zoran

2. Kratka priča “Blejd Eskadrila” (“Blade Squadron”) je originalno objavljena u
magazinu Star Wars Insider #149 i
Dejvid Vilijams i Mark Vilijams
Prevod teksta i obrada naslovne strane:
www.starwarslegendsserbia.wordpress.com
www.facebook.com/swlserbia
Kratka priča “Blejd Eskadrila” (“Blade Squadron”) je originalno objavljena u
magazinu Star Wars Insider #149 i #150
Pisci:
Dejvid Vilijams i Mark Vilijams
Ilustracije:
Kris Trevas
Prevod teksta i obrada naslovne strane:
www.starwarslegendsserbia.wordpress.com
www.facebook.com/swlserbia
maj, 2015.
Kratka priča “Blejd Eskadrila” (“Blade Squadron”) je originalno objavljena u

3. Jednom davno u jednoj dalekoj, dalekoj galaksiji....

4. Đina Munsong je otvorila vrata kokpita i niz
merdevine se spustila na palubu. Skinula je pilotsku
kacigu, koja je otkrila njenu kratku crvenu kosu
kakvu je gajila još od Dantuina, te je obrisala znoj
sa njene maslinaste kože. Pre nego što je uopšte
stigla da preda dnevnik leta dežurnom oficiru,
začuo se grmeći bariton zamenika vođe njenene
eskadrile.
“Kadetu! Mirno!”
Đina se zaledila u mestu i salutirala. Usne su
joj se razvile u blago prkosni osmeh dok joj se u
lice unosio poručnik Brajlen Stram. Stram je
izgledao iznervirano kao i bilo koji oficir čiji su
kadeti katastrofalno izveli bojnu vežbu. Nervozi je
sigurno doprinelo i to što se očekivalo da svakog
dana stigne naređenje za napad na Imperijalnu
flotu.
“Tri mi sunca, šta si to izvodila napolju
kadetu?”
Đina je oklevala u davanju odgovora jer je
primetila da su oko nje i Strama počeli da se
okupljaju drugi piloti koji su tek izašli iz njihovih
letelica. Izrazi njihovih lica su pokazivali sve od
iritiranosti – nova kadetkinja je opet pravila probleme? – pa do znatiželje: kako će
strogi oficir da reši ovaj poslednji prekršaj problematične kadetkinje? Pogledala je
Strama pravo u oči i razvukla osmeh na licu.
“Izvršavala sam misiju, sa uspehom, gospodine poručniče.”
“Sa uspehom? Kompjuteri kažu drugačije. Bila si uništena. Zajedno sa pola
tvoje eskadrile.”
“Imali smo tri potvrđena pogotka protiv zvezdanog razarača, gospodine
poručniče.”

5. “Osim što to zapravo nije bio zvezdani razarač, već gomila dronova koji su
simulirali poziciju zvezdanog razarača. A ti se se odvojila od formacije da bi
napravila te hice, nakon čega si bila uništena.”
“Uz dužno poštovanje gospodine poručniče, proračuni vođe leta su bili
neprecizni.”
“Posle tek nešto manje od pedeset sati leta, ti misliš da si ekspert u kokpitu
B-vinga? Ovo nije krijumčarenje sa Korusanta, kadetu. Kada budemo išli u pravu
borbu, nećemo se suočavati sa nekom lokalnom krstaricom, već flotom Imperije.”
“Da, ićemo da se borimo protiv Vaših.”
Stram se zaledio u neverici nakon ove drskosti mlade kadetkinje. Uvukao je
dah spremajući se da glasno i pred svima izrekne disciplinsku meru Đini Munsong.
Međutim, pre nego što je progovorio začuo se drugi glas:
“Dosta!”
Vođa eskadrile, komandir Adon Foks je žustrim korakom došao do njih.
Buckast i jarko crvenog lica, Foks možda nije bio ratničke građe, ali je on to
nadoknađivao brzim refleksima i mentalnom agilnošću u borbi. Širom
Pobunjeničke flote Foks je bio znan kao prvoklasan pilot, a sada je morao da
sprečava oficira i mladu kadetkinju da se ne poubijaju.
“Praviću se da se prethodnih pet sekundi nisu ni dogodile,” rekao je Foks.
“Jer kadetkinja je u pravu. Moji proračuni su bili neprecizni.” Đina je pokušala da
nešto kaže, ali ju je Foks prekinuo: “Međutim, nisi smela da se odvojiš od
formacije i sama napadneš razarač. Trebala si makar da nam kažeš šta si krenula da
radiš.”
“Gospodine, ali nisam imala vremena da...“
“Onda si trebala da nađeš vremena,” odgovorio je Foks sa takvom čvrstinom
da je Đina u momentu zaćutala.
“Cela poenta napada B-ving eskadrile je da sve letelice skoncentrišu vatru na
jednoj meti. Ako integrišemo naše napadačke vektore i budemo u uskoj formaciji,
imamo veće šanse da uspešno izvršimo misiju, i preživimo. Razumela?”

6. “Da gospodine.”
“Sumnjam da je ona išta razumela,” dobacio je Stram.
“Izvršila je misiju poručniče. Niko nije rekao da će ovaj rat biti lak.” Foks se
okrenuo prema Đini koja je mirno stajala. Njegove crne oči su podsećale Đinu na
njenog starog mentora Bartoua Kvinsa. Zračile su istom razočaranošću, od koje joj
je stala knedla u grlu.
“Ovo nije tvoj lični rat kadetu Munsong. Da mislim da bi bilo ikakve koristi,
verovatno bih ti ukinuo dozvolu za letenje, ali i onako nemamo dovoljno pilota.”
Foks je naglasio poslednji deo rečenice, tako da je on odzvanjao čitavim hangarom.
“Kako stvari stoje, dobio sam naređenje od admirala Akbara i sutra je veliki
dan. Idemo ka Endoru. Ali mi nećemo učestvovati u glavnom napadu. Mi ćemo
čuvati linije komunikacije i bićemo odstupnica u slučaju...”
“Odstupnica?!?” Đina nije mogla da sakrije svoje razočarenje. “Nisam došla
ovde da bi bila...”
“Dosta kadetu! To su naša naređenja. Voljno!”
Foks se okrenuo na petama i odšetao sa palube. Imao je podeljeno mišljenje
o tome što njegova eksadrila neće ići u centar akcije. Sa jedne strane, žarko je želeo
da zada udarac Imperiji. Ali, koliko god on to ne želeo da prizna, eskadrila
jednostavno nije bila spremna za pravu borbu. A što se tiče Strama – on je želeo
dobro, ali je ipak prejako terao kadete. Međutim to nije bilo neočekivano. Stram je
bio bivši oficir Imperijalne flote i bio je naviknut na strogu disciplinu i striktan
lanac komande. Međutim, Stram je trebao da shvati da Pobunjenički Savez nije
imao iste resurse za treniranje pilota kao i Imperija. Ovde, većina kadeta u životu
nije pilotirala lovačkim letelicama. Čak šta više, većina njih je dolazila sa udaljenih
planeta i bez ikakvog iskustva u vojsci.
Na primer, Đina Munsong. Kao i mnogi drugi koji su se pridruživali
Pobunjenicima, ni ona nije imala formalnu obuku u pilotiranju, a naučila je da leti
krijumčareći sa Korusanta. Đina Munsong možda nije bila sklona da sluša
naređenja i poštuje pravila, ali nije bilo sumnje da je bila fantastičan pilot. Bila je
sigurno bolja od njega, a možda je čak bila dobra kao i legendarni Vedž Antiles.

7. Foks nije mogao a da se ne nasmeje razmišljajući o razlozima zašto ima
toliko varnica između poručnika Strama i kadetkinje Munsong. Mislili su da ih niko
nije primetio, ali Foksova moć opažanja je bila sve samo ne loša. Foks je primetio
posebnu hemiju između njih dvoje još od trenutka kada su se upoznali. E sad, da li
se ta hemija razvila u nešto veće, to nije bila njegova stvar da zna. Romantične veze
između oficira i njegovog podređenog su u vojsci Imperije bile nečuvene, međutim,
kod pobunjenika stvari su bile nešto opuštenije. Osim toga, Foks je imao da se
brine o mnogo većim problemima, a i nije hteo da postoje dvostruki standardi – svi
su znali da se pobunjenički generali petljaju sa princezama. Nekakve zabranjene
veze u eskadrili nisu bile njegov problem, ali obuka pilota jeste bio. Njegovi kadeti
su još bili zeleni. Zeleni i uplašeni.
Ali ne tako davno, on je bio isti takav. Kada je počela bitka za Hot, Foks je
imao manje od sto sati leta, a njegovi nadređeni su očekivali da on sam u njegovom
X-vingu leti kao pratnja transporteru tokom evakuacije. To je delovalo kao
samoubilačka misija, ali on se uvojničio i nekako preživeo. Međutim, njegova žena
nije. Naime, transporter u kojem je ona bila je bio uništen od strane zvezdanog
razarača tokom poletanja. Ali posle toga, Foks više nije bio uplašen. Mada, ruku na
srce, tih dana on nije ništa osećao, a to mu je odgovaralo.
Foks je legao u krevet znajući da ne postoji teoretska šansa da će uspeti da
spava pre sutrašnje misije. Znao je ako bi zaspao u kom pravcu bi išli njegovi
snovi, te je zaključio da je bolje uopšte nespavati nego se suočavati sa duhovima
prošlosti.
Poručnik Stram takođe nije spavao.
Skuvao je sebi kafu i seo, proučavajući šematske prikaze B-vingova, X-
vingova, TAI lovaca i zvezdanih razarača. Među šemama je bila i ona od prve
Zvezde Smrti. Prešao je preko svih izveštaja sa bitke kod Javina, a naročito je
obratio pažnju na dnevnike leta Luka Skajvokera i Vedža Antilesa – oni su uspeli
da izvedu nemoguće, mada oni nisu morali da se izbore sa kapitalnim brodovima
koji će sutra čuvati Zvezdu Smrti. Stram je znao da Imeprijalna flota neće biti tako
opuštena kao i prošli put, pogotovo imajući u vidu da Zvezda Smrti još uvek nije
bila u operativnom stanju.

8. Stram je dobro znao kako imperijalni oficiri razmišljaju – znao je to iz prve
ruke. U neposrednoj blizini Zvezde Smrti oni će postaviti bar nekolicinu zvezdanih
razarača, a ogroman broj TAI lovaca će da postave dalje kao predstražu. Plan
admirala Akbara da Pobunjenička flota iskoči iz hipersvemira što bliže Zvezdi
Smrti je delovao kao jedini iole izvodljiv plan, mada samo od pomisli kako će to
sutra izgledati, Strama je krenula da hvata nervoza.
Međutim, stvar koje se Stram bojao nije bila smrt, već neuspeh. Njegova
vera u Pobunu nije bila baš neograničena. Stram se nije pridružio Savezu zato što je
mislio da će pobediti, već se pridružio zato jer više nije mogao da se bori na strani
tlačitelja. Nije više mogao da gazi nedužne i one koji se nisu dovoljno klanjali
Imperiji. Prošla je tek godina od kako je dezertirao iz svog garnizona na Nabuu i
otišao na Spoljašnji Prsten galaksije da bi se pridružio Pobunjeničkom Savezu.
Konačno je prelomio i shvatio da je bolje da umre boreći se protiv tirana, nego da
bude njihov sluga.
A sada je delovalo da će se to i obistiniti.
Zvono na vratima njegove kabine je zazvonelo.
Kada je otvorio vrata, Stram je bio i više nego iznenađen kada je ugledao
Đinu Munsong kako stoji ispred njega. Njene smaragdne oči kao da su svetlucale u
pomračini. Uhvatio ju je za ruku i naglo povukao u kabinu.
“Da li te je neko video dok si dolazila?” pitao ju je Stram.
“Mislim da ljudi trenutno imaju važnija posla nego da brinu gde ja idem.”
Pokazala je rukom ka šematskim prikazima na stolu. “Radite domaći zadatak za
sutra, poručniče?”
“Šta hoćeš kadetu?”
Tokom jednog dugačkog trenutka, samo su gledali jedno drugo u oči, a onda
je Đina progovorila:
“Želim da se izvinim.”
“Za sve postoji prvi put, valjda.”

9. “Želim da se izvinim za ono što sam rekla u hangaru. Nisam htela da
dovodim u pitanje tvoju lojalnost. Bila sam besna i nisam smela to da uradim.”
Stram je samo slegao ramenima. “Samo si rekla onako kako jeste.”
“Znaš šta sam mislila.”
“Znam. I ja sam bio previše usijan. To je samo zato što...”
Đina je prišla Stramu i lagano stavila ruku na njegove grudi. “Znam zašto.”
Stram je stavio svoju ruku preko njene. “Preživećemo nekako sve ovo.”
“Nemoj da govoriš stvari koje ne misliš.”
“A šta hoćeš da kažem?”
“Samo istinu.”
“Istina je da niko od nas ne zna šta će se dogoditi sutra.”
Đina je počela da se glasno smeje. “Šta je smešno?” zahtevao je Stram.
“Niko od nas ne zna šta će se dogoditi – baš zato i imamo šansu da uspemo.”
Stram se samo nasmejao i privukao je bliže sebi.
* * *
Admirala Džareda Montferata je počelo da nervira svo to vrištanje.
To nije bio zvuk koji se obično mogao čuti na Devastatoru. Njegova posada
je bila najbolja od svih i oni su bili ponosni na nasleđe koje je nosio ovaj brod. A
sada, taj ponos nije mogao biti veći: nakon meseci prepada na pobunjeničke
trgovačke rute, stiglo je naređenje da se brod pridruži Dartu Vejderu i njegovoj floti
kod Endora. To bi možda mogla da bude poslednja bitka ovog rata, a to je značilo
da sada ništa nije smelo da im odvraća pažnju i gubi vreme. Zbog toga, kada je
Devastator ušao u zvezdani sistem i zarobio neke potencijalne krijumčare,
Montferatova naređenja su bila jednostavna koliko su bila i okrutna.

10. A to je značilo mnogo vrištanja.
Montferat je gledao u četri zarobljena čoveka svojim jednim sivim okom.
Dovoljno se naslušao njihovih protesta kako nisu pobunjenički špijuni. Naravno,
postojala je mala mogućnost da ti ljudi zaista govore istinu i da su zapravo trgovci,
ali na kraju to nije bilo ni bitno. Iz svog dugogodišnjeg iskustva, Montferat je znao
da je ključna stvar da posada bude maksimalno skoncentrisana na misiju. To je
jedna od brojnih lekcija koje je naučio u vreme dok je Devastator bio lični
komandni brod Darta Vejdera. Što je posada bila fokusiranija, to su bile manje
šanse da se dogode greške, a Montferat je greške kažnjavao brzo i trajno. Zbog
toga, kada se ukazala prilika da demonstrira svojoj posadi kako izgleda kazna za
greške, Montferat ju je prigrlio.
Klimnuo je glavom stormtruperima, a oni su zatvorili vrata komore, nakon
čega su zvuci vrištanja prestali. Jedan od krijumčara je počeo da udara po prozoru,
ali Montferat ga nije ni pogledao. Nadao se da kad dođe trenutak njegove smrti, da
će je on dočekati sa više dostojanstva nego ljudi kojih se upravo rešavao.
Stormtruperi su otvorili spoljna vrata komore i otvorili je vakumu svemira. Lupanje
je prestalo. Narednik je prišao Montferatu.

11. “Šta da radimo sa njihovim brodom, gospodine admirale?”
“Ostavite ga nek pluta i nek ga posade na topovima iskoriste za vežbu
gađanja. Bodujte vežbu i ako neka posada ne bude imala stoprocentan učinak
odmah mi javite.”
Bez da je sačekao odgovor narednika, Montferat se okrenuo na petama i
krenuo u pravcu komandne palube. Krenuo je dužim putem, naravno. Uvek se šetao
palubama pre velike operacije. Hteo je da dâ do znanja oficirima i posadi da on
prati i gleda svaki njihov korak. To je bila još jedna stvar koju je naučio od Darta
Vejdera. Iskreno, Montferat nije očekivao da će biti mnogo poteškoća tokom
nadolazeće operacije. Bio je mišljenja da ne postoji šansa da će iznenađeni
pobunjenici moći makar i malo da se odupru svoj toj sili koju je Imperator okupio
kod Endora da bi se jednom i za uvek rešio te pobunjeničke gluposti. Uprkos tome,
Montferatov analitičan um je bezbroj puta prešao preko detalja misije, a on je
nameravao da te detalje i naređenja izvrši doslovce.
Montferat je došao do komandnog mosta gde je zatekao komandira Grada u
njegovom besprekornom letačkom odelu. Nije bilo nikakve sumnje da je Grad
jedan od najboljih pilota TAI lovaca u čitavoj floti, ali njegova razmetljiva priroda i
šepurenje su konstantno nervirale Montferata. Pročistio je grlo.
“Komandire, želim da povedeš svoje TAI presretače napolje i da zauzmete
poziciju iza razarača.”
Grad je nakrivio obrvu i prešao prstom preko svojih tankih brkova. “Mislio
sam da ćemo biti podrška Zvezdi Smrti, admirale.”
“I bićete, ali to ćete raditi bliže ovom razaraču kada krenemo u napad na
Pobunjeničku flotu.”
“Gospodine admirale, mogu li da predložim da...”
“Ne možeš. Imajući u vidu da su i najmanji Pobunjenički brodovi sposobni
za putovanje hipersvemirom, ne želim da budem iznenađen napadom njihovih
lovaca, a hoću da imam otvoren prostor za manevrisanje prema neprijateljskim
kapitalnim brodovima, kada za to stigne naređenje.”

12. Grad je napravio blagi naklon i nakrivio osmeh. “Veoma smislena promena
plana, gospodine admirale. Dozvolite mi da Vam čestitam na ovako...”
“Poštedi me, komandire. Nakon što bitka bude dobijena, siguran sam da će
biti vremena za čestitke. Voljno.”
Grad se uputio ka izlazu sa mosta. Uprkos njegovom egu, komandir je ipak
izašao, ali je za sobom ostavio Montferata koji je tiho kipeo. Niko se nebi usudio da
preispituje naređenja Darta Vejdera dok je on komandovao ovim brodom.
Montferat je mogao lično da posvedoči tome, s obzirom da je u par navrata bio
svedok kada je Vejder udavio nekoliko nesposobnih oficira. Montferat je svakog
dana živeo u strahu od tog smrtonosnog stiska, dok je bio podređeni Vejderu ovde
na Devastatoru – a osećao je (iako on to sebi nikad nebi priznao) i više nego
olakšanje kada je Vejder otišao i za svoj novi komandni brod izabrao Egzekutor.
Međutim, nije da je bilo neophodno da Vejder mora biti na brodu lično da bi
one odgovorne stigla njegova kazna. I uostalom, Egzekutor je sada bio vidljiv na
ekranima komandnog mosta – neverovatno velik brod, oko kog su se okupili
zvezdani razarači, poput sitne ribe koja je pratnja nekakvoj velikoj ajkuli. Gledajući
u novi komandni brod, Montferat je pomalo želeo da ga je Vejder poveo sa sobom
na Egzekutor, da bude oficir na mostu. Ali znao je da su takve želje blesave.
Montferat je bio čuvar jednog vitalnog nasleđa – a to je za njega bilo sveto
poverenje. Devastator je bio svedok istorijskim bitkama – učestvovao je u blokadi
Hota, a jednom je čak zarobio princezu Leiu Organa. Ko zna, možda će dobiti još
jednu priliku za okršaj sa njom u nadolazećoj bici. Brod je imao na desetke
nadogradnji, pri čemu su mu ugrađeni sistemi i naoružanje poslednje generacije,
zbog čega nije ni malo kaskao za novijim brodovima. Tako, Devastator je i dalje
bio jedan od najprestižnijih brodova kojima se moglo komandovati u čitavoj floti
Imperije. S obzirom na kojoj se poziciji nalazio i kojim je brodom komandovao,
Montferat bi prvi od svih trebao da kaže da ga je “pogledala sreća”, međutim, bilo
je opšte poznato da admiral Montferat ne veruje u stvar koju drugi nazivaju sreća.
Montferatov tok misli je prekinuo vidno uznemireni oficir, koji je prišao i uperio
rukom ka taktičkom displeju:
“Admirale, Pobunjenička flota je iskočila iz hipersvemira!”

13. * * *
Šok je bio previše blaga reč za opisati šta je Pobunjenička flota iskusila dok
su shvatali da su štitovi polu-dovršene Zvezde Smrti i dalje bili upaljeni. Ali još
više je bila alarmantna ta činjenica da su bili efektivno odsečeni od strane najveće
flotile zvezdanih razarača ikad sakupljene na jednom mestu – masom brodova koja
se rastezala po horizontu. Bili su u zamci. Foks je tiho opsovao dok su preko
komunikatora njegovog A-vinga stizala uspaničena pitanja i zahtevi za instrukcije
ostalih komandira. Počeo je da analizira situaciju: glavna udarna grupa predvođena
generalom Landom Kalrisijanom u Milenium Falkonu je obustavila svoj napad na
Zvezdu Smrti i sada se sukobljavala sa rojevima TAI lovaca koji su došli sa
kapitalnih brodova Imperije. Iza njih, dolazili su zvezdani razarači da zadaju fatalni
udarac opkoljenoj Pobunjeničkoj floti. Foksov taktički displej je izgledao kao
višeslojna paukova mreža sačinjena od elektromagnetnih smetnji. Uopšte nije bio
iznenađen kada je stiglo naređenje kojim se misija njegove eskadrile koja je trebala
da bude odstupnica sada poništava, te se oni sada sele u centar akcije.
“Bilo je i vreme,” rekla je Munsong.
“Prekini sa pričom Blejd 3,” dreknuo je Stram. Munsong je zaćutala dok je
Foks krenuo da viče nova naređenja. Nije bilo vremena da im Foks detaljno
objašnjava detalje čitave situacije. Uostalom, njihov posao nije bio da misle –
zapravo, što manje vremena piloti provedu razmišljajući o trenutnim okolnostima,
to bolje. Ali, ako bi pobunjenički komandosi koji su sleteli na Endor nekako i
uspeli da unište generator koji je stvarao štit, čitava flota bi morala da napravi oštar
zaokret i uputi se ka Zvezdi Smrti. Svaka sekunda im je bila bitna, a nisu imali
vremena da se probijaju kroz još zvezdanih razarača. A jedan od razarača je upravo
zauzimao poziciju ispred štita.
Foks je prepoznao Devastator.
To je brod kojim je Vejder nekad komandovao. To je brod koji je ubio
njegovu porodicu. Foks je zaškripeo zubima i otvorio liniju ka ostatku eskadrile.
“Blejd Vođa Blejd eskadrili. Pratite me smerom jedan-sedam-nula-delta.”

14. Letelice Blejd eskadrile su se razdvojile, pa zatim oformile novu klinastu
formaciju, koja je poput jata ptica jurila ka ogromnom brodu. Ali Foksova nada da
će brzim napadom iznenaditi razarač se brzo raspršila, kada se od jednom pojavila
grupa od dvadesetak TAI presretača, koji su bili čekali iza broda i sada im išli u
susret. Foks ih je sa strepnjom posmatrao kako se brzo približavaju. On je znao da
je većina njegovih pilota tek savladala osnovne tehnike napada na kapitalne
brodove, a sada će morati da se bore za vlastite živote protiv iskusnih TAI pilota u
borbama jedan-na-jedan. Ali ovakva situacija je bila ista za sve delove
Pobunjeničke flote kod Endora. Bili su opkoljeni. Delovalo je da je ovo kraj.
Ali nije još bilo gotovo!
Foks je nakrivio osmeh. Pobunjenici možda neće uspeti da pobede, ali daće
Imperiji takvu borbu koju oni nikad neće moći da zaborave.
“Blejd eskadrilo... započnite napad!”
NASTAVIĆE SE...