Emilio salgari kapetan oluja $

Emilio Salgari
KAPETAN OLUJA
Naslov originala
CAPITAN TEMPESTA
©Dečje novine,
Gornji Milanovac 1982.
Prevod sa italijanskog
Dragoslav Nikolić Micki

Emilio Salgari
KAPETAN OLUJA
DEČJE NOVINE
GORNJI MILANOVAC, 1982.

PARTIJA KOCKICA
– Sedam!...
– Peti!
– Jedanaest!
– Četiri!
– Dupla šestica!
– Hiljadu mu turskih sabalja! Kakvu vi sreću imate, gospodine
Perpinjano! Za dve večeri ste mi odneli osamdeset cekina. To tako
dalje ne može. Više volim da me pogodi topovsko đule, pa čak i đule
ovih neverničkih pasa. Bar me ne bi ogulili posle zauzeća Famaguste.
– Ako je zauzmu, kapetane Lasinski.
– Zar sumnjate u to, gospodine Perpinjano?
– Da, bar za sada. Sve dok imamo najamnike Famagusta neće
biti zauzeta. Venecijanska Republika zna da bira svoje vojnike.
– To nisu Poljaci.
– Kapetane, ne vređajte dalmatinske vojnike.
– Uopšte nemam nameru, pa ipak, da su ovde moji sunarodnici...
Oko dvojice igrača podigao se preteći žamor, pomešan sa
zveketom mačeva koji je naterao kapetana Lasinskog da prekine
rečenicu.
– Uh! – rekao je, menjajući ton i osmehujući se. – Dobro znate,
hrabri najamnici, da volim da se šalim. Već se četiri meseca zajedno
borimo protiv tih neverničkih pasa koji su se zakleli da će nas pobiti,
pa znam koliko vredite. Dakle, gospodine Perpinjano, pošto nas Turci
malo ostavljaju na miru, da nastavimo partiju? Još jedno dvadeset
cekina luta mojim džepovima.

U tom trenutku, skoro kao da demantuje kapetana, začula se
tupa grmljavina topova.
– Nitkovi! Ni noću nas ne ostavljaju na miru – nastavio je brbljivi
Poljak. – Imaću još dovoljno vremena da zaradim još koju desetinu
cekina. Je li tako, gospodine Perpinjano?
– Kad god želite, kapetane.
– Mora da vas je neko podučio ovom prepadu i kladio bih se u
svoju glavu protiv jedne turske brade da je taj neko Kapetan Oluja.
– Često igram sa tim hrabrim i plemenitim čovekom, ali me on
nije naučio bilo kakvom prepadu.
– Plemenit čovek! Hm! – odvratio je kapetan malo oporo.
– Ne verujete da je takav?
– Hm! Hm! Ko zna ko je on u stvari?
– Ipak je to mlad i ljubazan čovek izuzetne hrabrosti.
– Mlad!...
– Šta ste hteli da kažete, kapetane?
– A ako nije uistinu mladić?
– Nema svakako ni dvadeset godina.
Ova se scena odigravala pod jednim ogromnim šatorom koji je
ličio na cirkuske i koji je u isto vreme služio i kao kasarna i kao
kantina, ako je sudeći po brojnim dušecima postavljenim unaokolo, i
po burićima nagomilanim iza jednog grubog banka na kome je sedeo
vlasnik barake, pijuckajući iz jedne boce vino sa Kipra.
Pod jednom lampom od muranskog stakla koja je visila o
središnom podupiraču šatora, sedela su dvojica igrača oko kojih se
okupilo jedno petnaestak najamnika koje je Venecijanska Republika
regrutovala iz dalmatinskih kolonija i slala ih da brane njene posede
na istoku, stalno ugrožavane od strane Turaka.
Kapetan Lasinski je bio široka i debela ljudeskara, mišićavih
ruku, čekinjaste kose kao u bodljikavog praseta, ogromnih brkova, sa
crvenim nosom pijanca i malim i živim očima. Po crtama lica, po
pokretima, po načinu kako je govorio, on je na prvi pogled odavao
plaćeničkog kapetana mačevaoca i kavgadžiju po profesiji.
Perpinjano je bio sušta suprotnost, dosta mlađi od Poljaka, koji
mora da je već bio u četrdesetoj. Bio je pravi tip Venecijanca, dosta
visok, malo mršav ali snažan, crnih očiju i kose a nešto bledog lika.
Dok je prvi imao na sebi težak oklop i veliki mač o ogromnom
pojasu, drugi je nosio elegantno venecijansko odelo toga vremena:
izvezenu bluzu koja mu je padala do bedara, pletene čarape sa

raznobojnim prugama, cipele, a na glavi plavu beretu ukrašenu
perom od fazana. On je pre ličio na paža venecijanskog dužda nego na
ratnika, čak i po oružju, koje se sastojalo od lakog mača i malog noža.
Kapetan je, uz mnoge psovke, već izgubio još jedno pola tuceta
cekina kada se podigao kraj šatora i nova ličnost, uvijena u veliki crni
ogrtač, na kome je bio grb sa tri plava pera, stupila je unutra i rekla
malo ironično:
– Gle! Ovde se kocka dok Turci pokušavaju da razore utvrđenje
San Marko i mine eksplodiraju bez prekida. Neka moji ljudi uzmu
oružje i pođu za mnom. Tamo je opasno.
Dok su najamnici, kada su čuli ovu komandu, sakupljali
halebarde, buzdovane i teške mačeve kojima se rukuje obema
rukama, Poljak je, u lošem raspoloženju zbog stalnog gubitka, živo
podigao glavu i popreko pogledao pridošlicu.
– Ah! Kapetan Oluja! – povikao je sa lako podrugljivim
naglaskom. – Mogli ste sami da branite utvrđenje San Marko i niste
morali da dolazite da nam pokvarite igru. Famagusta neće pasti ove
noći.
Kapetan Oluja je brzim pokretom zbacio ogrtač, puštajući ga da
padne na zemlju, zatim jednu ruku stavio na bok a drugu na držak
mača. Bio je to veoma lep mladić, čak i suviše lep za ratnika, povisok,
vitak, elegantnih oblika, crnih očiju koje su ličile na dve žeravice,
devojačkih usana i divnih zuba, duge, kao ugalj crne kose. Sve u
svemu, pre je ličio na ljupku devojku nego na plaćeničkog kapetana. I
njegova odeća je bila veoma elegantna, a pre svega uredna, i pored
neprekidnih turskih napada koji nisu ostavljali mnogo vremena da se
bavi svojom toaletom. Na sebi je imao potpunu čeličnu opremu sa
malim grbom na sredini grudi na kome su se videle tri zvezde iznad
kojih je bila vojvodska kruna; mamuze su mu bile pozlaćene, dok je
za pojasom od plave svile, divno izvezenim, nosio tanak mač srebrnog
drška, sličan onima koje su u to vreme upotrebljavali Francuzi.
– Šta hoćete da kažete, kapetane Lasinski? – upitao je
melodičnim glasom koji je čudno odudarao od grubog i hrapavog
Poljakovog glasa.
– Da su Turci mogli da pričekaju do sutra – odvratio je pustolov,
sležući ramenima. – Najzad, još uvek smo dosta jaki da možemo da ih
poteramo do Konstantinopolja i u njihove proklete arabijske pustinje.
Perpinjano, koji je bio vatreni obožavalac Kapetana Oluje i pod
čijim se rukovodstvom borio, stavio je ruku na mač i načinio je pokret
da se baci na Poljaka, kada ga je mladić jednim naglim potezom
zaustavio i rekao:

– Branioci Famaguste isuviše su dragoceni da bi se ubijali, među
sobom. Ako kapetan Lasinski pokušava da zapodene svađu sa mnom
kako bi sebi dao oduške zbog večerašnjeg gubitka, ili ako sumnja u
moju hrabrost, kako sam već čuo da priča...
– Ja! – povikao je Poljak ustajući. – Muhamedove mi brade: Oni
koji su vam to pričali bednici su koje ću ubiti kao besne pse, bez
obzira...
– Nastavite – rekao je Kapetan Oluja sa zadivljujućim mirom.
– Ja sumnjam u vašu hrabrost – odvratio je Poljak. Isuviše ste
mladi, dragi moj, da uživate glas slavnog ratnika, a zatim...
– Dovršite – rekao je Kapetan Oluja sa ironičnim smeškom,
zaustavljajući zapovedničkim pokretom Perpinjana, koji je po drugi
put stavio ruku na mač. – Veoma ste zabavni, moj gospodine.
Poljak je udario po klupici, koja je do tada služila kao sto, takvom
snagom da ju je polomio.
– Svetog mu Stanislava, zaštitnika Poljske! – povikao je sučući
nervozno brkove koji su mu padali kao u Kineza. – Vi se sprdate sa
mnom, Kapetane Olujo? Recite mi to iskreno!
– Eh, to biste morali da opazite, kako mi se čini – odvratio je
mladić podrugljivo.
– Verujete da ste jači i veštiji mačevalac pa možete da se šalite sa
starim poljskim medvedom; dečače, ako... odista ste dečak i stoga i
sumnjam.
Mladić je prebledeo a plamen mu je blesnuo u dubokim i crnim
očima.
– Već četiri meseca se borim u rovovima i na utvrđenjima i dive
mi se svi moji ratnici i svi ostali – rekao je posle kraće pauze – a vi da
me zovete i smatrate dečakom? Vi, razmetljivče, niste pobili onoliko
Turaka koliko ja, razumete li, pustolove?
Sada je Poljak prebledeo.
– Pustolov ravan vama! – zaurlao je.
– Ne, jer imam vojvodsku krunu na mojoj košulji.
– Ja ću na svoj oklop da stavim kraljevsku – odvratio je Poljak,
smejući se. – Kako mu drago, vojvoda ili... vojvotkinja, ne biste imali
hrabrosti da se suprotstavite mome maču.
– Rekao sam vojvoda – povikao je mladi i lepi kapetan. – To ćemo
da objasnimo između sebe.
Vojnici koji su se postrojili iza Kapetana Oluje, načinili su korak
napred da se bace na Poljaka i raskomadaju ga. Čak je i vlasnik

barake skočio sa klupe i dokopao jedno prazno burence, spreman da
ga baci na nerazumnog pustolova, ali je Kapetan Oluja, kao što je
malo pre obuzdao Perpinjana, jednim pokretom, kome nema
protivljenja, naredio svojim ratnicima da odlože oružje.
– Vi sumnjate u moju hrabrost? – rekao je sa lakom ironijom. –
Svih ovih dana jedna mlad i bez sumnje veoma hrabar Turčin dolazi
pod zidine našeg grada i izaziva najveštije mačevaoce da dođu i sa
njim podele megdan. On će doći i sutra. Osećate li se hrabrim da mu
se suprotstavite? Ja, da!
– Progutaću ga u jednom zalogaju – odvratio je Poljak. – Ne
plašim se Turaka. Nisam ni Venecijanac ni Dalmatinac. Oni ne vrede
koliko ruski Tatari.
– Onda do sutra.
– Neka me Belzebub pogodi gromom ako izostanem.
– I ja ću biti tamo.
– Ko će ga prvi ubiti?
– Kako vi želite.
– Pošto sam stariji, ja ću ga izazvati, a zatim pokušajte vi,
Kapetane Olujo.
– Neka bude, ako vam se tako sviđa. Bar se neće govoriti da se
branioci Famaguste ubijaju među sobom.
– I biće mnogo razboritije – rekao je Poljak kezeći se.
– Mač Lasinskog će učiniti da vuk bude sit i koze na broju i
smaknuće jednog opsadnika više iz Mustafine vojske.
Kapetan Oluja je uzeo ogrtač koji mu je pružio jedan od njegovih
vojnika, prebacio ga preko ramena i izašao iz šatora, govoreći svojim
ljudima:
– Na bastion San Marko. Tamo Turci posluju sa minama i tamo
je najveća opasnost.
Izašao je ne gledajući svoga protivnika, praćen Perpinjanom i
najamnicima, koji su osim halebardi nosili teške puške na fitilj.
Top je gruvao češće nego pre i s vremena na vreme zviždeći je
proletala vazduhom jedna od onih velikih i teških kamenih kugli i
padala uz muklu lomljavu na neki krov, probijajući ga i unoseći
metež u stanovnike zgrade.
– Gadna noć – rekao je Perpinjano dok je išao pored Kapetana
Oluje koji se sav uvio u svoj široki ogrtač. Turci nisu mogli da izaberu
bolju noć za napad na utvrđenje San Marko.
– Biće to uzaludan napor, bar za sada, – odvratio je mladi

kapetan. – Strašni čas pada Famaguste još nije odzvonio.
– Ali će svakako stići, gospodine, ako se Republika ne požuri da
nam pomogne.
– Biće bolje da se uzdamo samo u vrednost naših mačeva,
gospodine Perpinjano. Mletačka Republika je u ovom trenutku
isuviše zauzeta odbranom dalmatinskih kolonija, a turske galije
krstare vodama arhipelaga i Jonskog mora, spremne da potope
venecijanske koje bi nam pošle u pomoć.
– Onda će doći dan kada ćemo biti prisiljeni da se predamo.
– I dopustiti da nas poubijaju, jer znam da je sultan izdao
naređenje danas sve nabiju na mač kako bi nas kaznili zbog dugog
otpora.
– Hulja! Mi ćemo biti možda mrtvi i nećemo prisustvovati tom
strašnom pokolju, kapetane, – rekao je Perpinjano sa uzdahom. –
Jadni stanovnici! Bilo bi bolje da puste da ih sahrane sve pod
ruševinama njihovog nesrećnog grada.
– Ćutite, poručniče – rekao je Kapetan Oluja. – Duboko me
užasava pomisao na trenutak kada će se te zveri, pridošle iz užarenih
pustinja Arabije, baciti na Famagustu, žedne krvi više no tigrovi.
Odred je izašao iz ulica grada i krenuo širokim putem koji su sa
jedne strane zatvarale kuće a sa druge visoko utvrđenje na kome su
plam tele buktinje. Pri ovoj crvenkastoj svetlosti videli su se mnogi
ljudi u gvozdenim oklopima koji su poslovali oko nekoliko topova. S
vremena na vreme blesak bi naglo probio tamu, praćen eksplozijom.
Iza artiljeraca tiho su nastupale kolone žena, od kojih su neke bile
bogato odevene, koje su sa naporom nosile vreće i praznile ih na vrhu
utvrđenja, neustrašivo izazivajući kugle opsadnika. Bile su to hrabre
žene Famaguste koje su pojačavale bastion materijalom od svojih
kuća porušenih neverničkim bombama.

OPSADA FAMAGUSTE
1570. godina zlosrećno je počela za Venecijansku Republiku,
najvećeg i najjačeg neprijatelja turske sile. Od pre izvesnog vremena
oslabila je rika lava sa San Marka, i u Dalmaciji a potom na ostrvima
grčkog arhipelaga, bile su zadate prve rane i pored herojskih napora
Sinova lagune.
Pošto se učvrstio na Bosforu, odbivši Mađare i Austrijance, Selim
II, moćni sultan iz Konstantinopolja, sad već gospodar Egipta,
Tripolija, Tunisa, Alžira, Maroka i polovine Mediterana, samo je
čekao pogodan trenutak da sinovima Lava San Marka zauvek otme
njihove istočne posede. Siguran u surovost i fanatizam svojih ratnika
i veoma snažan na moru lako je našao izgovor da prekine sa
Venecijancima, koji su već počeli da pokazuju znake opadanja.
Ustupanje Kipra Republici od strane Katarine Kornaro, bila je iskra
koja je potpalila barut.
Plašeći se za svoje posede u Maloj Aziji, sultan je naložio
Venecijancima da napuste ostrvo, bacajući na njih krivicu da su dali
utočište gusarima sa zapada koji su napadali podanike polumeseca.
Kao što je i moglo da se predvidi, venecijanski Senat je sa prezirom
odbio ovu poruku varvarskog Prorokovog potomka i sakupio snage
rasute na istoku i u Dalmaciji, živo se pripremajući za rat.
Kipar je u to vreme imao samo pet gradova: Nikoziju,
Famagustu, Bafo, Arines i Lan tiso, ali su samo prva dva bila u
stanju da pruže nekakav otpor, jer su imale kule i utvrđenja. Bilo je
naređeno da se što je bolje moguće pojačaju ovi gradovi i da se načini
široko polje sa šančevima u Lamisu kako bi mogle da se prihvate
venecijanske trupe, koje su već bile na putu pod komandom Đirolama
Zane i da se odmah pozove flota iz Kandije pod upravom Marka

Kvirinija, jednog od najsposobnijih pomoraca koje je u to vreme imala
Republika.
Tek je bio objavljen rat kada se pomoć koju je poslao Senat
iskrcala živa i zdrava u Lamisu, pod zaštitom Kvirinijevih galija. Te
snage su se sastojale od osam hiljada vojnika, koje Venecijanaca koje
Slovena, od dve hiljade pet stotina konjanika i dosta topova. Na
ostrvu je tada bilo samo deset hiljada branilaca, što sa halebardama
što sa arkebuzama, četiri stotine dalmatinskih najamnika i pet
stotina konjanika, kojima su bili priključeni brojni stanovnici, među
kojima dosta venecijanskih plemića koji se nisu libili da se bave
trgovinom.
Pošto su doznali da su Turci iskrcali ogromne odrede pod
komandom velikog vezira Mustafe, koji je uživao glas najsposobnijeg
i najsurovijeg turskog vojskovođe, Venecijanci su, podelivši snage na
dva dela, pohitali da se zatvore u Nikoziji i Famagusti, odlučni da iza
čvrstih utvrđenja sačekaju nalet neprijateljskih hordi.
Nikolo Dandolo, sa episkopom Frančeskom Kontarinijem, primio
je na sebe prvu odbranu; Astore Baljone, sa Bragadinom, Lorencom
Tiepolom i albanskim kapetanom Manolijem Spilotom, držao je
drugu odbranu sve do dolaska novih pojačanja koje je Republika
svečano obećala.
Veoma brzo, sa moćnim snagama, sedam ili osam puta jačim od
venecijanskih, Mustafa se, skoro bez borbe, našao pod zidovima
Nikozije, koju je hteo prvu da osvoji, misleći da ovde može da naiđe
na veći otpor.
Besni napad na utvrđenja Podakataro, Kostancu, Tripoli i Davil,
prošao je bez uspeha, štaviše, bio je porazan za nevernike, jer im je
poručnik Čezare Piovene, zajedno sa kontom Rokom naneo teške
gubitke.
Devetog septembra 1570. Mustafa se vraća u napad i u cik zore
baca svoje nebrojene horde u juriš na tvrđavu Kostancu, uspevajući
da je zauzme posle strašnog okršaja. Videći da su izgubljeni,
Venecijanci su otpočeli pregovore za predaju, pod uslovom da se
svima poštedi život. Perfidni vezir je na to pristao ali je, tek što su
njegove horde okupirale grad, hladno naredio, zaboravljajući dato
obećanje, da se izvrši opšti pokolj među hrabrim braniocima i među
narodom koji im je pomagao.
Heroj Dandolo prvi je pao a zatim je bilo pobijeno dvadeset
hiljada ljudi, što je nesrećni grad pretvorilo u ogromno groblje. Bilo je
pošteđeno samo dvadeset venecijanskih plemića, za koje je surovi

vezir očekivao znatan otkup, kao i grupa najlepših žena i devojaka
koje su bile poslate kao robinje u Konstantinopolj.
Islamske horde, ponesene ovom lakom pobedom, odmah su se
okrenule ka Famagusti u nadi da će je zauzeti brzim napadom.
Baljone i Bragadino nisu sedeli skrštenih ruku te su u međuvremenu
pojačali utvrđenja kako bi odoleli do dolaska venecijanskih pojačanja.
Devetnaestog jula 1571. pojavile su se nepregledne turske horde
pred gradom, započele opsadu i već dan kasnije pokušale sa
napadom; ali, kao i pre toga u Nikoziji, bile su odbačene u svoje
logore sa teškim gubicima. Tridesetog jula, posle neprekidnog
bombardovanja kome je bio cilj da oslabi kule i utvrđenja, Mustafa je
po drugi put poveo u napad svoje trupe, ali je hrabrost venecijanskih
ratnika ponovo trijumfovala. Svi stanovnici su pritekli u odbranu,
računajući i žene koje su se uporno borile rame uz rame sa snažnim
ratnicima Republike, ni malo zaplašene divljim urlicima napadača,
njihovim strašnim sabljama i užasnom grmljavinom topova.
Opsednuti su u oktobru primili obećanu pomoć od hiljadu četiri
stotine vojnika, pod komandom Luiđija Martinenga, i šesnaest
topova. To je bilo veoma malo za grad koji je opsedalo više od šezdeset
hiljada neprijatelja, pa ipak je ovo povećanje trupa koristilo da se
podigne već dosta ugroženi moral opsednutih i da ih natera da se još
žešće bore. Na nesreću, hrana i municija su se smanjivali naočigled a
tursko bombardovanje nije Venecijancima davalo ni časa predaha.
Grad je sad već bio gomila ruševina. Kao najgore od svega, nekoliko
dana kasnije, stigao je na Kipar Ali-paša, veliki admiral turske flote,
sa stotinu galija na kojima je bilo još četrdeset hiljada ratnika.
Famagusta je sad bila zatvorena u Krug vatre u gvožđa, obruč
koji nikakva ljudska sila više ne bi mogla da probije. Tako su stajale
stvari u času kada smo počeli, ovu našu priču.
Tek što su stigli na utvrđenje najamnici su odbacili halebarde,
koje su u tom trenutku bile nekorisne, i odmah su se postavili iza ono
malo puškarnica koje su još postojale, naoružani svojim teškim
musketama, dok su artiljerci, skoro svi mornari sa venecijanskih
galija, nastavljali sa rikom svojih topova.
Nem i neustrašiv, posmatrao je Kapetan Oluja vatre koje su
osvetljavale ogroman turski logor. Šta li je to pokušavao da otkrije?
To je samo on znao. Najednom je osetio udarac nečijeg lakta dok mu
je jedan glas, na rđavom napolitanskom, šaputao na uvo:
– Evo me, gospodarice.
Mladić se brzo okrenuo, namrštena čela, a zatim je povikao:
– Ti, El-Kadure?

– Da, gospodarice.
– Ćuti! Ne zovi me lako. Niko ne sme da zna ko sam.
– U pravu si, gospodarice... gospodaru.
– Hodi!
Dohvatio je zatim čoveka koji je izgovorio ove reči i, stalno ga
držeći za mišicu, povukao ga sa bedema, vodeći ga na skrovito mesto
koje je osvetljavala jedna baklja i koje je u tome času bilo pusto.
Pridošlica je bio obučen kao beduin iz arapskih pustinja a preko
ramena je imao široki ogrtač od tamne vune s kapuljačom koja je bila
ukrašena crvenom kićankom, dok je na glavi imao belo-zeleni turban.
Za pojasom je nosio dva duga pištolja i jatagan.
– Dakle? – upitao je Kapetan Oluja dok su mu oči svetlele
čudnim sjajem.
– Vikont Lisije je još uvek živ – odvratio je El-Kadur.
– To sam doznao od jednog od vezirovih kapetana.
– Da te nije prevario? – upitao je mladi kapetan.
– Ne, gospodarice.
– Ne zovi me gospodaricom, već sam ti to rekao.
– Ovde nas niko ne može čuti.
– I gde su ga odveli, da li znaš?
Arapin je načinio gest očajanja.
– Ne, gospodarice, još nisam to mogao da doznam, pa ipak ne
očajavam. Postao sam blizak prijatelj komandanta koji, bez obzira što
je musliman, pije vino na buriće i nije ga mnogo briga ni za Kuran ni
za Proroka, pa ću jedne noći uspeti da mu iznudim tajnu. Kunem ti
se, gospodarice.
Kapetan Oluja, ili bolje, kapetanica – jer to nije bio muškarac –
pala je na lafet jednog topa, obuhvatajući glavu šakama. Dve suze
klizile su niz lepo lice koje je u tom času pobledelo. Arapin je stajao
pred njom sa izrazom neopisive tuge.
– Bilo bi bolje da nikad nisam videla Veneciju, tu čarobnu
jadransku sirenu i da nikad nisam napustila plave vode napuljskog
zaliva – rekla je najednom kao da govori sama sa sobom. – Moje srce
sada ne bi tako strašno patilo. Ah, ta divna noć na Kanalu Grande,
među mermernim palatama venecijanskih plemića! – Sve ponovo
vidim, kao da je bilo juče, i kada na to mislim osećam kako mi žilama
prolazi drhtaj koji do sada nisam upoznala. On je bio tamo, preda
mnom, lep kao bog rata, sedeo je na pramcu gondole, gledao me
smešeći se i obraćao mi se divnim recima koje su kao nebeska muzika
padale na moje srce. Zbog mene je zaboravio na brige koje su obuzele

sve zbog tragičnih vesti – dobijenih toga dana i zbog kojih su
prebledeli čak i starci u Senatu i u Savetu, pa i sam dužd. On je znao
da su ga odabrali da dođe ovamo i odmeri svoje snage sa ogromnom
vojskom nevernika, znao je da ga je ovde možda čekala smrt da
pokosi njegov mladi i sjajan život, pa ipak se smejao, začaran mojim
očima. Šta će da učine sa njim ta čudovišta? Hoće li ga, kroz
najstrašnije muke, naterati da lagano umire? Nemoguće je da ga
smatraju samo zarobljenikom, njega koji je postao strah paša, njega
koji je tolike poraze naneo varvarskim hordama, tim vucima koji su
se dovukli iz pustinje Arabije. Jadni i hrabri Lisije.
– Gospođo, – rekao je Arapin ustajući – šta treba da činim?
Potrebno je da iskoristim ovu tamu i da se vratim u turski logor.
– Da se stalno trudiš da doznaš gde su ga odveli – rekla je
vojvotkinja. – Bilo gđe da se nalazi mi ćemo da pođemo da ga
spasemo, El-Kadure.
– Sutra uveče biću ovde.
– Ako još budem živa – rekla je mlada žena.
– Šta govoriš, gospodarice! – povikao je Arapin prestrašeno.
– Zagazila sam u pustolovinu koja bi mogla loše da se završi. Ko
je taj mladi Turčin koji sve ove dane dolazi i izaziva hrišćanske
kapetane?
– Mula-el-Kadel, sin paše od Damaska. Zašto to pitaš,
gospodarice?
– Jer ću sutra da iziđem na dvoboj sa njim.
– Ti! – povikao je Arapin izobličena lika. – Ti, gospođo? Još ove
noći ću da odem u njegov šator i da ga ubijem da više ne izaziva
kapetana Famaguste.
– Oh, ne boj se, El-Kadure. Moj otac je bio prvi mač Napulja i od
mene je načinio mačevaoca koji može da se meri sa najčuvenijim
kapetanima.
– Ko te prisiljava da se odmeravaš sa tim nevernikom?
– Kapetan Lasinski.
– Taj pas koji je izgleda nešto potajno gnevan na tebe? Očima
jednog sina pustinje ništa ne može da izmakne i ja sam u njemu
otkrio tvoga neprijatelja.
– Kapetan Oluja mora da pokaže svima da se ne plaši Turaka –
odvratila je vojvotkinja. – To je potrebno da bi se razbila svaka
sumnja u moju ličnost.
Dobro, gospođo – odvratio je El-Kadur – učiniću sve što želiš, ali
ti se kunem, ako te Turčin obori, da ću mu razneti mozak. Dopusti

bar da te tvoj verni sluga osveti u slučaju da ti se dogodi nesreća. Šta
bi moj život vredeo bez tebe?
– Učini ono što misliš da je najbolje, jadni El-Kadure. Sad idi pre
nego što zarudi zora. Ako zakasniš više ne bi mogao da odeš u
nevernički logor.
– Slušam te, gospođo. Ubrzo ću doznati gde su odveli gospodina
Lisijea to ti obećavam.
Posle ovoga su izašli iz svog skloništa i popeli se na bedem gde su
grmeli topovi i muskete, snažno uzvraćajući na tursku paljbu.
Kapetan Oluja je prišao Perpinjanu koji je upravljao paljbom
mušketira i rekao mu:
– Prekinite za nekoliko minuta paljbu. El-Kadur treba da se vrati
u turski logor.
– Ništa drugo, gospođo? – upitao je Venecijanac.
– Ne, ali me zovite Kapetan Oluja. Samo vas trojica znate ko
sam, vi, Erico i El-Kadur. Tiho, mogli bi da vas čuju.
– Oprostite mi, kapetane.
Arapin je nestao u tami.
Zatim se lagano vratio i stao u zaklon iza jednog zida, jer su
velike kamene kugle padale na utvrđenje. Jedan glas ga je prekinuo
u razmišljanju.
– Zar još ništa, kapetane? – upitao je Perpinjano, koji je prišao
posto je naredio ljudima da neštedimice nastave sa paljbom.
– Ne – odvratio je Kapetan Oluja.
– Znate li bar da li je živ?
– El-Kadur mi je rekao da je još uvek u zarobljeništvu.
– Gospođo, – rekao je poručnik – dopustite mi toliku milost da se
borim sa Turčinom. Ako podlegnem niko me neće žaliti jer sam
poslednji potomak kontova od Perpinjana.
– Ne, poručniče.
– Turčin će vas ubiti.
Prezriv osmeh zatitrao je na lepim usnama gorde vojvotkinje.
– Da nisam tako snažna i odlučna Roberto Lisije me ne bi voleo –
rekla je. – Pokazaću i Turcima i venecijanskim komandantima kako
urne da se bori Kapetan Oluja. Zbogom, gospodine Perpinjano. Nikad
neću zaboraviti ni El-Kadura, ni mog hrabrog poručnika.
Zatim se mirno uvila u svoj ogrtač, stavila levu ruku na mač i
sišla niz utvrđenje, dok su topovi grmeli sa sve većom žestinom,
zlokobno obasjavajući noć.

LAV IZ DAMASKA
Počela je da se rađa zora, obasjavajući dolinu Famaguste po kojoj
su bile rasute ruševine koje su se dimile. Te noći topovi ni za
trenutak nisu zaćutali i još su grmeli, a njihov odjek se odbijao od
starih kuća opsednutog grada i po uskim, skoro potpuno razrušenim
ulicama.
Kapetan Oluja se vratio pošto je obavestio komandanta puka o
izazovu između njega i Poljaka, i posmatrao je logor kroz dve
puškarnice koje su čudom izbegle kamenim đuladima. Na nekoliko
koraka od njega, Poljak je, uz pomoć svoga štitonoše, pričvršćivao svoj
oklop, izbacujući stalno kletve. Bio je malo bled i uznemiren, bez
obzira što to nije bio prvi put da sa nevernicima odmerava svoju
snagu. Uz pomoć jednog Slovena Perpinjano je držao za uzde dva
sjajna konja, italo-arapska mešanca, pregledajući s vremena na
vreme remenje i mrmljajući za sebe.
– Ponekad slab remen može da dovede u opasnost čovekov život.
Topovska pucnjava je prestala na obema stranama. U
neprijateljskom logoru čuli su se glasovi mujezina koji su izgovarali
jutarnju molitvu a koja se uvek završavala pozivom da se unište
kauri, to jest hrišćanski psi, na nasipima utvrđenja Famaguste
Venecijanci su doručkovali nešto maslina i malo hleba koji je bio u
takvom stanju da se skoro nije mogao jesti. Njihov provijant je bio
tako mršav da su jadni stanovnici, da ne umru od gladi morali da se
hrane travom i kuvanom kožom.
Samo što se završila molitva mujezina jedan turski konjanik
napustio je logor i u galopu pošao prema zidinama Famaguste,
tačnije rečeno, prema utvrđenju San Marko, praćen vojnikom koji je
nosio steg na kome je bio polumesec, konjski rep i marama od bele

svile. Bilo je to mladić od jedno dvadeset pet godina, bele kože, crnih
brkova i živa i plamena pogleda, divno obučen. Oko šlema je imao
maramu od crvene svile, uvijenu u obliku turbana a na vrhu dugo
belo nojevo pero; na sebi je imao blistavi srebrn i izrezbaren oklop
dok je na rukama nosio čelične narukvice a na ramenima beli ogrtač.
Na nogama je imao široke čarape od čiste svile i kratke marokanske
čizme, U ruci je držao sablju dok je za pojasom nosio laki i malo
povijen jatagan.
Kada je stigao na tri stotine koraka od utvrđenja dao je znak
svome štitonoši da pobije zastavu u zemlju da bi označio opsednutima
da dolazi pod zaštitom bele zastave. Pošto je nekoliko minuta sa
velikom veštinom poigravao na svom divnom arapskom konju,
sasvim belom, sa crnom dugom grivom ukrašenom trakama i
kićankama, povikao je:
– Mula-el-Kadel, sin paše od Damaska, po treći put izaziva
hrišćanske kapetane na dvoboj hladnim oružjem. Ako ponovo ne
prihvate smatraću da su plašljivi šakali, nedostojni da se bore protiv
snažnih ratnika polumeseca. Neka dođu dakle da već jednom
odmerimo snage ako u žilama imaju prave krvi. Mula-el-Kadel čeka.
Kapetan Lasinski, koji je najzad sredio svoj oklop, popeo se na
ivicu utvrđenja i glasom koji je ličio na rikanje bika odvratio:
– Mula-el-Kadel neće više dolaziti da izaziva hrišćanske
kapetane jer ću ga kroz pet minuta, kao kakvog majmuna, prikovati
za njegovog konja. Ovde nas je dvojica koji su se zakleli da će te ubiti,
psino nevernička.
– Neka dođu i neka odmere sa mnom snagu, jedan po jedan –
odvratio je Turčin, poigravajući na svome belom konju da bi pokazao
kako je spretan jahač.
– Spremni smo – zagrmeo je Poljak.
Zatim se okrenuo Kapetanu Oluji, koji se upravo peo na svog
konja, i rekao mu sa izvesnom ironijom koja nije izmakla mladoj
vojvotkinji:
– Probošću ga kao sovuljagu – rekao je Poljak. – Ako ja omanem
nadam se da ćete me osvetiti u ime časti kapetana Famaguste, bez
obzira što prilično sumnjam u vašu hrabrost i vašu mišicu.
– Ah! Odista? – povikao je Kapetan Oluja podsmešljivo.
– Verujem samo svom maču.
– A ja svom. Hajdemo.
Mlada vojvotkinja i Poljak jahali su jedno pored drugog, idući
prema sinu paše od Damaska koji ih je čekao uspravan, opipavajući

oštricu svoje sablje. Vojvotkinja je sačuvala hladnokrvnost i apsolutni
mir čudesan za jednu ženu. Najamnički kapetan je međutim, i pored
svoga hvalisanja, izgledao uznemireniji no ikad te je psovao konja
koji mu nije izgledao dobro opremljen, i pored Perpinjanove brige, niti
dovoljno raspaljen za jednu ovakvu borbu.
– Uveren sam da će ova glupa životinja nešto gadno da mi priredi
u času kada budem probadao Turčina kao sovu. Šta na to kažete,
Kapetane Olujo?
– Čini mi se da se vaš konj ponaša kao pravi borbeni ždrebac –
odvratila je mlada žena.
– Vi se ne razumete u konje, niste Poljak.
– Možda – odvratila je suvo vojvotkinja. – Ja se bolje razumem u
mač.
– Vi tako ne mislite, zar ne, gospođo?
– Šta ste rekli? – upitao je Kapetan Oluja, zaustavljajući konja i
nabirajući obrve.
– Gospođo – ponovio je Poljak. – Boga mi, ja nisam budala kao
svi ostali da ne opazim da je čuveni Kapetan Oluja kapetan u suknji.
Baš sam hteo da izađem sa vama na dvoboj i da vam jednim dobrim
udarcem mača, a da vas ne ranim, polomim vaš oklop i pokažem
drugima ko ste vi u stvari, moja gospođo. Ala bi bilo smeha!
– Ili plača? – upitala je mlada vojvotkinja oštro. – Ja možda znam
da ubijem bolje od vas.
– Uh! Zar jedna žena?
– Pa dobro, pošto ste otkrili moju tajnu, kapetane Lasinski, ako
vas Turčin ne ubije mi ćemo posle borbe da priredimo narodu
Famaguste još jedan spektakl.
– Kakav?
– Dva hrišćanska kapetana će se potući kao dva smrtna
neprijatelja – hladno je odvratila vojvotkinja.
– Neka bude, ali obećavam da ću, pošto ste žena, pokušati da
vam načinim što manje zla. Biće mi dovoljno da vam polomim oklop.
Vojvotkinja ga nije udostojila odgovora i zaustavila je konja. Na
deset koraka od njih nalazio se sin paše od Damaska, koji je pažljivo
posmatrao dvojicu kapetana kao da prosuđuje njihovu snagu.
– Ko će prvi da odmori snagu sa mladim Lavom od Damaska? –
upitao je.
– Medved iz poljskih šuma – odvratio je Lasinski. –Ako imaš
duge i snažne kandže kao pustinjske zveri tvoje zemlje, ja imam

moćnu snagu medveda iz mojih močvara. Prepoloviću te jednim
udarcem moga mača.
Izgleda da je ovo Turčin shvatio kao šalu jer je prasnuo u smeh a
zatim podigao sablju i izvukao jatagan, govoreći:
– Moje oružje vas čeka. Videćemo da li je stari Medved iz Poljske
u pravu ili Lav iz Damaska.
Više od sto hiljada očiju bilo je uprto u dvojicu boraca, jer su se
mase nevernika sakupile na ivici logora u želji da vide kako će se
završiti ovaj dvoboj konjanika.
Poljak je levom rukom potegao uzde svoga konja dok je mladi
Turčin uzde svoga uzeo među zube, jer su mu ruke bile zauzete, pa su
se dva protivnika gledala nekoliko trenutaka kao da pokušavaju
jedan drugog da hipnotišu.
– Pošto lav ne napada, napašće medved – rekao je najzad
kapetan Lasinski, mahnuvši nekoliko puta mačem.
– Ne volim mnogo da čekam.
Zatim je živo mamuznuo konja koji je zarzao i bacio se na
Turčina, koji ga je čekao, hladan kao stena, štiteći grudi i glavu
sabljom i jataganom. Videći kako se Poljak baca na njega, on je
jednostavnim pritiskom kolena naterao svoga belca da odskoči
ustranu i zadao tako strašan udarac sabljom da bi protivnik zlo
prošao da ga je pogodio. Možda očekujući ovo iznenađenje, Poljak se
spremno i brzo zaštitio i odmah ga napao kišom udaraca. Dva
konjanika su se borila sa jednakom hrabrošću, štiteći u isto vreme i
glave svojih konja kako u jednom trenutku ne bi ostali bez njih.
Poljak je žestoko napadao, proklinjući po navici, da bi uplašio ili
u najmanju ruku zadivio Turčina i kleo se da će ga preseći na dva
dela kao kakvu žabu. Njegov mač je besno udarao o sablju,
pokušavajući da je slomi i ponekad dodirivao i oklop, ali ni Turčin
nije štedeo udarce, tako da su sevale varnice. Gledaoci bi ponekad
snažno vikali da ohrabre borce.
– Daj mu, kapetane Lasinski! – vikali su venecijanski ratnici
kada bi videli da Turčin uzmiče pred besnim Poljakovim napadima.
– Ubij kaurina! – urlali su nevernici kada bi Mula napadao,
naterujući svoga konja da poskakuje kao gazela.
Kapetan Oluja je mirno stajao, nepokretan na svome konju.
Pažljivo je pratio udarce i parade, proučavajući igru mladoga lava iz
Damaska kako bi mogao da ga iznenadi u slučaju da bude primoran
da se sa njim bori. Učenica svoga oca, koji je uživao glas prvog mača
Napulja, grada u kome su u to vreme bili najpoznatiji mačevaoci i

koji je imao školu cenjenu u celoj Evropi, osećala se sposobnom da se
snažno suprotstavi Turčinu i da ga pobedi bez velikog rizika.
Dvoboj se nastavljao sa velikom žestinom. Poljak, koji je računao
više na svoju snagu nego na veštinu, opazio je najzad da Lav iz
Damaska ima čelične i neverovatno otporne mišice, pa je pokušao
jedan od tajnih udaraca kojima su ga nekad učili. Bila je to njegova
propast. Turčin je to hitro odbio i odvratio tako munjevitim udarcem
sablje da nesrećni pustolov nije imao vremena da odbije. Oštrica ga je
pogodila iznad oklopa i zakačila desnu stranu vrata, načinivši veliku
ranu.
– Lav je pobedio medveda! – zaurlao je Turčin dok je sto hiljada
glasova pozdravljalo tu neočekivanu pobedu.
Poljak je ispustio mač. Jedan čas je ostao uspravno u sedlu,
prinoseći ruku rani kao da želi da zaustavi krv koja mu je obilno
tekla bojeći njegov oklop, a zatim se teško sručio na zemlju uz zveket
gvožđa i ostao nepokretan pored svog konja.
Kapetan Oluja nije ni trepnuo. Podigao je mač i krenuo ka
pobedniku, hladno mu se obraćajući:
– Sad je red na nas dvojicu, gospodine.
Osim što je bila izvanredan mačevalac, vojvotkinja je bila i
izvrstan jahač, pa je popustila uzde svome konju i kao uragan se
sručila na Turčina, sa uperenim mačem. U trenutku kada se ovaj
pripremao da se zaštiti sabljom, zadala mu je udarac u pravcu grla
da mač ne bi skliznuo niz oklop. Turčin je brzo odbio ali ne potpuno.
Mač neustrašive, devojke podigao se naglo i pogodio ga u kacigu i
smaknuo je sa glave odbacivši je jedno deset metara.
– Evo divnog udarca – rekao je Lav od Damaska začuđen ovim
munjevitim potezom. – Ovaj dečak vredi više od medveda iz Poljske.
Kapetan Oluja je pustio konja da juri još jedno dvadesetak
metara a zatim ga je naglo okrenuo i poleteo ponovo na Turčina sa
uperenim mačem. Prošao je sa njegove leve strane, odbio jedan
udarac sablje i okrenuo se mamuzajući konja.
Mula-el-Kadel, iznenađen ovim manevrom, imao je pune ruke
posla da se održi pred ovim spretnim neprijateljem. Njegov zbunjeni
konj igrao je na zadnjim nogama i propinjao se kako bi stalno bio
okrenut prema mladom kapetanu, koji je ličio na živu vatru. Sa obe
strane su se čuli povici koji su hrabrili svoje junake:
– Na njega, Kapetane Olujo!
– Ubij kaurina!
– Alah! Alah!

Vojvotkinja, koja je sačuvala savršeni mir, malo pomalo je
savlađivala Turčina. Njene oči su plamtele a lice je oblila rumen.
Krugovi su bili sve manji i Turčinov konj, vrteći se stalno oko sebe,
brzo je gubio snagu.
– Pazite, Mula-el-Kadele! – povikala je najednom.
Tek što je izrekla ovu opomenu a njen mač je pogodio Turčina
ispod desne mišice, tamo gde oklop nije štitio. Ovaj je kriknuo od besa
a ujedno i od bola, dok se među varvarskim hordama začulo strašno
rikanje, slično onome koje proizvodi more za vreme uragana. Na
bedemima Famaguste venecijanski ratnici su razvili zastave i
marame i podigli na mačeve i halebarde svoje šlemove, urlajući na
sav glas:
– Živeo naš mladi kapetan! Lasinski je osvećen!
Umesto da se baci na ranjenika i da ga dovrši, što je bilo njeno
pravo, vojvotkinja je zaustavila konja i gledala ga sa ponosom u kome
je bilo i sažaljenja, jer je mladi Lav od Damaska ulagao krajnje
napore da se održi u sedlu.
– Priznajete li da ste pobeđeni? – upitala je priterujući konja.
Mula-el-Kadel je načinio pokret sabljom da bi nastavio borbu, ali
ga je najednom izdala snaga. Zaljuljao se, uhvatio za konjsku grivu a
zatim pao kao što je pao Poljak, uz tup zveket gvožđurije.
– Ubijte ga! – urlali su ratnici Famaguste. – Nikakvog sažaljenja
za tog psa, Kapetane Olujo!
Vojvotkinja je sišla sa konja, držeći u ruci okrvavljeni mač i
prišla Turčinu, koji se podigao na kulena.
– Pubedio sam vas – rekla je.
– Ubijte me – odvratio je Mula-el-Kadel. – To je vaše pravo.
– Kapetan Oluja ne ubija onoga ko ne može da se brani –
odvratila je vojvotkinja. – Vi ste junak i ja vam poklanjam život.
– Nisam verovao da su hrišćani tako dobri – odvratio je Lav od
Damaska. – Hvala. Nikad neću zaboraviti velikodušnost Kapetana
Oluje.
– Zbogom, gospodine, želim vam da brzo ozdravite.
Vojvotkinja se uputila prema svome konju, ali su je zaustavili
divlji urlici.
– Smrt kaurinu! – urlala je nekolicina.
Osam ili deset turskih konjanika dolazilo je u besnom trku,
podignutih sabalja, u nameri da se bace na Kapetana Oluju i da
osvete poraz Lava od Damaska.

Među braniocima Famaguste podigao se urlik besa:
– Kukavice! Izdajnici!
Mula-el-Kadel se podigao krajnjim naporom dok mu je pogled
besno plamteo.
– Bednici. – grmnuo je, obraćajući se svojim sunarodnicima. – Šta
to radite? Stanite, ili ću vas sutra sve nabiti na kolac kao nedostojne
da pripadate hrabrim i poštenim ratnicima!
Zbunjeni i uplašeni konjanici su stali. U tome trenutku su
odjeknula dva topovska pucnja sa utvrđenja San Marko i kiša
karteča ih je pokosila, zajedno sa konjima. Preživeli su pohitali da u
trku pobegnu ka logoru, praćeni zvižducima i smehom njihovih
drugova koji nisu odobravali ovaj njihov nedolični potez.
– Dobili ste ono što ste zaslužili – rekao je Lav od Damaska dok
ga je njegov štitonoša pridržavao.
Turska artiljerija nije uzvratila na ova dva pucnja. Spreman da
skupo proda svoj život, Kapelan Oluja je sa mačem u ruci mahnuo
Turčinu u znak pozdrava, popeo se na svoga konja i pošao prema
Famagusti dok su ga hrišćanski ratnici pozdravljali uraganskim
aplauzom. U trenutku dok se udaljavao, Poljak, koji još nije bio
mrtav, podigao je lagano glavu i promrmljao:
– Nadam se da ćemo se još videti, devojko.
Muli-el-Kadelu nije izmakao ovaj pokret.
– Ovaj nije mrtav – rekao je svome štitonoši. – Taj ima
neuništivu dušu.
– Da li da ga dovršim? – upitao je štitonoša.
– Odvedi me do njega.
Oslanjajući se na vojnika i jednom rukom stežući ranu koja je
obilno krvarila, prišao je kapetanu.
– Hoćete li da me dovršite? – upitao je Lasinski krkljajući. – Ja
sam sad vaš vernik... jer sam odbacio krst. Zar biste ubili
muslimana?
– Izlečiću vas – odvratio je Lav od Damaska.
– To je ono što sam želeo – promrmljao je za sebe pustolov. – Ah!
Kapetan Oluja će mi platiti!

MUSTAFINA OKRUTNOST
Posle ovog konjičkog dvoboja koji je uvećao slavu Kapetana
Oluje, ovaj je sad bio priznat kao prvi mač Famaguste. Opsada
nesrećnog grada je nastavljena, ali sa mnogo manje poleta nego što
su to hrišćani očekivali. Izgledalo je da je, posle poraza Lava od
Damaska, opsadnicima ovladalo duboko obeshrabrenje, jer nisu više
onako besno napadali, a i bombardovanje je jenjavalo.
Uzalud su hrišćanski kapetani pokušavali da objasne ovu
misteriju. Nije bilo ni vreme ramazana, to jest turskog posta, kada
Prorokovi obožavaoci čak prekidaju i ratne operacije kako bi se molili
i podvrgli dugom postu. Bilo je nemoguće da je veliki vezir naredio
tišinu kako se ne bi uznemiravala vojska mladog Lava od Damaska,
koji je, najzad bio samo sin jednog paše.
Prošlo je nekoliko dana, a za to vreme je izmenjano samo
nekoliko topovskih pucnjeva, kada su jedne noći Kapetan Oluja i
Perpinjano, stojeći na straži utvrđenja San Marko, videli kako se sa
lakoćom majmuna jedna senka vere uz poluporušeni zid.
– Jesi li ti, El-Kadure? – upitao je Kapetan Oluja, hvatajući za
svaki slučaj jednu arkebuzu koja je bila prislonjena uz zid i čiji je
fitilj bio upaljen.
– Da, gospodaru – odvratio je Arapin. – Ne pucajte.
Kada se našao pred Kapetanom Olujom Arapin je upitao:
– Da li ste bili uznemireni zbog moje duge odsutnosti?
– Plašio sam se da su te otkrili i ubili – odvratio je Kapetan
Oluja.
– U mene uopšte ne sumnjaju, budite uvereni, gospodaru – rekao
je Arapin – bez obzira što su me onoga dana kada si se borio sa
Lavom od Damaska videli sa pištoljima, jer sam hteo da ga ubijem u

slučaju da te rani.
– Da li mu je bolje?
– Mula-el-Kadel ima tvrdu kožu, gospodaru. On već prezdravlja i
za nekoliko dana će se popeti na konja. No, nosim vam jednu drugu
važnu vest koja će vas zapanjiti.
– Kakvu?
– Da i Poljak brzo ozdravljuje.
– Lasinski! – povikali su u jedan glas kapetan i njegov poručnik.
– Da, on.
– Zar nije poginuo od udarca sablje?
– Ne, gospodaru. Izgleda da medvedi iz poljskih šuma imaju
tvrde kosti.
– I nisu ga dovršili?
– Ne, jer se odrekao krsta i prihvatio Prorokovu veru odvratio je
Arapin. – Taj pustolov ima veliku dušu, kako izgleda, i isto toliko
obožava krst koliko i polumesec.
– To je bednik! – povikao je Perpinjano gnevno. – Tući se protiv
nas, svoje braće po oružju.
– Čim ozdravi biće naimenovan za kapetana turske vojske –
dodao je Arapin. – Jedan paša mu je to obećao.
– Taj čovek mora da me smrtno mrzi iako mu nisam učinio
nikakvo zlo, ukoliko me...
– Šta, kapetane? – upitao je Venecijanac videći da je ovaj naglo
zamuknuo.
Umesto da odgovori Kapetan Oluja je upitao Arapina:
– Ništa više?
– Ništa, gospodaru – odvratio je El-Kadur. – Ne znam zašlo se
tako uporno krije gde je odveden gospodin Liši je.
– Pa i pak je nemoguće da to niko ne zna – rekao je Kapetan
Oluja uzdahnuvši. – Da ga nisu ubili? Moj bože! Kakva sumnja!
– Ne, gospodaru, uveren sam da je živ. Verujem da su ga prognali
u neki zamak na obali u nadi da će ga naturati da primi njihovu veru.
On je hrabar i Turci rado primaju junake u svoje redove, koji bi vodili
njihove brojne ali nedisciplinovane horde.
Zahvaćen iznenadnom slabošću, Kapetan Oluja je pao na jednu
gomilu ruševina. Perpinjano i Arapin su ga gledali duboko uzbuđeni.
U tom trenutku je užasna graja najednom narušila tišinu noći. U
turskom logoru se čulo pištanje truba i dobovanje konjičkih doboša,

besna vika i pucnji vatrenog oružja. Kao kakvom čarolijom zapalile
su se hiljade i hiljade baklji koje su se grupisale u središtu logora,
gde se uzdizao šator velikog vezira i vrhovnog komandanta.
Kapetan Oluja, Perpinjano i El-Kadur brzo su prišli ogradi
utvrđenja, dok su trube hrišćanskih stražara trubile na uzbunu a
ratnici, dokopavši oružje, trčali na zidove.
– Pripremaju se za opšti napad rekao je Kapetan Oluja.
– Ne, gospodaru – rekao je Arapin mirnim glasom. – To je u
turskom logoru izbila pobuna koja se od jutros priprema.
– Protiv koga?
– Protiv velikog vezira Mustafe.
– Koji je razlog? – upitao je Perpinjano.
– Da pooštri opsadu grada. Već osam dana trupe sede neaktivne i
šapuću.
– Zaista, svi smo to opazili – rekao je Perpinjano. Možda zato što
je veliki vezir oboleo?
– Naprotiv, dobro se oseća. Njegovo srce je međutim okovano.
– Šta hoćeš da kažeš tima, El-Kadure? – upitao je Kapetan Oluja.
– Da ga je opčinila jedna hrišćanska devojka iz Kanea. Vezir je
zaljubljen i možda je, po savetu te lepotice, i dopustio ovako dugo
primirje.
– Zar je moguće da oči jedne žene mogu da imaju toliko uticaja na
tog surovog vezira? – upitao je poručnik.
– Govori se da je to čudesna lepota. Ipak ne bih želeo da sam na
njegovom mestu jer cela vojska traži njenu smrt, smatrajući da je ona
jedina prepreka ratnim operacijama.
– Bićemo spremni da ih dočekamo kako zaslužuju rekao je
Perpinjano. – Naši mačevi i oklopi su čvrsti a u našim srcima nema
straha.
Kapetan Oluja je dao znak poručniku da ostane, a sam je otpratio
Arapina do ograde utvrđenja.
– Rekao si mi da je kapetan Lasinski još živ – rekao je.
– Tako je, gospođo, i izgleda da za sada nema želju da umre.
– Pazi na njega.
– Čega se plašiš od tog preobraćenika, gospodarice? – upitao je
Arapin.
– U njemu osećam svog neprijatelja.
– Zbog čega bi te mrzeo?

– Otkrio je da sam žena a ne muškarac.
– Možda te voli a ne mrzi? – upitao je El-Kadur, dok mu se lik
izmenio od iznenadnog gneva.
– Ko to zna – odvratila je vojvotkinja. – Mogao bi da me mrzi zato
što sam, kao žena, oborila Lava od Damaska a isto tako i stoga što me
tajno voli. Nije lako razumeti ljudsko srce.
– Vikont Lisije, da, ali taj Poljak, ne! – rekao je Arapin drhtavim
glasom.
– Zar bi mogao i da pretpostaviš da volim tog pustolova?
– Nikad to ne bih verovao, gospođo, ali da je tako... El-Kadur ima
jatagan za pojasom i zario bi ga do balčaka u grudi tog otpadnika.
U tom trenutku se na licu divljeg sina Arabije ogledao takav
gnev da je Kapetan Oluja bio zapanjen. Bilo je to strašno i veliko
očajanje.
– Ne plaši se, jadni moj El-Kadure – rekla je vojvotkinja. – Ili
Lisije ili niko. Isuviše volim tog junaka.
– Zbogom, gospođo – rekao je Arapin. – Paziću na toga čoveka u
kome osećam i neprijatelja tvoje sreće i motriću kao lav plen za kojim
žudim. Kada budeš naredila, jadni rob će ga ubiti.
Zatim je, ne čekajući vojvotkinjin odgovor, skočio na ogradu i
skliznuo niz nasip, nestajući brzo u tami. Mlada vojvotkinja je ostala
bez pokreta, pokušavajući da razabere u senkama noći svog vernog
roba.
– Kako mora da krvari njegovo srce – promrmljala je.
– Jadni El-Kadure. Bilo bi bolje da te moj otac nije oslobodio od
tvog surovog gospodara.
Videći je samu, Perpinjano je prišao.
– Izgleda da su se Turci smirili – rekao je. – Da li su ubili
hrišćanku? Ti nevaljalci su sposobni na sve, kada ih obuzme bes ne
poštuju ni žene ni decu.
– Na žalost – uzdahnula je vojvotkinja.
Tek što je zarudela zora, pojavila su se četiri turska konjanika sa
zastavama od bele svile na halebardama. Oni su došli pod utvrđenje
San Marko na kome su se obično sakupljali kapetani i vičući zatražili
kratko primirje da bi izveli izuzetan spektakl koji bi, kako su
uveravali, mogao dosta da utiče na sudbinu rata. Verujući da se radi
o novom izazovu, kao što se često dešavalo, venecijanski komandanti
su pristali posle kraćeg savetovanja, ne želeći da mnogo razgneve ove
varvare, koji su sad već u svojim rukama držali sudbinu nesrećnog
grada. Obećali su da neće otvarati vatru pre podneva.

– Da li hoće da nas uplaše pokazujući snagu svojih pukova? –
upitao je Perpinjano Kapetana Oluju koji je sve to posmatrao.
– To ne znam – odvratila je mlada vojvotkinja. – No, nešto se
mora dogoditi.
Samo što je izgovorila ove reći snažno su odjeknule trube dok su
talambasi zamuknuli. Kolone su se razmaknule pred utvrđenjem San
Marko i opsednuti su videli Mustafu kako nastupa u oklopu sa
ogromnim turbanom na čelenki, koja je blistala kao da je bila posuta
dijamantima. Jahao je na belom arapskom konju duge grive,
raskošno opremljenom. Konj je na glavi imao svežanj divnih nojevih
pera, zatim široke uzde kakve upotrebljavaju Marokanci i Berberi,
išarane i pozlaćene, dok je podloga za sedlo bila od grimiznog somota
sa zlatnim kićankama, i najzad, uvlake za pištolje od plavog velura
sa velikim srebrnim polumesecima.
Njega je pratio jedan herald sa dugom trubom i zastavom od
zelene svile, a zatim devojka na beloj magarici, uvijena u dug beli
veo, ukrašen malim zlatnim zvezdama tako da joj se nije moglo videti
lice, i najzad, paše i kapetani, svi u svojim bleštavim srebrnim
oklopima.
Zadržavajući čvrstom rukom svog vatrenog konja, tako da je išao
korakom, veliki vezir je došao na tri stotine metara od utvrđenja,
pogleda uprta u hrišćanske kapetane, a zatim je izvukao sablju,
okrenuo se svojim ratnicima i zagrmeo:
– Evo kako vaš vezir lomi svoje lance!
Zatim je iznenada obo svoga konja koji ga je velikim skokom
odveo do magarice, uspravio se na uzengijama i strašnim udarcem
oružja odsekao devojci glavu koja je daleko odletela. Obezglavljeno
telo zadržalo se još nekoliko sekundi u sedlu dok se beli veo prekrio
krvlju, a zatim je palo na zemlju, što je bilo propraćeno krikom užasa
od strane hrišćana.
Veliki vezir je obrisao sablju o pokrivač svoga konja, stavio je
hladno u korice a zatim povikao strašnim glasom, preteći gradu
stisnutom pesnicom:
– A sada, kauri, platićete krv koju sam prosuo! Noćas ćemo se
ponovo videti!

NAPAD NA FAMAGUSTU
Pretnja velikog vezira proizvela je dubok utisak na hrišćanske
kapetane, koji su poznavali smelost i čvrstinu ovog izvanrednog
ratnika, kome se do tada uvek osmehivala pobeda i pored velike
hrabrosti venecijanskih vojnika.
Uvereni da ce te noći uslediti besan napad, strasniji od svih
dosadašnjih, i znajući svoju slabost, odmah su preduzeli potrebne
mere da dočekaju strašnu opasnost koja im je pretila. Straže su bile
udvostručene, naročito na kulama, a topovi su bili postavljeni na
najviša mesta kako bi mogli da tuku napadače kartečom. Obavešteni,
stanovnici su, i pored oslabelosti zbog dugog posta, spremno dotrčali
da pojačaju najoštećenija utvrđenja, materijalom od svojih porušenih
domova. Ogroman nemir je ovladao svima, instinktivno su osećali da
je kraj Famaguste blizu i da ih čeka užasan pokolj.
Pošto su održali savet sa guvernerom, kapetani Bragadino,
Martinengo, Tiepolo i Albanac Manoli Spiloto, odlučili su da
preduhitre turski napad besnim bombardovanjem i da tako drže na
udaljenosti minere i spreče turske topove da se neometano smeste na
najboljim tačkama. I zaista, tek što je prevalilo podne zagrmeli su
pakleno svi topovi sa utvrđenja i kula, potpomognuti arkebuzama
koje su imale za cilj da smire minere koji su se stalno privlačili.
Ovo zaglušujuće gruvanje trajalo je sve do sunčevog zalaska,
prouzrokujući kod opsadnika znatne gubitke i uništavajući mnoge
topove. Tek što je pao mrak, odjeknule su trube na uzbunu pa je svo
stanovništvo dotrčalo u odbranu. Rasuta po tamnoj dolini, turska
vojska je bila spremna za opšti napad. Trube su ječale a talambasi
odjekivali. Strašan urlik je zlokobno odjekivao u ušima venecijanskih
ratnika, a u kratkim predasima mujezinovi povici su ohrabrivali i
raspaljivali sinove Islama.

– U ime alaha! Uništite! Ubijte! Jer nema boga osim alaha a
Muhamed je njegov prorok!
Hrišćanska odbrana je bila koncentrisana na utvrđenju San
Marko jer se znalo da će glavni neprijateljski udar da bude na tom
mestu, pošto je to ključ Famaguste. Tu su se sakupili najbolji
kapetani, među kojima je i Oluja, sa svojim družinama, i
koncentrisano dvadeset najvećih topova. Vatra iz ovih grotla mogla je
da načini velike breše među turskim kolonama koje su napadale u
gustim redovima, prkoseći smrti. I sa kula se besno pucalo, što je
načinilo masakr u konjici koja je galopirala sa svih strana kako bi
potpuno opkolila grad i sprečila bekstvo stanovnika, sad već osuđenih
na pokolj. Tek što je započeo ovaj vatreni uragan, kada je El-Kadur,
koji je napustio logor pre nego što je počeo napad, skočio na bastion i
prišao Kapetanu Oluji:
– Gospođo, – rekao je drhtavim glasom, gledajući je veoma
brižno. – Evo poslednji čas odzvanja Famagusti.
Osim kakvog čuda, grad će sutra biti u rukama nevernika.
– Svi smo spremni da umremo – odvratila je vojvotkinja
malodušno.
– A gospodin Lisije?
– Spašće ga bog.
– Još ima vremena da se odavde pobegne. Prekrivena mojim
arapskim ogrtačem, mogla bi neopaženo da prodaš kroz strašni haos
koji će za koji čas da nastane.
– Nemoguće je. Kapetan Oluja ne može da obeščasti sebe.
– U redu, gospodarice, – rekao je Arapin sa nekom vrstom
ushićenja. – Umreću pored tebe.
Zatim je dodao za sebe:
– Smrt gasi sve i jadni rob će se mirno odmoriti.
Paljba je za to vreme postala užasna. Dve stotine turskih topova
otvorilo je vatru rušeći utvrđenja i kule, već polusrušene
višemesečnom opsadom. Gvozdene i kamene kugle padale su u
velikom broju i kosile branioce a muskete su praštale bez prestanka.
Tamna dolina je ličila na vatreno more a grmljavina topova je bila
tako strašna da su utvrđenja podrhtavala i mrvila se, rušeći se u
šančeve pod bedemima.
Potpomognute snažnom artiljerijom, približavale su se turske
mase stalno podstrekivane mujezinovim urlicima:
– Ubijte! Uništite! Prorok i alah vam to naređuju.

Janičari su bili na čelu ove strašne vojske, vodeći u napad
Albance i neredovne trupe iz Arabije i Male Azije. Mineri nisu gubili
vreme. Koristeći zbrku i mrak bacali su se sa ludom hrabrošću pod
kule i utvrđenja i, ne brinući za to što mogu da odlete u vazduh,
potpaljivali su buriće baruta kako bi načinili breše kroz koje bi mogla
da prođe pešadija.
Na utvrđenje San Marko bila je koncentrisana njihova aktivnost
te su ga minirali sa svih strada. Strašne eksplozije odjekivale su bez
prekida, rušeći spoljne zidove. I pored toga, ono malo sinova
venecijanske lagune nije prestajalo sa pucnjavom, desetkujući kolone
nevernika koji su posejali dolinu mrtvim i ranjenim. Neustrašivi, u
kiši kamenja i bacani u vazduh eksplozijama od kojih im je nestajalo
tlo pod nogama, branioci su čekali nalet neverničkih sabalja. Strašna
buka je rasla iz minuta u minut. Divljim urlicima napadača
odgovarali su u daljini plač i molitve žena i krici dece. U vazduhu
zasićenom dimom i prahom ječala su zvona koja su pozivala
stanovnike, ukoliko ih je još bilo u gorućim kućama. Mase varvara su
prilazile lagano i teško. Hiljade i hiljade su se pele padinom
utvrđenja, kao kakvo pakleno more, dok su mine tupo praštale.
– Alah! Za Proroka! Smrt i uništenje kaurima! – rikalo je sto
hiljada glasova prekrivajući topovsku grmljavinu.
Janičari su već stigli pred utvrđenje San Marko i pripremali se
da ga napadnu, kada je snažan blesak probio tamu, praćen strašnom
lomljavom. Jedna neaktivirana mina bila je zapaljena ili komadom
užarenog kamena ili gorućom strelom te je eksplodirala, cepajući zid
na dvoje. Kiša kamenja pobila je veliki broj janičara, čije su se kolone
uskomešale, i pala delom i na utvrđenje. Kapetan Oluja, koji se
nalazio pored jedne puškarnice spreman da se suprotstavi
napadačima, bio je oboren jednini komadom koji ga je pogodio u
desnu stranu oklopa. Videći kako je njegova gospodarica ispustila štit
i mač i kao pokošena pala na zemlju, El-Kadur je poleteo vičući
užasnuto:
– Ubili su je! Ubili su je!
Sav izvan sebe, El-Kadur je dokopao gospodaricu, stisnuo je na
grudi i bezglavo poleteo sa utvrđenja, trčeći prema gradu i ne vodeći
računa o kuglama i komadima kamenja koji su zasipali ulice i
krovove kuća. Kuda je bežao? Samo je on to znao.
Jedno pet stotina metara je išao duž unutrašnjeg zida a zatim je
stao ispod jedne od starih kida grada koja je već bila porušena
minama. Svuda su se uzdizale gomile kamenja na čijim su vrhovima
grmeli topovi. El-Kadur se uzverao uz ove mase i uvukao u jedan

otvor, koji je izgleda vodio u neko sad već napušteno sklonište. Išao je
puzeći stiskajući mladu vojvotkinju koju je najzad blago položio na
zemlju.
Zatim je podigao ogrtač u koji je vojvotkinja bila uvijena i
pogledao oklop. Na desnoj strani videlo se duboko ugnuće sa rupom u
sredini odakle je izlazio mlaz krvi. Komad kamena ili gvožđa probio
je čak i čelik. Veoma pažljivo je skinuo oklop i odmah ispod ramena
opazio dosta duboku ranu koja je obilno krvarila.
– Samo da se nije neki komad zario u meso. Moja gospodarica
neće umre ti – prošaputao je Arapin. – Udarac mora da je bio
neobično jak.
Zatim je pocepao: vojvotkinjin ogrtač koji je bio od fine i lake
vune, načinio od njega zavoje i namočio ih u ulje koje se nalazilo u
jednom sudu. Potom je nežno zavio ranu da bi zaustavio krv, posle
čega je više puta snažno dunuo u lice Kapetana Oluje da bi ga
povratio.
– Jesi li to ti, verni moj El-Kadure? – upitala je najednom
vojvotkinja, otvarajući oči.
Glas joj je bio prigušen a lepo lice bledo kao komad platna.
– Živa je! Moja gospodarica je živa! – povikao je Arapin. – Ah!
Gospođo, verovao sam da si mrtva. – Šta se dogodilo, El-Kadure? –
nastavila je vojvotkinja. – Više se ničeg ne sećam... gde smo... ko puca
na nas? Zar ne čuješ gruvanje od koga mi puca glava?
U jednom smo skloništu, gospođo, bezbedni od turskih metaka.
– Turci! – povikala je mlada žena, pokušavajući da se digne i
sedne, dok su njene oči blesnule. – Turci! Da li je pala Famagusta?
– Još ne, gospođo.
– A ja sam ovde dok ostali ginu?...
– Ranjena si.
– Istina je... osećam ovde oštar bol... jesu li me ranili mačem ili je
to bilo neko zrno? Ničeg se više ne sećam.
– Komad kamena ti je polomio oklop.
– Bože, kakav haos.
– Turci napadaju.
– Da li je grad izgubljen?
– To ne znam, gospođo, ali ne verujem. Čujem kako topovi sa
tvrđave San Marko stalno gruvaju.
– El-Kadure, idi i pogledaj šta se događa.
– A ti gospođo? Kako mogu da te ostavim samu?

– Ti si korisniji na bedemu nego ovde.
– Ne usuđujem se da te ostavim.
– Idi – rekla je vojvotkinja zapovednički. – Idi, ili ću ja da
ustanem i makar morala da umrem na ulici, napustiću ovo Sklonište.
To je strašan trenutak, kada se svi bore, pa želim da i ti i toj borbi
učestvuješ, pogotovu što si odbacio Prorokovu veru i postao hrišćanin
kao i ja.
Arapin je oborio glavu, oklevao jedan trenutak gledajući u
vojvotkinju vlažnim očima a zatim je izvukao jatagan i poleteo
napolje, mrmljajući:
– Neka me bog štiti da spasem moju gospodaricu.

KRVAVA NOĆ
Dok je Arapin jurio prema utvrđenju San Marko turske horde su
već uspele da pređu ravnicu, i pored snažne vatre branilaca, pa je
tako počeo glavni napad. Famagusta se nalazila u obruču vatre i
gvožđa koji se lagano ali sigurno sve više stezao.
Glavni udar je bio upravljen na utvrđenje San Marko, ali su i
druga mesta bila pod snažnim naletom velikih masa. Bez obzira što
su imali velike gubitke i što je dolina bila prekrivena njihovim,
leševima, janičari su najzad stigli pod utvrđenje i hladnim oružjem
napali, sa paklenom žestinom, grupe Slovena, dok su Albanci i
neregularne trupe Male Azije pokušavali da se popnu na kule i osvoje
ih. Nevernici su se sa besom izgladnelih tigrova verali po liticama i
ruševinama, sa jataganima među zubima i sabljama u rukama,
zaklanjajući se gvozdenim štitovima ukrašenim konjskim repovima i
srebrnim polumesecima. Karteč je ponekad unosio nered u njihove
redove, ali su preživeli gazili preko mrtvih i zbijali svoje redove,
urlajući na sav glas.
– Ubijte! Uništite! Prorok to želi!
Bled i bez šlema, sa pancirom koji je na više mesta probilo tursko
oružje, guverner je, okružen svojim kapetanima, pokušavao da
reorganizuje čete venecijanskih mornara i Slovena kako bi pokušao
novu i još očajniju odbranu. Iza utvrđenja se pružala prostrana
platforma koju je štitio jedan mali zid, neka vrsta kruga koji je služio
za vežbe vojnika i koji je sa dve strane imao mala utvrđenja. Videći
da je tvrđava izgubljena, guverner je naredio da se još upotrebljiva
topovi povuku na ovo mesto i da se izvrši napad na Turke.
– Pokušajmo da se održimo do ujutru, deco! – Vikao je hrabri
Baljone. – Još uvek ćemo imali vremena da se predamo.

U tom trenutku je stigao El-Kadur. Videći Perpinjana, koji je
sređivao četu Kapetana Oluje, on mu je prišao.
– Jesmo li izgubljeni? – upitao ga je.
Videći ga samog, Venecijanac je poskočio.
– A kapetan? – upitao je.
– Ranjen je, gospodine.
– Video sam kako ga odnosiš.
– Ne bojte se, na sigurnom je mestu, i ako Turci uđu u
Famagustu neće uspeti da ga nađu.
– Gde se nalazi?
– U podrumu kule Bragola, koja je skoro potpuno u ruševinama.
Ako izbegnete smrti, dođite da nas potražite.
– Doći ću, svakako. Evo neprijatelja. Čuvaj se, El-Kadure, i ne
izlaži se isuviše opasnosti. Treba da živiš da bi spasao kapetana.
Venecijanski ratnici su se povlačili u neredu prema novom
uporištu, pokušavajući da spasu, ako ne sve, ono bar deo svojih
ranjenih drugova. Guverner Famaguste imao je, na sreću, vremena
da reorganizuje svoje snage koje su bile pojačane izvesnim brojem
stanovnika. Pošto su savladali uspon, janičari su preskočili ogradu,
stalno urlajući:
– Smrt kaurima! Ubijte! Uništite!
Pri svetlosti artiljerije videla su se njihova lica iskežena od besa i
divlje i svetle oči.
– Na vas je red, artiljerci! – vikao je guverner, nadjačavajući
svojim glasom grmljavinu topova i urlik neprijatelja.
U istom trenutku planuli su topovi, potresajući utvrđenje do
temelja i zasipajući nevernike kartečom. Prvi redovi ovih divljih
ratnika popadali su, pokošeni ovim gvozdenim uraganom ali su se oni
iza njih odmah besno bacali u napad kako ne bi dali vremenu
tobdžijama da ponovo napune svoje oružje. Pošto su na čas došli do
daha, venecijanski ratnici i slovenski borci su krenuli u protivnapad.
Pokrivajući se štitovima, navalili su na janičare zamećući nov i još
bešnji boj. Sudarale su se sablje i mačevi sa štitovima i oklopima, dok
su buzdovani lomili šlemove a halebarde se besno zarivale u telo.
Ništa više nije moglo da zaustavi nepregledne vezirove mase u
napadu na Famagustu. Iscrpeni višemesečnom opsadom,
venecijanski ratnici su padali u grupama i izdisali sa imenom Svetog
Marka na usnama, divlje prigušivani jataganima koji su se zarivali u
grla.

Na Famagustu se spuštao oblak dima od topova, svu je
obavijajući. Zvona više nisu zvonila a glasovi žena, koje su se sklonile
u crkve, gubili su se u urlicima nevernika. Nadolazilo je ljudsko
more, strasnije od okeana, pa je čak izgledalo da se čuje njegova
zlokobna rika. Ratnici koji su prešli preko zidova popadali su po
gradu kao izgladneli gavranovi. Venecijanci, Sloveni, stanovnici, svi
oni koji su uzeli učešća u odbrani, očajno su bežali uskim ulicama
Famaguste, pokušavajući da se skriju u ruševinama kuća, u
podrumima, u crkvama, sejući strah svojim povicima:
– Neka se spasava ko može! Turci! Turci!
U četiri časa ujutro, kada je tama počela da se proređuje kao i
gusti oblak dima, janičari su, uz pomoć konjice, potpuno razbili
odbranu, osvajajući kuću po kuću od onih koje su još ostale, surovo
ubijajući sve koje su unutra nalazili. Najzad su stigli pred staru
crkvu Svetog Marka.
Guverner Famaguste, hrabri Baljone, stajao je uspravan na
poslednjem stepeniku, gordo oslonjen o mač, koji je bio okupan
turskom krvlju. Oko njega je bila šaka ratnika, onih koji su izbegli
pokolju. Bio je bez kacige a njegova pancir košulja je visila u
komadima, no ni jedna bora nije brazdala široko čelo venecijanskog
vojskovođe, dok je njegov pogled izgledao vedar.
Janičari, koji su ga odmah prepoznali, zastali su a njihovi divlji
krici su zamukli. Izvanredan mir ovoga heroja izgleda da je u času
stišao ove demone žedne krvi. Jedan paša, sa blistavim šlemom sa tri
zelena pera i ogromnom sabljom, nestrpljiv da svrši Sa ovom grupom
kaura, probio se kroz janičare, na konju koji je poigravao.
– Ponudite vaše glave sabljama mojih ljudi – povikao je. –
Pobeđeni ste!
Na usnama venecijanskog vojskovođe zatitrao je prezriv osmeh,
dok je strašan plamen blesnuo u njegovim očima.
– Ubij, dakle, jer se žuriš – odvratio je, bacajući mač ali znaj da
lav Svetoga Marka ne umire u Famagusti i da će se njegova rika čuti
jednoga dana među zidinama staroga Vizanta.
Zatim je pružio ruku prema otvorenim crkvenim vratima i
nastavio:
– Tamo imate žene i decu za ubijanje. Oni neće pružiti otpor.
Obeščastite ako hoćete slavu istočnih ratnika. Istorija će vam suditi.
Paša je bio nem. Kapetanove reči su ga pogodile u srce i on nije
nalazio odgovora. U tom trenutku su se začuli talambasi i trube i
redovi janičara su se razmaknuli, pribijajući se uz zidove kuća. To je

dolazio veliki vezir sa svojim kapetanima i albanskom gardom. On je
stigao na trg sa golom sabljom u rukama, gordo uspravan na svom
divnom, nakićenom konju. Bio je namršten a oči su mu surovo
blistale. Prošao je kroz redove ne udostojivši ni jednim pogledom
junake koji su se žrtvovali da mu predaju u ruke Famagustu, a zatim
je pokazao sabljom na grupu venecijanskih ratnika i rekao svojoj
gardi:
– Zarobite pobeđene.
I dok su njegovi ljudi izvršavali naređenje, on se popeo konjem uz
stepenice i ušao u crkvu u kojoj su svetlele sveće, i zaustavio se na
sredini, ispod glavnog svoda. Sve žene su bile na kolenima i stezale
decu na grudi. Kada su ugledale vezira užasnuto su kriknule, dok je
stari sveštenik podigao krst kao da je hteo da impresionira okrutnog
predstavnika velikog sultana iz Vizanta. Bio je to strašan trenutak.
Bio je dovoljan samo jedan znak pa da janičari provale kroz vrata i da
se bace na ove bednice i da ih pokolju. Veliki vezir je ćutao,
posmatrajući krst koji je sveštenik podigao. Žene su jecale a deca
pištala, dok su janičari žamorili u dnu hrama, nestrpljivi da počnu sa
pokoljem. Najednom sve ove majke podigoše decu i obratiše se veziru,
jecajući:
– Poštedi našu decu! Ona su nedužna!
Glavnokomandujući je oborio sablju koju je već bio podigao da
naredi masakr, a zatim se okrenuo svojim ratnicima i zagrmeo:
– Sve one pripadaju sultanu! Teško onome ko ih dirne.
Bila je to milost.

U SKLONIŠTU
Videći da je Famagusta izgubljena i da se više ne može pružiti
bilo kakav otpor, El-Kadur je poleteo prema skloništu u kuli Bragola,
gde se osećao sigurniji nego na bilo kom drugom mestu. Turci su već i
na toj strani počinjali da preskaču zidove i divlje napadaju poslednje
branioce. Hitar kao antilopa, Arapin je stigao do uzanog prolaza i
uvukao se, odmah zatvarajući ulaz kamenjem da se spolja ne bi
mogla opaziti svetlost buktinje koja je još gorela. Odmah je bacio
pogled na gospodaricu.
Mlada vojvotkinja bila je zahvaćena snažnom groznicom.
Pokretala je ruke kao da odbija neprijatelje, verujući možda da ima
mač u rukama.
– Tamo... evo ih, penju se... – Čule su se nevezane rečenice –
tigrovi od Arabije... koliko krvi... evo Mustafe... pucajte na njega...
Lisije... noć u Veneciji. . crna gondola... divna noć... mesec blista...
kupole San Marka... Šta to odjekuje u mome mozgu... Ah! Da, vidim...
penju se... Lav od Damaska ih vodi... ubijaju!
Mlada žena se uspravila na ležaju, pružajući ruke, očiju raširenih
od užasa, gledajući oko sebe a ništa ne videći, zatim se ponovo –
sručila na dušek i sklopila oči. Iznenadni mir smenio je ovaj napad
groznice. Izgledalo je da je pala u dubok san.
Niz El-Kadurov obraz tekle su suze.
– Ja sam rob – rekao je muklo – verni pas moje gospodarice koga
samo smrt može da usreći. Bolje bi bilo da je sablja mojih
nekadašnjih vernika probila moje srce... sve žudnje, svi nemiri
prezrenog roba bili bi sada završeni.
Časovi su prolazili a El-Kadur se nije pokretao. Mlada žena je
spavala dubokim snom. Tako je prošlo dosta vremena. Više se nisu

čuli ni povici ni gruvanje topova, samo bi ponekad prasnule arkebuze,
praćene divljim urlicima:
– Uhvatite kaurina! Uhvatite ih! Uhvatite ih!
Taj kaurin mora da je bio neki jadni stanovnik ili vojnik otkriven
u ruševinama i zatim ustreljen kao besan pas. Laki jauk je prenuo
El-Kadura iz misli. On je ustao i prišao mladoj vojvotkinji, koja je
ponovo otvorila oči i pokušavala da se podigne.
– Jesi li to ti, moj verni El-Kadure? – upitala je ranjenica slabim
glasom, pokušavajući da mu se osmehne.
– Već mnogo časova bdim nad tobom, gospodarice odvratio je
Arapin. – Nemoj se dizati, to nije potrebno, jer nam bar za sada ne
preti nikakva opasnost. Kako se osećaš?
– Dosta sam slaba – odvratila je vojvotkinja uzdahnuvši – i ko
zna kada ću moći da se prihvatim mača.
– U ovom trenutku on ne bi bio ni od kakve koristi.
– Onda znači da je sve gotovo? – upitala je mlada žena, dok joj se
dubok bol ogledao na licu.
– Sve.
– A stanovnici?
– Možda su pobijeni kao oni u Nikoziji. Mustafa ne oprašta onima
koji su mu se mesecima junački odupirali. To nije ratnik, to je tigar,
gospođo.
– A šta li se dogodilo sa kapetanima?
– To ti ne bih znao reći.
– Da li su i oni pobijeni?
Arapin je oborio glavu i nije odgovorio.
– Reci mi, El-Kadure – bila je uporna vojvotkinja. Da li se
Mustafa osvetio i na Baljoneu, Bragadinu, Tiepolu, Spiloti i drugima?
– Sumnjam da ih je poštedeo.
– Da li bi mogao da se nekako o lome obavestiš? Ti možeš, zbog
boje tvoje kože i odela, bez opasnosti da se krećeš.
– Ne bih se usudio da izađem po danu da te ne izložim sigurnoj
smrti. Neko bi mogao da vidi kako uklanjam kamenje sa prolaza i da
posumnja da je tu skriveno kakvo blago, te da me natera da ga
uvedem. Sačekajmo veče. Sa Turcima čovek nikad nije dovoljno
oprezan.
– A moj poručnik? Jesi li video da je poginuo?
– Kada sam napustio tvrđavu San Marko još je bio živ, čak sam
mu rekao da si na sigurnom, u ovom skloništu.

– Kako li ćemo završiti, El-Kadure? – upitala je vojvotkinja posle
nekoliko minuta ćutanja. – Veruješ li da ćemo uspeti da neopaženo
napustimo Famagustu i krenemo u potragu za Lisijeom?
Arapin je zadrhtao a zatim je rekao muklo:
– Pusti gospodina vikonta, gospodarice, i mislimo kako da se
spasemo.
– Samo sam te pitala da li ćemo uspeti.
– Možda, uz pomoć jednog čoveka, jer on jedini, među tolikim
hiljadama Turaka, ima veliko i plemenito srce.
– Ko to može da bude? – upitala je vojvotkinja gledajući ga.
– Lav od Damaska.
– Mula-el-Kadel?
– Da, gospodarice.
– Čovek koga sam pobedila?
– Ali kome si poklonila život, a mogla si da ga ubiješ i da ti niko
ne prigovori, pa ni Turci. On je možda jedini čovek koji će u veziru da
potakne njegovu hrišćansku krv.
– Tako se ti nadaš da će da te primi?
– U to ne sumnjam. U slučaju da to bude potrebno, pribeći ću
ratnoj varki.
– Kakvoj?
– Dozvoli da ti sad to ne kažem, gospodarice.
– Ako te ubije kao izdajnika?
– Jadni rob će da završi sa svojim patnjama – rekao je El-Kadur
a zatim je dodao: – Odmori se, gospođo, ima vremena do večeri.
Vojvotkinja je poslušala savet, ali je prošlo dosta vremena dok je
uspela da sklopi oči. El-Kadur se najednom trgao, zadržavajući dah.
Učinilo mu se da čuje lak šum napolju.
– Da nije neki Turčin otkrio naše sklonište? – upitao se
zadrhtavši.
Izvukao je zatim pištolj i pažljivo prišao otvoru. Odmah je čuo
kotrljanje kamenja a zatim lak šum kao da se zemlja odronjava.
Čovek se i dal je peo i za kratko vreme je stigao pred otvor i počeo
pažljivo da uklanja kamenje. Kada se pojavila njegova glava, El-
Kadur je brzo uperio pištolj, govoreći:
– Ko si? Govori ili pucam!
– Stani, El-Kadure, to sam ja, Perpinjano.

EL - KADUR
Trenutak kasnije u sklonište je ušao poručnik Kapetana Oluje.
Nesrećnik je bio u jadnom stanju. Glava mu je bila uvijena zavojem
umrljanim krvlju i prašinom, košulja je visila u dronjcima, čizme
rasparane, a od mača je ostao samo patrljak umrljan krvlju. Za ovih
petnaestak časova njegovo lice je tako oslabilo kao da je gladovao
osam dana.
– Vi, gospodine! – povikao je Arapin. – U kakvom vas to stanju
vidim!
– A kapetan? – upitao je poručnik brižno.
– Mirno spava. Ne budimo ga, gospodine, jer mu je odmor
potreban. Pogledajte ga.
U trenutku kada se poručnik približio vojvotkinji ova je,
uznemirena šumom, otvorila oči.
– Vi, Perpinjano! – povikala je radosno. Kako ste uspeli da se živi
izvučete iz turskih ruku?
– Pravim čudom, Kapetane Olujo – odvratio je Venecijanac. – Da
su me otkrili, svakako me više ne biste videli, jer su mnogi begunci,
koji su otkriveni u ruševinama i podrumima kuća, pobijeni. Gnusni
Mustafa nije nikome podario milost.
– Nikome! – povikala je vojvotkinja užasnuto. – Čak ni
kapetanima?
– Ni njima – odvratio,je poručnik. – Bedni vezir je svojom rukom
odsekao desno uvo herojskom Baljoneu, kao i jednu ruku, a zatim je
naredio da ga u prisustvu janičara živog oderu.
Vojvotkinja je kriknula od užasa:
– Bednici! Bednici!

– Zatim je naredio da se pogube Astore Baljone, Martinengo, da
se na komade iseku Tiepolo i Manoli Spiloto i da se njihovo meso baci
psima.
– A kako ste vi izbegli turskim sabljama?
– Rekao sam vam već, pravim čudom. Kada je sve već bilo
izgubljeno i kada su se janičari ispeli na utvrđenja, koja više niko nije
mogao da brani, krenuo sam za ono malo preživelih koji su napravili
novi front na rotondi San Marka. I ja sam bezglavo bežao, ne znajući
gde bih našao sklonište, i već sam se smatrao izgubljenim kada sam u
ruševinama jedne kuće začuo ljudski glas.
– Ovamo, mladiću! – vikali su mi.
– Ko su bili ti velikodušni ljudi? – upitala je vojvotkinja.
– Da li je taj podrum daleko?
– Oko tri stotine koraka.
– Ti ljudi mogu mnogo da nam pomognu, gospodine Perpinjano.
– To i ja mislim, vojvotkinjo – odvratio je Venecijanac, po prvi put
titulišući plemkinju.
Mlada žena je ćutala nekoliko trenutaka kao da duboko
razmišlja, a zatim se okrenula prema Arapinu i naglo ga upitala:
– Jesi li još uvek odlučan?
– Da, gospodarice – odvratio je sin pustinje. – Samo nas taj čovek
može spasiti.
– Idi, El-Kadure – rekla je vojvotkinja. – Naša poslednja nada je
u rukama Lava od Damaska.
Arapin je ugasio fitilj pištolja, proverio da li se jatagan lako
izvlači iz kožnih korica ukrašenih srebrom, podigao nagorelu
kapuljaču i uvio se u široki ogrtač, govoreći:
– Na službi, gospodarice.
Poslednje reči zamrle su mu na usnama. Vojvotkinja od Ebolija je
sela na ležaj i pružila desnu ruku Arapinu. Divlji sin pustinje je
prišao, kleknuo na jedno koleno i spustio dug poljubac na belu ruku,
koji je mladu ženu opržio kao vrelo gvožđe.
– Idi, dobri moj El-Kadure – rekla je uzdahnuvši.
Arapin je ustao, dok su mu oči plamtele.
– Ili će te Lav od Damaska spasti, ili ću ga ubiti – rekao je
odlučno.
Zatim je brzo uklonio kamenje i provukao se kroz otvor.
Ulice Famaguste potonule su u lamu jer su Turci sad već bili
potpuno uvereni da ne može da bude nikakvog iznenađenja, pošto su

pobili ne samo posadu nego i stanovnike sposobne da nose oružje.
Arapin je video gomile leševa, koje su čopori izgladnelih pasa divlje
kidali da utole glad koju su trpeli za vreme dugih meseci opsade.
Pošto je tri ili četiri puta odbio napade ovih životinja koje su izgleda
pobesnele, El-Kadur je ubrzo stigao na prostrani trg pred crkvom
svetog Marka, koja je bila skromnija i manja kopija one čuvene u
Veneciji. Tu je, oko vatri, bivakovalo jedno stotinak janičara, pušeći i
brbljajući, dok su straže bile na svim uglovima trga i pred onim
kućama koje su čudom izbegle paklenu topovsku paljbu Turaka.
Jedan Albanac, koji je sedeo na crkvenom stepeništu, opazio je
Arapina i uperio u njega svoju musketu:
– Ko si i kuda ćeš?
– Dobro vidiš da sam Arapin a ne hrišćanin – odvratio je El-
Kadur. – Ja sam vojnik Husein-paše.
– Šta radiš ovde?
– Nosim hitno naređenje Lavu od Damaska. Možeš li da mi kažeš
gde se smestio?
– Ko te šalje?
– Moj paša.
– Ne znam da li je Mula-el-Kadel još budan.
– Tek je devet.
– Još je bolešljiv, pa ipak, hodi. Smestio se u jednu od ovih kuća.
Stražar je ugasio fitilj svoje arkebuze, zabacio je na rame i uputio
se prema jednoj kući čiji su zidovi bili na mnogo mesta probijeni. Pred
njom su stražarila dva džinovska, crna roba i dva ogromna arapska
psa.
– Probudite vašeg gospodara ako je već legao – rekao je Albanac
crncima. – Ovde je glasnik Husein-paše koji treba sa njim da govori.
– Gospodar je još budan – odvratio je jedan od robova; pošto je
sumnjičavo pogledao Arapina.
– Idi onda i obavesti ga – rekao je Albanac. – Husein-paša se ne
šali, a sem toga, prijatelj je velikog vezira.
Rob je ušao u kuću, dok je drugi sa dva psa stao na vrata. Malo
zatim se vratio i rekao Arapinu:
– Pođi za mnom, gospodar te čeka.
El-Kadur je stegnuo jatagan pod ogrtačem i odlučno ušao,
spreman na sve, čak i da ubije sina moćnog paše od Damaska. Turčin
ga je čekao u jednoj maloj sobi u prizemlju. Još je bio malo bled od
rane koja nije bila potpuno zarasla, ali lep, sa svojim crnim i dubokim

očima koje su bile dostojne da obasjaju lik jedne od hurija
muhamedanskog raja. Bez obzira što je još bio invalid, imao je na sebi
sjajnu čeličnu pancir košulju a oko struka svilenu plavu ešarpu o
kojoj je visila sablja sa zlatnim balčakom.
– Ko si ti? – upitao je Arapina pošto je robu dao znak da se
povuče.
– Moje ime ti ništa ne bi reklo – odvratio je Arapin. Zovem se El-
Kadur.
– Čini mi se da sam te već video.
– Moguće je.
– Šalje te Husein-paša?
– Ne, lagao sam.
Mula-el-Kadel je ustuknuo dva koraka, stavljajući brzo ruku na
balčak svoje sablje. El-Kadur ga je umirio jednim potezom i brzo
rekao:
– Nemoj misliti da sam došao da nasrnem na tvoj život.
– Zašto si onda lagao?
– Jer me inače ne bi primio.
– Zbog čega si se poslužio imenom Husein-paše? Ko te je poslao?
– Žena kojoj duguješ život – odvratio je El-Kadur.
– Žena! – povikao je Turčin zapanjeno.
– Štaviše, to je hrišćanska plemkinja koja pripada najvišem
italijanskom plemstvu.
– I kojoj ja dugujem život!
– Da, Mula-el-Kadele.
– Ti si lud. Ja nikad nisam upoznao ni jednu italijansku
plemkinju, kao što mi nikad ni jedna žena nije spasla život. Lav od
Damaska može da se spase bez ičije pomoći.
– Varaš se, Mula-el-Kadele – rekao je Arapin mirnim glasom. –
Da nije bilo velikodušnosti te žene, ne bi prisustvovao osvajanju
Famaguste. Tvoja rana još nije zarasla.
– Ali o kome ti to govoriš? Zar o onom mladom kapetanu koji me
je oborio sa konja?
– Da, o Kapetanu Oluji.
– Objasni bolje.
– To je bila italijanska plemkinja, koja ti je poštedela život a
mogla je da te ubije jer je na to imala prava.
– Šta govoriš! – povikao je Turčin, crveneći i bledeći.

– Taj kapetan koji se borio kao kakav bog rata bio je žena! Ne! To
je nemoguće! On ne bi mogao da pobedi i obori Lava od Damaska.
– To je bila vojvotkinja od Ebolija, poznata među hrišćanima kao
Kapetan Oluja – rekao je El-Kadur.
Iznenađenje Mule-el-Kadela bilo je takvo da je nekoliko
trenutaka bio nesposoban da govori.
– Žena! – povikao je najzad bolno. – Lav od Damaska je
obeščašćen i ništa drugo mi ne ostaje nego da polomim svoju sablju.
– Ne, junak kao što si ti ne sme da slomi najčuveniju oštricu
turske vojske – rekao je Arapin. – Žena koja te je pobedila ćerka je
najčuvenijeg mačevaoca koga je Napulj imao.
– On me nije pobedio – odvratio je Turčin skoro kroz jecaj. –
Mene je oborila jedna žena! Čast Lava je zauvek izgubljena!
– Ona koja te je ranila plemkinja je.
– I koja me svakako prezire.
– Ne, jer tvoja protivnica sada moli za velikodušnost Lava od
Damaska.
Mladi Turčin je sevnuo pogledom.
– Potreban sam mojoj neprijateljici? Znači, Kapetan Oluja nije
mrtav?
– Živ je, iako ga je komad kamena ranio.
– Gde je? Hoću da ga vidim! – povikao je Mula-el-Kadel.
– Da je ubiješ? Moja gospodarica je hrišćanka.
– Ko si ti?
– Njen verni rob.
– Vojvotkinja te je poslala k meni?
– Da.
– Da me pitaš da li hoću da joj pomognem da pobegne iz
Famaguste?
– I možda još nešto.
– Zar neće biti u opasnosti za vreme tvoje odsutnosti?
– Ne verujem. Njeno skrovište je sigurno, a sem toga, nije sama.
– Ko pazi na nju?
– Njen poručnik.
Mula-el-Kadel je uzeo sa jedne stolice ogrtač od tamne vune i dva
pištolja sa stola, i rekao Arapinu:
– Vodi me tvojoj gospodarici.

Mula-el-Kadel je pljesnuo šakama i čas kasnije su ušla dva crna
roba. On je sa njima izmenio nekoliko reči na jeziku koji je El-Kaduru
bio nepoznat, a zatim se obratio Arapinu:
– Pođi sa mnom, ovi ljudi će doći za nama.
Zatim su izašli iz kuće, neometano prešli preko trga, jer se straže
nisu usudile da ih zaustave, i lagano se uputili prema kuli, kao
vojnici koji su pošli u obilazak.
Kada se našao u skloništu, koje je bilo osvetljeno buktinjom,
Turčin je zbacio ogrtač i, pošto je sa Perpinjanom izmenio učtiv
pozdrav, brzo prišao ležaju na kome je bila vojvotkinja od Ebolija, još
budna.
– Žena koja me je pobedila – povikao je uzbuđeno. Prepoznajem
vas, gospođo.
Zatim se spustio na jedno koleno, kao kakav evropski plemić
gledajući vojvotkinju svojim, crnim očima.
– Gospođo – rekao je sa poštovanjem. – Pred vama nije
neprijatelj, već prijatelj koji je imao prilike da se divi vašoj
izvanrednoj hrabrosti i koji nije gnevan što ga je pobedila jedna
mlada žena. Zapovedajte: Lav od Damaska je spreman da vas spase i
da plati svoj dug.

VELIKODUŠNOST LAVA OD DAMASKA
Videći Turčina kako ulazi i prilazi njenom ležaju, vojvotkinja od
Ebolija se malo pridigla, uz Perpinjanovu pomoć, i pozdravila ga
divnim osmehom.
– Vi! – povikala je.
Preko čela mladog Lava od Damaska prešla je senka a uzdah mu
je zamro na usnama.
– Pobeđen od mača jedne žene – rekao je sa izvesnom gorčinom.
– Ne, Mula-el-Kadele, već od mača Kapetana Oluje, koji je poznat
kao najbolja oštrica Famaguste. Lav od Damaska nije ništa izgubio
od svoje vrednosti, uostalom, dao je dokaza obarajući Medveda iz
poljskih šuma čija je snaga mišica ulivala strah.
Turčinovo čelo se razvedrilo, čak mu se i osmeh ukazao na
usnama. Na jedan njegov znak dva roba su prišla ležaju i otvorila
korpe, vadeći iz njih nekoliko prašnjavih boca, hladno meso, biskvite i
posudu punu još tople kafe.
– To je sve što za sada mogu da vam ponudim – rekao je Mula-el-
Kadel. – Čak ni Mustafa nema više na svome stolu jer ni mi nemamo
obilje namirnica.
– Nisam se ni toliko nadala – odvratila je vojvotkinja smešeći se
– i zahvaljujem vam na tako divnoj brizi. Moji prijatelji mora da su
gladniji od mene.
Zatim je ispila jednu šolju kafe koju joj je ponudio Mula-el-Kadel
i pojela jedan biskvit, dok su se poručnik i Arapin bacili na meso jer
nisu jeli više od dva dana.
– Gospođo – rekao je Mula ustajući. – Šta mogu da učinim za
vas?

– Da nas izvedete iz Famaguste odvratila je vojvotkinja.
– Želite da se vratite u Italiju?
– Ne.
Mula-el-Kadel je ponovo bio iznenađen.
– Zar hoćete da ostanete na Kipru? – upitao je sa čudnim
naglaskom u kome je bilo žaljenja.
– Dok ne nađem čoveka koga volim i koji je vaš zarobljenik.
Senka je ponovo prešla Turčinovim čelom.
– Ko je to? – upitao je.
– Vikont Lisije – rekla je vojvotkinja.
– Lisije! – promrmljao je Mula-el-Kadel, prelazeći šakom preko
lica kao da pokušava da dozove neko davno sećanje. – To je jedan od
malobrojnih plemića zarobljenih u Nikoziji, koje je Mustafa poštedeo,
zar ne?
– Da, jeste li ga upoznali? – upitala je mlada žena uzbuđeno.
– Čini mi se – odvratio je Mula-el-Kadel. – Čekajte malo, da, on
je bio zvezda i duša Nikozije... veliki junak, čuveni kapetan.
– Htela bih da doznam gde su ga odveli i gde ga drže zarobljenog.
– To neće biti teško jer će to neko svakako znati.
– Ti plemići nisu odvedeni u Konstantinopolj, zar ne?
– Ne verujem – odvratio je Lav od Damaska. – Čini mi se da sam
čuo kako se govori da Mustafa ima neke naročite planove sa tim
kapetanima. Hteli biste da ga oslobodite pre nego što napustite
Kipar?
– Upravo sam i došla ovamo da ga iščupam iz ruku vaših
sunarodnika.
– Verovao sam da ste vi, gospođa i žena, uzeli oružje jer mrzite
nas muslimane.
– Prevarili ste se, Mula-el-Kadele.
Turčin se poklonio, galantno poljubio vojvotkinji ruku i pošao
prema izlazu, govoreći:
– Kunem se na Kuran da ću održali obećanje koje sam vam dao,
gospođo. Do sutra uveče.
– Hvala, Mula-el-Kadele – odvratila je mlada žena uzbuđeno. –
Kada se budem vratila u moju zemlju, reći ću da sam među
muslimanima našla plemenite ljude.
– To će biti čast za tursku vojsku – odvratio je pašin sin. –
Zbogom, gospođo, ili bolje, doviđenja.

El-Kadur je uklonio kamenje da Turčin i robovi mogu da izađu a
zatim ga je vratio na mesto.
– Turci spavaju, gospodarice – rekao je El-Kadur. Ti bednici su
umorni od ubijanja.
– Daj mi tvoj jatagan i pištolj, El-Kadure – rekao je poručnik. –
Moj mač više ne služi ničemu.
Arapin je dao oružje i ogrnuo ga svojim širokim ogrtačem kako bi
izgledao kao pustinjski sin.
– Zbogom, gospođo – rekao je poručnik. – Ako se više ne vratim
samo recite da su me Turci ubili.
Skliznuo je zatim niz ruševine i našao se u podnožju kule. Noć je
bila tamna i samo se čuo lavež pasa. Poručnik je upravo ulazio u
jednu malu bočnu ulicu kada je video jednog čoveka koji je na sebi
imao živopisno odelo janičarskih kapetana. On mu je odlučno
preprečio put.
– Eh! Eh! – čuo se jedan ironičan glas. – Kuda to ide El-Kadur?
Mnogo je tamno, ali moje oči vide i u mraku.
Ove reči nisu bile izgovorene na turskom jeziku, već na lošem
venecijanskom sa izrazito stranačkim naglaskom.
– Ko si ti? – upitao je poručnik, odskočivši unazad i šireći ogrtač
kako bi bio spreman da potrgne jatagan.
– Zar El-Kadur ubija i prijatelje? – upitao je janičarski kapetan i
dalje podsmešljivo. Ti si, dakle, još uvek divljak.
– Varaš se – odvratio je poručnik. – Ja nisam El-Kadur već
Egipćanin.
– Jeste li žrtvovali svoju veru da spasete kožu, gospodine
Perpinjano? Tako je bolje, moći ćemo da nastavimo našu partiju
kockica.
Poručniku se oteo povik:
– Kapetan Lasinski!
– Ne, Lasinski je mrtav odvratio je Poljak, jer je to zaista bio on.
– Sada se zovem Jusul Hamada.
– Lasinski ili Hamada, vi ste otpadnik – rekao je poručnik sa
dubokim prezirom.
Kletva se otela Poljaku, koji je odmah zatim nastavio svojim
sladunjavim a ujedno i podsmešljivim tonom:
– Nikome nije milo da izgubi život, dragi moj poručniče, i da
nisam prihvatio da postanem musliman glava mi se više ne bi
nalazila na ramenima.

– Ali šta vi ovde radite u obličju El-Kadurovom? Na časnu reč,
pre nego što sam vas čuo zamenio sam vas sa arapinom Kapetana
Oluje.
– Šta radim ovde? – rekao je Venecijanac, ne znajući šta da
odgovori.
– Ništa, šetam ruševinama Famaguste.
– Šalite li se?
– Ponavljam vam da ništa ne znam ni o El-Kaduru, ni o
Kapetanu Oluji.
– Kapetanici Oluji – ispravio je Lasinski.
– Šta kažete?
– La, la! Zar verujete da nisam opazio da je to devojka, a ne
muškarac? Hiljadu mu vukova! Kakvu je mišicu imala ta žena i kako
je bila hrabra! Muhamedove mi krvi! Hteo bih i ja da ukrstim mač sa
njom! Ko li je bio njen učitelj?
– Verujem, kapetane, da ste u velikoj zabludi.
– Neka bude, kad vi ne želite da verujete u ono što sam vam
rekao. Da li mogu da vam budem od kakve koristi?
– Niko mi neće smetati u mojoj šetnji.
– Pazite, jer su Turci još u velikom broju ulogoreni oko
Famaguste i ako vas uhvate mogli bi da vas nabiju na kolac.
– Čuvaću ih se, kapetane – odvratio je Venecijanac.
– U slučaju, što je vrlo moguće da vam se dogodi kakva nesreća,
ne zaboravite da se zovem Jusuf Hamada.
– Neću zaboraviti to ime.
– Dobra sreća, poručniče.
On je pružio desnu ruku, ali se Venecijanac pretvarao da ne vidi
i, navukavši kapuljaču, udaljio se obazirući se i držeći poluisukan
jatagan. Poljak se takođe udaljio, brundajući i psujući. Ne gubeći ga
iz vida poručnik je, kada je stigao do ugla jedne stare kule, zastao i
sakrio se u jednom ulazu.
– Hoću da vidim da li me prati – promrmljao je. Takvom čoveku
ne treba verovati.
Nije prošlo ni dva minuta a on je video kako se pojavljuje
kapetan. Iako je još brundao, ipak je išao na vrhovima prstiju kako
ga Venecijanac, za koga je verovao da je nastavio put, ne bi čuo.
Prošao je pored ulaza ne zaustavljajući se i nestao ubrzo u jednoj
maloj tamnoj ulici.
– Ipak me traži, lopuža – rekao je poručnik.

Zatim se vratio natrag i zavukao se među kućerke koji su bili u
ruševinama, pipajući nekoliko minuta u mraku.
– Treba da su ovde – rekao je najzad, preskačući jedan porušeni
zid.
Zatim je uklonio kamenje i dopro do male rešetke i nekoliko puta
pozvao:
– Papa Stake! Papa Stake!
U prvom trenutku niko nije odgovorio a zatim se iz dubine
podruma začuo promukli, skoro grobni glas:
– Jeste li to vi, poručniče? Već je bilo vreme da dođete. Verovao
sam da su vas pogubili i nabili na kolac.
– Podigni rešetku, starče. Da li je Simon još živ?
– Napola, poručniče. Ovde se umire od gladi i straha.
– Izađite odmah, uskoro ćete imati sigurno skrovište i
nahranićete se.
– Evo reči od kojih krv ponovo življe teče – promrmljao je
promukli glas. – Upaliću dvadeset sveca u San Marku i četiri u crkvi
San Nikoleto. Hajde, Simone, protegni noge, dečače moj, ako hoćeš
nešto da pregrizeš.
Rešetka je bila podignuta i dva čoveka su se izvukla s mukom iz
otvora.
– Pođite za mnom, papa Stake – rekao je poručnik. Nema
opasnosti.
– Noge su mi slabe, gospodine poručniče, a čini mi se da ni
Simonove nisu mnogo hitrije.
– Pored ovog posta – rekao je njegov drug.
– Loš mornar – rekao je starac, upinjući se da se osmehne.
– Hajde, pođite pre nego što nas neka patrola ne otkrije – naredio
je Perpinjano.
– Kada se radi o Turcima bolje je pobeći, poručniče. Uopšte ne bih
bio voljan da okusim slasti koca.
– Onda trk, papa Stake.
Zatim su se, skoro trčeći, uputili prema kuli koja se nejasno
videla u tami. Brzo su se popeli na ruševine i Perpinjano je, pošto je
razmaknuo kamenje, uveo dvojicu mornara.
– To smo mi, El-Kadure – rekao je.
Arapin je uzeo baklju da bi osmotrio novopridošle. Papa Stake,
Dalmatinac, bio je lep starac od svojih šezdeset godina. Lice mu je
bilo tamno i izborano, sa dugom belom bradom i sivim i živahnim

očima. I pored godina, mora da je bio veoma snažan, što su dokazivali
njegov vrat kao u bika i grudi atlete. Drugi je bio mladić od možda
dvadeset godina, visok i veoma mršav, crnih očiju i jedva vidljivih
brčića.
Pošto je odgovorio na Arapinova pitanja, starac je, ugledavši
vojvotkinju, skinuo beretu i rekao:
– To je Kapetan Oluja. Evo jednog junaka koji je dobro učinio što
se spasao od turskih sabalja.
– Ćutite, papa Stake, i navalite na jelo – rekao je poručnik,
gurajući dvojicu izgladnelih prema korpama koje su doneli robovi
Mule-el-Kadela.
Stari morski vuk je načinio smešan poklon pred vojvotkinjom,
skidajući u isto vreme beretu, a zatim se priključio mladom mornaru,
mrmljajući:
– Naređenje je da se jede i spava i ja slušam pobednika, bolje
rečeno, junačku pobednicu prve muslimanske sablje.
Perpinjano je sačekao da stari zadrema a zatim je prišao
vojvotkinji i rekao:
– Gospođo, uhode nas.
– Janičari? – upitala je vojvotkinja brižno.
– Kapetan Lasinski.
Vojvotkinja je zadrhtala.
– Kako? – povikala je. – Znam da je taj čovek živ, ali nisam
mislila da ću ga tako brzo ponovo sresti.
– Postao je musliman da spase život.
– Ko vam je to rekao?
– On sam.
– On!
– Malo pre sam ga sreo nedaleko odavde. On kruži po ovom kraju
i video je Mulu-el-Kadela sa El-Kadurom.
– Da li taj čovek traži naše sklonište da bi nas predao Mustafi.
– Od tog avanturiste koji se odrekao svoje vere možemo sve da
očekujemo. Da sam imao mač a ne jatagan, ili da mi je fitilj pištolja
bio zapaljen, kunem vam se da ne bih oklevao da ga napadnem.
Tajno me je pratio...
– Dovde? – upitala je vojvotkinja.
– Ne, uspeo sam da ga prevarim i on ne zna za naše sklonište.
– Zašto me taj čovek, koji se hrabro borio za lava svetog Marka,

tako mrzi?
– Možda zato što vas kao ženu više cene i što ste pobedili Lava od
Damaska.
– Da, on je video da sam žena – rekla je vojvotkinja.
– U to nema sumnje, gospođo.
U tom trenutku se iz tamnog ugla čulo mrmljanje papa Stakea:
– Sto mu gromova! Zar nije moguće spavati u Famagusti? Ovi
turski psi uvek prave đavolsku buku svojim jataganima.

POLJSKI MEDVED
Sutradan uveče, posle deset časova, Mula-el-Kadel je, kao što je
svečano obećao, ušao u sklonište, praćen ne više crnim robovima, već
četvoricom do zuba naoružanih ljudi, u teškim pancir košuljama, od
kojih je svaki nosio ogromnu košaru. El-Kadur, koji je već čekao kod
ulaza, spremno je otvorio prolaz malom odredu.
– Evo me, gospođo – rekao je Lav od Damaska prilazeći
vojvotkinjinom ležaju. – Održaću zakletvu i možda više od toga.
Donosim vam turska odela, oružje, vesti, a tu su i šest konja,
odabranih među najboljima iz albanskog puka.
– Nisam sumnjala, Mula-el-Kadele, da ste pošten i velikodušan –
odvratila je mlada žena pružajući mu ruku. – Srce jedne žene teško
se vara.
Papa Stake, koji je baš praznio jednu bocu kiparskog vina,
pomislio je da nije loše da i on nešto doda:
– Nikad ne bih poverovao da među Turcima ima plemenitih ljudi.
– Mula-el-Kadele – rekla je vojvotkinja, koja nije poklonila
pažnju starčevom brbljanju niste li opazili da Vas neko prati?
– Zašto me to pitate, gospođo? – upitao je Turčin i na njegovom
licu se najednom ukazati nemir.
– Niste li nikoga sreli na svome putu?
Lav od Damaska je razmišljao jedan čas a zatim je odvratio:
– Ali da... jednog janjičarskog kapetana, koji mi je izgledao pijan.
– To je bio on! Povikao je Perpinjano.
– Ko? – upitao je Turčin, gledajući ga pažljivo.
– Medved iz poljskih šuma rekla je vojvotkinja.
– Kapetan koga sam oborio udarcem sablje i koji se odrekao svoje

vere?
– Da – rekao je Venecijanac.
– Zar bi se taj čovek usudio da me uhodi? – upitao je Lav od
Damaska, mršteći čelo.
– Možda pokušava da nas izda i preda Mustafi pre nego što
napustimo Famagustu – dodao je poručnik.
Turčin se prezrivo osmehnuo.
– Mula-el-Kadel više vredi od jednog bednog otpadnika – rekao
je. Neka pokuša da mi stane na put ako sme.
Zatim se, menjajući ton, obratio vojvotkinji:
– Hteli ste da doznate gde su moji sunarodnici otpremili vikonta
Lisijea zar ne?
– Da – rekla je vojvotkinja naglo ustajući, dok joj se lice
zarumenelo.
– Znam gde se nalazi.
– Da li je van Kipra?
– Ne, nalazi se u dvorcu Husif, gde će ostati do zaključenja mira,
ukoliko Venecijanska Republika bude htela da ga potpiše.
– Gde se to nalazi?
– U zalivu Suda.
– Da li ga čuvaju?
– Možda, ali vam to ne bih znao reći.
– Kako bi se moglo stići tamo?
– Morem, gospođo.
– Da li bismo mogli da nađemo neku malu galiju?
– I na to sam mislio, gospođo – rekao je Mula-el-Kadel. – Znam
kome vas poveravam.
– Pođimo bez oklevanja, gospodarice rekao je El-Kadur, naginjući
se nad vojvotkinju. Taj prokleti Poljak me plaši.
– Pomozi mi odvratila je plemkinja.
Arapin je malo oklevao a zatim je uzeo nežno u svoje snažne ruke
i podigao tako lako kao da se radilo o detetu.
– Održaću se u sedlu – rekla je vojvotkinja Muli-el-Kadelu uz
divan osmeh. – Zar nisam Kapetan Oluja?
Turčin nije odgovorio, već je gledao pravo u oči sa nekom vrstom
obožavanja.
– Gde su konji? – upitala je vojvotkinja.
– U podnožju kule, gospođo, čuva ih jedan rob. Obucite turska

odela koja sam vam doneo, jer bi vas ovako obučene lako prepoznali.
Zatim je otvorio jednu od četiri velike košare koje su doneli robovi
i izvadio jedno bogato albansko odelo, sa zlatnim dugmetima, kratku
kabanicu dvostrukih rukava i dugih gajtana, kratku i široku belu
suknju.
– Za vas, gospođo – rekao je. Kapetan Oluja ce postati divni
albanski kapetan koji će zavrteti glavu svim ženama u Mustafinom
haremu.
– Hvala, Mula-el-Kadele odvratila je vojvotkinja.
Robovi su takođe izvadili iz košara i druga odela, egipatska i
arapska, za dvojicu mornara i Perpinjana, kao i bogate pištolje sa
sedefnim intarzijama, handžare i jatagane koji su bili oštri kao
brijači.
– Boga mu! – povikao je nepopravivi morski vuk, koji je izabrao
odelo egipatskog memeluka. – Biću zaista divna figura i u trenu ću se
pretvoriti u beduinskog šeika. Šteta što nemam pleme kome bih
zapovedao i jedno hiljadu kamila...
– Kako hoćeš, mornaru, hajde, požurimo. U ponoć se menjaju
straže na ulazu u tvrđavu Erico i ne bih voleo da moram da se
objašnjavam sa njihovim komandantima. Jeste li spremni, gospođo?
– Da – odvratila je vojvotkinja.
– Ne gubimo vreme!
Četiri roba koja su donela odela išla su na čelu a dva mornara na
začelju. Perpinjano i Lav od Damaska jahali su pored vojvotkinje,
spremni da je pridrže, iako za to izgleda nije bilo potrebe. Za tren oka
su prošli južni deo grada i stigli do utvrđenja Erico koje je čuvao
odred janičara.
Jedan kapetan je pošao pred njih i povikao:
– Stoj ili pucamo!
Kada su čuli ovaj glas, vojvotkinja i Perpinjano su zadrhtali, dok
je El-Kadur munjevitim pokretom izvukao jatagan.
– Lasinski! – povikali su u jedan glas.
Mula-el-Kadel je dao znak vojvotkinji i njenim drugovima da
stanu a zatim je obo svoga konja i doleteo do Poljaka, koji je stajao na
pokretnom mostu sa isukanom sabljom. Tri koraka iza njega,
nepokretni kao kipovi, stajali su janičari sa upaljenim fitiljima svojih
arkebuza.
– Ko si ti da se usuđuješ da mi preprečiš put? – upitao je Mula
potržući sablju.

Emilio salgari kapetan oluja $

Emilio salgari kapetan oluja $

Recommended

Recommended

More Related Content

What's hot

What's hot (8)

Similar to Emilio salgari kapetan oluja $

Similar to Emilio salgari kapetan oluja $ (6)

More from zoran radovic

More from zoran radovic (20)

Emilio salgari kapetan oluja $