5. Neki čovek onomad siđe s neba i ubi mi ženu. A sada hodam pokraj njega po planini koja lebdi
nad našim svetom. Pada sneg. Bedemi od belog kamena i svetlucavog stakla zjape nad liticom.
Oko nas pohlepa pršti na sve strane. Svi Zlatni velikodostojnici s Marsa spustili su se u
Institut ne bi li za sebe uzeli najbolje i najpametnije iz naše klase. Jutarnjim se nebom jate njihovi
brodovi jureći nad snegom zavejanim svetom zamkova i tvrđava iz kojih se dim izvija pravo ka
Olimpu, koji sam ja u žurbi napustio nekoliko sati ranije.
„Još jedanput dobro sve osmotri”, kaže mi dok se bližimo njegovom brodu. „Sve što ti se
dosad dešavalo samo je maleni nagoveštaj našeg sveta. Jednom kada napustiš ovu planinu, sve se
veze prekidaju, sve se zakletve pretvaraju u pepeo i prah. Nisi još spreman za sve to. Ali niko
nikada i nije.”
Negde u gomili vidim Kasija kako s ocem i porodicom odlazi ka njihovom brodu. Gledaju
nas plamtećim pogledima u snežnoj belini, a meni se u sećanju vrati zvuk srca njegovog brata u
njegovim poslednjim otkucajima. Nečija gruba ruka koščatih prstiju spušta mi se na rame
posednički ga stežući.
Avgust zuri u svoje neprijatelje.
„Belone niti opraštaju, niti zaboravljaju! Mnogo ih je, ali ne mogu te povrediti.” Onim
njegovim ledenim očima gleda u mene, svoj novoosvojeni trofej. „Jer ti sada pripadaš meni,
Darou, a ja štitim ono što je moje.”
Ja takođe.
Sedam stotina leta moj narod je porobljen bez prava na glas, bez ikakve nade. A ja sam
sada njihova sablja. I niti opraštam, niti zaboravljam. Samo nek me on povede na svoj brod.
Samo neka misli da me poseduje. Samo neka me primi u svoj dom, da bih mogao da mu ga
spalim.
Ali onda me njegova kćerka uzima za ruku, i ja istoga trena na plećima osećam težak teret
svih svojih laži. Kažu ljudi da carstvo, ako se samo po sebi razdeli, nikako ne može opstati. Ali
ništa ne kažu za srce.
7. 1
VOJSKOVOĐE
Muk odzvanja u meni poput grmljavine. Stojim na mostu svog svemirskog broda sa
slomljenom rukom u želatinastom bandažeru, dok mi vrat još bridi od jonskih opekotina. Krvavo
sam umoran. Britva mi je obavijena oko zdrave ruke poput ledene zmije od metala. Ispred mene
pruža se prostran, užasavajući svemir. Tama je prošarana svetlećim tačkicama dok se praiskonske
senke miču sa strane zaklanjajući zvezde od mog pogleda. Asteroidi. Polagano lebde oko moje
bojne barke Kvijeta, dok u tami tragam za plenom.
„Pobedi”, rekao mi je moj gospodar. „Pobedi kad mi deca već ne umeju, i osvetlaj
prezime Avgusta. Pobedi na Akademiji, i zaradićeš čitavu jednu flotu za sebe.” Voli to
dramatično ponavljanje reči. Odlika mnogih državnika.
On bi da pobedim za njega, ali ja ću da pobedim za jednu Crvenu devojku sa snom većim
od nje same. Pobediću kako bi on umro, i kako bi njena poruka plamtela kroz mnoge vekove.
Dvadeset mi je godina. Visok sam i plećat. Uniforma, u potpunosti crna, izgužvana mi je.
Kosa duga, a oči Zlatne i zakrvavljene. Mustang mi jednom reče da imam oštro lice s obrazima i
nosem koji deluju kao da su deo neke ljutite mramorne statue. Lično, izbegavam ogledala. Bolje
mi je da zaboravim masku koju nosim, masku koja na sebi ima izvijeni ožiljak Zlatnih koji
vladaju svetovima od Merkura do Plutona. Postao sam Nenadmašni Obeleženi. Najsvirepiji i
najvispreniji među svim ljudima. A meni nedostaje najljubaznija među njima. Ona koja me je
zamolila da ostanem dok sam se na njenom balkonu opraštao i od nje i od Marsa pre skoro
godina dana. Mustang. Za oproštajni poklon dao sam joj zlatan prsten s grbom konja, a ona meni
britvu. Sasvim podesno.
Ukus njenih suza gubi mi se u sećanju. Nisam se čuo s njom još otkad sam napustio Mars.
Što je još gore, nisam se čuo ni sa Sinovima Areja otkad sam pobedio na Marsovom Institutu pre
više od dve godine. Igrač mi je rekao da će mi se javiti kada maturiram, ali ostadoh da plutam
sam u moru zlatnih lica.
Ovo je toliko daleko od budućnosti koju sam kao dete za sebe zamišljao. Toliko daleko od
budućnosti koju sam priželjkivao za moj narod kada sam dopustio Sinovima da me oblikuju.
Mislio sam da ću izmeniti svet. Ali koji mladi glupan ne misli tako? Umesto toga, progutala me
je mašinerija ovog golemog carstva u svojoj neprekidnoj tutnjavi.
Na Institutu su nas obučavali kako da preživimo i kako da pokoravamo. A tu na
Akademiji uče nas kako da ratujemo. Trenutno proveravaju našu snalažljivost. Predvodim flotu
bojnog brodovlja protiv drugih Zlatnih. Borimo se koristeći lažnu municiju i upadamo jedni
drugima na brodove vežbajući svemirski način ratovanja Zlatnih. Nema razloga da rasturite brod
koji košta koliko i godišnji prihod dvadesetak gradova kad možete da pošaljete na njega brod
pijavicu s Opsidijanima, Zlatnima i Sivima da preuzmu njegove vitalne organe i učine ga vašim
trofejom.
Naši su nastavnici uspeli da u časove svemirskog ratovanja ubace i načela svoje rase.
Samo najjači preživljavaju. Samo najbolji vladaju. A onda su nas naprosto ostavili da se sami
snalazimo, skačući s jednog asteroida na drugi, tragajući za zalihama i loveći ostale studente, dok
na kraju ne preostanu samo dve flote.
I dalje se samo igram. Samo što je ovo dosad najsmrtonosnija igra.
„Klopka!”, kaže mi Rok sa strane. Kosa mu je duga poput moje, ali lice mu je nežno kao
u žene i mirno kao u filozofa. Ubijati u svemiru nije isto kao ubijati na tlu. A Rok se u tome baš
ističe. Ima nečeg poetskog u svemu tome, kaže. Ima nečeg poetskog u kretanju nebeskih tela i
8. brodova koji plove između njih. Licem se uklapa u Plave, koji predstavljaju posadu na ovakvim
letelicama - lagane muškarce i žene koji poput zalutalih duhova lelujaju našim metalnim
hodnicima vođeni isključivo logikom i strogim redom.
„Ali klopka nije onoliko prefinjena koliko Karn misli da jeste”, nastavlja. „Zna da nam se
žuri da okončamo igru, pa nas čeka s druge strane. Sateraće nas u usko grlo kako bi nas zasuo
projektilima. Pristup dobro znan još od pamtiveka.”
Rok pažljivo pokazuje prostor između dva golema asteroida, na uzak prolaz kroz koji
moramo proći ako hoćemo i dalje da pratimo Karnov oštećeni brod.
„Sve je tu neka prokleta klopka!”, zeva Takt O Vali Rat, vižljast i bezbrižan. Oslanjajući
svoje opasno telo na glavni prozor broda, ušmrkava stimulans u nozdrvu iz prstena na ruci, pa
baca praznu patronu na pod. „Karn zna da je izgubio. Samo nas muči. Navodi nas u veselu
potericu da ne bismo slučajno oka sklopili. Drkadžija sebični.”
„Pravi si Vilenjaš, samo zevaš i zanovetaš”, kaže mu Viktra O Juliji podrugljivo sa svog
mesta pred prozorom. Čupava joj kosa seže do ušiju, koje krase naušnice od žada. Prgava i
svirepa, što joj ne bih pripisao kao manu, odbacuje šminku u korist ožiljaka koje je zaradila za
svojih dvadeset sedam godina. A ima ih mnogo.
Oči su joj umorne, duboko usađene. Čulne usne široke, prosto stvorene da iznose uvrede.
Više liči na svoju slavnu majku, nego na mlađu sestru Antoniju, ali obe ih nadmašuje u umeću
izazivanja opšteg nereda.
„Ništa mu te klopke ne znače”, objavljuje. „Flota mu je zbrisana. Ostao mu je jedan jedini
brod. A mi ih imamo sedam. Šta kažete da ga odalamimo po ustima?”
„Darou ih ima sedam”, podseća je Rok.
„Izvinjavam se”, kaže iznervirana njegovom ispravkom.
„Darou ima još sedam brodova. A ti si ih nazvala našima. Nisu naši. On je primus.”
„Pesnik cepidlaka opet se javlja. Poenta je ista, mladiću moj.”
„Da bi trebalo da budemo prenagljeni, umesto smotreni?”, pita je Rok.
„Ne, nego da se radi o sedam brodova naspram jednog. Bilo bi ponižavajuće da se ovo i
dalje razvlači. Stoga hajde da smoždimo tu Beloninu bitangu kao žohara našom povećom
čizmetinom, pa odletimo nazad u bazu i pokupimo zaslužene nagrade od matorog Avgusta, i da
idemo da se igramo”, lupka petom o pod kako bi naglasila poruku.
„Tako je”, slaže se Takt. „Dajem carstvo za gram vražjeg praha.”
„Zar ti nije to već peti stimulans danas, Takte?”, pita ga Rok.
„Jeste! Hvala ti što obraćaš pažnju, brižna mamice! Dojadilo mi je vojevanje. Čini mi se
da bih hteo malo provoda u klubu uz izobilje nekih dobrih droga.”
„Brzo ćeš sagoreti.”
Takt se plješće po butini: „Živi brzo, umri mlad. Kad vi svi budete matori, dosadni i
smežurani, ja ću biti slavna uspomena na neka lepša vremena i blistavije dane.”
Rok odmahuje glavom: „Jednoga ćeš dana, moj zastraneli druže, sresti nekoga koga ćeš
zavoleti i ko će te naterati da se smeješ onom blesanu kakav si nekada bio. Imaćete decu. Imaćete
svoj posed. I konačno ćeš shvatiti da postoji i nešto važnije od droga i Ružičastih.”
„Tako mi svega”, Takt zuri u njega potpuno užasnut, „to mi zvuči krajnje jezivo!”
Pogledam ka taktičkom ekranu, ne obraćajući pažnju na njihovo trabunjanje.
Plen koji jurimo jeste Karn O Belona, stariji brat mog nekadašnjeg druga Kasija O
Belone, i momka kojeg sam ubio tokom probe, Julijana O Belone. Kasije je omiljeni sin te
kovrdžave porodice. Julijan je bio najdobroćudniji. A Karn? Kao što moja slomljena ruka može
da posvedoči - on je čudovište koje su pustili iz podruma da kolje i ubija.
Popularnost mi je porasla nakon Instituta. Kada je do tračerskih krugova Ljubičastih
9. stigao glas da me vrhovni upravnik konačno šalje na dalje studije, Karna O Belonu je, uz
nekoliko pažljivo odabranih rođaka, Kasijeva majka takođe poslala na „studije”. Ta porodica
hoće moje srce na tanjiru. Bukvalno. Jedino što ih zadržava jeste značka Avgusta koju nosim na
sebi. Napadnu li mene, bilo bi kao da su napali njega.
Mene, na kraju krajeva, baš briga za tu njihovu pišljivu osvetu kao i za krvnu zavadu mog
gospodara s njihovom porodicom. Ja samo želim flotu za sebe kako bih mogao da je upotrebim
za ciljeve Sinova Areja. Kakav bih samo darmar mogao da izazovem! Pomno sam proučio
njihove puteve za dopremanje zaliha, raspored senzora, bojnih skupina, baze podataka - sve
ključne tačke bez kojih bi Zajednica mogla biti uzdrmana.
„Darou...”, Rok mi se primiče, „Nemoj precenjivati svoje mogućnosti. Sećaš se šta je bilo
s Paksom? Gordost može biti kobna.”
„Ja i hoću da to bude klopka”, kažem Roku. „Da se Karn okrene i suoči se s nama.”
Naginje glavu: „I sam si mu postavio neku klopku.”
„Po čemu si to zaključio?”
„Mogao si nam reći. Mogao sam da ti...”
„Karn će danas pasti, brate. I to ti je jasna i prosta činjenica.”
„Naravno, samo sam hteo da pomognem. Znaš i sam.”
„Znam”, odupirem se zevanju i pogledom prelazim preko radnih stanica na mostu iza i
ispod mene. Plavi svih nijansi vredno rade održavajući sistem na kojem počiva rad mog broda.
Govore mnogo sporije od bilo koje druge Boje, izuzev Opsidijana, dajući prednost digitalnoj
komunikaciji. Stariji su od mene i svi su diplomci Ponoćne škole. Iza njih, u dnu mosta, Sivi
vojnici i nekoliko Opsidijana čuvaju stražu. Pljesnem Roka po ramenu: „Vreme je!”
„Mornari!”, dovikujem Plavima na mostu. „Izoštrite um. Ovo će biti završni klin u
Beloninom kovčegu. Raznesemo li tog nitkova, obećavam vam najbolji poklon koji mogu da vam
dam - nedelju dana čvrstog sna. Važi?”
Nekoliko Sivih u dnu mosta odgovara mi smehom. Plavi naprosto nastavljaju da kuckaju
prstima po uređajima. Dao bih polovinu sredstava s mog računa u banci, koja su pozamašna
zahvaljujući vrhovnom upravniku, samo da vidim da se jedan od tih bledunjavih praznoglavaca
bar jednom osmehne.
„Dosta je bilo odugovlačenja”, objavljujem im. „Tobdžije na položaje! Rok, okupi
razarače. Viktra, nadgledaj nišanjenje. Takte, postavi odbranu. Ima sve smesta da završimo!”
Bacam pogled ka mom tananom Plavom kormilaru. Stoji na središnjem položaju ispod
zapovedničke platforme među pedesetak drugih. Krivudave digi Tetovaže koje krase ćelave glave
Plavih i njihove izdužene šake prigušeno svetlucaju plavetnim i srebrnkastim sjajem povezane s
brodskim računarima. Pogledi im postaju isprazni dok im se optički živci okreću ka njihovom
digitalnom svetu. S nama razgovaraju čisto onoliko koliko ljubaznost nalaže. „Kormilaru, motore
na šezdeset posto.”
„Razumeo, dominuse.” Baca pogled prema taktičkom ekranu, loptastom holoprikazu koji
mu lebdi iznad glave, te mi se obraća glasom kao u mašine: „Imajte na umu da sadržaj metala u
asteroidima predstavlja prepreku u proceni spektralnih očitavanja. Pomalo smo zaslepljeni. Neka
bi se flota mogla kriti s druge strane asteroida.”
„Nema ti on flotu. Pravo napred”, kažem. Brodski motori počinju da bruje. Klimam
glavom Roku i kažem: „Hic sunt leones.” Reči našeg gospodara Nerona O Avgusta, vrhovnog
upravnika Marsa, trinaestog po redu iz njegove loze. Moje vojskovođe ponavljaju taj izraz.
„Tu bejahu lavovi.”
10. 2
UZANI PROLAZ
Na taktičkom ekranu šest okretnih razarača kreće se oko ostatka mojih bojnih barki.
Sablasno ćutanje dopire od Plavih članova posade dok se prebacuju na ratni režim rada. Na
čistini, po kojoj njihovi umovi sada lebde, reči su sporije od santi leda. Narednici mi nadziru
flotu. Da se radi o nekom drugom slučaju, sada bi bili na svojim ličnim razaračima ili bi
predvodili ljude u brodovima pijavicama, ali želim ih pokraj sebe u trenutku pobede. Međutim,
iako moji narednici stoje pokraj mene, osećam udaljenost, osećam taj duboki jaz između mog i
njihovog sveta.
„Naznake projektila”, kaže Plavi vezista. Niko se na mostu ne miče. Ne pale se alarmna
svetla da mi uznemire posadu. Nema vike i cike da naruše opšti mir. Plavi su ledena sorta, od
rođenja odgajani u združenim sektama u kojima ih uče da se okrenu razumu i da svoje dužnosti
obavljaju smireno i delotvorno. Često za njih kažu da više liče na računare nego na ljude.
Po mračnom svemiru s druge strane prozora najednom se širi gust zastor od
mikroprasaka. Municija koju smo ispalili počinje da pršti u obliku belih oblaka stvarajući golem
paravan. Nadolazeći projektili razleću se pred našom paljbom koja im detonira punjenja pre nego
što stignu do nas. Jedan uspeva da se probije, te jedan od razarača na samom kraju našeg krila
počinje da se trese od simuliranog nuklearnog udara. Ljudi bi trebalo da izlete iz njega. Gasovi bi
trebalo da cure na sve strane. Praskovi bi mogli da mu probuše rupe u metalnom trupu, te bi
zapaljeni kiseonik počeo da kulja napolje kao krv iz kita, da bi potom tama sve to za tren oka
progutala. Ali ovo je ratna igra, pa nam nisu dali prave nuklearne bombe. Ovde su vam studenti
najopasnije oružje.
Još jedan brod postaje žrtva kada se paljba iz elektromagnetskog topa probija kroz naš
paravan.
„Darou...”, kaže Viktra zabrinuto.
Odsutno stojim u mestu tapkajući palcem mesto koje je nekada krasio Eonin prsten.
Viktra se okreće prema meni: „Darou... možda nisi primetio, ali ovaj će nas cele
sažvakati!”
„Gospa je u pravu, Kosaču”, Takt je podržava lica plavog od taktičkog ekrana. „Šta god
da si im spremio, nemoj se previše uzdržavati.”
„Vezisti, javite eskadrilama Parač i Kandža da napadnu neprijatelja.”
Na taktičkom ekranu gledam kako eskadrile koje sam poslao pola sata ranije zaobilaze
obe strane asteroida i obrušavaju se na Karnove bokove. Sa ovolike udaljenosti nemoguće ih je
videti golim okom, ali trepere zlatnim odsjajem na ekranu.
„Čestitke, druže”, Rok mi šapuće još pre nego što se sve završilo. U glasu mu primećujem
neko neobično strahopoštovanje koje je potisnulo prethodnu ozlojeđenost. „Sad je već sve
drugačije!” Dodiruje mi rame: „Sve.”
Dok posmatram kako se moja klopka namiče, osećaj skore pobede odagnava mi svu
napetost iz ramena. Sivi s mosta primiču se ekranu. Čak se i Opsidijani naginju kako bi bolje
videli ekrane u trenutku kada Karnov brod zapaža moje eskadrile. Pokušava da utekne, odvrćući
motore do kraja ne bi li pobegao od onoga što ga čeka. Ali u nezgodnom je položaju. Moje
eskadrile ispaljuju projektile pre nego što Karn uspeva da izbaci zaštitni paravan ili usmeri
sopstvene projektile. Trideset simuliranih nuklearnih prasaka oštećuju mu brod. Nema svrhe da
mu zarobljavam brod u ovom delu igre, pa se to Plavi borbeni piloti samo malo naslađuju.
I eto, tako i pobedih.
11. Po mostu počinju da odjekuju radosni povici Sivih i Narandžastih tehničara. Plavi živahno
savijaju prste. Opsidijani, kojima je svet visoke tehnologije stran, ne ispuštaju ni glasa. Moja
lična pomoćnica Teodora osmehuje se svojim mladim štićenicima u njihovom delu mosta. Kao
nekadašnja Ružičasta naložnica koja je odavno prošla najbolje godine, naslušala se kojekakvih
tajni, pa mi služi kao savetnik za društvena pitanja.
Po čitavom brodu, od inžinjerije do kuhinje, direktan prenos pobede ide preko holoekrana.
Nije to samo moja pobeda. Svaki je čovek i žena dele sa mnom na svoj način. To vam je model
Zajednice. Da bi napredovao, tvoj nadređeni mora da napreduje. Kao što sam ja pronašao
zaštitnika u Avgustu, podBoje isto tako moraju da ga pronađu u meni. Ta nužda stvara odanost
Zlatnima kakvu sistem Boja sam po sebi ne bi mogao da stvori prostom prinudom.
Moja će se zvezda dići na nebu, a zajedno s njom uzdići će se i svi u posadi.
Ako ste moćni, i pri tom obećavate, to će vam doneti slavu u ovakvoj kulturi. Ne tako
davno, kada je vrhovni upravnik objavio da će biti pokrovitelj mog studiranja na Akademiji,
holokanali uzavreli su od silnih nagađanja. Da li neko toliko mlad, neko iz toliko bedne porodice,
može da pobedi? Pogledajte samo šta sam uradio na Institutu. Srušio sam im igru. Pokorio sam
im proktore, jednog ubio, a druge svezao kao dečicu. Međutim, da li sam time samo nakratko
zablesnuo? Eto, sada sam dao odgovor svim tim gadovima što vole da naglabaju.
„Kormilaru, odredi putanju za Akademiju. Idemo po lovorike!”, objavljujem svima
propraćen klicanjima. Lovorike. Reč koja mi odjekuje kroz prošlost ostavljajući mi gorčinu u
ustima. I pored osmeha na licu, ne mogu reći da previše uživam u pobedi. Jedino osećam neko
hladno zadovoljstvo.
Jedan korak više, Eona. Još jedan korak napred.
„Pretor Darou O Andromed”, Takt isprobava to zvanje. „Belone će se usrati od muke.
Misliš li da bih s ovim mogao da izdejstvujem sebi zapovednički položaj, ili moram da se
pridružim tvojoj floti? Nikad mi nije jasno. Prokleta birokratija ume da bude strašno naporna.
Tolike Bakarne valja podmazati. Kod silnih se Zlatnih založiti. Moja braća će, naravno, hteti da
nam prirede proslavu.” Gurka me: „Na žurki kod braće Rat možda se čak i tebi konačno posreći s
nekom.”
„Kao da bi on ikada taknuo neku od tvojih drugarica”, Viktra mi stišće ruku, zadržavajući
prste u njoj kao da na sebi ima haljinu, a ne oklop. „Mada mi je mrsko da priznam, Antonija je
bila u pravu u vezi s tobom.”
Primećujem kako se Rok trgne na to, i prisećam se onog zvuka kada je Antonija na
Institutu presekla Lei šiju u pokušaju da me izmami iz zaklona. Ostao sam u senci, slušajući kako
moja malena drugarica pada na tlo prekriveno mahovinom. Rok je Leu bio zavoleo na neki
njegov brzi način.
„Već sam ti kazao da ne spominješ ime svoje sestre u našem prisustvu”, kažem Viktri čije
se lice odmah natmurilo pod mojom odsečnom pokudom.
Okrećem se ponovo ka Roku.
„Kao pretor, verujem da mogu da ispunim svoju flotu osobljem po sopstvenom izboru.
Možda bismo mogli da dovedemo nazad neka stara lica. Sevrona s Plutona, Urlikdžije s kojeg
god vražjeg mesta na koje su raspoređeni, možda... i Kvin s Ganimeda?”
Roku se zarumene obrazi pri pomenu Kvin.
Ja bih lično najviše želeo Sevrona. Nijedan od nas nije posebno revnostan u održavanju
kontakta preko holomreže, ja pogotovo, pošto joj nisam ni imao pristup još otkad sam stigao na
Akademiju. A jedino što on voli da šalje jesu hologrami nekih izrazito nastranih jednoroga i
snimci njega samog kako čita kojekakve dosetke. Daleki Pluton, ako ništa drugo, načinio ga je
strancem.
12. „Dominuse”, glas Plavog kormilara vraća me nazad pred ekran.
„Šta nije u redu?”, pitam ga.
Oči su mu zamućene. Udaljene, udubljene u brodske senzore, posmatraju neobrađene
podatke na ekranu u koji zurim. „Nisam siguran, dominuse. Smetnje na senzorima. Nešto
prikriveno.”
Na velikom središnjem ekranu asteroidi su prikazani u plavoj boji. Mi smo zlatni.
Neprijatelji crveni. Uopšte ne bi trebalo da ih bude. Ali na ekranu ipak treperi jedna crvena
tačkica. Rok i Viktra joj prilaze. Rok maše rukom i podaci mu se prebacuju u digiblok. Manja
hololopta lebdi ispred njega. Uvećava sliku prolazeći kroz analitičke filtere.
„Neko zračenje?”, pogađa Viktra. „Krhotine?”
„Rude unutar asteroida umeju da izazovu odblesak našeg signala”, kaže Rok. „Nije do
našeg softvera... Eno, nestala je.”
Crvena tačkica se ugasila, ali napetost se raširila po celom mostu. Svi zure u ekran. Ništa.
Nema tu ničega sem mojih brodova i Karnovog poraženog glavnog broda. Osim ako...
Rok se okreće prema meni stegnutog, prestravljenog lica.
„Bežimo!”, uspeva nekako da izusti dok se crveni signal opet pali na ekranu.
„Motori svom snagom”, urlam. „Trideset stepeni od središnje ose.”
„Ispalite preostale projektile po površini asteroida”, naređuje Takt.
Prekasno.
Viktra ostaje zabezeknuta, dok ja golim okom uočavam ono što su naši uređaji s mukom
pokušavali da zapaze. Neki prikriveni razarač izranja iz udubljenja u asteroidu. Jedan od brodova
za koje smo mislili da smo ih porazili pre tri dana. Ugasio je motore čekajući u zasedi. Prednji
deo mu je otkinut i oprljen od štete koju smo mu naneli. A sad mu motori rade punom snagom. I
još je zauzeo putanju pravo ka mom brodu.
Zabiće se u nas.
„U odela i kapsule za evakuaciju!”, vičem. Neko nam viče da se spremimo za sudar.
Jurim u deo mosta gde je moja zapovednička kapsula za evakuaciju ugrađena u zid. Otvara se na
moju zapovest. Takt, Rok i Viktra utrčavaju u nju. Ja zaostajem za njima, vičući Plavima da
požure i da se otkače od računara. Kakvi su, oni bi još i poginuli za svoj brod.
Obilazeći most, vičem im da pokrenu otvor za beg. Plavi kormilar me je čuo, pa pritiska
dugme koje otvara rupu u podu. Jedan po jedan, prekidaju vezu s računarima da bi ih zatim
gravitaciona cev usisala i odnela do kapsula za beg.
„Teodora!”, vičem, videći je kako nešto petlja oko nekog mladog Plavog koji se i dalje
čvrsto drži za svoju radnu stanicu prstima pobelelim od straha. „Ulazi u prokletu kapsulu!” Ne
sluša me. A ni Plavi ne popušta. Krećem ka njima u trenutku kada senzori koji mere udaljenost
izbacuju poslednje upozorenje.
Sve se usporava.
Svetla na mostu trepere crvenim odsjajem.
Skačem ka Teodori kako bih je obavio rukama.
A razarač mi udara bojnu barku tačno po sredini.
Privijajući Teodoru uz grudi, letim trideset metara na drugu stranu mosta i udaram o
metalni zid. Bol mi probada levu ruku tačno tamo gde je prelom počeo da mi zaceljuje. Obavija
me tama. Svetla poigravaju oko mene, isprva poput zvezdica, a onda poput krivudavih pruga
nalik pesku zatalasanom vetrom.
Crveno svetlo prodire mi kroz kapke. A onda me nečija nežna ruka povlači za odeću.
Otvaram oči. Ležim sklupčan oko ulubljenog električnog stuba dok se brod trese,
tutnjajući poput neke drevne zveri koja umirući tone u bezdan. Stub mi se žestoko drma oko
13. stomaka dok razarač para svoj put kroz sredinu mog broda. Dok nam svirepo usporeno cepa
utrobu.
Neko me dovikuje po imenu. Sluh mi se polagano vraća.
Most je obasjan svetlošću i naizmeničnim bleštavilom svih nijansi kobne crvene. Sirene
za upozorenje. Labudova pesma mog broda. Teodorine me nežne ruke vuku, kao da neka ptičica
vuče obrušeni kip. Čelo mi krvari. Nos mi je slomljen. Tarem krv koja mi pecka oči i prevrćem se
na leđa. Pokraj mene varnice lete s polomljenog ekrana. Umazan je mojom krvlju. Da se nije
srušio na mene? Neka šipka leži pokraj njega. Pogled mi prelazi na Teodoru. Ona ju je odlomila.
Ona, tako sićušna. Obujmi mi lice šakama.
„Ustanite. Dominuse, ako vam je stalo do života, morate da ustanete!” Staroj se ženi ruke
tresu od straha: „Ustanite, molim vas!”
Dižem se ječeći. Zapovedničke kapsule za beg više nema. Mora da je odletela tokom
sudara. Ili to, ili su me ostavili za sobom. Isto važi i za kapsulu Plavih. Od onog preplašenog
Plavog ostala je samo mrlja na jednoj od pregrada. Teodora ne može da odvoji pogled od tog
prizora. Oči joj se cakle od suza.
„Imam kapsulu i u mojim prostorijama”, mrmljam. A onda shvatam zašto Teodora drhti.
Ne od straha, već od bola. Noga joj je smrskana, iščašena u stranu poput komada vlažne, napukle
krede. Ružičaste ne prave da izdrže ovako nešto. „Neću moći, dominuse. Idite vi, brzo!”
Spuštam se na koleno i prebacujem je zdravom rukom preko ramena. Počinje stravično da
cvili čim sam joj pomerio nogu. Mogu da čujem kako joj zubi cvokoću. Dajem se u trk.
Pretrčavam rastureni most jureći prema rani od koje mi brod umire, i kroz hodnike izlazim na
poprište opšteg meteža. Ljudi jurcaju po glavnim hodnicima, napuštajući svoje položaje i
dužnosti ne bi li stigli do kapsula za spašavanje ili vojnih prenosača u prednjem hangaru. Ljudi
koji su se borili za mene - električari, spremači, vojnici, kuvari, pomoćnici. Nikada neće dospeti
na sigurno. Mnogi menjaju pravac čim me ugledaju. Teturaju se prema meni, oslanjaju se o
mene, usplahireni i mahniti u neobuzdanoj želji da dospeju na sigurno. Vuku me i preklinju
vrišteći. Odgurujem ih, usput gubeći i deo svoje duše dok jednog po jednog ostavljam za sobom.
Ne mogu ih spasti. Ne mogu. Jedan od Narandžastih hvata se za Teodorinu zdravu nogu, pa ga
jedna od Sivih narednica udara po čelu sve dok se ne sroza na pod poput kamena.
„Sklanjaj se s puta”, viče krupna Siva. Izvlači opaljivač iz strateški postavljene futrole i
puca u vazduh. Neki drugi Sivi, uspevši da se pribere, ili možda misleći da sam mu ja karta za
odlazak iz ove smrtne zamke, pridružuje joj se u krčenju puta. Brzo uspevaju da naprave prolaz
uz pretnju oružjem.
Uz njihovu pomoć stižem do mojih odaja. Vrata se otvaraju uz šištanje nakon što su mi
skenirala DNK, te ulazimo unutra. Sivi nam čuvaju leđa uperivši opaljivače u tridesetak očajnih
duša koje su opkolile ulaz. Vrata opet počinju da šište kao da će se zatvoriti, ali se neka
Opsidijanka probija kroz masu kako bi stala u vrata sprečavajući ih da se zatvore. Pridružuje joj
se i neki Narandžasti. A odmah za njim i jedan od Plavih s nižim činom. Bez ikakvog oklevanja,
Siva narednica puca Opsidijanki u glavu. Njeni saradnici pucaju u Plavog i Narandžastog, pa ih
odguruju s vrata kako bi mogli da ih zatvore. Odvlačim pogled od krvoprolića kako bih spustio
Teodoru na jedan od kauča.
„Dominuse, koliko mesta ima u kapsuli za spašavanje?”, pita me Siva narednica
primećujući da krećem ka ulazu u kapsulu. Kosa joj je vojnički podšišana. Ispod okovratnika na
preplanulom vratu proviruje joj tetovaža. Ruke mi lete preko upravljačke table dok u nekoliko
pokreta unosim lozinku.
„Četiri sedišta. Vi dobijate dva. Sami odlučite među sobom.”
Šestoro nas je.
14. „Dva?”, narednica me pita hladnim tonom.
„Ali ta Ružičasta je robinja!”, sikće jedan od Sivih.
„Bezvredno govno”, kaže drugi.
„Ona je moja robinja”, kažem režeći, „učinite kako sam vam rekao.”
„Zajebi ti to.” A onda tišinu mogu da osetim isto koliko mogu da je čujem, svestan da je
neko od njih uperio pištolj u mene. Polako se okrećem. Krupni stariji Sivi nije budala. Odmakao
se od mog domašaja. Na sebi nemam oklop, imam samo britvu. Možda bih mogao da ga ubijem.
Ostali ga pitaju šta to radi kog đavola.
„Ja sam slobodan čovek, dominuse. Ja bi trebalo da pođem s vama”, kaže mi Sivi
drhtavim glasom. „Imam porodicu. Imam prava da pođem.” Gleda u svoje kolege obasjane
gadnom crvenom bojom svetla za upozorenje. „Pa to vam je samo neka kurva. Kurva koja je
uznapredovala u karijeri.”
„Marsele spusti pištolj”, kaže mu preplanuli desetar upiljivši oči u svog druga. „Priseti se
zaveta. Izvlačićemo slamke.”
„Nije pravedno! Ona čak ni decu ne može da rađa!”
„A šta bi tvoja deca mislila o tebi ovakvom?”, pitam ga.
Marselu naviru suze na oči. Opaljivač počinje da se trese u njegovim debelim rukama. A
onda čujem pucanj. Telo mu se ukočilo, pre nego što će se beživotno stropoštati na palubu nakon
što mu metak iz naredničinog opaljivača proleće kroz glavu i zariva se u metalnu pregradu.
„Odlučićemo po činu”, kaže narednica vraćajući oružje u futrolu.
Da sam i dalje onaj čovek kakvog je Eona poznavala, stajao bih pred njima sleđen od
straha. Ali tog čoveka više nema. Svaki dan žalim za njim. Sve više i više zaboravljam ko sam
bio, kakve sam snove gajio, šta sam sve voleo. Tuga me sada čini oguglalim. I nastavljam dalje
uprkos senci koju ona baca preko mene.
Magnetna reza se povlači otvarajući kapsulu. Vrata se šišteći podižu. Dižem Teodoru s
kauča i vezujem je pojasem za jedno od sedišta. Pojasevi su preveliki, napravljeni za Zlatne. A
onda nešto potmulo i jezivo počinje da tutnji u utrobi moga broda na pola kilometra od nas.
Zapalilo nam se spremište za torpeda.
Nema više veštačke gravitacije. Nema više čvrstih zidova. Podmukli je to osećaj. Sve se
obrće. Udaram o pod, ili možda plafon, kapsule za spašavanje. Ni sam ne znam. Brod gubi
pritisak. Neko povraća. To više osetim nego što čujem. Vičem Sivima da uđu u kapsulu. Samo
jedan ostaje iza nas stegnutog, nemog lica, dok se narednica i desetar uvlače u kapsulu. Vezuju se
naspram mene. Pokrećem proces lansiranja i salutiram Sivom koji ostaje za nama. On mi
otpozdravlja, ponosan i odan uprkos obamrlosti koja ga obuzima u poslednjem trenutku njegovog
života, dok se odlutalog pogleda priseća neke stare ljubavi, nekog puta kojim nije krenuo, možda
se pitajući zašto nije rođen kao Zlatni.
A onda se vrata zatvaraju i on više nije deo mog sveta.
Telo mi se utiskuje u sedište u trenutku kada kapsula za spašavanje izleće iz broda u
raspadu i juri kroz krhotine. A onda se ponovo nalazimo u bestežinskom stanju lebdeći podalje
od nevolje dok se polako pale ublaživači inercije. Kroz prozor vidim kako moj glavni brod
izbacuje iz sebe plave i crvene plamenove. Obrađeni helijum 3, koji služi kao brodsko gorivo,
počinje da gori pokraj motora moje bojne barke izazivajući lančane praskove koji mi cepaju brod
na komade. Najednom shvatam da ono što sam osetio okolo kapsule kada sam napuštao brod nisu
bile krhotine već ljudi. Moja posada. Na stotine podBoja prosutih po svemiru.
Sivi sede nasuprot meni.
„Imao je tri curice”, kaže preplanuli desetar drhteći dok mu adrenalin popušta u telu.
„Imao je još dve godine do penzije. A ti si ga roknula u glavu.”
15. „Nakon mog izveštaja, ta kukavica neće dobiti ni posmrtnu penziju”, kaže narednica
podrugljivo.
Desetar samo trepće očima ka njoj: „Kučko jedna ledena!”
Reči im se gube pred dobovanjem krvi u mojim ušima. Za sve sam ja kriv. Ja sam
prekršio pravila na Institutu. Ja sam izmenio pristup misleći da se oni neće prilagoditi. Da neće
izmeniti strategiju zbog mene.
A sada, eto, izgubih tolike živote, ni broja im se ne zna.
Tu je u tren oka izginulo više ljudi nego za celih godinu dana na Institutu, otvorivši mi
svojom smrću crnu rupu u stomaku.
Rok i Viktra pozivaju me preko veza. Dosad su već verovatno ušli u trag mom digibloku,
pa znam da sam siguran. Jedva ih čujem. Ruke mi se tresu, srce mi tuče od besa koji, gust i
svirep, kulja u meni.
Karnov brod na neki način uspeva i dalje da plovi svemirom nakon što mi je presekao
zapovednički brod napola, oštećen, ali ne i uništen. Skidam pojas sa sebe i ustajem u svojoj
kapsuli. U samom dnu kapsule za spašavanje leži cev za lansiranje ispunjena svemirskim
oklopom, mehaničkim odelom koji čoveka pretvara u ljudski torpedo. Svrha mu je da lansira
Zlatne na asteroide ili planete, pošto kapsula ne bi izdržala prolazak kroz atmosferu. Ali ja ću ga
upotrebiti da se osvetim. Lansiraću se na krvavi most tog Belonskog gada!
Teodora se još nije osvestila. Drago mi je što je tako.
Kažem desetaru da mi pomogne da se uvučem u odelo. Dva minuta kasnije nalazim se u
metalnom oklopu. Još mi dva minuta trebaju ne bih li s računarom raspravio proračun potreban
za određivanje putanje koja će se podudariti s Karnovom, kako bih mogao da mu kroz prozor
uletim na most. Nikada nisam čuo da je neko uradio tako nešto. Nisam čak ni video da neko to
pokušava. Suludo je. Ali Karn ima da plati.
Otpočinjem odbrojavanje.
Tri... Neprijateljski brod nadmeno prolazi na stotinu kilometara od mene. Liči na crnu
zmiju s plavim repom s mostom namesto očiju. Između nas, stotinu se kapsula za spašavanje
presijava poput rubina prosutih na suncu. Dva... Molim se da pronađem Dol u slučaju da ne
preživim. Jedan. Komande mi se gase a preko šlema počinje da mi treperi crveno. Proktori mi
preuzimaju računar i gase komande.
„Ne!”, urličem gledajući kako Karnov brod nestaje u tami.
16. 3
KRV I PIŠAĆKA
Osam stotina i trideset troje muškaraca i žena. Osam stotina i trideset troje ubijenih u
svrhu igre. Bolje da nisam saznao konačan broj. Ponavljam ga iznova i iznova sedeći u
putničkom delu spasilačkog broda poslatog da me odvuče nazad na Akademiju. Moji narednici
sede oko mene plašeći se da ukrste pogled s mojim. Čak me i Rok ostavlja na miru.
Instruktori su mi onesposobili oklop pre nego što sam uspeo da se lansiram. Kažu da su to
uradili kako bi me spasli da počinim glupavu grešku. To moje kockanje bilo je ishitreno,
nepromišljeno i neprikladno za jednog Zlatnog pretora. Bledo sam zurio u njih dok su mi sve to
objašnjavali preko holoveze.
Na Akademiju stižemo u pozne sate ako računamo po vremenu na mom brodu. To vam je
mesto jedna velika zasvođena metalna luka na rubu polja asteroida, okruženo pristaništima za
razarače i bojne barke. Skoro sva su zauzeta. Kao dom Akademije i uprave srednjeg sektora, to
vam je jedna od vojnih košnica Zajednice za središnje svetove poput Marsa, Jupitera i Neptuna,
mada opslužuje i snage drugih planeta kada ih njihove orbite nanesu ovamo. Kolege studenti
verovatno su sve gledale u spavaonicama. Isto važi i za mnogobrojne zvaničnike Flote i
Nenadmašne, koji su se sjatili ovamo u poslednjim nedeljama igre da bi gledali i zabavili se.
Niko od njih neće spominjati živote kojima je plaćena Karnova pobeda. Ali ovaj će poraz
zasigurno izazvati zastoj u mojoj misiji. Sinovi Areja imaju svoje uhode. Imaju hakere i
naložnice koje za njih kradu tajne. Jedino što nisu imali jeste flota. A sad je sigurno neće ni imati.
Niko ne dočekuje ni mene ni moje narednike u pristaništu.
Crveni i Smeđi vrzmaju se unaokolo pod naredbama dva Ljubičasta i jednog Bakarnog,
koji obavljaju pripreme za proslavu Karnove pobede u glavnom predvorju. Plave i srebrne boje
porodice Belona ukrašavaju goleme metalne dvorane. Grb s orlom njegove porodice prekriva
zidove. Pripremili su i latice belih ruža za njega. Crvene latice upotrebljavaju se kod proslave
trijumfa, pravih pobeda za koje je prolivena krv Zlatnih. Krv osam stotina i trideset tri podBoja
ne računa se. To je samo administrativna stvar.
Narednici su mi prespavali putovanje nazad do Limenke. Ja nisam. Takt i Viktra teturaju
se ispred mene, ćutke hodajući kao da ih još uvek drži san. Iako osećam napetost u ramenima,
nije mi do spavanja. Iza mojih okrvavljenih očiju krije se kajanje. Zaspim li, znam da ću videti
lica onih koje sam ostavio da izginu po brodskim hodnicima. Znam da ću videti Eonu. A danas ne
mogu da se suočavam s njom.
Akademija se oseti na antiseptička sredstva i cveće. Sa strane stoje kante natrpane
laticama ruža. Cevi iznad nas prerađuju sve što izdahnemo prečišćavajući vazduh uz ravnomerno
zujanje. Neonke bacaju bledunjavo svetlo s tavanice, kao da nas podsećaju da ovde nije mesto ni
deci ni zanesenjacima. Svetlo je, isto kao ovdašnji muškarci i žene, grubo i hladno.
Rok ide pokraj mene, mada mu je lice bledo kao u mrtvaca. Kažem mu da ode malo da
odspava. Zavredio je.
„A šta si ti zavredio?”, pita me. „Sigurno ne dan durenja. Ili dan samobičevanja. Drugi si
među svim kopljanicima. Drugi! Pa što se, brate, ne bi ponosio time?”
„Nećemo sada o tome, Rok.”
„Ma, daj”, uporan je. „Čoveka ne čini pobeda. Već njegovi porazi. Misliš da nam preci
nikada nisu gubili? Ne moraš da se duvaš i puvaš oko ovoga kao u grčkim dramama. Batali to.
Ovo ti je samo igra.”
„Misliš da mene zabole za igru?”, uzvraćam mu. „Ljudi su mrtvi.”
17. „Sami su birali službu u floti. Bili su svesni opasnosti i umrli su za određeni cilj.”
„Za kakav to cilj?”
„Da očuvaju Zajednicu snažnom.”
Zurim u njega. Da li je moguće da je moj drug, moj dobri drug, toliko zaslepljen? Kakav
su izbor ti ljudi uopšte imali? Bili su regrutovani. Odmahujem glavom: „Ti baš ništa ne shvataš,
jelda?”
„Naravno da ne shvatam. Kad nikome ne dopuštaš da ti se približi. Ni meni. Ni Sevronu.
Pa vidi kako si se poneo prema Mustang. Teraš prijatelje od sebe kao da su ti neprijatelji.”
Eh, kad bi samo znao.
Baštu zatičem pustu. Nalazi se na vrhu Limenke kao jedno veliko predvorje sve u staklu,
zemlji i zelenilu, osmišljeno kao utočište za vojnike kojima je dojadilo neonsko osvetljenje.
Niska se drvca njišu na simuliranom povetarcu. Skidam cipele, svlačim čarape, pa uzdahnem kad
osetim travu između prstiju.
Svetiljke iznad drveća predstavljaju prividno sunce. Opružam se ispod njih, da bih se
kasnije stenjući podigao i zaputio ka potočiću s toplom vodom na sredini travnjaka. Modrice mi,
mahom izbledele, prekrivaju telo poput plavih i ljubičastih jezerceta oivičenih žućkastih peskom.
Voda mi ublažava bol. Mršaviji sam nego što bi trebalo da budem, ali sam i dalje zategnut poput
žice u klaviru. Da mi ruka nije slomljena, rekao bih da sam zdraviji nego što sam bio na Institutu.
Boriti se na slanini i jajima, koje služe na Akademiji, mnogo je bolje od tamošnjeg polusirovog
kozjeg mesa.
Pokraj jezerceta pronalazim cvet hemantusa. Iznikao je na mestu po kom voda ne teče.
Poput mene, radi se o vrsti svojstvenoj Marsu, pa ga ne diram. Eonu sam pokopao na mestu
sličnom ovome. Pokopao sam je u veštačkoj šumi iznad rudnika Likosa, gde sam poslednji put
vodio ljubav s njom. Kako smo samo žgoljavi i nevini bili u to vreme. Odakle jednoj tako krhkoj
devojci takav duh, takav san o slobodi, kada su tolike snažne duše mukotrpno radile pognutih
glava plašeći se da dignu pogled?
Izdrao sam se na Roka da me nije briga za poraz. Ali ipak jeste, a tu je i osećaj krivice što
mi je stalo do toga u trenutku kada toliki izgubljeni životi nalažu da budem skrhan od žalosti.
Međutim, pre današnjeg dana, pobeda me je ispunjavala jer sam se sa svakom od njih približavao
ostvarenju Eoninog sna. A sad me je poraz lišio toga. Danas sam je izneverio.
Kao da sluti moje misli, digiblok počinje da mi treperi na ruci. Poziv od Avgusta. Svlačim
tanani ekran s ruke i sklapam oči.
Njegove mi reči još odjekuju u glavi: „Čak i ako izgubiš, čak i ako ne uspeš da obezbediš
pobedu za sebe, ne dopusti bilo kojem Beloni da trijumfuje. Još jedna flota pod njihovom
upravom mogla bi da poremeti balans moći.”
Eto kako se to završilo. Plutam po vodi, malo tonući u san malo se budeći sve dok mi se
prsti ne smežuraju i dok mi ne dosadi. Nisam ja za ovakve mirne trenutke. Izlazim iz vode kako
bih se obukao. Ne smem da ostavim Avgusta da toliko dugo čeka. Vreme je da se suočim sa
starim lavom. Pa da onda možda malo odspavam. Moraću mirno da ogledam proslavu Karnove
proklete pobede, ali ću nakon toga napustiti ovo grozno mesto i krenuti nazad ka Marsu, a možda
i nazad ka Mustang.
Ali nema mi odeće, a ni britve.
A onda mogu da ih predosetim.
Čujem bat vojničkih čizama iza sebe. Zadihani su od uzbuđenja. Čini mi se da ih je
četvoro. Dižem neki kamen s tla. Ne. Okrećem se i zatičem njih sedmoro kako zaprečavaju jedini
ulaz u baštu. Svi redom Zlatni iz porodice Belona. Svi redom moji zakleti neprijatelji.
Karn dolazi s njima, tek pristigao s broda. Lice mu je namučeno poput mojeg, a pleća su
18. mu upola šira od mojih. Viši je od mene - Opsidijan u svakom pogledu sem po rođenju i
razmišljanju. Ona njegova nasmejana usta keze se na neki neobično prepreden način. Trlja rukom
rupicu na bradi pri čemu mu mišićave podlaktice izgledaju kao da su istesane od uglačanog debla
koje je izbacila neka reka. Pomalo je zastrašujuće kad se nađete u prisustvu nekoga toliko
krupnog da vam njegov glas odzvanja čak i u kostima.
„Izgleda da smo uhvatili avgustovsku ribicu van vode. Pozdrav, Kosaču.”
„Golijate”, promrmljam koristeći njegov nadimak.
Golijat Uništitelj. Golijat Sinoubica. Golijat Divlji. Mustang mi reče da je jednom slomio
kičmu nekom pomodnom Zlatnom s Lune presamitivši ga preko kolena nakon što je to derište
pokušalo da mu saspe piće u lice u Bisernom klubu. Majka mu je posle toga podmitila sudiju
kako bi ga pustili uz novčanu kaznu.
Spisak novčanih kazni koje je platio za ubistva duža je od moje ruke. Sivi, Ružičasti, čak i
jedan Ljubičasti. Ali na glasu je najviše zbog ubijanja Klaudija O Avgusta, omiljenog sina
vrhovnog upravnika i njegovog naslednika. Mustanginog brata.
Karnovi rođaci vrzmaju se oko njega. Svi su Belone. Svi su rođeni pod plavosrebrnim
znakom osvajačkog orla. Kasijeva braća i sestre od stričeva. Kosa im je kovrdžava i gusta, lica
prekrasna. Njihov se uticaj širi diljem Zajednice. Isto kao što se širi i glas o njihovom oružju.
Jedan je mnogo stariji od mene, niži ali stamenije građe, poput debla drveta pokrivenog
po vrhu plavom mahovinom. Negde je u tridesetim. Sećam se da se zove Kelan. Punopravni
legat, vitez Zajednice. I takav je došao ovamo s braćom zbog mene. Nadmenost prosto pršti iz
njega. Pravi se da zeva ponašajući se kao školarac.
U grudima mi dobuje strah.
Otežano dišem. Ali ipak se osmehujem, prelazeći prstima iza leđa po opcijama za veze u
mom digibloku.
„Sedam Belona”, široko se osmehujem. „Šta će ti sedmoro, Karne?”
„Ti si imao sedam brodova protiv jednog mog”, kaže Karn. „Došao sam da nastavimo s
igricom.” Naginje glavu: „Nisi valjda mislio da se završila kada ti se raspao brod?”
„Ta je igra završena”, kažem mu, „ti si pobedio.”
„Jesam li, Kosaču?”, pita me Karn.
„Po ceni osam stotina i trideset tri čoveka.”
„Cmizdriš zato što si izgubio?”, pita me Kegni. Najsitnija je od njegovih sestara i braće,
dvadesetogodišnja kopljanica Karnovog oca. U ruci drži moju britvu, onu koju mi je Mustang
dala. Maše njome kroz vazduh. „Čini mi se da ću je zadržati. Ionako nisam nikada čula da si je
upotrebio. Nije da te osuđujem. Britve su baš nezgodne. To ti je, plašim se, mana slabog odgoja i
obrazovanja.”
„Ma, idi zabij ga bratu svome”, kažem joj podrugljivo. „Sigurno zato svi vi kovrdžavi
govnari toliko ličite jedni na druge.”
„Moramo li da slušamo kako nas olajava, Karne?”, požali se Kegni.
„Ja sam učio Julijana pecanju, Kosaču”, kaže mi najednom legat Kelan. „Kada je bio
mali, nije mu se svidelo jer je mislio da će povrediti ribe. Da je to odveć svirepo za njega. Takav
ti je bio momak kojeg si ubio po nalogu tvoga gospodara. Prava mera tvoje svireposti. I da li se
sada osećaš kao veći čovek? Da li si zbog toga hrabriji?”
„Nisam želeo da ga ubijem.”
„Oh, ali mi zato želimo tebe da ubijemo”, grmi Karn. Klima glavom svojim rođacima.
Dvojica od Belona lome grane s drveća i dobacuju ih rođacima. Imaju kod sebe britve ali očito
im se ne žuri.
„Ubijete li me, očekujte posledice”, kažem im dodirujući digiblok iza leđa. „Ovaj okršaj
19. nije odobren, a ja sam ipak Nenadmašni. Štiti me Ustav. Ovo će biti podvedeno pod ubistvo.
Vitezovi Olimpa daće se za vama. Sudiće vam. I onda će vas pogubiti.”
„Ko je spominjao bilo kakvo ubistvo?”, pita me Karn.
„Ti sleduješ Kasiju”, kaže Kegni. Osmehuje se, lica kao u lisice.
„Danas te štiti Avgust”, kaže Karn. „Njegov si mali. Ako te ubijemo, izazvali bismo rat.
Ali niko ti neće pokrenuti rat zbog malo batina.”
Kegni se više oslanja na levu nogu. Ima povredu kolena. Jedan od njene braće naginje se
na pete. Plaši me se. Najveći, Karn, potpuno je uspravljen što znači da uopšte ne mari za štetu
koju bih mogao da izazovem. Kelan se smeška opušteno stojeći. Mrzim takve poput njega. Teško
ih je proceniti. Sračunavam svoje izglede. A onda se prisećam slomljene ruke, povređenih rebara
i udarenog oka, pa ih prepolovljavam.
Obeleženi sam. Ne smeju me ubiti. Ne smem ni ja njih. Ne ovde. Ne sada. Svi redom
znamo kako će se završiti ova igranka. Ali ipak se upuštamo u ples.
Karn pucketa prstima i oni svi najednom poleću ka meni. Bacam kamen Kegni u lice.
Odmah se ruši. Kidišem na Karna urličući poput pobesnelog vuka, izmičem se njegovom zamahu
kako bih mu stuštio čitav niz udaraca po živčanim centrima, i zabijam mu lakat u desnu mišicu
cepajući mu tkivo. Pošto se zaljuljao nabijam se još više u njega koristeći njegovu telesinu kao
štit od njegove braće i njihovih batina. Otimam batinu jednoj od Belona i dokusurujem je laktom
u slepoočnicu. Okrećem se i obrćem batinu Karnu u lice. Ali nešto je zaustavlja. Nešto me udara
u potiljak. Drvo se lomi. Iverje mi se zabija u skalp. Ne posustajem. Sve dok me Karn ne opaljuje
toliko jako laktom da mi izbija zub.
Uopšte se ne smenjuju jedan po jedan već me okružuju i mlate vešto i precizno držeći se
smrtonosne veštine kravata. Ciljaju mi živce i organe. Nekako uspevam da se podignem, da
udarim nekoliko napadača. Ali ne ostajem dugo na nogama. Neko mi zabija batinu u kičmu
pogađajući mi živac ispod plećke. Telo mi se sliva na zemlju poput otopljenog voska, a Karn me
šutne u glavu.
Zamalo sam odgrizao sebi jezik.
Toplina mi se razliva u ustima.
Od svega što osećam na sebi tlo je još i najmekše.
Gušim se od slane krvi.
Krv i vazduh pršte mi kroz usta kada mi Karn spušta stopalo na stomak, pa potom i na
grlo. „Što bi rekao Lorn O Arkos, ako moraš nekog samo da povrediš, bolje mu ubij ponos.”
Krkljam, pokušavajući da dođem do daha.
Kegni zamenjuje mesto s Karnom, seda mi na prsa zakivajući mi ruke uz tlo kolenima.
Gušim se. Smeje mi se u lice i zagleda mi kosu zinutih usta, uzbuđena što je nekoga savladala.
Grabi mi kosu čvrstim stiskom. Vreli joj se dah oseti na slatku mentu. „Šta se tu zbiva?”, pita me
čupajući mi digiblok s ruke. „Dovraga! Pozvao je Avgustovce. Radije se ne bih borila s onom
Julijskom kurvetinom bez oklopa.”
„Pa, onda nemoj da odugovlačiš, i kreni na posao”, reži Karn.
„Psst”, šapuće mi kada pokušavam da progovorim prelazeći mi nožem prekom usana, te
mi ga gura u usta sve dok mi čvrst metal ne zazvoni naspram zuba. „Budi dobra, kučkice.”
Počinje da mi grubo seče kosu.
„Miran, mali! Miran. Budi dobar mali Kosač.”
Osećam kako me oči peku od krvi kada mi Karn odguruje Kegni s grudi, hvata me i
podiže s tla levom rukom. Steže desnu ruku psujući me zbog oštećene mišice. Ne može da je
povuče unazad kako bi zamahnuo, pa mi kezi zube u lice i glavom me opaljuje po grudima tačno
preko grudne kosti. Svet mi se okreće naglavačke. Čuje se pucanje. Poput grančica koje
20. pucketaju u vatri. Krkljajući, izbacujem iz sebe neljudske, klokotave zvuke. Karn me ponovo
udara glavom, pa baca moje bolno telo na tlo.
Osećam kako me zapljuskuje nešto vruće, a odmah zatim u nozdrve mi prodire vonj
pišaćke. Smeju mi se dok mi Karn diše u uho.
„Majka mi reče da ti kažem: ne možeš od kmeta napraviti kneza. Svaki put kada se
pogledaš u ogledalu seti se svega što smo ti uradili. Seti se da dišeš samo zato što smo ti
dopustili. Seti se da će ti se srce jednoga dana naći na našoj trpezi. Uzdigni se kol'ko hoćeš, al' u
blatu završićeš!”
21. 4
KRAH
Stojim pred mojim gospodarem, ali on ne obraća pažnju na mene.
Zidovi njegovog ureda prekriveni su drvenim pločama, a na podu je razastrt prastari ćilim
koji je njegov gvozdeni predak uzeo iz neke palate na Zemlji nakon pada Indijskog carstva, jedne
od poslednjih velikih država koje su se usprotivile Zlatnima. Kakvu li su samo jezu ti prirodno
rođeni ljudi osećali gledajući kako im Osvajači padaju s neba. Usavršeni ljudi koji im, umesto
nade, donose okove.
Stojim ispred Avgustovog stola, ogoljenog komada nameštaja od drveta i gvožđa,
nadomak krvave mrlje stare sedam stotina godina na mestu gde je poslednjem indijskom caru
neki vitki Zlatni ubica otkinuo glavu s tela.
Neron O Avgust opušteno mazi lava koji mu leži pokraj stola. Izgledaju kao dve istovetne
statue. Iza njih vidi se svemir. Prozor gleda u tamu u kojoj brodovlje armade Skiptar leži poput
zastrašujuće ogromnih usnulih golema.1
Prošli smo pokraj njih u poslednjoj etapi našeg
tronedeljnog putovanja s Marsa.
Avgust zagleda svoj drveni radni sto preko kojeg se smenjuju podaci.
Čini mi se kao da je prošlo mnogo vremena otkad me je bio poveo na obilazak Marsa da
mi pokaže naša područja - od latifundija gde nadCrveni dirinče po njivama do ogromnih polarnih
prostranstava gde Opsidijani žive u srednjovekovnoj izopštenosti. Tada mi je bio naklonjen,
držao me je uz sebe, učio me svemu što je naučio od svoga oca. Bio sam mu miljenik, i jedino je
Leton bio ispred mene. A sada mi je stranac, a ja njemu sramota.
Prošla su dva meseca otkad me je Karn pobedio na Akademiji. Mada mi je kosa ponovo
izrasla i mada su mi sve polomljene kosti zacelile, to se nije desilo i s mojim ugledom. I upravo je
zbog toga moj položaj u službi vrhovnog upravnika Avgusta, u najbolju ruku, labav. Broj mojih
neprijatelja povećava se iz dana u dan. Mada ovi novi više vole da se koriste glasinama nego
britvama.
Sve više i više sam uveren da su Sinovi Areja odabrali pogrešnog čoveka. Nisam ja
stvoren za hladno političko ratovanje. Nemam tu prefinjenu prepredenost. Dođavola, strpaću
kakvog momka u konjsku mešinu kad god hoćete, ali ne bih umeo kako valjano nekoga da
podmitim taman da mi život od toga zavisi.
Blag, topao glas, kao stvoren za izgovaranje poluistina, lebdi kroz ured vrhovnog
upravnika. „Tri rafinerije. Dva noćna kluba. I dve policijske ispostave Sivih. Sve je to dignuto u
vazduh otkad smo napustili Mars. Sedam napada, gospodaru. Pedeset devet izginulih Zlatnih.”
Plinije. Vižljast kao daždevnjak, kože glatke kao u Ružičastih. Taj politik ni u kom
slučaju nije od Nenadmašnih Obeleženih, nikad čak ni na Institut nije kročio. Blistave mu oči
izviruju ispod trepavica zbog kakvih bi se i paun postideo svog perja. Ruž prigušene boje
namazan mu je preko tananih usana. Kosa mu je ukovrdžana i namirisana. Telo tanano ali
mišićavo, na prijatan, ali krajnje zavaravajući način pod pretesnom izvezenom svilenom tunikom.
I dete bi moglo da prebije to prekrasno mače u ljudskom obliku. A ipak je umeo da uništi čitave
porodice puštajući pokoju glasinu tu, pokoju šalu tamo. Njegova je moć posebne vrste. Dok sam
ja kinetička energija, on je potencijalna.
Načuo sam, takođe, da je odgovoran i za narušavanje mog ugleda. Takt mi je čak
nagovestio da je možda upravo Plinije nahuškao Karna na ono nasilje u bašti, ili bar da je sredio
da holokamera snimi taj moj ponosni trenutak.
Pokraj Plinija stoji četvrti čovek u sobi, Leton. Blistavi kopljonoša deset godina stariji od
22. mene s upletenom kosom i srpastim osmehom na licu. On vam je takođe i pesnik s britvom, a
prema nekima i mlađa verzija Lorna O Arkosa. Vrlo je verovatno da će naslediti Avgustov posed
umesto krvnih naslednika vrhovnog upravnika - Mustang i Šakala. Meni se on poprilično sviđa.
„Sinovi Areja postali su previše odvažni”, mrmlja Avgust.
„Jesu, gospodaru”, kaže Plinije škiljeći. „Ako su zaista oni ti koji izvršavaju ta zlodela.”
„Koji nas još to mravi izjedaju?”
„Nikoji, koliko mi znamo. Ali na mnogim od naših svetova ima paukova, krpelja i
pacova. Postavljanje bombi previše je grubo za Areja, ne pravi razliku među žrtvama i
nesvojstveno je nasilno. To predstavlja odstupanje od tehnoloških sabotaža i propagande iz
njegovog dosijea. Arej nije tako nedosledan, pa mi je teško da poverujem da su to njegova dela.”
Avgust se mršti: „Pa kakvo onda objašnjenje nudiš?”
„Možda imamo još neku terorističku skupinu, gospodaru. S ukupno osamnaest milijardi
duša po popisu, čisto sumnjam da samo jedan čovek drži tapiju na terorizam. Možda čak postoji
neko zločinačko udruženje. Već neko vreme radim na bazi podataka koju mogu da podelim s...”
Plinije je u pravu. Teroristički napadi koji muče Mars i ostale planete nemaju mnogo
smisla. Igrač je spominjao pravdu, a ne osvetu. Ovi napadi su neznatni i grozomorni -
postavljanje bombi u kasarne, prodavnice odeće, tržnice, kafiće nadBoja i restorane. Arej ih
nikada ne bi odobrio. Takvi napadi privlače previše pažnje za zanemarljivu dobit, i izazivaju
Zlatne da učine nešto da istrebe Sinove.
Slao sam poruke Igraču preko holokutije. I ništa. Samo ćutanje. Da nije umro? Ili je Arej
odustao od mene zbog ove nove bombaške strategije?
Plinije zeva: „Možda je Arej izmenio pristup. Prepreden vam je on.”
„Ako je Arej uopšte čovek”, veli Leton.
„Zanimljivo”, Avgust se naglo okreće, „zbog čega misliš da Arej nije muškarac?”
„Zbog čega pretpostavljamo da je muškarac? Mogao bi biti neka žena. Moglo bi se raditi
o skupini pojedinaca, koliko mi znamo, što bi u velikoj meri objasnilo neusaglašenu prirodu ovih
novih napada.” Leton se okreće prema meni uvlačeći me pogledom u razgovor: „Darou, šta ti
misliš?”
„Nemojte zbunjivati Daroa tako složenim pitanjima!”, Plinije krešti zaštitnički.
„Postavljajte mu jednostavna pitanja kako bi mogao da ih shvati.” Plinije mi upućuje jedan
krajnje sažaljiv osmeh saosećajno mi stežući rame. „Iza tih njegovih prijatnih osmeha, krije se
jedno pošteno, prosto stvorenje. Trebalo bi to i sami da znate.”
Samo stojim i trpim.
Okreće se od mene: „Nego, Letone, zaboravljate da smo kulturu Crvenih stvorili tako da
bude patrijarhalna. Njihov identitet kao naroda usredsređen je na čitav niz izvora koji zagovaraju
embrionsko teraoblikovanje Marsa. Telesno naporni, mučni zadaci koje obavljaju muškarci.
Zadaci koje ne dajemo njihovim ženama, čak ni kada su za njih sposobne, u skladu sa
stratifikacionim protokolom. Dakle, kao što vidite, to ne može biti žena, jer nijedan priprosti
Rđavac ne bi sledio ni muškarca ni ženu koji nikada nisu upravljali svrdloHvatom.”
Leton se prepredeno osmehuje: „Ukoliko je Arej uopšte Crveni.”
Plinije i Avgust se na to nasmeju. „Možda je neki poludeli Ljubičasti koji je svoju glumu
preneo na viši nivo”, objašnjava Plinije.
„Ili neki Bakarni špekulant kojem je dojadilo sređivanje poreskih izveštaja iz provincije”,
nadovezuje se Leton.
„Ne! Neki Opsidijan koji je, ako smem reći, konačno zaboravio na strah od tehnologije,
pa se usavršio u dovoljnoj meri da ume da koristi holoKameru?” Plinije se pljesne po nozi. „Dao
bih nekog od ovih mojih Ružičastih samo da vidim...”
23. „Gospodo moja, dosta je bilo”, Avgust ga preseca, lupkajući prstom po stolu. Plinije i
Leton razmenjuju osmehe, pa se okreću ka Avgustu. „Šta preporučuješ, Plinije?”
„Svakako”, Plinije se zakašljava. „Za razliku od njihove propagande i sajber napada, na
nasilje se može jednostavno odgovoriti. Radilo se o Areju ili ne, uzvratite im na prost način. Naše
istrebljivačke jedinice spremne su za taktičke napade na nekoliko terorističkih postaja za obuku
ispod Marsove površine. Trebalo bi odmah da napadnemo. Budemo li čekali, plašim se da će
vladarkini pretorijanci preuzeti sve u svoje ruke. A oni rođeni na Luni ne razumeju Mars. Sve će
uprskati.”
„Glupan čupa lišće. Grubijan seče stablo. Mudrac iskopava korenje.” Avgust zastaje na
tren. „To je Lorn O Arkos onomad rekao mome ocu. Čak je urezano u Dvorani sečiva u Novoj
Tebi. Napad na postaje za obuku neće doneti ništa osim što će holoMrežu ispuniti lepim slikama
eksplozija. Dosadile su mi političke igrice. Moramo da izmenimo pristup. Uz svaku novu bombu,
vladarka gubi strpljenje za moju upravu.”
„Vi upravljate Marsom”, kaže Leton. „A ne Venerom ili Zemljom. Naša planeta nije
mirna. Šta drugo može da očekuje?”
„Rezultate.”
„Šta vam je na umu, gospodaru?”, pita ga Plinije.
„Nameravam da zatrujem korenje Sinovima Areja. Hoću bombaše samoubice, a ne Sive.
Nađite mi najgadnije, najopasnije Crvene na Marsu, uzmite im porodice za taoce, i zapretite im
da ćete im pobiti sinove i kćeri ako im očevi ne učine kako im zapovedimo. Usmerite bombaše
samoubice na oblasti na površini s velikim brojem mladih kao i na dva rudnika po izboru. I bez
ženskih bombaša. Hoću društveni razdor. Da žene budu protiv nasilja.”
Kako je samo život tu jeftin. Sveden na reči u vazduhu.
„I gradske oblasti, takođe”, dodaje. „Ne samo Smeđe i Crvene rudare i poljoprivrednike.
Hoću i mrtvu decu Plavih i Zelenih po školama ili igralištima uz znak Sinova Areja. Pa, ćemo
onda videti da li će ostale Boje i dalje pevati prokletu pesmu one devojčure.”
Srce mi na tren zastaje. Eonina se pesma proširila dalje nego što je ona ikada sanjala,
nakon što je dospela do holoMreže i zatalasala čitav Sunčev sistem, podeljena više od milijardu
puta zahvaljujući anarhističkim hakerskim skupinama. Po ko zna koji put hvata me strah da ću
biti razotkriven. Neki Zlatni može da pretraži arhivu i otkrije da se Eonin muž takođe zvao
Darou. Međutim, čak se i ja jedva sećam tog žgoljavog bledunjavog momka. A što se tiče imena,
ne postoji prava arhiva s imenima podCrvenih. Meni je neki poluzvanični Bakarni birokrata bio
dodelio samo broj. L17L6363. Pri tom mu je L17L6363 bilo okačeno oko vrata sve dok nije
izdahnuo, nakon čega mu je telo ukrao nepoznati počinilac i, navodno, ga zakopao u dubokim
rudnicima.
„Nameravate da omrazite Crvene kod drugih Boja, pa da onda omrazite Sinove kod
Crvenih”, Plinije se smeška. „Gospodaru, ponekada se pitam šta ću vam uopšte ja.”
„Ne obraćaj mi se snishodljivo, Plinije. Obojica smo iznad toga.”
Plinije mu se naklanja: „Dakako, izvinjavam se, gospodaru.”
Avgust vraća pogled na Letona: „Šta se vrpoljiš kao neko kuće?”
„Brine me da bi to moglo sve još više da pogorša”, Leton se mršti više za sebe. „Sinovi
nam trenutno jesu smetnja. Ali teško da su nam najveća muka. Učinimo li tako, samo ćemo još
više potpiriti vatru. Što je još gore, bili bismo krivi koliko i sami Sinovi. Bili bismo teroristi.”
„Nema tu nikakve krivice”, Plinije usputno proverava podatke koji mu pristižu u digiblok.
„Pogotovo ne kada ste istovremeno i sudija.”
Leton nije zadovoljan odgovorom: „Gospodaru, naše preče pravo na vlast počiva na
činjenici da smo najvičniji u predvođenju čovečanstva. Mi smo Platonovi filozofski kraljevi. Cilj
24. nam je uspostavljanje reda. Obezbeđujemo stabilnost. A Sinovi su anarhisti. Njihov cilj su neredi.
To bi trebalo da upotrebimo kao svoje oružje. Ne da noću šaljemo Sive. Da šaljemo bombaše
među decu.”
„Trebalo bi da težimo višem cilju?”, pita ga Plinije.
„Tako je! Možda da osmislimo medijsku kampanju protiv Sinova. Darou, slažeš li se?”
Opet ne odgovaram. Sve dok vrhovni upravnik ne potvrdi moje prisustvo. On ne ceni
drskost i neumesnost sem ako nema korist od njih.
„Idealizam”, uzdiše Plinije, „divno ga je videti kod mladih, iako je pogrešan.”
„Gledaj da mi se ne obraćaš s visine, politiku!”, reži Leton, tražeći nepostojeći beleg
Nenadmašnih na Plinijevom podrugljivom licu.
„Plan bi trebalo da vam bude manje nasilan, vrhovni upravniče. To sam hteo da kažem.”
„Okrutnost”, Avgust ostavlja tu reč da lebdi u vazduhu, „niti je loša, niti je dobra.
Naprosto jedna imenica, odnosno delovanje u ovom slučaju. Ono što moraš razmotriti jeste
priroda tog delovanja. Da li je dobro ili loše zaustaviti teroriste koji dižu nevine u vazduh?”
„Pretpostavljam da je dobro.”
„Pa šta je onda bitno koje metode koristimo ukoliko povredimo manje nevinih nego što bi
oni ako im dopustimo da i dalje postoje?” Avgust ukršta dugačke prste. „Ali ovo vam u biti i nije
filozofsko pitanje. Već političko. Sinovi Areja ne predstavljaju nam pretnju. Nimalo. Oni su samo
oružje naših političkih neprijatelja, pre svega Belona, koje oni koriste kao opravdanje za tvrdnju
da ne umem da upravljam Marsom.”
„Ti kovrdžavci već gledaju kako da mi oduzmu upravništvo. Kao što znate, jedino
vladarka ima moć da me ukloni s položaja, čak i bez glasanja u senatu. Ukoliko tako poželi, može
da prepusti Mars nekoj drugoj porodici - Belonama, našim saveznicima Julijevcima, čak i nekoj
nemarsovskoj porodici. Ali niko od njih ne bi vladao Marsom onako delotvorno kao ja. A kada je
Mars pod delotvornom upravom, svi imaju koristi - i niži i viši staleži. Ja nisam despot. Ali otac
mora da ćušne svoju decu po ušima ako vidi da pokušavaju da spale kuću: ako moram da pobijem
par hiljada njih zarad većeg dobra, da bi helijum 3 i dalje doticao, i da bi građani ove planete
nastavili da žive u nezaraćenom svetu, onda ću tako i učiniti.
„Što nas dovodi do Daroua O Andromeda.” Njegove se hladne oči okreću ka meni, tek što
su naredile smrt hiljadu nevinih ljudi, te ne mogu a da se ne trgnem, dok u meni nadire duboka
mržnja. Uljudno i s poštovanjem se naklanjam.
„Pozvali ste me, gospodaru?”
„Jesam, i biću kratak. Predstavljao si veliki rizik kada sam te doveo s Instituta i stavio te u
svoju službu. To i sam znaš?”
„Znam.”
„Smatram da ti je učinak zadovoljavajući, a tvoje suparništvo s Kasijem O Belonom
zabavno mi je na neki školski način. Međutim, krvna zavada između vas postala je”, baca pogled
ka Pliniju, „opterećujuća za moje interese, i privredne i političke. Pozamašni su prihodi izgubljeni
zbog povećanja tarifa u Središtu, gde se kriju Belonine pristalice. Porodice se kolebaju u svojoj
obavezi da ispune trgovačke ugovore sklopljene pre mnogo godina. Stoga sam, kao čin pomirenja
između zavađenih strana, rešio da prodam tvoj ugovor drugoj porodici.”
Drhtim u sebi.
„Gospodaru...”, pokušavam da se ubacim. Tako nešto ne sme da se dogodi. Skine li me s
mog položaja, biće bačene gotovo tri godine vrednog rada. „Ako smem da...”
„Ne smeš.” Otvara neku fioku i opušteno baca parče mesa svom lavu. Lav čeka da Avgust
prvo pucne prstima pre nego što će početi s jelom. „Odluku sam doneo još pre mesec dana. Nema
svrhe da me odgovaraš. Nisam ti ja Živosrebrni koji pregovara oko cene litijuma. Plinije...”
25. „Pojedinosti su poprilično jednostavne, Darou. Pa vam neće biti teško da ih shvatite.”
Plinije uopšte ne skida pogled s mene. „Vrhovni upravnik bio je krajnje velikodušan i pravedan
unapred vas obaveštavajući o raskidu, kao što je i navedeno u vašem ugovoru.”
„U mom ugovoru piše da ću o raskidu biti obavešten šest meseci unapred.”
„Ako se sećate paragrafa broj osam, potparagrafa C, odredbe broj četiri, obaveštenje
dobijate šest meseci unapred, sem ako se poneseš nedostojno kopljonoše... uvažene porodice
Avgusta.”
„Je li ovo neka šala?”, gledam u Letona i Avgusta.
„Pa, da li se smejemo?”, pita me Plinije usiljeno. „Ne? Čak se i ne osmehujemo.”
„Među svim kopljonošama, bio sam drugi na Akademiji! Ti čak nisi uspeo ni da prođeš
na Institut.”
„Oh, pa ne radi se o tome. Bili ste vi dovoljno.... dobri.”
„Nego?”
„Radi se o vašem neprekidnom pojavljivanju u emisijama na holoKutiji.”
„Ali ja nikada nisam bio na holoKutiji! Čak je i ne gledam!”
„Ma, hajte molim vas. Pa vi uživate u svojoj popularnosti. Iako vas ismevaju, svetla su
stalno uperena u vas čime sramotite ovu porodicu. Imamo uvid u istoriju pretraživanja na vašem
digibloku. Vidimo mi kako se ogledate u holoKutiji kao da je ona vaše lično ogledalo. Još se šire
i priče o vama i kćerci vrhovnog upravnika...”
„Mustang je na dvoru na Luni!”
„Zasigurno pod vašim podsticajem. Da li ste je zamolili da se pridruži vladarkinom
dvoru? Ili je sve to deo vaših namera da odvojite kćerku od oca?”
„E, sad si ga baš izvrnuo naglavačke, Plinije!”
„I škodite prezimenu Avgusta. Pa ona vaša čarka s Belonama na kupalištu koje je mesto
za odmor i opuštanje. Mi tako nešto ne odobravamo.”
Ne znam čak ni šta bih mu rekao. Sve izmišlja. Utemeljio je sve u stvarnosti kako bi
izgradio priču, ali baca mi laži pravo u lice samo da bi dokazao da sam mu u šaci.
Plinije nastavlja: „Do okončanja vašeg ugovora doći će za tri dana.”
„Za tri dana”, ponavljam.
„U međuvremenu ćete poći s nama na površinu Lune, gde ćete ostati u rezidenciji koja je
obezbeđena porodici Avgusta tokom samita, mada od ovoga trenutka više niste kopljonoša ove
porodice. Ne predstavljate vrhovnog upravnika i ne smete koristiti njegovo ime kako biste
obezbedili pristup određenim ustanovama, ili da biste se omileli mladim gospama ili mladoj
gospodi, niti ga smete koristiti u hvalisanju, obećanjima ili pretnjama. Zvanični digiblok biće
vam oduzet. Vaše kopljaničke identifikacione šifre već su povučene, pri čemu se od vas očekuje
da prekinete bilo kakvo učešće u svim poduhvatima na koje ste pre ovoga bili raspoređeni.”
„Bio sam raspoređen jedino na graditeljske projekte.”
Plinijeve usne šire se u osmeh kao u nekog gmizavca: „Onda vam ova promena neće
teško pasti.”
„Kome me prodajete?”, uspevam nekako da izustim. Avgust me je već odbacio i više me
ne gleda u oči. Mazi svoga lava. Pomislio bi čovek da uopšte i nisam u istoj prostoriji. Leton zuri
u pod. Neprijatno mu je. Mnogo je plemenitiji od ove lakrdije, ali Avgust je hteo da vidi sve ovo
da bi naučio kako se odstranjuje natrula grana.
„Niste vi na prodaju, Darou. Uprkos vašem poreklu, očekivao bih da znate gde vam je
mesto. Nismo mi Ružičasti ili Opsidijani da nas prodaju poput robija. Vaše će usluge biti iznete
na aukciju”, kaže Plinije.
„Pa to vam je ista prokleta stvar!”, sikćem. „Odbacujete me. Ko god da kupi moje usluge,
26. ne može me zaštititi od Belona. Ta će me kovrdžava kopilad uloviti i ubiti. Jedini razlog zašto to
nisu učinili još pre dva meseca jeste to što...”
„To što ste bili predstavnik Avgusta?”, pita me Plinije. „Ali vama vrhovni upravnik ništa
ne duguje, Darou. Da niste nešto pogrešno shvatili? Štaviše, vi dugujete njemu! Nije jeftino štititi
vas. Košta nas to mnogih mogućnosti, ugovora, trgovine. A trošak je postao prevelik. Moraju nas
doživeti kao zagovornike mira s Belonama. Vladarka želi mir. A vi? Vi ste izvor trvenja, trn
ispod našeg sedla, da se tako izrazim, bojno oruđe. A mi ćemo sada sablju pretopiti u raonik.”
„Ali tek nakon što mi njome odsečete glavu.”
„Darou, nemojte nas moljakati!”, Plinije uzdiše. „Pokažite malo čvrstine, mladiću. Vaše
vreme kod nas jeste isteklo, ali posedujete srčanost. Posedujete snagu mladog čoveka. Sad lepo
ispravite tu vašu kičmu i odlazite odavde dostojanstveno kao pravi Zlatni koji zna da je dao sve
od sebe.” Ismeva me pogledom. „Što bi značilo da smesta morate da napustite ovaj ured. Odmah,
mladi gospodine, pre nego što vas Leton izbaci napolje i ispraši vam to vaše prezategnuto dupe.”
Zurim u vrhovnog upravnika.
„Ovako me vi vidite? Kao nekog balavca kojeg možete poslati u ćošak?”
„Darou, bilo bi najbolje da...”, Leton otpočinje.
„Vi ste taj koji je nas saterao u ćošak”, odgovara Plinije spuštajući mi ruku na rame. „Ako
se brinete da nećete primiti otpremninu, hoćete. Dovoljno novca da...”
„Poslednji put kada me je neki od lakeja vrhovnog upravnika taknuo, zario sam mu nož u
mali mozak. I to šest puta.” Gledam ga kako hitro povlači ruku. Ispravljam ramena. „Ja ne
odgovaram tamo nekom Ružičastom džukcu bez ožiljka. Ja sam ti Nenadmašni Obeleženi!
Vrhovni primus 542. klase Marsovog Instituta. Odgovaram jedino vrhovnom upravniku Marsa.”
Pokušavam da zakoračim prema Avgustu, ali Leton odmah zauzima odbrambeni stav. Svi
dobro pamte moju preku narav. „Smestili ste Julijana O Belonu naspram mene na probi,
gospodaru.” Prostreljujem ga plamtećim pogledom: „Ubio sam ga tamo za vas. Ratovao sam
protiv Karna za vas. Držao sam i svoja usta, i usta mojih ljudi, zatvorena i zapečaćena nakon što
ste pokušali da kupite sinu pobedu na Institutu.” Leton se na to trže. „Izmenio sam snimke.
Dokazao sam se boljim od vaših krvnih naslednika. A vi sada, gospodaru, kažete da sam vam
smetnja.”
„Ti jesi Nenadmašni Obeleženi”, slaže se vrhovni upravnik, proučavajući podatke na
svom radnom stolu. „Ali bez sredstava. Porodica ti je pomrla. Nisu ti ostavili nikakve posede,
nikakav izvor prihoda, nikakav upravni položaj. Sve im je oduzeto kada je došlo vreme da im se
naplate dugovi, uključujući tu i njihovu čast. Čuvaj te mrvice koje si dobio od boljih od sebe.
Pamti usluge koje si napabirčio.”
„Mislio sam da vi više cenite dela, a ne zvanja. Gospodaru, Mustang vas je napustila.
Nemojte pogrešiti tako što ćete i mene odstraniti.”
Najzad diže glavu kako bi me pogledao. Oči su mu neljudske, kao da pripadaju nečemu
drugom - nekoj nedokučivoj, neosetljivoj proračunatosti potpirenoj čudovišnom, neljudskom
gordošću. Gordošću koja seže dalje od njega, koja seže sve do čovekovih prvih nesigurnih koraka
u svemiru. Gordost desetak pokoljenja očeva i dedova, sestara i braće slila se u jedno vispreno,
savršeno obličje koje ne trpi poraze, i ne priznaje mane.
„Moji su te neprijatelji ponizili, a samim tim su ponizili i mene, Darou. Rekao si mi da
ćeš pobediti. Ali si potom izgubio. A to sve menja.”
27. 5
VEČERA
Uskoro ću umreti.
Tu misao nosim u sebi dok nam se putnički brod odvaja od Avgustovog admiralskog i
kreće kroz armadu Skiptar. Sedim među kopljanicima, mada nisam jedan od njih. A oni to znaju.
Zato i ne razgovaraju sa mnom. Kakvu god sponu da uspostave sa mnom, ona sada više nije
bitna. Nemam nikakav politički kapital. Čujem kako Taktu nude da se kladi u koliko ću dugo
opstati bez Avgustove zaštite. Jedan kopljonoša kaže tri dana. Takt se žestoko raspravlja s njim,
iskazujući opseg svoje odanosti koju sam zaradio od njega na Institutu.
„Deset dana”, objavljuje. „Bar deset dana.”
Upravo je on bio lansirao kapsulu za spašavanje bez mene. Oduvek sam znao da njegovo
prijateljstvo nije bezuslovno. A ta me rana ipak izjeda, produbljujući u meni usamljenost koju ne
umem ni da izrazim. Usamljenost koju sam uvek osećao među Zlatnima, ali naterao sam sebe da
je zaboravim. Nisam jedan od njih. Stoga ćutke sedim, zureći kroz prozor dok prolazimo pokraj
okupljene flote i čekamo da se Luna pojavi pred nama.
Ugovor mi ističe u završnoj večeri samita na kojem se sve vladajuće porodice okupljaju
na Luni kako bi pretresle sva važna i sva nevažna pitanja. To je taj prostor od tri dana tokom
kojeg moram da poboljšam ugled kako bi drugi pomislili da me je vrhovni upravnik potcenio i da
sam zreo za regrutaciju. Ali kolika god da mi je vrednost, ipak sam ukaljan. Neko me je imao da
bi me zatim odbacio. Ko bi poželeo nešto već iskorišćeno?
Takva mi je sudbina. Uprkos licu i veštinama Zlatnog, ipak sam samo roba. Prosto mi
dođe da iščupam krvavo znamenje sa sebe. Ako ću već biti rob, da bar izgledam kao rob.
A da sve bude još gore, raspisana je cena za moju glavu. Ne zvanično, naravno. Ipak je to
nezakonito, pošto nisam državni neprijatelj. Ali je zato moj neprijatelj mnogo gori.
Mnogo svirepiji od bilo kakve vlade. Žena koja je poslala Karna i Kegni na Akademiju.
Kažu da svake noći otkad sam Julijanu oduzeo život tokom probe njegova majka, Julija O
Belona, seda za dugačak sto u glavnoj dvorani njene porodice na padinama planine Olimp,
čekajući da podigne polukružni poklopac srebrnog poslužavnika koji joj donose Ružičaste sluge.
Svake noći stiže joj prazna tacna. I ona svake noći tužno uzdiše, zagledajući svoju golemu
porodicu za stolom, da bi im po ko zna koji put ponovila iste osvetoljubive reći: „Očito je da me
ne volite. Da me volite, tu bi sada ležalo jedno srce da utoli moju glad za osvetom. Da me volite,
ubica mog dečaka ne bi više disao. Da me volite, moja bi porodica poštovala čast svoga brata. Ali
ne volite me. Ne volite ni njega. Ne volite nikoga. Šta sam to učinila da zaslužim mržnju svoje
porodice?” Mnogobrojne Belone potom gledaju kako glava njihove porodice ustaje iz stolice, tela
okopnelog od gladi i koje se održava jedino na mržnji i osveti, i potom ćutke posmatraju kako
napušta odaju, više kao utvara nego kao žena.
Jedino što je moje srce držalo podalje od njenog poslužavnika jesu oružje, novac i ime
vrhovnog upravnika. Politika, koju najviše mrzim, omogućavala mi je da još uvek dišem.
Međutim, za tri dana ta će zaštita pasti u zaborav, a mene će štititi jedino lekcije koje su mi moji
nastavnici preneli.
„Sigurno će doći do dvoboja”, veli jedan od kopljonoša. Pa, potom glasnije: „To ne može
da odbije, a da sačuva čast. Pogotovo ako mu ga lično Kasije ponudi.”
„Stari ti Kosač ima još trikova u rukavu”, kaže Takt. „Možda nisi bio prisutan, ali nije ti
on ubio Apolona osmehom.”
„Koristio si britvu, je li tako, Darou?”, pita me neki drugi kopljanik podrugljivim tonom.
28. „Nisam te video na mačevalištu u poslednje vreme.”
„Pa, nisi ga nikada tamo video”, veli treći, „on ti izbegava ono u čemu nije dobar, jelte?”
Rok se besno vrpolji pokraj mene. Spuštam mu ruku na podlakticu, pa se polagano
okrećem ka kopljaniku koji me je uvredio. Viktra sedi iza njega i dokono posmatra čitav taj
prizor.
„Ne bavim se mačevanjem”, kažem.
„Ne baviš se, ili ne umeš?”, pita neko smejući se.
„Ostavite ga na miru. Časovi mačevanja britvom su skupi”, primećuje Takt.
„Je li tako, Takte?”, pitam ga.
Krevelji se: „Pa daj, samo te malo zafrkavam. Šta si tako prokleto ozbiljan. Nekada si bio
spremniji za šalu.”
Rok govori nešto Taktu zbog čega se ovaj namrgođeno okreće, ali ne čujem šta. Postao
sam samo uspomena na stare dane u kojima se igra Zlatnih činila mnogo lakšom. Šta se
promenilo? Mustang.
„Ti si iznad svega ovoga”, došapnula mi je dok smo se opraštali pred moj odlazak na
Akademiju. Suze su joj navrle na oči, mada joj glas nije zadrhtao: „Ne moraš biti ubica. Ne
moraš se priklanjati ratovanju.”
„A šta mi drugo preostaje?”, pitao sam je.
„Ja. Ja ti preostajem. Ostani zbog mene. Ostani zbog onoga što može da se desi. Na
Institutu si stvorio sledbenike od momaka i devojaka koji nikada pre toga nisu spoznali odanost.
Odeš li na Akademiju, napustićeš sve to da bi bio vojskovođa moga oca. A ti to nisi. To nije ni
onaj čovek kojeg sam...”, nije se okrenula, ali joj se izraz lica promenio kada su joj reči odlutale
pre nego što će čvrsto stisnuti usne.
Ljubav? Možemo li tako nazvati ono što smo imali u godini nakon Instituta?
Ako je tako, reč joj je zapela u grlu, jer znala je, kao što sam znao i ja, da joj nisam dao
celog sebe. Nisam s njom podelio sve što jesam. Pohlepno sam čuvao tajne za sebe. A i kako bi
neko poput nje, neko ko toliko ceni sebe, mogao da se ogoli pred nekim i pruži srce čoveku koji
joj malo toga vraća? Stoga je sklopila te njene zlatne oči, tutnula mi britvu u ruke, i rekla mi da
idem.
Ne krivim je. Odabrala je politiku, upravništvo, mir, jer smatra da je to potrebno njenom
narodu. Ja sam odabrao sablju, jer je ona potrebna mom narodu. Neka me neobična praznina
ispunjava pri pomisli da sam njoj bio dovoljan takav kakav jesam, a Eoni nikada nisam. Rok je
bio u pravu. Odgurnuo sam je od sebe.
Sevrona nisam. Pitao sam ga želi li da ga rasporede pokraj mene, ali je najednom poslat
na Pluton da zajedno s većinom Urlikdžija štiti daleke gradilačke poduhvate od napada sitnih
gusara. Sada naslućujem da je Plinije bio umešan u to.
Nikada se nisam osećao usamljenije na svom putu.
„Nećeš ostati napušten”, veli Rok, naginjući se k meni. „Druge će te porodice želeti za
sebe. Ne daj Taktu da ti se poigrava umom. Belone neće krenuti na tebe.”
„Naravno da neće”, lažem ga, ali ipak može da predoseti strah u meni.
„Darou, nasilje nije dopušteno u Citadeli. Pogotovo ne krvne zavade. Čak su i dvoboji
nezakoniti, sem ako ih ne odobri lično vladarka. Prosto ćeš se držati Citadele dok ne nađeš novu
porodicu, i sve će biti u redu. Iskoristi vreme koje imaš, obavi sve što moraš, i za godinu dana će
se vrhovni upravnik osećati glupavo kada se uzdigneš pod tuđim pokroviteljstvom. Prema vrhu ti
ne vodi samo jedan put. Upamti to, brate.”
Steže mi rame.
„Znaš da bih zamolio majku i oca da se nadmeću za tebe na aukciji... ali neće protiv
29. Avgusta.”
„Znam.” Mogli bi da potroše milione i milione na ugovor i da i ne primete trošak, ali
Rokova majka ne sedi u senatu već dvadeset godina zato što je velikodušna. U senatu je povezana
s Avgustovim ljudima. Radi kako on kaže.
„Biću dobro. U pravu si”, kažem mu dok nam se Luna pojavljuje u prozoru i utišava
poslugu istovremeno me ispunjavajući jezom. Zemljin grad-mesec. Sateliti u orbiti i razne
instalacije okružuju je poput čeličnog anđeoskog oreola obavijenog oko ćilibarne lopte ispružene
ka suncu. „Biću dobro.”
30. 6
IKAR
Spuštamo se blizu Citadele. Vlažni, zagađeni vetar savija visoko drveće pokraj sletilišta.
Graške znoja brzo mi se pojavljuju iznad visoke kragne. Već mi se ne dopada ovo grozno mesto.
Uprkos činjenici da smo sleteli na područje Citadele, koje se nalazi daleko od najbližih gradova
okruženo šumama i jezerima, vazduh kao da me štipa, lepeći mi se za pluća.
Na horizontu, tik iza šiljatih kula zapadnog univerzitetskog naselja Citadele, lebdi Zemlja,
naduta i plava, podsećajući me da sam daleko od doma. Ovde je sila teže manja nego na Marsu,
svega jedna šestina Zemljine, pa se osećam nelagodno i nespretno. Dok hodam, imam osećaj da
lebdim. Mada mi se usaglašenost pokreta brzo vraća, telo mi deluje bestežinski uz neki čudan
klaustrofobičan osećaj.
Neka druga letelica spušta se severno od nas.
„Biće da se radi o Beloninoj srebrnoj boji”, kaže Rok smireno škiljeći naspram sutona.
Osmehujem se.
Baca pogled prema meni: „Šta je?”
„Samo sam zamislio šta bi bilo da mi je sada na raspolaganju jedna pulsirajuća granata.”
„Pa to je baš... lepo s tvoje strane.” Nastavlja dalje. Polazim za njim, zadržavajući pogled
na letelici. „Inače, baš volim sutone na Luni. Kao da smo u Homerovom svetu. S nebom u vreloj
nijansi tek iskovane bronze.”
Iznad nas, daleko nebo stapa se s tamom u dugom zalasku sunca. Za dve nedelje, na ovom
delu meseca više neće biti dnevnog svetla. Dve nedelje noći. Raskošne svemirske jahte krstare u
smiraju ovog čudnog dana, dok vitki paraKrilci, sa svojim Plavim pilotima, jezde u patroli poput
palica sastavljenih od krhotina abonovine.
Jedna šestina teže dopušta Lunorocima da grade šta im srce ište. A grade jošte kako.
Podalje od područja Citadele, horizont je oivičen kulama i gradskim krajolicima. LebdiStaze se
pružaju posvuda kako bi građani s lakoćom mogli da se provlače kroz vazduh. Čitava mreža
stepeništa širi se između visokih kula poput bršljana, povezujući nebesa s paklom siromašnih
četvrti. Po njima na hiljade ljudi i žena gmile poput mrava po puzavicama, dok patrolni jednosedi
Sivih zuje okolo glavnih ulica.
Porodici Avgusta dodeljena je vila ugneždena među trideset jutara borove šume u okviru
Citadele. Lepa je to građevina u moru druge lepote na ovom otmenom mestu. Ima bašti, stazica,
vodoskoka isklesanih u kamenu u obliku krilatih dečačića. Sve tako neke površne stvari.
„Jesi li za jednu rundu kravata?”, pitam Roka, klimajući glavom prema vežbalištu pokraj
vile. „Da skrenemo misli?”
„Ne mogu”, Rok se trže, sklanjajući se s puta ostalim kopljanicima i njihovim slugama
koji ulaze u vilu. „Moram da prisustvujem konferenciji o kapitalizmu u upravljačkom dobu.”
„Ako ti se baš toliko drema, siguran sam da krevete imaju i u vili.”
„Šališ se? Regul Ag San drži glavni govor.”
Zviznem na to: „Živosrebrni glavom i bradom? Znači saznaćeš kako da pretvoriš šljunak
u dijamante? Čuo si da se priča da poseduje ugovore dva viteza Olimpa?”
„Nisu to samo priče. Bar koliko moja majka tvrdi. Što me podseti na nešto što je Avgust
kazao vladarki tokom njenog krunisanja. Čovek nikada nije premlad da ubije, nikada premudar,
nikada prejak, ali zato može biti prebogat.”
„To ti je rekao Arkos.”
„Ne, siguran sam da se radilo o Avgustu.”
31. Odmahujem glavom: „Proveri činjenice, brate. To ti je rekao Lorn O Arkos, a vladarka
mu je uzvratila sa: Zaboravljate, Viteže Gneva, da sam ja žena.”
Arkos je, bar među mojim pokolenjima, više mit nego čovek. Iako se sada uglavnom
povukao, više od šezdeset godina bio je vodeći mač Marsa i Vitez Gneva. Nenadmašni vitezovi iz
čitave Zajednice nudili su mu tapije na mesece samo da ih bar nedelju dana podučava njegovom
obliku kravata, takozvanom „vrbovitom načinu”. Upravo mi je on poslao prsten sa sečivom kojim
sam usmrtio Apolona, da bi mi zatim ponudio i položaj u svom domaćinstvu. Odbio sam ga
odabravši Avgusta umesto tog starca.
„Zaboravljate, da sam ja žena”, Rok ponavlja. Obožava te priče o njihovom carstvu, isto
koliko ja obožavam priče o žeteocu i dolu. „Pričaćemo kad se vratim. Pritom ne mislim na naše
uobičajeno ćaskanje.”
„Hoćeš reći da mi nećeš naglabati o nekoj tvojoj simpatiji iz detinjstva, pa se napiti vina i
pesnički lupetati o liniji Kvininog osmeha i lepoti starih etrurskih grobalja pre nego što zaspiš?”,
pitam ga.
Zajapurio se, ali ipak spušta ruku preko srca: „Časna reč.”
„Onda ponesi flašu nekog suludo skupog vina, pa ćemo pričati.”
„Doneću tri.”
Posmatram ga kako odlazi pogleda hladnijeg od mog osmeha.
Još je nekoliko kopljanika otišlo na konferenciju s Rokom. Ostali se odmaraju dok
jedinice Sivih iz Avgustovog obezbeđenja pročešljavaju posed. Opsidijanski telohranitelji prate
Zlatne poput senki. Ružičasti elegantno pristižu u vilu u neprekidnom nizu, pozvani u baštu
Citadele od članova osoblja vrhovnog upravnika, kojima je dojadilo putovanje pa traže malo
razonode.
Jedan od Citadelinih Ružičastih poslužitelja vodi me u moju sobu. Počinjem da se smejem
kada stignemo do nje. „Verovatno se radi o nekoj grešci”, kažem mu razgledajući maleni sobičak
s kupatilom i garderobom. „Nisam metla.”
„Ne razum...”
„On ti nije metla, pa samim time neće stati u ovaj špajzi”, kaže mu Teodora stojeći u
vratima iza nas. „Nije dostojno njegovog položaja.” Osvrće se oko sebe prezrivo njuškajući
prćastim nosem. „Ovo ne bi moglo da posluži ni kao garderoba za moju odeću na Marsu.”
„Ovo vam je Citadela. A ne Mars”, poslužitelj svojim ružičastim očima zapaža bore na
Teodorinom ostarelom licu. „Tu nema dovoljno prostora za beskorisne stvari.”
Teodora mu se slatko osmehuje, te pokazuje na drvo od kremena roze boje koje mu je
zakačeno za grudi. „To bih i ja rekla! Nego, je li to crni jablan baštenske Driope?”
„Pretpostavljam da ga prvi put vidite”, kaže nadmeno pre nego što će se okrenuti prema
meni. „Ne znam kako su vam odgojili Ružičaste u Vrtovima Marsa, dominuse, ali na Luni bi vaša
robinja trebalo više da se potrudi kako ne bi delovala toliko usiljeno.”
„Svakako, baš sam nekulturna”, izvinjava se Teodora. „Samo mi se učinilo da možda
poznaješ nastojnicu Karenu.”
Poslužitelj zastaje: „Nastojnicu Karenu...”
„Zajedno smo odrasle u Vrtovima. Kaži joj da je Teodora pozdravlja i da bi je posetila
ako ima vremena.”
„Vi ste jedna od Ruža?”, lice mu pobeli poput čaršava.
„Bila sam. Sve latice jednom moraju da otpadnu. Ali reci mi kako se zoveš, baš bih htela
pred njom da pohvalim tvoju gostoprimljivost.”
Gunđa nešto prilično nečujno, te odlazi, dublje se poginjući pred Teodorom nego preda
mnom.
32. „Jesi li se zabavila?”, pitam je.
„Uvek prija kada protegneš koji mišić. Čak i ako ti se sve ostalo otromboljilo.”
„Izgleda da se moja karijera završava tamo gde je tvoja počela”, potišteno se osmehujem,
te prilazim holoEkranu koji stoji pokraj kreveta.
„Ja ne bih na vašem mestu”, kaže mi.
Grizem donju usnu, što je naš tajni znak za uređaje za prisluškivanje.
„I to svakako, ali holoMreža nije... mesto koje u ovom trenutku želite da vidite.”
„Šta sad pričaju o meni?”
„Pitaju se gde ćete biti pokopani.”
Nemam vremena da joj odgovorim, pošto mi nečiji prsti kucaju po vratima.
Odlazim za Viktrinom Ružičastom do zasebne terase u njenim odajama. Ispostavlja se da
je sama njena kada duža od mog kreveta.
„Nije pravedno”, čuje se neki glas iza lavandinog drveta belog poput slonovače. Okrećući
se, zatičem Viktru kako se poigrava krunastim trnjem nekog žbuna. „Što te otpuštaju kao da si
neki Sivi plaćenik.”
„A otkad je to tebi stalo šta je pravedno, a šta nije, Viktra?”
„Moramo li uvek da se makljamo?”, pita me. „Dođi, sedi pored mene.” Čak i uz ožiljke,
po kojima se razlikuje od sestre, njena izdužena prilika i blistavo lice zaista nemaju mane.
Sedi i puši neko skupoceno pušilo koje miriše na zalazak sunca nad posečenom šumom.
Krupnije je građe od Antonije i viša je, i čini se kao da je nastala taljenjem, kao kada se vrh
koplja nakon topljenja hladi ne bi li poprimio svoj šiljati oblik. U očima joj treperi ozlojeđenost.
„Ja ti ne mogu biti dalje od neprijatelja, Darou.”
„Pa šta si mi onda? Prijatelj?”
„Pa, čoveku u okolnostima poput tvojih svakako ne škodi pokoji prijatelj, zar ne?”
„Radije bih imao desetak Mrljavih za telohranitelje.”
„Ko ti još ima para za tako nešto?”, smeje se.
„Ti imaš.”
„Dobro, ali oni te ne bi zaštitili od tebe samog.”
„Ipak me više brinu Belonine britve.”
„Brinu? Jesam li ti zabrinutost videla na licu dok smo se spuštali?” Dopušta da joj se
veseli uzdah otme s usana. „Zanimljivo. Ja sam, znaš, mislila da se radi o jezi. O prestravljenosti.
Svim onim krajnje uznemirujućim stvarima. Pošto znaš da će ti ovaj mesec biti grob.”
„Eto, tebe opet! Mislio sam da se više ne makljamo”, kažem.
„U pravu si. Ali naprosto si mi nekako čudan. Ili mi je, bolje reći, tvoj izbor prijatelja
čudan.” Prilazi mi, kako bi sela ispred mene na rub vodoskoka. Vuče pete po izgrebanom
kamenu. „Mene si oduvek držao na odstojanju, dok si Takta i Roka privijao uz sebe. Razumem za
Roka, mada je mek kao puter. Ali Takta? To ti dođe kao da čistiš zube gujom očekujući da te ne
ujede. Misliš da ti je prijatelj zato što je bio jedan od tvojih ljudi na Institutu?”
„Prijatelj?”, smejem se pri samoj pomisli na to. „Nakon što mi je Takt ispričao kako su
mu braća polomila omiljenu violinu kada je bio mali, rekao sam Teodori da potroši polovinu s
mog računa u banci na neku Stratovarijusovu violinu u Živosrebrnovoj aukcijskoj kući. Takt mi
se nije čak ni zahvalio. Ispalo je kao da sam mu dao neki kamen. Pitao me je šta će mu. Rekoh
mu - Da sviraš na njoj. Pitao me je zbog čega. Zato što smo drugovi. Ponovo je bacio pogled na
nju, pa se samo udaljio. Dve nedelje kasnije otkrio sam da ju je prodao kako bi novac potrošio na
Ružičaste i droge. Nije on meni prijatelj.”
„On ti je ono šta su braća od njega stvorila”, primećuje oklevajući kao da se premišlja da
li da podeli sa mnom ono što zna. „Šta misliš da li je ikada primio nešto a da neko nije nešto
33. želeo zauzvrat? Bilo mu je neprijatno.”
„A šta misliš zašto sam obazriv s tobom?”, naginjem se bliže njoj. „Zato što uvek nešto
hoćeš, Viktra. Isto kao i sestra ti.”
„Ah. I mislila sam da se opet radi o Antoniji. Uvek mora nešto da pokvari. Još otkad je ta
vučica progrizla svoj put iz majčine utrobe i ušla u ljudsku odeću. Dobro je što sam se rodila
prva, inače bi me još i zadavila u kolevci. A pri tom mi je samo polusestra. Očevi nam nisu isti.
Majka nije videla smisao u monogamiji. Znaš da se Antonija čak predstavlja kao da je Severova
umesto Julijanka, samo da bi nasekirala majku. Derište jedno pakosno. A onda još i meni prikače
njen nemoral. Smešno!”
„Zašto pričaš sa mnom, Viktra? Ne mogu ništa da učinim za tebe. Nisam više na položaju.
Ničim ne upravljam. Nemam novca. Nemam više ni reputaciju. Ništa što ima vrednost.”
„Oh, pa vredne su meni i neke druge stvari, dušo. Ali reputaciju vala imaš. Plinije se
pobrinuo za to.”
„Dakle, ipak jeste imao udeo u širenju tračeva. Mislio sam da je Takt razvezao jezik.”
„Udeo? Darou, on vodi rat protiv tebe još otkad si klekao pred Avgusta.” Smeje se:
„Možda čak i pre toga. Savetovao je Avgustu da te odmah ubije na licu mesta, ili da ti bar sudi
zbog ubijanja Apolona. Zar nisi znao?” Odmahuje glavom pred mojim bledim pogledom.
„Činjenica da ovo tek sada uviđaš samo još više dokazuje koliko si nespreman za ovu igru. I zbog
toga ćeš stradati. Zato i pričam s tobom. Više bih volela da radiš nešto drugo umesto da se duriš u
onoj tvojoj grozomornoj sobi. U suprotnom, Kasije O Belona ima da dođe ovamo s nožem, pa će
ti ga zabiti tačno tu...”, prelazi mi svojim dugim noktom po grudima ocrtavajući mi srce, „... kako
bi majci pružio prvi pravi obrok posle nekoliko godina.”
„I šta predlažeš?”
„Nemoj više da izigravaš kučkicu”, osmehuje se, pružajući mi neku digiTraku. Gunđajući,
prihvatam jedan kraj tanane metalne trake, ali je ona i dalje drži vukući me ka rubu vodoskoka,
tačno između svojih nogu. Rastvara usne i prelazi jezikom preko njih prelazeći mi pogledom po
licu sve do očiju u pokušaju da podstakne iskre u njima. Ali ja ih nemam za nju. „Prestani da
gubiš vreme.” Uzdahnuvši mačkasto, pušta digiTraku. Prevlačim je preko svog digiBloka, na šta
mi se reklama za neku gostionicu pojavljuje na ekranu.
„Ovo nije u okviru Citadele”, kažem.
„Pa?”
„Pa, ako pođem tamo, otvaram sezonu lova na sopstvenu glavu.”
„Pa, onda nemoj nikom da oglašavaš da ćeš da ideš.”
Odmičem se: „Koliko te plaćaju?”
„Misliš da je ovo neka nameštaljka!”
„Jeste li?”
„Nije.”
„Kako da znam da govoriš istinu?”
„Većina ljudi ne može sebi da priušti istinu. Ja mogu.”
„Ah, tako je. Zaboravio sam. Ti nikad ne lažeš.”
„Ja sam ti Julijanka.” Polagano ustaje dok je bes obavija poput britve. „Porodica mi ima
takav trgovinski obrt da bi mogla da pokupuje čitave kontinente. Ko bi mogao sebi da priušti da
kupi moju čast? Ukoliko... jednoga dana postanem tvoj neprijatelj, kazaću ti. A kazaću ti i zašto.”
„Svi su iskreni dok ih ne uhvatiš u laži.”
Smeje se promuklo, čineći da se osećam sitnim i nezrelim i podsećajući me da je sedam
godina starija od mene. „Pa, ti onda ostani tu gde jesi, Kosaču. Uzdaj se u sudbinu. Uzdaj se u
prijatelje. Skrivaj se tu dok ti neko ne kupi ugovor, i moli se da to nisu uradili kako bi te poslužili
34. Belonama poput pečenog prasenceta.”
Odmeravam mogućnosti: „Pa, kad bolje pogledam...”
„Pukovnik Valentin?”, Viktra pita nižeg od dva Siva koji nas čekaju na ulazu u prevozni
brod. Radi se o nekoj krntiji. Jedna od najružnijih letelica koju sam ikada video. Nalik prednjoj
polovini ajkule čekićare. Oprezno odmeravam višeg Sivog.
„Da, domina”, kaže Valentin, klimajući betonskom kockom od glavudže s ukočenom
preciznošću kakva se sreće kod ljudi koji su se namučili da bi dobili čin. „Sigurni ste da vas niko
nije pratio?”
„Sigurni kao smrt”, kaže mu Viktra.
„Onda što pre da krenemo.”
Krećem za Viktrom u brod, osmatrajući prostor iza nas. Navukli smo nevidljive plaštove
čim smo napustili vilu Avgusta. Desetak skrivenih prolaza i šest starih graviLiftova kasnije,
pristigli smo u prašnjav, retko korišćen deo Citadelinog sletišta. Teodora nas je tu ostavila. Htela
je da pođe s nama, ali ne želim da je vodim tamo kuda smo krenuli.
Jedan od Sivih proverava da Viktra i ja nismo ozvučeni dok se ukrcavamo.
Brodska rampa se uvlači iza nas. Dvanaest kršnih Sivih ispunjava mali putnički deo
broda. Ne bih ih baš nazvao naočitim momcima. Pre majstorima mutnog zanata.
Mada prosek postoji, Boje su dosta raznolike po pitanju građe zbog ljudske genetike i
različitih ekosistema diljem Zajednice. Sivi s Venere često su tamniji i stameniji od onih s Marsa,
ali porodice se često sele. Nivo nadarenosti unutar svake Boje ume da bude još različitiji od
izgleda. Većini Sivih nije suđeno ništa više do patroliranje po robnim kućama i gradskim
ulicama. Neki pođu u vojsku. Neki u rudnike. Ali tu su i Sivi rođeni kao poseban soj, pokvareni i
prepredeni, i koje su čitavog života obučavali da love Zlatne neprijatelje svojih Zlatnih
gospodara. Kao što su ovi u brodu s nama. Zovu ih Goničima - po psima mešancima sa Zemlje
nastalim ukrštanjem rasa kako bi bili neobično brzi, prepredeni i tihi, sve s jednim ciljem: da
ubijaju veće od sebe.
„Idemo u Izgubljeni Grad, a vas je samo dvanaestoro?”, pitam.
Znam da ih ima dovoljno. Jedino što ne volim Sive. Pa volim da ih podbadam.
Gledaju me s tihom uzdržanošću porodice koja je na putu srela nekog stranca. Valentin im
dođe kao otac. Građen je poput zdepaste kocke prljavog leda isklesane zarđalim nožem, a
prepanulo lice mu je turobno, ukrašeno hitrim očima. Njegova se narednica Sanva naginje ka
nama, gruba i čvornovata poput stabla masline.
Oboje su rođeni na Zemlji, sudeći po kontinentalnim crtama njihovih lica. Ovi vam Sivi
ne nose trouglastu značku legije Zajednice pošto su u civilu.
„Zaduženi smo za vašu sigurnost, dominuse”, kaže mi Valentin dok Sanva puni neko
egzotično okruglo oružje na unutrašnjoj strani levog zgloba. Deluje mi kao da radi na plazmu.
„Moj vam je odred odredio bezbedan put. Procenjeno vreme putovanja: dvadeset četiri
minute.”
„Ako Plinije sazna kuda sam se zaputio, ili ako Belone saznaju da sam napustio
Citadelu...”
„Goniči su upoznati s okolnostima”, kaže mi Viktra.
„Ne vidim da nose značku Zlatnih. Plaćenici?”
„To vam znači da smo dovoljno dobri da bismo ovoliko preživeli, dominuse”, kaže mi
Valentin ravnim tonom. „Spremni smo za sve neočekivane obrte. Smislili smo rezervne planove i
podršku.”
„Koliko podrške?”
„Dovoljno. Mi smo vam samo prevoznici, dominuse”, usta mu se trznu u osmeh, pa mu
35. verujem na reč. „Veći problem od Belona jesu neki treći koji bi mogli da pomisle da im se
ukazala lepa prilika. A tamo gde idemo, biće, vala, mnogo tih trećih, dominuse. Razna sranja
mogu da nam onemoguće povrat uloženog. Sanva?”
„Obucite ovo”, Sanva mi dobacuje vreću s neupadljivom odećom. Nastavlja dalje
monotonim glasom: „Oko toga što ste visoki ne možemo, vala, ništa da uradimo, ali čas posla
ćemo vas prerušiti s ovim i ovim.” Dobacuje Viktri još jednu kesu: „Za vas, šefice, pošto sam
znala da ćete se previše nacifrati.”
Viktra se smeje na to.
„Sklanjajte oružje, momci”, reži Valentin dok se brod podiže u vazduh podrhtavajući,
„krenuli smo.” Batine i opaljivači pojavljuju se u njihovim izvežbanim rukama. Čuje se odsečan
zveket čelika o čelik. Kao da pucketaju metalni zglavci dok magnetna punjenja ulaze u ležišta.
Goniči sakrivaju oružje u tajne futrole na uzanim skarabejOklopima. Troje njih nosi zabranjeno
zglobno oružje. Osmatram tu nezakonitu robu uvlačeći se u skarabejOklop. Upija svetlost, u
nekoj čudnoj boji crnoj poput očne zenice. Više mu dođe kao odsustvo boje nego bilo šta drugo.
Bolji je od trajnih oklopa koje smo imali na Institutu, pošto može da zaustavi neka od sečiva i
zalutali projektil iz oružja kao što je obični opaljivač.
Brod počinje da se trese, dok glavni motori preuzimaju rad od uspravnih potisnika.
„Kandžo i Minotaure, budno motrite. Ikar je u pokretu”, Valentin grubo prenosi poruku u
uređaj za vezu. „Potvrdite. Ikar je u pokretu.”
