunja i seli na kamenje kojeg je tamo bilo po­
svuda. Lamen raspodeli tvrdi kukuruzni hleb.
— Imaš li još malo onog kozjeg sira — upita Star, iako je
znao da je ovo sve. Lamen zavrte glavom.
— Sutra ćemo jesti sočne stekove i najzad se zaista pro­
vesti — uteši ga Star.
— Ti si šašav — odseče Bok. — Prvo ćemo odjahati bar
sto pedeset kilometara na jug, pre nego što potrošimo i jedan
šugavi cent. Sem toga, treba sačekati da nam ta lova prvo bude
u džepovima!
Njihovo strpljenje je bilo na teškoj probi, iako su računali
s tim da će kočije stići tek uveče. Nekako se svaki od njih
nadao da će se pojaviti ranije, i sve češće su pogledali ka ulazu
u kanjon s istočne strane.
Kada se počelo smrkavati, pucnjevi biča, topot konja i tan­
drkanje točkova najavili su približavanje kočije.
Bok repetirá pušku i iistade.
— Onda, ljudi, bez pardona!
Kočija se pojavila. Kao što su i očekivali, na njoj je sedeo
samo jedan čovek. Bio je to herkulovski građen muškarac ko-
vrčaste crvene brade i s ogromnim šeširom na glavi. Tamo gde
se kanjon širio, zaustavio je čovek četvoropreg, odložio bič i
posegao za puškom.
— Sta sad hoće? — prošaputa Star. — Da nas nije video?
— Koješta! — prosikta Bok. — Samo je oprezan. Nikakvo
fcudo sa gomilom dolara na kojoj sedi. Tako nešto ne vozi svaki
dan.
Kočijaš ustade sa sv<^ sedišta i osvrte se oko sebe.
— No, hajde, još malo, da možemo da te smaknemo! —
procedi Lamen tiho u bradu.
Upravo tada, kočijaš ponovo sede i coknu jezikom. Njegov
četvoropreg povuče kola ka potoku.

43. ★★★S E J N ★★★
Star više nije mogao da se uzdrži. Dok su kola bila udaljena
još pedeset metara od potoka, on se uspravi i uperi pušku.
— Idiote! — viknu Lanr.en kad je grmnuo pucanj.
Kugla skinu vozaru šešir sa glave. 'Covek glasno opsova, po­
diže pušku i uzvrati vatrom.
Stražar zastenja, posrnu napred i složi se na tlo.
Konji u žbunju zanjištaše.
Bok i Lamen nanišaniše i opališe. Vozar je bio pogođen,
zgrčio se, ali je i dalje nastavio da puca.
Lamena pogodi jedna kugla. Kunući, on pade na kolena,
ponovo uperi pušku i opali.
Metak očeša leđa jednog konja, koji snažno odskoči. Kočija
bi naglo povučena napred. Vozar pade sa nje.
Lamen nastavi da puca, pogodi prvog konja u glavu i ži­
votinja se sruši. Ruda puče. Drvo polete kroz vazduh. Kočija
nalete na zavezanog konja i prevrnu se u stranu. I stalno su
odjekivali novi pucnji.
Bok je pucajući puzao kroz vodu. Sve se sasvim drukčije
odvijalo, nego što je on to sebi pre nekoliko časova predstav­
ljao. Star, ta luda, izgubio je živce. A kočijaš, iako teško ranjen
pucao je i dalje.
Bok nanišani i opali. Covek se sruši licem prema tlu.
Prasak se odbi od stenja i izgubi se u brdima. Jedan točak
prevrnutih kola još se okretao. Kovitlac prašinu uzdizao se ka
vrhovima. Svi konji u zaprezi bili su mrtvi; I vozar je beživotno
ležao licem prerna zemlji. Bok se, ne pazeći više, uputi ka ko­
čiji, uspuza preko leševa i nađe pozadi iza poklopca izvrnutog
u stranu veliku, od mnogih udaraca izgrebanu torbu.
On je otvori, poseže unutra i začu zveckanje metala. Kao
svetlucav mlaz vode, curili su mu kroz prste srebrnjajci, i iza­
zivali mu osrr^ejak na licu.
Neki šum natera ga da se u sledečem trenutku okrene i
baci pogled preko ramena.
Vozar je ponovo stajao. Kao kamena gromada, koja mu je
zatvorila put, stajala je džinovska prilika u oblaku prašine.
Pušku je držao oslonjenu o kuk. Nanišanio je u Boka.
Pola trže lovac na konje i pljačkaš kočija ruku sa torbe.
Grozničavo je razmišljao šta da čini, kako da se spase.
Onda vozar opali.
Bok je bio pogođen u grudi, i pade na leđa.
45

44. 'k'kirSEJN-k'kir
Klateći se, pomeri se vozar napred, repetirá pušku i pri­
tisnu joá jednom obarač.
Druga kugla zari se Boku u rame. Bol ga prostreli i prosto
ga baci na drugu stranu. I tada, on oseti „kolt” među prstima,
podiže oružje i opali.
Vozar ispusti pušku i sruši se.
Boku je tekla krv iz grudi i iz ruke. Bol kao da mu se
^ve dublje utiskivao u telo. On vide da se više niko ne miče.
Izgleda da je samo on ostao u životu, ali, ni sam u najboljem
stanju. A pred njim je ležala otvorena torba. Sunčevi zraci su
prodirali u nju. Srebrni novci kao da su mu se podrugljivo
cerili.
On se polako uspravi, uze torbu i odvuče je do žbunja.
Lamen i Star bili su mrtvi. A konji svi sem jednog pobegli. Bok
se uspuza u sedlo. Uspeo je još da tešku torbu okači o rog sed­
la i potera životinju. Onda klonu na njen vrat i više nije imao
pojma kuda ga put vodi.
XVII
Sejn je čučao kraj vatre dok je potmuli topot kopita po­
stajao sve glasniji. On se podiže i položi šaku na dršku „kolta”.
Jedan jahač pojavi se iz tame i zaustavi konja.
Zapadnjak koraknu nazad da ga svetlost vatre ne bi odala.
Jahač skoči. Začu se repetiranje puške.
~ Ruke uvis, mister, inače pucam!
Sejn se u jednom skoku našao u zaklonu stene i izvukao
revolver.
— Sta hoćete vi od mene, čoveče?
— Mi ćemo zajedno jahati za Roktaun, Bok!
— Bok? —■upita Sejn. — Govorite li vi o lovcu na konje?
— Zar vi niste? — začu se razočarani odgovor.
— Nisam. — Sejn napusti zaklon i priđe tik uz vatru da
bi ga onaj drugi mogao raspoznati. Bilo je to pomalo hazardi-
ranje, ali, onaj glas je zaista zvučao razočarano.
— Do đavola, ne, vi to zaista niste.
Covek izađe iza zaklona svog konja i obori pušku.
Sejn ga nije poznavao. Nosio je tešku jaknu, zakrpljene
pantalone, izbočene na kolenima i šešir s otrcanom trakom.
42

45. 'k'k'k SE J N if ir k
— Farmer? —upita Zaipadnjak.
— Da. Moram u gradnešto da kupim, Jašem ovuda veći­
nom noću. Prokleto je daleko. Večeras sam našao kočiju. Upra­
vo se smrkavalo.
— Poštansku kočiju sa pošiljkom novca za rudnike srebra?
— Ovuda ide samo ta jedna. Mora da je na nju izvršen
prepad. I to od Boka, Lamena, Stara i divljeg momka iz
Teksasa. Taj mladić... no, vi ga ne možete poznavati, pošto
ste stranac.
— Ipak, znam o kome govorite. Pričajte dalje!
— Nema dalje. Lovci na konje izvršili su prepad na poš­
tansku kočiju. Bez sumnjeje u njojbilo mnogo novca. I đavo
može znati otkud su oni to iščačkali.
— Ćuli su to, dok su bili u zatvoru. Slučajno.
Sejn zadenu „kolt” u futrolu.
— Šta?
On ispriča čoveku šta se pre neki dan u gradu dogodilo.
— Prokletstvo! To je Sve kriv O’Brajen. I pre svega gra­
donačelnik.
— A ja?
— Vi ste stranac, mister.
— Ja još uvek ne znam tačno šta se do'godilo. Sta ste za­
tekli tamo?
— Tamo gore su ležali mrtvi vozar, Lamen i Star. Bok i
divlji Teksašanin su umakli.
— Zašto govorite stalno o divljem Teksašaninu?
— Pa, čujte, on je mladić i Teksašanin. Treba da je i kau-
boj. A svi mladi kauboji iz Teksasa su divlji momci.
— To je jasno kao dan, zar ne?
Farmer se trže.
— Sta ste mislili time?
— Ah, ništa. Zaboravite to.
— Neko mora odmah za tim lovcima na konje. Bok i taj
divlji momak sigurno misle da će proći bar tri dana pre nego
što neko ono otkrije. Možda i duže. Bilo bi dobro otići gore do
logora i videti da li se tamo još skrivaju. Ali, s druge strane,
to je i prokleto opasno.
— Opišite mi put do njihovog logora, i ja ću odjahati ta­
mo. I recite sudiji da smo se ovde sreli i da ću mu doneti ili
dovesti u Roktaun ono što mogu da nađem.

46. 'k'k'kS E JN 'k'kic
Nepoverljiv pogled odmeri Zapadnjaka, a onda famer
ipak klimnu glavom.
— U redu, slažem se. Mora da ima strašno mnogo novca,
znate li?
— Koliko?
— Kako sam čuo, bar dvadeset hiljada.
— Da, to je zaista lepa svota. — Sejn se nasmeši, gledajući
preko vatre. — Ako hoćete, jašite vi u njihov logor, a ja ću u
grad.
— Ne, ne! — predomisli se brzo čovek. — Ja moram ne-
odložno u Roktaun. Potrebni su mi neki delovi za moja kola.
Jedna osovina mi je slomljena, ležaj ispao, klinovi mi nedo­
staju, a i obruči takođe.
— Onda mi opišite put, po mogućnosti dovoljno dobro da
nađem logor, mister. Uzgred, zovem se Sejn. I kažite sudiji da
imam još nešto da mu ispričam.
XVIII
Svitalo je kad je Sejn našao kotlinu u brdima. Magla se
vukla kroz prazan, spreda otvoren, a pozadi porušen koral.
Konji se nisu videli.
Jahao je s puškom u naručju, ušao u dolinu i zaustavio se,
osvrćući se oprezno na sve strane. Da su konji bili ovde, on bi
ih morao videti. Ipak, računao je s tim da su se tipovi tu mogli
sakriti.
Misao mu se stalno iznova vraćala na Ringa, mladog Tek-
sašanina, koji mu je još u gradu odavao utisak slučajnog sa-
putnika ovih lovaca na konje. Nije mogao sebi da predstavi da
bi taj uzeo učešća u pljačkaškom prepadu.
Tik pre nego što je stigao pred kolibu, otvoriše se vrata.
Mladić skoči napolje, potrča ka koralu i izgledalo je kao da
hoće da stigne do druge strane kotline.
— Stoj! — viknu Zapadnjak.
Ringo je trčao dalje.
Sejn mamuznu konja, pojuri za mladićem, izvuče pušku iz
futrole i baci se na Ringa kad je bio tik pored njega. Srušili
su se na tlo, otkotrljali kroz oskudnu travu i ponovo istovre­
44

47. -k-kifSE'JN-k-kie
meno skočili na noge. Ringo je hteo da umakne. Sejn ga po­
vuče za nogu.
Teksašanin se trže, okrenu se munjevito i poteže „kolt”,
Sejn mu izbi oružje iz ruke.
— Budi malo miran, mladiću.
— Ja nemam ništa s tim! — procedi Ringo.
— S čim?
— Ja sam otišao i nisam bio s njima. Ne znam ni da li su
zaista to učinili.
Zapadnjak ga ščepa i gurnu nazad prema otvorenoj kolibi.
Konja je poveo sa sobom. Ostavi ga da stoji pred kolibom i
gurnu Ringa unutra.
Nikoga nije bilo.
— Odlučili su da izvrše prepad na kočiju — Ringo klonu
na jedan sanduk kraj primitivnog stola. — Koliko sam još čuo,
radilo se o transportu novca. Ali, ja sam pobegao. Pucali su za
mnom. Umakao sam.
— Kako onda da si ponovo tu? — Sejn se osvrte. Pomislio
je i na prepad na sebe koji ga je stajao konja, pa na mrtvog
Roskola i na dokumente, koje je bezuslovno morao ponovo da
pronađe, ako hoće da izvrši nalog guvernera Linkolna Barabasa
— Razjurili su konje — nastavio je da govori Ringo.
Zato nisam našao nijednog.
— Još uvek ne znam kako to da si ponovo ovde, mladiću.
— Pomislio sam da bi se bar jedan konj mogao vratiti.
Ili bi trebalo da odem u Teksas peške?
— Ti si se zbog jednog konja vratio ovamo, gde će ljudi
bez sumnje tražiti one skitnice? — Sejn se prezrivo osmehnu.
— Malo previše jednostavno, zar ne?
— Ali, istina je.
— No, dobro. Uzmimo da je tako. Lamen i Star su, uzgred,
ustreljeni. Kao i vozar kočija. Ali, Bok je nestao zajedno sa
■pošiljkom.
— Ja nemam ništa s tim.
— Recimo da uzmemo da je tako. Ispričaj mi nešto drugo.
Znaš li drugi put kroz brda?
— To ovde zna svako.
— Da li su Bok i ostali tamo i pre vrebali na jahače, koji
su prolazili i pucali sa stena?
Teksašanin zavrte glavom.
45

48. 'k 'k ir S E J N 'k 'k 'k
•— Ne, to nije moguće. Drugi put je dosta udaljen odavde.
Tako daleko nisu oni išli. Ili bar ne bez mene.
— I kažeš da s tako nečim nemaš ništa?
— Ja sam samo pobegao. Krotio sam konje. Oni su ih lo­
vili sami.
Sejn prođe kroz kolibu. Prevrnuo je ležajeve, otvorio za­
rđalu škrinju od lima, koja je stajala u uglu. U celoj kolibi nije
bilo nikakvih papira, ako ne računa jedne stare presavijene no­
vine.
Ringo je iskoristio prvu priliku da pokuša da odmagli iz
kolibe. Ali, Sejn je na to bio pripravan i posle nekoliko metara
ga je uhvatio i oborio na tlo.
— Ja sam brži od tebe — reče — iako imam nekoliko go­
dina više na leđima. Imaj to na umu.
XIX
Sreo je jahače iz grada uveče. Farmer je bio među njima.
Penjali su se u brda, dok je on sa Ringom pred sobom na konju
jahao nizbrdo.
Farmer mahnu rukom s olakšanjem. Gradonačelnik zaustavi
svog konja i takođe podiže ruku.
Cela grupa stade.
— No, konačno jedan — reče Greve. — Jesi li ustrelio
Boka, Šejne?
— Nisam mu ni video lice.
— A novac?
— Ni njega.
Greve se pokunji.
— Radi se o dvadeset dve hiljade dolara u srebrnom' novcu.
— To je zaista gomila para — primeti Zapadnjak. Ali,
Bok nije bio tamo, a ni novac. A Ringo kaže da on s tim nema
ništa.
— Sta kaže? — upita Cion Samuel, mali trgovac kukastog
nosa. U uglovima usana mu je lebdeo podrugljiv osmeh.
— I mogao bih da poverujem da govori istinu — dodao je
Zapadnjak.
— Ako je Bok sa novcem sam pobegao, onda ga moramo
naći! — povika poštanski činovnik, koji je među desetoricom
ljudi bio najgrlatiji.
46

49. •k'k'k S e j n ★★★
— Dvojica će se vratiti s Ringom i zatvoriti ga — odluči
gradonačelnik. — Ti, Šejne, jahaćeš s nama nazad. Pretraži-
ćemo sve.
— U redu — odvrati Zapadnjak. Složio se odmah s tim,
jer je i on imao šta da traži, pa mu je takvo rešenje odgova­
ralo. Morao je o tome da razgovara sa gradonačelnikom, da ga
uputi u stvar, koliko je smeo i da ga istovremeno obaveže na ću-
tanje. On sjaha i povuče sa svog konja Teksašanina, kome su
bile vezane ruke.
Trgovac Cion Samuel i stolar preuzeše mladića i obrnuše
konje. Sejn krenu s ostalima napred.
— Hteli ste mi još nešto reći? — Greve pritera svog konja
uz Sejnovog.
Zapadnjak se osvrte. Bilo je suviše ušiju u blizini.
— Farmer me je obavestio da hoćete nešto da mi kažete,
šejne. A sem toga, interesuju me i pojedinosti na koje ste na­
išli u logoru lovaca na konje.
— Da, moraću sve da vam ispričam. Ali samo vama. Može­
mo li da jagemo brže ili sporije od ostalih, ili će još biti vre­
mena da dođemo u takvu priliku?
— U redu. Ispričaćete mi kasnije. Moramo i tako da na­
činimo predah. Zbog konja.
Sejn klimnu glavom.
Jahali su još do jednog potoka koji se obrušavao niz jedan
obronak. U međuvremenu se smračilo. Ljudi sjahaše i pustiše
konje da se napoje. Raspakovali su i hranu.
Gradonačelnik odvede Sejna u stranu, i ovaj mu ukratko,
ne pominjući naftu, ispriča da je pratio jednog čoveka, po ime­
nu Roskol, od Teksasa dovde, i da ga je našao mrtvog na istom
mestu na kome je ranije na njega pucano i gde je izgubio ko­
nja.
— To zvuči kao da su se tamo događali, prepadi na jahače
— promrmlja gradonačelnik .zamišljeno.
— Na strance.
— Strance?
— Dabome. — Sejn potvrdi glavom. — Pošto biste o ne­
stanku domaćih očigledno saznali, moglo se raditi samo o jaha­
čima, koje niko u Roktaunu nije očekivao i koje niko u oko­
lini nije poznavao.
— Da, da. Tačno. Mi bismo sigurno napravili potragu ako
bi neki starosedelac iz brda nestao. Ali, ako je neko iz Ajdaho
47

50. -k'k'kŠEJN'k'k'k
Folsa ovuda bio na proputovanju... Neki stranac... — Greve
sleže ramenima. — O tome ne bismo znali ništa... A to su i
oni stari đavoli znali!
— Ringo mi je rekao da je to isključeno.
Uglovi Greveovih usana se saviše nadóle. O očima mu je
bio prezrivi izraz.
— Valjda mu ne verujete tako nešto, Sejne?
— Saznao sam u svakom slučaju, u međuvremenu, da je od
logora lovaca na konje do tog prevoja toliko daleko, da čovek
ne može za jedan dan da odjaše i da se vrati. Ako bi čovek
hteo tamo da sačeka nekog jahača, trebalo bi mu mnogo više
vremena.
Greve odmahnu glavom.
— Ringo Fuler bi hteo da spase svoju šiju. Sasvim je jas­
no da on time hoće da prikrije i ostale, jer mora. Ali, mi ćemo
tražiti Boka i, nadam se, naći ga. On će nam tada ispričati celu
istinu. Najbolje bi bilo kad bismo se podelili u više grupa. Bilo
bi mi drago da vi ostanete sa mnom.
— Kako hoćete, mster Greve.
— Hteo sam još nešto da vas zamolim, Sejne. Može da po­
stane vrlo burno u Roktaunu. Zbog prepada, mislim.
— I kad Ringo sutra osvane u zatvoru?
— Da, i zbog toga. Ne biste li ipak uzeli šerifsku zvezdu?
Bar dotle, dok budemo pretraživali ovaj kraj.
— Mislite da bi ljudi uzeli zakon u ruke i obesili Ringa.
Je li tako, mister Greve?
— Prepad na poštansku kočiju je jako gadan zločin —
primeti gradonačelnik. — A još kada je vozar mrtav...
— Razumem. Onda dobro. Dok sam ovde u ovom kraju.
Ali, ni dana duže.
X X
Po sunčevom izlasku, skrenu gradonačelnik Greve svog ko­
nja u jednu duboku usečenu dolinu. Na ivici su stajale omo­
rike, a ispod njih je mrmorio potok. Greve, zastade na ivici
šume i sačeka Zapadnjaka da mu priđe.
Nevelika dolina mogla se obuhvatiti pogledom. Zbunje, tra­
48

51. ★★★S e j n ★★★
va i drveće na južnoj strani ukazivali su da je to plodan kraj.
Iza potoka bilo je jedno zapušteno polje. Između osušenih stab­
ljika kukuruza, rastao je' korov. Malo dalje raspoznavala se
koliba.
Kraj nje bio je koral. U njemu je Sejn ugledao oba snažna
konja za vuču Lajonela Lejna.
— To izgleda sve zapušteno — vrteo je Greve glavom sa
neodobravanjem.
— Zar mu to ne treba?
— Sta ja znam. On je jednom nešto učinio za Sijukse, koji
žive na severu, u brdima. Sta je to bila, đavo će ga znati. U
svakom slučaju, dali su mu devojku da je povede kući za ženu
i pokazali ovu dolinu. I ko zna da li ga još uvek ne potpomažu.
Može biti da mu ovo nije potrebno.
Sejn izjaha iz zaklona šume i pređe preko kristalno čistog
potoka.
Škripeći, otvoriše se vrata kolibe. Lajonel Lejn, krupni
rančer izađe iz nje. Nosio je veliki, klopavi šešir i ofucanu
kožnu jaknu. U rukama je držao dvocevku marke „parker”.
Bradato lice razvukao je u neprijatnu grimasu, a usne je sla­
gao.
— Dobru narav baš nema — primeti gradonačelnik — ali,
to je kod njega pravilo.
Sejn je još uvek razgledao dolinu, verujući da će ugledati
bar neko malo krdo goveda, koje bi pripadalo Lejnu. Ali, bio
je razočaran. Ugledao je blizu korala samo još jedno polje za­
raslo u korov. Ni na njemu bar godinu dana ništa nije bilo
zasejano.
— Dosta ste prišli! — frknu farmer i podiže pušku.
Zauzdali su konje pred koralom, dvadesetak metara uda­
ljeni od bradonje.
Sejn opazi usko.lice Indijanke, kako promače iza prozora
mračne kolibe. Zatim ponovo nestade.
— Sta vi ovde tražite? — režao je Lejn.
Gradonačelnik mu ispriča o napadu na poštansku kočiju i
o mnogo mrtvih.
— Mi tražimo Boka — reče najzad. — On mora da je sa
celim plenom sam nestao.
— A Ringo Fuler? — Oči krupnog čoveka sevale su oštro.
— Njega imamo — odvrati Greve. — Ali, izgleda da on
nema ništa s tim.
4 Sejn 30 49

52. if -k ir S E J N 'k 'k 'k
— Zar oni nisu duvali svi u istu tikvu? — cerio se de­
monski Lejn.
— Ringo je sada nevažan — umeša se Sejn. — Važno je
da nađemo Boka sa novcem!
Mračni pogled rančera ga pogodi.
— Ima li i on nešto da kaže, gradonačelniče? — upita
Lejn.
— On je privremeni šerif Roktauna. Prema tome, ima šta
da kaže i šta da pita.
— Privremeni šerif? Kakva je to nova moda? Kakva bu­
dalaština, Greve?
— Jeste li videli Boka ili niste? — upita Zapadnjak.
— Nisam verovao da ću još s vama razgovarati, čoveče —
frknu Lejn.
— To u svakom slučaju ni ja nisam verovao — nasmeši se
Zapadnjak. — Ali, ja ipak moram nekako da vas ispitam.
On sjaha i pođe napred.
Lejn podiže „parkericu”.
— Ovo je privatan posed, mister. Gledajte da se izgubite
odavde, Sejne! I možete biti mirni: Bok se ovde nije pojavio!
— Ne svađajte se, Lejne, on je šerif! — povika gradona­
čelnik.
— Možda u Roktaunu! Ali, ne ovde, u mojoj dolini. Ovde
sam ja šerif, sudija J gospod bog! Jeste li" to razumeli, Sejne?
— Mislim da jesam — Zapadnjak se povuče.
— Ja vas ne razumem, mister Lejne.^ — vrteo je grado­
načelnik glavom u neverici.
— Možda on ima nešto protiv toga da Roktaun ima šerifa
— primeti Sejn uzjahavši. — I posebno što sam to ja, koga baš
nema u najboljoj uspomeni.
Indijanka se odjednom pojavi na vratima. Nosila je meku
kožnu odeću s izbledelim vezom, i traku od zmijske kože na
čelu.
Lejn je pogleda preko ramena.
— Sta je sad? — brecnu se na mladu ženu. — Gubi se!
Ona se odmah povuče nazad u tamu i više se nije pojav­
ljivala.
— Idemo. — Sejn okrete konja i pojaha duž korala, pa
kroz staro kukuruzno polje, na kome su stajale još samo suve
stabljike bez klipova i listova.
50

53. ic-k-k S E J N -k 'k 'k
— Ako vidite Boka, neodložno javite u grad — reče Greve.
Naravno — odvrati Lejn.
Sejn je jahao polako. Gradonačelnik ga stiže kod ivice če-
tinarske šume i pođe kraj njega stazom koja je vodila uzbrdo.
— On je jedno mrzovoljno gunđalo, Šejne. I ne može da
zaboravi to što ste ga oborili.
— Izvukao je revolver, dok mi je bio za leđima. Zbog toga
je još i jevtino prošao. A uzgred, nije bio ni on nevinašce u
onom demoliranju krčme... Je li odavde daleko do onog pre­
voja preko planinskog grebena?
— Kako ste iznenada došli na to? — promuca Greve.
Sejn sleže ramenima.
— Samo sam uzgred na to pomislio. Je li daleko?
— Moračemo jahati sat-dva, da bismo stigli donde.
— Ja ču sada malo odjahati tamo.
— Mislite da bi i Bok mogao tamo negde da leži?
— Nemoguće u svakom slučaju nije. I još nešto, gradona­
čelniče: ne verujete valjda da ću iz noći u noć sedeti u vašoj
kancelariji i čuvati malog Teksašanina?
— Ne, mi imamo jednog noćnog stražara u gradu. To vi ne
morate da radite.
— Onda se slažemo. — Sejn okrete konja na jednom obron­
ku što je vodio ka jugu. — Je li to pravi put?
— Da. Biće vam potrebno sedmicu-dva dana da upoznate
kraj oko Slane reke, zar ne?
— Moglo bi biti tako.
X X I
Sunce je peklo nemilosrdno. Stene u dolini su se užarile.
Visoko na nebu kružio je par lešinara.
Sejn se preko kamene zaravni vrati do gradonačelnika
Grevea. Ovaj je nepomično sedeo na svom konju.
— No? Leži li Bok tamo?
Sejn se mrštio.
— Nisam' našao ništa.
— Možda su pre nekoliko dana bili ovde Indijanci i pucali
na jahače. Ili banditi lutalice. Roskol i vi ste ovuda projahali
bez sumnje u razmaku od dva dana.

54. •kic'kSEJN'k'kie
— To je, naravno, moguće — odvrati Sejn. — Ali, ne ve-
rujem u to.
— Vi hoćete Lejna s tim da povežete — primeti grado­
načelnik. — Samo zato što vam se on ne dopada.
— Ne zato, ali, da mi se ne dopada, tu ste u pravu.
— A zašto?
— On mora od nečeg da živi. Od ranča gore očigledno ne
živi. A on je ovom mestu najbliži. Ili postoji neki naseljenik,
čija koliba stoji još bliže?
— Ne.
— Ja ću držati Lejna na oku. I ako je on ustrelio Roskola,
ja ću to otkriti.
Sejn potera konja i krenu iz doline.
Greve mu je jahao sa strane. Išli su tako do klanca u ko­
me se Zapadnjak zaustavio da bi na tlu potražio tragove.
— To su bili oni stari lovci na mustange, kažem vam,
Sejne!
— Ja tražim dokumenta koja su kraj Roskola morala le­
žati.
— Besmislica! Oni su sigurno sve razbacali što nije ličilo
na novac.
— Mislim da ste otišli predaleko. Nelogično je da neko
ovde ustreli jednog jahača i onda jaše ka logoru koji je uda­
ljen dobrih šest do osam časova, onda, već posle dva dana, po­
novo ovde leži u zasedi i čeka sledećeg jahača o kome on pojma
nema da će proći. To je zaista nelogično, mister Greve.
Prolaz je opisivao krivinu i vodio na jedan veliki plato.
Kada su stigli gore, odjeknu pucanj. Gradonačelnik se baci iz
sedla. Njegov konj odjuri preko platoa.
Sejn takođe sjaha istog časa, izvuče pušku iz futrole i pusti
konja da otrči.
Tada odjeknu i drugi pucanj. Dim se vinu iz visokog šiblja
u klancu. Sejn začu kako kugla zviždi, baci se na tlo i opali
u barutni dim iznad žbunja.
Sledeći pucanj pogodi brid platoa, odbi se i vinu ka nebu.
Mrvice kamena poleteše ka Zapadnjaku.
On se povuče malo nazad, pogleda kraj sebe i vide Grevea
kako se uspravio i u tri skoka stigao do kamena iza kc^a se
bacio u zaklon.
Iz dubine je ponovo prasnulo. Kugla prozvižda mimo.
5J

55. ★★★S E J N ★★★
— Sigurno je to Bok! — povika gradonačelnik. — On je
mogao da sluti da ćemo poći za njim u poteni!
— Kako čovek može tamo da siđe? — upita Sejn.
— Ni ja ne znam tačno. Možda malo dalje istočno.Da,ve-
rujem da tamo jedan put vodi nadóle!
— U redu. Čekajte ovde. Ja ću pokušati da se doč^am tog
nitkova, Greve!
Sejn skoči, opali, potrča, repetirá pušku i, ne ciljajući, po­
sla još jedan metak u dubinu.
Zapadnjak spuznu sa platoa u zaklon jedne stene i nalete
iza krivine pravo na konje.
Sa toliko sreće nije računao. Vinu se u sedlo i krenu gSN
lopom. I zaista, posle nekoliko stotina metara nizbrdo, nađe sé
u jednom klancu, koji je vodio na sever, u koji skrenu. Posle
dobrih pola časa jahanja, stiže u široku jarugu između bregova
gde je na komadu plavnog zemljišta raslo visoko žbunje.
— On je otišao! — povika gradonačelnik. Stajao je na pla­
tou i mahao.
— ... je otišao... otišao ... otišao ...! — odjekivalo je me­
đu stenama.
— Kuda? — viknu Zapadnjak.
Odjek se bar dvanaest puta ponovio.
Greve pokaza nalevo i Sejn ugleda dva metra široki usek
koji je vodio na zapad. Pojaha k njemu i ugleda targove ko­
pita koji su se posle izvesnog vremena na kamenoj podlozi iz­
gubili. Zato se on ubrzo okrete.
Greve je još uvek stajao gore na platou i mahiáo kao da je
hteo da skrene pažnju na sebe. Ali, nije ništa rekao kad je
Sejn zaustavio konja.
— Jeste li ga videli?
— ... videli... videli... videli — odjekivalo je.
— Nisam ga prepoznao!
— ... prepoznao ... prepoznao ...
Sejn pojaha dalje.
— Sačekaj samo, prijatelju, uhvatiću te ja već — mrmljao
je.
xxn
— Srećna sam' što si ponovo tu!
En je ležala kraj Sejna u krevetu, naslonjena na laktove
53

56. 'k'k'kSEJN'k'k-k
i podbočivši šakama lice. Na svetlosti lampe oči su joj blistale
kao dragi kamenoyj.
— Neéu večno ostati u gradu, En.
— Znam. Niko ne ostaje večno kod devojke iz krčme. Ipak
sam srećna što si tu. — Osmehnula se i poljubila ga. Ja živim
za danas. Za mene vredi samo ono što jeste, a ne ono što bi
sutra moglo biti.
Privukao je k sebi. Njena bakarna kosa milovala ga je po
licu, i video je svetiljku na stropu kao kroz zavesu.
— I ipak si postao šerif, Sejne. Baš kako sam ja želela.
— I to ću ostati samo nekoliko dana.
En se otkotrlja u stranu. — Samo nekoliko dana? — Bez-
merno čuđenje ocrtavalo joj se na licu.
— Mislim, samo nekoliko dana će biti potrebno da li ovde
ima nešto što tražim ili nema.
— Kako to?
— Moj protivnik hoće da me ubije.
— Ali, to bi mogao da bude i Bok!
— Kad bi tako bilo, morao bi Bok biti moj protivnik. Ali,
ja ne verujem u to.
— A zašto ne?
Sejn je ponovo privuče sebi i oseti toplinu njenog nagog
tela.
— Jer bi Bok morao biti jedna prokleta luda, ako bi se sa
tolikim novcem iz poštanske kočije još muvao ovuda, umesto
da otperja!... A sada, više nećemo pričati o tome.
— Slažem se. — En ga poljubi.
On iznenada pogleda kraj nje.
— Sta je sad? — upita devojka.
— Ne znam. Obuzima ne neki nemir.
— Misliš da bi ljudi najrađe obesili mladog Teksašanina?
—-Da li bi to zaista uradili?
— Oni su navikli da to rade sami. Ovde napolju nema
nikakvog sudije i banditima sudi svako ko ih uhvati. Na licu
mesta formira se porota i izrekne presudu. Onda se podignu
vešala, i bandita obese. Gotovo.
— I šta ljudi misle o ovome?
— Oni misle da su Bok i Ringo raskinuli. Možda su se po­
svađali oko pódele plena. I misle da je stari Bok otprašio Rin­
g a .— En se. ponovo pripila uz Sejna. — Ali, ove noći neće se
dogoditi ništa. Ljudi ono što ih kopka obavljaju danju.
34

57. ★★★S E J N ★★★
Uzvratio joj je osmehom i pokušao da etera brige. Ali, čim
je En zaspala, brige su se vratile u njegovu glavu.
X X III
Stari noćni stražar je dreždao za stolom u kancelariji. Gla­
va bi mu pala na grudi, onda bi je trgnuo nazad, pa bi mu opet
pala na grudi.
U neko doba, neki >oštar zvuk ureza se u svest starog čo­
veka. Qn se uplašeno uspravi i odmah probudi.
Ringo je stajao iza rešetki i d.ržao teški „kolt” u ruci. Cev
oružja bila je uperena u čoveka za stolom, oroz nategnut, a ka­
žiprst mladog Teksašanina na obaraču.
— Hajde, otključavaj ili pucam!
Noćni stražar uvuče glavu u ramena, tako da je izgledalo
da uopšte nema vrata.
— Otkud ... otkud t i ...
— Otključavaj! — naređivao je Ringo oporo. — Brojaču
do tri, stari. Ako vrata i tada još budu zaključana, pritisnuću
obarač! Kapiraš?
Riinigo načini paxizu. Onda poče.
— Jedan ...
Noćni stražar otvori žurno fioku, preturi po njoj i nađe
ključ od ćelije.
— Dva! — brojao je Ringo.
Teterajući se, priđe stari ćeliji, ubaci ključ u bravu i okrete
ga-
— .Nazad! Okreni se!
Noćni stražar ga uzdišući posiluša i .podiže uz put ruke. Od
udarca u potiljak posmu i složi se na pod.
Ringo zadenu kolt u pojas, priđe ormaru, uze svoj rede­
nik, nož i mamuze i izađe.
Napustio je kancelariju kroz zadnja vrata i iščezao u noći.
U pravcu štale za iznajmljivanje.
XXIV
Prasak jedinog pucnja zapara noćnu tišinu u Roktaunu.
Glasno zainjišta jedan koinj.
i5