SlideShare a Scribd company logo

Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike

•
•
zoran radovic
zoran radovic

zoran

Internet
1 of 290
Download to read offline
LEGENDE II SENI, BOGOVI I DEMONI PRIREDIO ROBERT SILVERBERG NIL GEJMEN EN MEKAFRI TAD VILIJEMS ROBIN HOB ROBERT SILVERBERG REJMOND E. FAJST
Džordžu Martinu, koji je zagrizao mamac I Teriju Bruksu, za smelu pomoć s neočekivane strane
UVOD Prva antologija Legendi, objavljena 1998. godine, sastojala se od jedanaest ranije neobjavljenih pripovesti jedanaest pisaca bestselera u žanru fantastike, a svaka od tih priča bila je smeštena u poseban izmaštani univerzum koji je svog tvorca proslavio širom sveta. Ta je knjiga bila zamišljena kao definitivna antologija savremene fantastike, i – sudeći po tome kako su je čitaoci u celom svetu prihvatili – bila je u tome uspešna. Evo sada i Legendi II. Ako je već prva knjiga bila definitivna, zašto onda priređivati još jednu? Kratak odgovor glasi da je fantastika neiscrpna. Uvek ima novih priča koje treba pripovedati, novih pisaca da to čine; a nema te teme, koliko god stara bila, koja bi se ikada mogla iscrpsti. Kao što sam već pomenuo u uvodu za prvu knjigu, fantastika je najstarija grana imaginativne književnosti – stara koliko i sama ljudska mašta. Nije teško poverovati u to da je isti onaj umetnički poriv koji je doveo do izuzetnih pećinskih slika u Laskou, Altamiri i Šoveu, pre petnaest, dvadeset pa čak i trideset hiljada godina, verovatno doprineo nastanku neverovatnih priča o bogovima i demonima, o talismanima i čarolijama, zmajevima i vukodlacima, čudesnim zemljama iza horizonta – priča koje su šamani zaogrnuti krznom recitovali pred opčinjenom publikom oko logorskih vatri u Evropi zahvaćenoj ledenim dobom. Isto tako i u žarkoj Africi, preistorijskoj Kini, drevnoj Indiji, na američkom kontinentu: zapravo svugde, u beskrajnom ponavljanju kroz vreme hiljadama, ili čak i stotinama hiljada godina. Dopada mi se pomisao na to da je poriv za pripovedanjem univerzalan – da su na ovom svetu postojali pripovedači od samog nastanka bića koja bi se mogla nazvati “ljudskim” – i da su ti pripovedači na našem dugom evolutivnom putu posebno koristili svoju umešnost, energiju i dar za stvaranje izuzetnih čuda i divota. Sumerski ep o Gilgamešu je fantastična priča; isto važi i za Homerovu Odiseju, i tako dalje i tako dalje, sve do savremenih fantastičara kao što su E. R. Edison, A. Merit, H. P. Lavkraft i Dž. R. R. Tolkin, te svi veliki pisci naučne fantastike od Verna i Velsa do našeg doba. (Ovde sam uvrstio naučnu fantastiku zato što naučna fantastika, kako je ja sagledavam, čvrsto spada u kategoriju fantastike: to je specijalizovani ogranak fantastike, vizionarska književnost usmerena na tehnologiju u kojoj se mašti pušta na volju da ono što je naučno nemoguće, ili makar neuverljivo, predstavi kao sasvim verovatno.) Mnogi pisci čije su se priče pojavile u prvim Legendama bili su više nego
spremni da se još jednom vrate u svoj posebni fantastični svet. Nekoliko ih je tako često pominjalo mogućnost priređivanja nove antologije da sam se konačno priklonio njihovom mišljenju kako bi pametno bilo objaviti i drugu knjigu. I evo je. Šestoro pisaca – Orson Skot Kard, Džordž R. R. Martin, Rejmond I. Fajst, En Mekafri, Tad Vilijems i ja – vratilo se posle prve knjige. Pridružilo im se još četvoro – Robin Hob, Elizabet Hejdon, Dajana Gabaldon i Nil Gejmen – koji su se proslavili među poklonicima fantastike otkad je objavljena prva antologija, kao i jedan veliki veteran fantastike, Teri Bruks, koji je u poslednjem trenutku ustanovio da ne može učestvovati u prvom tomu Legendi, ali nam se pridružio u ovome. Ponovo moram da zahvalim mojoj ženi Karen i mom književnom agentu Ralfu Vičinanci, jer su mi oboje na najrazličitije načine pomogli u pripremi ove knjige i, naravno, svim autorima koji su iznedrili tako sjajne priče. Takođe dugujem posebnu zahvalnost Betsi Mičel iz kompanije Del Rej buks, čiji su mudri saveti i nepokolebljivo dobro raspoloženje bili suštinski važni za ovaj projekt. Bez njene pomoći, ova knjiga bukvalno ne bi postojala. Robert Silverberg februar 2003.
KRALJEVSTVO PREDAKA ROBIN HOB
TRILOGIJA O VIDOVNJACIMA: KRV KRALJEVA (1995) KRALJEV UBICA (1996) KRALJEVI ZMAJEVI (1997) TRILOGIJA O ŽIVIM BRODOVIMA (THE LIVESHIP TRADERS TRILOGY): ČAROBNI BROD (Ship of Magic, 1998) LUDI BROD (Mad Ship, 1999) BROD SUDBINE (Ship of Destiny, 2000) TRILOGIJA O ZLATASTOM ČOVEKU (THE TAWNY MAN TRILOGY): PO LUDINOM POSLU (Fool’s Errand, 2002) ZLATNA LUDA (Golden Fool, 2003) LUDIN USUD (Fool’s Fate, 2004) Prva trilogija autorke Robin Hob, Trilogija o Vidovnjacima, govori o kneževiću Plemenitom Vidovnjaku i događa se u Šest vojvodstava. Otkriće o postojanju nezakonitog sina dovoljno je da onemogući princa Plemenitog da stupi na presto čiji je naslednik. Odričući se položaja prestolonaslednika, Plemeniti ga predaje svom mlađem bratu Istinitom, a dete ostavlja na brizi nadzorniku štala Beriku. Najmlađi princ Kraljevski gaji sopstvene ambicije i želi da se otarasi kopileta, ali stari kralj
Lukavi smatra da vredi obučiti dečaka za kraljevskog ubicu. Kopile se može poslati u opasnosti prevelike da bi se njima izlagali zakoniti naslednici i mogu mu se dodeliti zadaci koji bi okaljali njihove ruke. Tako knežević Plemeniti prolazi tajnu obuku za kraljevskog ubicu. Istovremeno se pokazuje da ima sklonost ka vijuzi, vrsti čarolije koja povezuje čoveka sa životinjama, a veoma je omrznuta i prezrena u Šest vojvodstava. Ta tajna ljaga kod mladog ubice može se prećutno trpeti, jer je spona sa životinjom korisna u njegovim zadacima. Kad se otkrije da on takođe možda poseduje nadarenost i za naslednu čaroliju svoje loze, veštinu, knežević Plemeniti postaje kraljevo oružje, ali i prepreka princu Kraljevskom, koji je rešen da se dokopa prestola. U vreme kad suparništvo oko prestola postaje vrlo izraženo, a pljačkaši s crvenih lađa započinju ozbiljan rat sa Šest vojvodstava, knežević otkriva da sudbina čitavog kraljevstva možda zavisi od njega i kraljevske lude. Naoružan uglavnom samo svojom odanošću i drevnom magijom Vidovnjaka kojom vlada samo na mahove i mimo svesne volje, mladi kraljev ubica poći će za svojim stricem Istinitim, koji je otišao daleko iza Planinskog kraljevstva, u zemlje legendarnih Predaka, možda u uzaludnoj nadi da će uspeti iznova da iskuje spasonosno staro savezništvo. Trilogija o trgovcima sa živih brodova događa se u Džamailiji, Tecigradu i na Gusarskim ostrvima, na obali mora južno od Šest vojvodstava. Rat na severu prekinuo je trgovinu od koje Tecigrad zavisi i trgovci sa živih brodova preživljavaju teška vremena uprkos svojim čarobnim stražarskim brodovima. Posedovanje živog broda, sagrađenog od čarobnog drveta, jemčilo je nekada trgovačkim porodicama napredak i blagostanje. Samo živi brod može da se nosi s opasnostima plovidbe Kišnom rekom i trgovine s legendarnim trgovcima iz Kišnih divljina, koji su opljačkali tajanstvena magična blaga iz ruševina zagonetnih Predaka. Alteja Vestrit očekuje od svoje porodice da se drži tradicije i preda joj čarobni brod kad ga smrt njenog oca oživi, ali Vivacija je umesto njoj pripala njenoj sestri Kefriji i Kefrijinom mužu Kajlu, spletkarošu iz Bronzišta. Gordi živi brod postaje teretna lađa koja služi za prezrenu, ali vrlo unosnu trgovinu robovima. Pošto su je njeni odbacili, Alteja odlučuje da se sama probije u svetu i ovako ili onako povrati živi brod svoje porodice. Brašen Trel, njen stari drug s broda, zatim tajanstveni drvodelja Amber i zloglasno ludi brod Paragon, jedini su saveznici koje je uspela da pridobije. Gusari, pobuna robova, seoba morskih zmija i novoizleženi zmaj samo su neke od prepreka s kojima Alteja mora da se suoči pre nego što otkrije da živi brodovi možda nisu ono što se misli da jesu, već imaju sopstvene snove koje slede. Trilogija o zlatastom čoveku, nedovršena u trenutku kad se ovaj tekst piše, nastavlja priču o kneževiću i ludi petnaestak godina posle rata s crvenim lađama.
Kraljica Ketriken odlučila je da učvrsti vladavinu svog sina tako što je ugovorila brak princa Predanog i Elijane, kćeri starih neprijatelja sa Spoljnih ostrva. Ali i samo kraljevstvo je nemirno. Oni koji poseduju vijugu umorni su od progona i mogli bi rešiti da sruše princa Predanog s prestola obznanivši da je i njegova krv okaljana tim drevnim zveročaranjem. Narčeska Elijana postavila je visoku cenu za svoju ruku: Predani joj mora pokloniti glavu Ledoplama, legendarnog zmaja s Aslevjala, ostrva Božjih runa. U međuvremenu, na jugu, tecigradski trgovci nastavljaju rat s Bronzištima i nastoje da uvuku i Šest vojvodstava u svoje napore da zbrišu Bronzištance. Temperamentna tecigradska saveznica zmajica Tintaglija ima svoje razloge zbog kojih podržava Tecigrađane. Njeni razlozi bi mogli voditi ne samo obnovi zmajske vrste nego i povratku magije Predaka na Uklete obale.
DOŠLI SMO KUĆI Robin Hob DAN SEDMI U MESECU RIBE GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Danas mi je zaplenjeno, bez razloga i nepravedno, pet sanduka i tri kovčega. To se dogodilo za vreme ukrcavanja tovara na brod Pustolovina, koji isplovljava da po plemenitom naumu satrapa Esklepija kolonizuje Uklete obale. U sanducima se nalazi sledeće: jedan blok finog belog mermera veličine pogodne za izradu poprsja, dva bloka artijskog žada, veličine pogodne za izradu poprsja, jedan veliki komad finog steatita, visok i širok kao čovek, sedam velikih poluga bakra, izvanrednog kvaliteta, tri poluge srebra prihvatljivog kvaliteta i tri burenceta voska. U jednom sanduku su vaga, alatke za obradu kamena i metala i oprema za merenje. U kovčezima se nalazi sledeće: dve svilene haljine, jedna plava, jedna ružičasta, koje je sašila krojačica Vista i na njima je njen znak. Komad krepa, zelenog, dovoljne dužine za haljinu. Dva šala, jedan od bele vune, jedan od plavog lana. Nekoliko pari hulahopki, letnje i zimske debljine. Tri para papuča, jedne svilene, s uzorkom ružinih pupoljaka. Sedam podsuknji, tri svilene, jedna lanena i tri vunene. Jedan steznik, od svile i lake kosti. Tri toma poezije, pisane mojom rukom. Soidžijeva minijatura na kojoj sam predstavljena ja, ledi Karilion Karok, rođena Voldžin, a naručila ju je moja mati ledi Arston Voldžin da obeleži moj četrnaesti rođendan. U kovčezima su još odeća i posteljina za bebu, za jednu četvorogodišnju devojčicu i za dvojicu dečaka, od šest i deset godina, između ostalog letnje i zimsko svečano odelo za zvanične prilike. Beležim ovu zaplenu da bi lopovi mogli da se privedu pred lice pravde po mom povratku u Džamailiju. Pljačka je obavljena na sledeći način: dok je tovar ukrcavan na naš brod pre nego što će isploviti, prtljag koji je pripadao raznim članovima plemstva zadržan je na pristaništu. Kapetan Triops nas je izvestio da će naše
vlasništvo biti zadržano na neograničeno vreme u satrapovoj prinadležnosti. Ne verujem tom čoveku, jer se ne ponaša s dužnim poštovanjem ni prema mom mužu ni prema meni. Zato ovo beležim i kada se na proleće budem vratila u Džamailiju, moj otac lord Krion Voldžin izneće moju žalbu pred satrapov sud pravde, budući da se ne čini da je moj muž naročito spreman da to uradi. Kunem se da će tako biti. Ladi Karilion Voldžin Karok DAN DESETI MESECA RIBE GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Uslovi na brodu su nepodnošljivi. Još jednom se laćam pera da bih u svoj dnevnik pribeležila teškoće i nepravde, tako da bi oni koji su za to odgovorni mogli biti kažnjeni. Iako sam plemenita roda, od kuće Voldžina, a moj gospodar muž je ne samo plemić nego i nasledni nosilac lordovskog zvanja, prostorije koje su nam dali za boravak nisu ništa bolje od onih dodeljenih običnim iseljenicima i špekulantima, što znači da smo dobili deo smrdljivog tovarnog prostora. Samo je najobičnijim zločincima, koje drže okovane u najdubljoj utrobi broda, gore nego nama. Pod nam je od iskrzanih golih dasaka, zidovi su nam gole daske brodskog korita. Sve pokazuje da su prethodni stanovnici ovih prostorija bili pacovi. S nama se postupa kao sa stokom. Nema posebne prostorije za moju služavku, pa moram da trpim da spava gotovo odmah pored nas! Da sačuvam decu od dečurlije prostih iseljenika, žrtvovala sam tri zavese od damasta da bih pregradila naš prostor od ostalih. Taj svet mi ne ukazuje nikakvog poštovanja. Verujem da nam i kradu hranu. Kad mi se rugaju, muž mi kaže da ne obraćam pažnju. To užasno utiče na ponašanje moje služavke. Jutros je ona, moja sluškinja, koja je takođe i dadilja u našem ovako skučenom domaćinstvu, gotovo grubo rekla malom Petrusu da ućuti i prestane da zapitkuje. Kad sam je zbog toga ukorila, usudila se da mi odvrati podižući obrve. Izlazak na palubu bio je traćenje vremena. Preko palube se ne može ni proći od užadi, platna i prostaka, nema nikakvih uslova da žene i deca izađu na čist vazduh.
More je dosadno, na vidiku nema ničega sem udaljenih ostrva u izmaglici. Ne nalazim ništa da me razvedri dok me ovaj odvratni brod odnosi sve dalje od visokih belih tornjeva Blaženog grada Džamailije, čiji je zaštitnik Sa. Nemam na brodu prijatelja da me razonode ili uteše u mojoj teskobi. Ledi Duparž je jednom navratila i bila sam prema njoj uljudna, ali zbog razlike u položaju razgovor nam nije lako išao. Lord Duparž ne nasleđuje pored titule gotovo ništa osim dva broda i jednog imanja na samoj međi Džerfenske močvare. Ledi Krifton i ledi Angzori dovoljne su, izgleda, jedna drugoj kao društvo, i uopšte mi nisu navraćale. Obe su premlade da bi imale da se pohvale nečim što su same postigle, ali trebalo je ipak da ih majke pouče društvenim obavezama prema onima koji su na višem položaju od njih. Obema bi im moglo koristiti moje prijateljstvo kad se budemo vratile u Džamailiju. To što nisu pokušale da steknu moju naklonost ne govori mnogo u prilog njihovoj pameti. Nema sumnje da bi mi bile dosadne. Očajna sam u ovom odvratnom okruženju. Ne mogu da pojmim zašto je moj muž rešio da uloži vreme i novac u ovaj poduhvat. Svakako bi našem presvetlom satrapu u ovom preduzeću bolje poslužili neki pustolovniji ljudi. Ne razumem takođe zašto deca i ja moramo da idemo s njim, posebno s obzirom na moje stanje. Mislim da moj muž nije mislio o tome koliko će bremenita žena teško podneti ovakvo jedno putovanje. Kao i uvek, nije našao za shodno da popriča sa mnom o svojim odlukama, kao što se ni ja ne bih savetovala s njim o svojim umetničkim nastojanjima. Pa ipak su moje umetničke težnje morale trpeti da bi on mogao da sledi svoje! Zbog mog odsustva biće znatno odloženo dovršenje mojih Visećih zvona od kamena i metala. Satrapov brat biće veoma razočaran, jer trebalo je da budu postavljena u čast njegovog tridesetog rođendana. DAN PETNAESTI U MESECU RIBE GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Bila sam glupa. Ne. Bila sam obmanuta. Nije glupost imati poverenja ako s punim
pravom očekujete da to poverenje bude opravdano. Kad je moj otac poverio moju ruku i sudbinu lordu Džadanu Karoku, verovao je da me daje čoveku imućnom, pouzdanom i uglednom. Otac je blagosiljao Saovo ime jer sam onim što sam postigla u umetnosti privukla prosca na tako visokom društvenom položaju. Kad sam počela da se jadam na sudbinu koja mi je dodelila da se udam za čoveka toliko starijeg od mene, mati me je posavetovala da se povinujem i nastavim da se bavim svojom umetnošću i gradim sebi ugled u okrilju muževljevog uticaja. Pokorila sam se njihovoj mudrosti. Za proteklih deset godina, dok su moja mladost i lepota bledele u njegovoj senci, rodila sam mu troje dece, a pod srcem mi pupi još jedno. Bila sam mu ukras i blagoslov, a ipak me je obmanuo. Kad samo pomislim na sve one sate koje sam provela vodeći mu domaćinstvo, a mogla sam umesto toga da ih posvetim svojoj umetnosti, krv mi proključa od gorčine. Danas sam ga najpre preklinjala, a onda, u mukama dužnosti da obezbedim svojoj deci ono što im je neophodno, zahtevala od njega da primora kapetana da nam dodeli bolji prostor. Pošto je poslao sve troje dece na palubu s dadiljom, priznao mi je da nismo od svoje volje uzeli udela u satrapovoj zamisli o kolonizaciji, nego kao izgnanici kojima je pružena prilika da izbegnu sramoćenje. Sve što smo ostavili za sobom, imanja, kuće, dragocenosti, konji, stoka... sve je pripalo satrapu, isto kao i ono što nam je oduzeto dok smo se ukrcavali. Moj plemeniti i ugledni muž je veleizdajnik, kovao je zaveru protiv našeg blagog i voljenog satrapa i prestola koji je blagoslovio Sa. Iščupala sam mu ovo priznanje komadić po komadić. Stalno je ponavljao da ja ne treba da se bavim politikom, da je to isključivo njegova briga. Kazao je da žena mora da ima poverenja u muža i prepusti mu da oboma uređuje život. Do proleća, kad brodovi budu došli da donesu potrepštine našoj koloniji, on će već povratiti naše bogatstvo i vratićemo se u društvo u Džamailiji. Nastavljala sam, međutim, da ga obasipam glupim ženskim pitanjima. Sva su ti imanja zaplenjena?, pitala sam. Sva? Kazao mi je da je to učinjeno da se spase ime Karokovih, da bi njegovi roditelji i mlađi brat mogli i dalje da žive dostojanstveno, neokaljani ljagom. Jedno malo imanjce ostalo je njegovom bratu u nasleđe. Satrapov dvor ostaće u uverenju da je Džadan Karok rešio da uloži čitavo svoje bogatstvo u satrapov poduhvat. Samo oni u najužem satrapovom krugu znaju da je bogatstvo mog muža u stvari zaplenjeno. Da izmoli taj ustupak Džadan je satima na kolenima ponizno molio za oproštaj. Prepričao mi je to nadugačko, kao da bi trebalo time da budem zadivljena, ali mene za njegova kolena nimalo nije bilo briga. „Šta je s Čičkovom okukom?”, pitala sam. „Šta je s onom tamo kućicom kraj gaza, s novcem od imanja?” To sam mu imanjce ja donela kad sam se udala za njega, i koliko god da je bilo skromno, nadala sam se da će ga Narisa naslediti kad se bude udala.
„Sve je otišlo”, kazao je. „Ali zašto?”, pitala sam oštro. „Nisam ja kovala zaveru protiv satrapa. Zašto sam ja kažnjena?” Ljutito mi je odgovorio da je sasvim normalno da kao njegova žena delim njegov usud. Nikako nisam uviđala zašto, on nije bio u stanju da mi objasni, i na kraju mi je rekao da tako glupa žena i ne može da razume, pa mi je naložio da zavežem jezik i ne laparam, jer samo pokazujem kako ništa ne znam. Kad sam se pobunila da ja nisam glupa, da sam poznata umetnica, rekao mi je da sam sad žena jednog koloniste i da izbacim iz glave svoja umetnička prenemaganja. Ujela sam se za jezik da se ne razvičem na njega, ali u srcu sam urlala od besa zbog takve nepravde. Čičkova okuka, gde sam sa sestrama dok smo bile male gacala po vodi i brala lokvanje, pa smo se pravile da smo boginje a to su nam bila žezla, bela i zlatna... otišla je zbog glupavog izdajništva Džadana Karoka. Čula sam ja bila govorkanja o nekakvoj razotkrivenoj zaveri protiv satrapa, ali nisam na to obraćala pažnju. Mislila sam da to sa mnom ništa nema. Rekla bih da je kazna sasvim pravedna da se nisam sa svojom nedužnom dečicom našla zarobljena u istoj klopci u koju su uhvaćeni zaverenici. U ovaj pohod uloženo je dakle zaplenjeno bogatstvo. Obeščašćeni plemići primorani su da se pridruže istraživačima i lovcima na brzu dobit. Što je još gore, oni prognani prestupnici dole u brodskoj utrobi, lopovi, kurve i siledžije, oni će svi biti pušteni da se pridruže našoj kolonizatorskoj družini pošto budemo pristali. Takvo će društvo okruživati moju nejaku dečicu. Naš blaženi satrap velikodušno nam je pružio priliku da se iskupimo. Naš veličanstveni i najmilostiviji satrap dodelio je svakom čoveku po dve stotine lefera zemlje bilo gde uz Kišnu reku, koja čini među između naše Kišne divljine i varvarskih Bronzišta, ili uz Uklete obale. Uputio nas je da osnujemo naše prvo naselje na Kišnoj reci. To nam je mesto odabrao zbog drevnih legendi o precima-kraljevima i njihovim razbludnim kraljicama. Davno, davno, tako se pripovedalo, njihovi čudesni gradovi nizali su se uz reku. Oni su kožu naprašivali zlatom i nosili su dragulje iznad očiju. Tako su kazivale priče. Džadan mi reče da je nedavno preveden jedan drevni svitak na kome su prikazana njihova staništa, ali ja sam podozriva. Zauzvrat za pruženu priliku da iskujemo sebi novu sreću i iskupimo svoj ugled, naš preslavni satrap Esklepije traži od nas jedino da mu ustupimo polovinu od svega što tamo budemo pronašli ili uzgajili, a on će nas zaklanjati svojom zaštitničkom rukom, čitaće se molitve za našu sreću i zdravlje i dvaput godišnje dolaziće nam njegovi brodovi za prikupljanje poreza da se uvere u naš napredak i blagodet. Sve je to našoj družini obećano u povelji koju je satrap potpisao svojom rukom.
Ljagu su uz nas poneli lordovi Angzori, Krifton i Duparž, ali budući da je njihovo gospodstvo bilo manje, to ni njihov pad nije bio tako dubok. Na druga dva broda koja sa nama plove ima još plemstva, ali nikoga od njih ne poznajem dobro. Radujem se što moj usud nije zadesio moje drage prijatelje, iako sam žalosna što u izgnanstvo odlazim sama. Na muža ne računam da me teši u ovoj nesreći koju nam je navukao na glavu. Na dvoru ništa zadugo ne ostaje tajna. Nije li to razlog što niko od mojih prijatelja nije došao u pristanište da me isprati? Moja majka i sestra nisu imale mnogo vremena da posvete mom pakovanju i opraštanju od mene. Plakale su kad su me ispraćale iz očevog doma i nisu me otpratile do prljavih dokova gde me je čekao ovaj brod što me sad nosi u progonstvo. Zašto mi, o Sa, nisu rekle istinu o sudbini koja me čeka? Od ovih me je misli spopalo bezumlje pa sam plakala i tresla se, i povremeno su mi se otimali krici bez obzira na moju volju. Još i sad mi ruka toliko drhti da po stranici ostaju ove očajničke škrabotine. Sve sam izgubila, dom, roditelje koji me vole, a što me najviše tišti, i umetnost koja mi je pružala radost u životu. Poludovršena dela koja sam ostavila za sobom nikad neće biti privedena kraju i to me boli koliko i mrtvorođeno dete. Živim za dan kada ću moći da se vratim u predivnu Džamailiju kraj mora. U ovom času – oprosti mi, Sa – želela bih da se vratim kao udovica. Nikada neću oprostiti Džadanu Karoku. Žuč mi se penje u grlo od pomisli da moja deca moraju nositi ime tog izdajnika. DAN DVADESET ČETVRTI U MESECU RIBE GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Mrak mi ispunjava dušu; ovaj put u izgnanstvo traje već čitavu večnost. Čovek koga moram zvati svojim mužem naređuje mi da bolje vodim računa o našim domaćim potrebama, ali ja jedva da imam dovoljno snage duha i da uzmem pero. Deca plaču, svađaju se i beskrajno se žale, a moja služavka se nimalo ne trudi da ih razonodi. Iz dana u dan ponaša se sve prezrivije. Šamarima bih joj oterala to nepoštovanje s
namrgođenog lica, samo da imam snage. Iako sam trudna, ona dopušta deci da me stalno vuku i traže moju pažnju. Svi znaju da žena u mom stanju mora da ima spokoja. Juče po podne, kad sam pokušala da otpočinem, ostavila je decu da dremaju uz mene, a ona je otišla da očijuka s nekakvim prostim mornarom. Probudio me je Narisin plač, pa sam morala da ustanem i pevam joj dok se nije primirila. Žali se da je boli stomačić i grlo. Samo što se ona skrasila, kad su se probudili i Petrus i Karlmin i zapodenuli neko dečačko čarkanje kojim su mi potpuno pokidali živce. Bila sam iscrpljena i na samoj ivici histerije kad mi se sluškinja vratila. Kad sam je ukorila jer zanemaruje svoje dužnosti, drsko mi je odgovorila da je njena majka podigla devetoro dece, a nije imala nikakvih slugu da joj pomažu. Kao da bi takvo prosto svakodnevno dirinčenje meni trebalo da bude uzor! Da imam ikog drugog ko bi preuzeo njen posao, otpremila bih je da kupi svoje prnje. A gde je za sve to vreme lord Karok? Pa, on na palubi veća s istim onim plemićima koji su ga i doveli do pada u beščašće. Hrana je sve gora, a voda ima gadan ukus, ali naš kapetan, kukavica, neće da skrene do obale da potraži bolje. Moja služavka kaže kako joj je njen mornar rekao da Ukleta obala sasvim zaslužuje to ime i da zlo zadesi onog ko tamo pristane isto kao što je zadesilo one koji su nekad tamo živeli. Nemoguće da čak i kapetan Triops veruje u takvo besmisleno sujeverje? DAN DVADESET SEDMI MESECA RIBE GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Oluja je udarila na nas. Brod sav zaudara na bljuvotine bednih stanovnika njegovog potpalublja. Od ljuljanja se bućka otpadna voda skupljena na samom dnu, tako da smo prinuđeni da udišemo i taj zadah. Kapetan nas ne pušta na palubu. Ovde dole je vlažno i zagušljivo, voda kaplje odozgo na nas. Mora biti da sam umrla i po kazni otišla u nekakav neznabožački zagrobni život. Sve je mokro a jedva da imamo vode za piće; za pranje je nemamo uopšte.
Ispovraćana odeća i posteljina moraju da se peru napolju u morskoj vodi, od koje se ukrute i mrlje od soli ostaju po njima. Od sve dece najgore je maloj Narisi. Sad više ne povraća, ali danas jedva da se i pomerila s ležaja, jadniče moje malo. Molim te, Sa, daj da ovo grozno ljuljanje i pljuskanje uskoro prestane. DAN DVADESET DEVETI U MESECU RIBE GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Dete mi je mrtvo. Umrla je Narisa, moja jedina kći. Smiluj mi se, Sa, i nek tvoja pravda stigne lorda veleizdajnika Džadana Karoka, jer je njegovo zlo uzrok svih mojih jada! Moju devojčicu su umotali u platno za jedra i otpremili je s još dvoje u more, a mornari su jedva zastali s onim što su radili, gotovo i ne obrativši pažnju na njihov odlazak. Mislim da sam tad pomalo sišla s uma. Htela sam da pođem za njom u more pa me je lord Karok čvrsto uhvatio u naručje. Otimala sam se, ali je prejak. Ostala sam zarobljena u ovom životu na koji me je osudilo njegovo veleizdajništvo. DAN SEDMI MESECA PLUGA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Dete mi je i dalje mrtvo. Kako je glupa ova misao koju sam zapisala, ali kad mi se i dalje čini nemoguće. Narisa, ne može biti da si mi zauvek otišla. Ovo je sigurno neki
užasan san iz koga ću se probuditi! Zato što sam danas opet sedela i plakala, muž mi je gurnuo ovu knjigu u ruke i rekao: „Napiši pesmu da se utešiš. Sakrij se u toj tvojoj umetnosti dok ti ne bude bolje. Radi šta god hoćeš, samo prestani da plačeš!” Kao da nudi cmizdravom detetu bradavicu zaslađenu šećerom. Kao da te umetnost sklanja od života, a ona te u stvari glavačke zaranja u njega! Džadan me je ukorio zbog moje žalosti, kazao je da neobuzdanim jadikovanjem plašim naše sinove i ugrožavam dete u utrobi. Kao da je njega zapravo briga! Da je brinuo za nas kao muž i otac, nikad ne bi izdao našeg dragog satrapa i osudio nas na ovakvu sudbinu. Svejedno, da me ne bi dalje grdio, sedeću i pisati neko vreme kao prava dobra žena. Puna dvanaestina putnika i dvojica iz posade umrli su od proliva. Od nas stotinu šesnaest koji smo pošli na ovo putovanje ostalo nas je devedeset dvoje. Vreme se smirilo, ali toplo sunce na palubi sad je samo poruga mojoj tuzi. Nad morem lebdi izmaglica, planine u daljini se dime. Dan osamnaesti meseca pluga Godina četrnaesta vladavine najplemenitijeg i najveličanstvenijeg satrapa Esklepija Nije mi do pisanja, ali nemam ništa drugo čime bih zaokupila umorne misli. Ja koja sam nekad umela da sročim najoštroumniju prozu i najuzvišeniju poeziju sad s mukom sričem reč po reč. Pre nekoliko dana stigli smo do rečnog ušća; nisam zabeležila tačan dan, toliko sam bila potištena. Kad smo ga ugledali, svi muškarci su zaklicali. Neki su pričali o zlatu, drugi o plenu koji se može naći u gradovima iz naših legendi, treći o šumama koje sekira još nije takla i obradivom zemljištu koje samo čeka na nas. Mislila sam da je našem putovanju tu kraj, ali ono se otezalo dalje. U početku je plima potpomagala naše napredovanje uz reku, ali sad posada mora da se namuči za veslima da bi brod prevalio komadić po komadić puta. Zatvorenici su pušteni iz lanaca da bi odveslali čamcima uz reku, bacili sidra i povukli nas uzvodno, pa onda opet iz početka. Noću se usidrimo i slušamo šum reke i krik nevidljivih stvorenja odnekud iz gustih šuma na obali. Preko dana predeo postaje sve fantastičniji i sve više preteći. Drveće je na obalama dvaput više od našeg jarbola, a ono dalje od obale još i više. Kad se reka suzi, drveta bacaju na nas duboku senku. Pogled gotovo ne može da prodre kroz zeleni zid. Potraga za nekom gostoljubivom obalom čini se kao ludost. Ne vidim nikakvog znaka da je ovde ikad živeo ikakav narod. Jedina stvorenja su ptice jarkih boja, krupni gušteri koji se sunčaju na korenju uz ivicu reke i nešto što krešti i trčkara gore u krošnjama. Nema ni blagih livada ni čvrstog tla, samo
močvarne obale i bujno rastinje. Ogromno korenje stabala izdiže se iz vode, a puzavice vise s njega i vuku se po kredastoj vodi. Na nekima rastu cvetovi, koji svetlucaju belo čak i noću. Vise debeli i mesnati, a vetar nanosi njihov slatkasti, puteni vonj. Muče nas insekti koji ujedaju, veslače je napao bolan osip. Rečna voda ne samo što nije pitka nego razjeda i meso i drvo. Vesla se od nje razmekšavaju, a po telu izlaze čirevi. Ako se ostavi da odstoji, gornji sloj postane pitak, ali talog progrize vedro. Oni koji je popiju žale se posle na glavobolju i divlje snove. Jedan zatvorenik je bulaznio o „divnim zmijama”, a onda se bacio s broda. Dvojicu mornara su stavili u lance jer su govorili bezumne stvari. Ne vidim kraja ovom groznom putu. Dva ostala broda potpuno smo izgubili iz vida. Kapetan Triops bi trebalo da nas ostavi na nekom bezbednom mestu koje pruža povoljne izglede za podizanje naselja i obrađivanje zemlje, ali nada naše družine da će ugledati osunčane livade i blage brežuljke bledi iz dana u dan. Kapetan kaže da je ova slatka voda štetna za korito njegovog broda. Hteo bi da nas iskrca negde u ovoj močvari, kaže da drveće na obali možda zaklanja uzdignutije tlo, otvoreniju šumu. Naši muškarci se protiv toga bune i često odmotavaju povelju koju nam je satrap dao da istaknu šta nam je obećano. Kapetan uzvraća pokazujući im naredbe koje je satrap dao njemu. U njima su navedeni orijentiri koji ne postoje, plovni rukavci koji su suviše plitki i kameniti, gradovi gde samo buja gusta prašuma. Stari svitak preveli su Saovi sveštenici, a oni ne mogu da lažu, ali nešto je ovde sasvim naopako. Čitav brod je u mračnom raspoloženju. Često izbijaju svađe, posada gunđa protiv kapetana. Meni su živci tako strašno napeti da sam stalno na rubu suza. Petrusa mučne ružni snovi, a Karlmin, koji je uvek bio povučeno dete, gotovo je potpuno zanemeo. O, divna Džamailijo, grade u kom sam rođena, hoću li ikada ponovo videti tvoje zatalasane brežuljke i otmene tornjeve? Majko, oče, oplakujete li me kao da ste me izgubili zauvek? Ovu ovde veliku mrlju napravila sam jer me je Petrus gurnuo penjući mi se u krilo i žaleći se da mu je dosadno. Moja služavka je još malo pa beskorisna. Slabo čime zarađuje hranu koju proždere, a onda se odmah odvuče da se šunja po brodu kao uspaljena mačka. Juče sam joj rekla da ću je otpustiti bude li zanela ponašajući se tako nemoralno, a ona se usudila da kaže kako je nije briga jer su njeni dani u mojoj službi ionako na izmaku. Zar je ta glupa devojčura zaboravila da je ugovorom vezana uz nas na još pet godina?
DAN DVADESET DRUGI U MESECU PLUGA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Dogodilo se ono od čega sam strahovala. Čučim ovde u pregibu jednog ogromnog korena, pisaći sto mi je kovčeg s mojom oskudnom imovinom. Drvo iza mojih leđa veliko je obimom kao kakva kula, usađeno u močvarnu zemlju spletom korenja čiji su neki ogranci debeli kao bure. Gnezdim se na njemu da sačuvam haljinu od vlage i trave. Na brodu smo bar, na sredini reke, imali tu milost da nas je grejalo sunce. Ovde, u senci lišća, vlada večni sumrak. Kapetan Triops nas je izbacio ovde u močvari tvrdeći da je brod počeo da propušta vodu i da nema izbora nego da olakša brodu teret i izbavlja ga iz reke koja ga razjeda. Kad smo odbili da se iskrcamo, posada nas je silom izbacila s broda. Pošto su jednog od naših muškaraca izbacili s palube i reka ga je odnela, prošla nas je volja da se opiremo. Namirnice namenjene nama su zadržali. Jedan od naših muškaraca grozničavo je ščepao kavez s pticama pismonošama i borio se da ga zadrži, ali se u tom otimanju kavez raspao i čitavo jato je odletelo. Posada je izbacila sanduke s alatkama, semenom i ostalom opremom koja je trebalo da posluži da osnujemo našu koloniju, ali uradili su to da olakšaju teret, a ne da nama pomognu. Mnogo šta je potonulo u duboku vodu, odakle ne može da se izvadi. Od onoga što je palo na meku obalu, muškarci su izbavili šta su mogli, ostalo je usisao mulj. Sad smo ostali na ovom od boga zaboravljenom mestu, nas sedamdeset dve duše, od čega četrdeset telesno sposobnih muškaraca. Ogromna drveta se uzdižu nad nama. Tlo nam podrhtava pod nogama kao kora pudinga, a tamo kuda su muškarci prošli donoseći naše stvari sad sipi voda i ispunjava otiske njihovih stopa. Matica nam je brzo odnela brod i našeg verolomnog kapetana van vidika. Neki kažu da moramo ostati ovde gde smo, uz reku, i gledati kada će naići ostala dva broda. Oni će nam sigurno pomoći, kažu. Mislim da ipak moramo poći dublje u šumu, da potražimo čvršće tlo i umaknemo insektima koji ujedaju, ali ja sam žensko pa se ne pitam. Muškarci sad većaju da izaberu ko će nas voditi. Džadan Karok je istakao sebe kao najplemenitijeg po rođenju, ali su ga ućutkali bivši zatvorenici, zanatlije i lovci na dobit rekavši mu da ime njegovog oca ovde ničemu ne vredi. Rugali su mu se, izgleda da svi znaju “tajnu” o našem padu u beščašće u Džamailiji. Udaljila sam se, ogorčena,
da ih ne gledam. U očajnom sam položaju. Moja ništavna sluškinja nije sišla s nama, ostala je na brodu kao mornarska kurva. Želim joj da je stigne sve što je zaslužila! Petrus i Karlmin pripili su se uz mene i cvile da im je močvara usisala obuću i da im noge smrde na vlagu. Nemam pojma kad ću opet imati neki trenutak za sebe. Kunem umetnicu u sebi, jer kad pogledam kosu zraku sunca kako se probija kroz slojeve granja i lišća, vidim divlju i opasnu lepotu ovog mesta. Budem li joj se predala, strahujem da bi mogla biti podjednako zavodljiva kao sirov pogled na nekog sirovog čoveka. Ne znam otkud mi ovakve misli. Prosto hoću da idem kući. Gore negde, po lišću nad nama, pada kiša. DAN DVADESET ČETVRTI MESECA PLUGA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Pred zoru sam se trgla iz živopisnog sna o prazniku na ulici u nekoj stranoj zemlji. Zemlja pod nama kao da je poskočila. Kad se sunce poprilično ispelo na nebu koje ne vidimo nad sobom, tlo je ponovo zadrhtalo. Zemljotres je prošao kroz Kišnu divljinu oko nas kao talas. Doživela sam zemljotres i ranije, ali u ovoj bezosećajnoj okolini nekako kao da je jači i više preteći. Nije teško zamisliti kako nas močvara guta kao zlatni šaran komadić hleba. Iako smo zašli dublje u šumu, pod nogama nam je tlo i dalje močvarno i varljivo. Danas sam se našla oči u oči sa zmijom koja je visila iz jednog spleta zelenila. Srce mi je stalo od straha i od njene lepote. S kakvom se lakoćom izdigla pošto me je osmotrila, nastavljajući putovanje kroz prepletene grane nada mnom. Kako bih volela da i ja tako bez napora mogu da pređem preko ove zemlje!
DAN DVADESET SEDMI MESECA PLUGA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Pišem čučeći na drvetu kao šareni papagaji koji sede na grani pored mene. Osećam se i smešno i ushićeno, iako sam gladna, žedna i strahovito umorna. Možda je ova vrtoglavica posledica gladovanja. Pet dana smo mučno pešačili preko mekog tla, kroz gusto šiblje, udaljavajući se od reke u potrazi za suvljim zemljištem. Neki među nama su se bunili govoreći da kad na proleće dođe brod koji nam je obećan, neće moći da nas nađe. Držala sam jezik za zubima, iako sumnjam da će ijedan brod ponovo doći ovom rekom. Zalazak dublje u šumu nimalo nam nije poboljšao usud. Zemlja je i dalje močvarna i kolebljiva. Kako prođemo preko nje, ostavljamo za sobom trag barica u blatu. Od vlage su nam se stopala upalila, a tkanina moje suknje trune. Sve žene idu sad blatnjavih skuta. Ostavili smo sve što nismo mogli da nosimo. Svako od nas, bio to muškarac, žena ili dete, nosi koliko god može. Najmanji su vrlo umorni. Osećam kako dete u meni postaje sve teže sa svakim šljapkavim korakom. Muškarci su obrazovali veće koje će nam vladati. Svaki muškarac ima u njemu po jedan glas. Smatram ovo prenebregavanje prirodnog poretka opasnim, ali ne postoji način da prognani plemići uspostave svoje pravo na vladavinu. Džadan mi je nasamo kazao da je najbolje da se ne protivimo, družina će uskoro i sama uvideti da prosti zemljoradnici, džeparoši i pustolovi nisu podobni da upravljaju. Zasad ćemo se povinovati njihovim pravilima. Veće je prikupilo naše zalihe hrane koje ponestaju i sad nam se iz njih svakodnevno deli neka uboga milostinja. Veće kaže da će se sav posao jednako deliti među muškarcima. Džadan mora noću da drži stražu s ostalima kao da je prost vojnik. Stražu drže u parovima, jer je svako pojedinačno podložniji čudnom ludilu koje ovde vreba. Ne govorimo mnogo o tome, ali svima nam dolaze čudni snovi, a nekima izgleda pamet luta. Muškarci za to krive vodu. Govore o odašiljanju istraživačkih družina koje će nam naći lepo suvo mesto da na njemu osnujemo naselje. Ne verujem u njihove smele planove. Ova divljina nimalo ne mari za naša pravila i naše veće. Ne nalazimo ovde mnogo šta čime bismo se prehranili. Rastinje je čudno, a
jedine životinje koje smo videli kreću se gore u krošnjama. Pa ipak u ovom divljem, umršenom bujanju ima lepote, ko ima oko da je vidi. Sunčeva svetlost koja dopire do nas kroz šumski svod blaga je i pegava, i obasjava paperjastu mahovinu što visi s puzavica. Jednog ih časa kunem dok se batrgamo kroz njihove viseće mreže, a u sledećem ih vidim kao mutnozelenu čipku. Juče sam, uprkos tome što sam umorna, a Džadan razdražljiv, zastala da uživam u lepoti jedne procvale puzavice. Zagledajući ih, primetila sam da u zvonastoj čaški svaki cvet čuva malo kišnice, zaslađene cvetnim nektarom. Sa neka mi oprosti zato što smo se moja deca i ja dobro napojili pre nego što sam rekla ostalima šta sam pronašla. Našli smo i pečurke koje rastu na stablima i jednu puzavicu s crvenim bobicama. Nedovoljno. Moja je zasluga što noćas spavamo na suvom. Užasavala sam se pomisli na još jednu noć prespavanu na mokroj zemlji, posle čega ćemo se probuditi promočeni i bolni, ili zgrčeni na svojim stvarima koje polako tonu u raskvašenu zemlju. Večeras, dok su se senke produbljivale, primetila sam ptičja gnezda kako vise s nekih grana kao okačene torbice. Znam kako se Petrus spretno vere uz nameštaj i zavese. Odabrala sam jedno stablo s nekoliko jakih grana izraslih gotovo vodoravno i rekla sinu da ga čikam da se popne do njih. Držao se za puzavice koje obavijaju stablo dok nožicama nije našao oslonac na hrapavoj kori. Uskoro je sedeo na jednoj vrlo debeloj grani visoko iznad nas njišući nožicama i smejući se što buljimo u njega. Nagovorila sam Džadana da se popne za sinom i ponese damastne zavese koje sam vukla sve dovde. Ostali su ubrzo uvideli šta sam naumila. Sad viseće ležaljke raznih vrsta vise kao šareno voće među gustim drvećem. Neki spavaju na debelim granama ili u račvama stabala, drugi u ležaljkama. Počivalište nam je nesigurno, ali suvo. Svi su me hvalili. „Moja žena je uvek bila pametna”, izjavio je Džadan kao da je naumio da preuzme moje zasluge, pa sam ga podsetila: „Ja imam svoje ime. Bila sam Karilion Voldžin mnogo pre nego što sam postala ledi Karok! Neka od mojih najpoznatijih umetničkih dela, Viseća jezerca i Plutajući fenjeri, zahtevaju upravo ovakvo poznavanje ravnoteže i nosećih konstrukcija! Razlika je samo u razmerama, ne u svojstvima.” Na ovo se nekoliko žena zgranulo smatrajući me hvalisavicom, ali ledi Duparž je uskliknula: „U pravu je! Uvek sam se divila umetnosti ledi Karok.” Jedan neotesanac se tada drznuo da doda: „Biće ona sasvim pametna i kao žena majstora Karoka, jer ovde nema ništa ni od lordova ni od ledi.” Bila je to otrežnjujuća pomisao i uplašila sam se da on ima potpuno pravo. Ovde ni rođenje ni vaspitanje ne znače ništa. Oni su već dali glas prostim muškarcima, s manje obrazovanja nego što imamo ledi Duparž i ja. Običan poljodelac ima više prava nego ja da odlučuje o onome što ćemo činiti. A šta mi je na sve to ispod glasa progunđao moj muž? „Sramotiš me privlačeći
pažnju na sebe. S takvom sujetom se hvališeš svojim umetničkim ostvarenjima. Bavi se potrebama svoje dece, a ne samohvalisanjem.” I tako me je postavio na moje mesto. Šta će biti s nama? Kakva nam je korist od spavanja na suvom ako nam je stomak prazan, a grlo suvo? Jadno moje detence u meni. Muškarci su dovikivali jedan drugom: „Pažnja!” dok su me u nosiljci izvlačili ovamo na drvo, ali sva pažnja na svetu ne može da izbavi ovo detence od divljine u kojoj će se roditi. I dalje mi nedostaje moja Narisa, a ipak mislim da je njen kraj možda bio blaži od onoga što bi nam ova čudna šuma mogla prirediti. DAN DVADESET DEVETI MESECA PLUGA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Večeras sam pojela još jednog guštera. Stid me je da priznam. Prvi put sam to uradila ne razmišljajući ni koliko mačka kad skoči na pticu. Za vreme odmora ugledala sam to sićušno stvorenjce na listu paprati. Bio je zelen kao dragi kamen, nepomičan. Odalo mi ga je samo svetlucanje oka i sićušno damaranje života pod grlom. Sunula sam kao zmija. Uhvatila sam ga u dlan i pritisnula meki trbuščić na usta. Kad sam zagrizla, ukus je bio gorkast, odbojan, a ipak sladak. Skrckala sam ga s kostima, kao dinstanu ševu sa satrapove gozbene trpeze. Posle nisam mogla da verujem da sam to uradila. Očekivala sam da mi pozli, ali nije. Svejedno me je bilo sramota da ikom živom priznam. Za jedno civilizovano ljudsko biće to je nedolična hrana, a da i ne govorimo o tome kako sam je proždrala. Rekla sam sebi da je to tražilo dete što raste u meni, da je to samo trenutno zastranjenje na koje me je naterala glad. Rešila sam da to nikad više ne uradim i oterala sve zajedno iz glave. Ali večeras sam uradila ponovo. Bio je to tanak siv stvor, boje stabla. Video je kad je moja ruka sunula pa se sakrio u pukotini kore, ali sam ga izvukla za rep. Držala sam ga između palca i kažiprsta. Divlje se otimao, a onda se umirio, znao je da je uzaludno. Pažljivo sam ga razgledala, misleći da ću ga pustiti ako to uradim. Bio je
prelep, te svetlucave očice, sićušne kandžice, repić koji šiba. Leđa su mu bila siva i hrapava kao kora drveta, ali meki trbuščić je bio beličast. Na blagom pregibu grla imao je plavičast preliv i jednu svetloplavu prugu niz trbuh. Pritisla sam jezik na sićušne glatke krljušti na trbuhu. Osetila sam kuckanje njegovog malenog srca, nanjušila njegov strah dok je kandžicama grebao moje ispucale usne. Nekako mi je sve to bilo poznato. Onda sam sklopila oči i zagrizla, držeći oba dlana preko usta da mi ni mrvica ne ispadne. Posle mi je na dlanu ostalo malo krvi. Olizala sam je. Niko me nije video. Sa, blagi gospodaru svega, u šta se to pretvaram? Šta me nagoni da se ovako ponašam? Gladovanje ili ova ovde zarazna divljina? Ne mogu sebe da prepoznam. Snovi koji me progone ne dolikuju jednoj džamailijskoj gospi. Voda kojom je zemlja natopljena oprljila mi je šake i ižegla stopala, pa su posle zacelili grubi kao šljunak. Bojim se i da zamislim na šta mi liče lice i kosa. DAN DRUGI MESECA ZELENILA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Prošle noći je umro jedan dečak. Svi smo potreseni. Jednostavno se jutros nije probudio. Bio je zdrav momčić od možda dvanaest godina. Durgan mu je bilo ime, i mada je bio sin prostog zanatlije, saučestvujem u jadu njegovih roditelja. Petrus ga je pratio naokolo i njegova smrt ga je jako pogodila. Šapnuo mi je da je sinoć sanjao kako ga se zemlja setila. Kad sam ga pitala šta mu to znači, nije znao da mi objasni, samo mi je rekao da je Durgan možda umro jer ga ovo mesto nije htelo. Ništa ga nisam razumela, ali on je uporno ponavljao sve dok nisam klimnula glavom i rekla mu da možda ima pravo. Mili Sa, ne daj da mi dete poludi. Toliko se toga bojim. Možda je i dobro što se moj sin neće više družiti s dečkom tako niska roda, ali Durgan se tako široko osmehivao i tako rado smejao da će nam svima nedostajati. Samo što su muškarci iskopali grob, on se napunio mutnom vodom. Na kraju su morali da odvedu Durganovu majku, a otac je predao sinovljevo telo blatu i vodi. Dok
smo molili Saa da mu podari spokoj, dete u meni se ljutito ritnulo. To me je uplašilo. DAN OSMI MESECA ZELENILA (BAR MISLIM; MARTI DUPARŽ KAŽE DA JE DEVETI) GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Pronašli smo jedan komadić suvljeg tla i tu će većina nas ostati da predahne nekoliko dana dok će četica odabranih muškaraca otići da potraži neko bolje mesto. Ovo naše pribežište jedva da je nešto čvršće ostrvce usred močvare. Ustanovili smo da jedna vrsta trnovitog žbunja pokazuje gde je tlo čvršće, a ovde to žbunje gusto raste. Smolasto je, pa gori i sirovo. Pritom stvara gust zagušljiv dim, ali bar rasteruje insekte. Džadan je među izvidnicima koji odlaze u potragu. Mislila sam da bi trebalo da ostane i pomogne mi da se staram o dečacima jer će nam se dete uskoro roditi. Rekao je da mora da ide da bi se postavio na čelo naše iseljeničke družine. Lord Duparž takođe ide. Ledi Marti Duparž isto nosi dete, pa Džadan kaže da možemo da pomažemo jedna drugoj. Mlada supruga kao ona ne može mnogo da mi pomogne na porođaju, ali i njeno društvo je bolje nego nikakvo. Sve mi žene smo se zbližile otkako nas je oskudica primorala da delimo ono malo što imamo radi dobra naše dece. Žena jednog tkača domislila se kako da plete prostirke od bujnih puzavica. Počela sam da učim to da radim, jer sam već preteška da bih radila bogzna šta drugo. Na prostirkama može da se spava, a mogu i da se povežu da se napravi zaklon. Sve drveće u blizini glatke je kore, a grane izbijaju vrlo visoko na deblu, tako da moramo da se snađemo sa zaklonom kakav smo u stanju da napravimo na zemlji. Nekoliko žena nam se pridružilo – prijatno je i gotovo nekako kao kod kuće dok tako sedimo i pričamo i poslujemo rukama. Muškarci su nam se smejali kad smo podigle naše ispletene zidove i pitali nas od čega takva slaba prepreka može da nas zaštiti. Osećala sam se glupo, a ipak pošto je pao mrak, naša slabašna koliba pruža nam utehu. Suet, tkačeva žena, ima lep glas i izmamila mi je suze na oči uspavljujući sinčića starom
Hvalom Sau sred nevolja. Činilo mi se da već čitavu večnost nisam čula nikakvu muziku. Koliko dugo će moja deca morati da žive bez kulture i bez drugih učitelja sem nemilosrdnog suda ove divljine? Koliko god da prezirem Džadana Karoka jer nas je doveo u ovo izgnanstvo, večeras mi nedostaje. DAN DVANAESTI ILI TRINAESTI MESECA ZELENILA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Sinoć je ludilo palo po našem bivaku. Najpre je jedna žena skočila i u pomrčini zavikala: „Slušajte! Slušajte! Zar ih niko ne čuje kako pevaju?” Muž se trudio da je smiri, ali onda je jedan dečkić povikao da on pesmu čuje već nekoliko noći. Onda je jurnuo u mrak kao da zna kuda će. Mati je potrčala za njim. Onda se ona prva žena otela mužu i odjurila u močvaru, a za njom još tri, ne da je vrate, nego vičući: „Čekaj, čekaj, i mi ćemo s tobom!” Ustala sam i čvrsto držala oba svoja sina da mi ih ludilo ne ugrabi. Ovu prašumu noću prožima neka čudna netama. Svici su nam poznati, ali ne i nekakav neobični pauk koji ostavlja lopticu svetleće pljuvačke usred svoje paučine. Sićušni insekti se zaleću pravo na nju, kao noćni leptiri na svetiljku. Postoji takođe nekakva viseća mahovina koja sjaji bledom hladnom svetlošću. Ne usuđujem se da dopustim da moji dečaci vide koliko mi je odvratna. Kazala sam im da drhtim jer mi je hladno i brinem za one jadne zatucane duše koje su se izgubile u močvari. Još gore sam se smrzla kad je moj mali Karlmin rekao da je prašuma noću divna i da noćni cvetovi slatko mirišu. Seća se kad sam pravila kolače zamirisane tim cvetovima, kazao je. U Džamailiji nikad nismo imali takvo cveće, a ipak, kad je to rekao, gotovo da sam se setila smeđih kolačića, mekanih u sredini, a okolo hrskavih. I sad dok pišem ove reči gotovo da se prisećam kako sam ih oblikovala u cvetove pre nego što ih spustim u procvrčalu masnoću. Nikad nisam pravila ništa slično, kunem se.
Ni do podneva nema nikakvog traga ni glasa od onih koje je obuzelo noćno ludilo. Oni koji su otišli da ih traže vratili su se mokri, puni ujeda insekata i neutešni. Prašuma je progutala begunce. Iza one žene koja je prva poludela ostao je sinčić, koji je jaukao za njom skoro čitav dan. Nikom nisam rekla za muziku koja mi dolazi u snove. DAN ČETRNAESTI ILI PETNAESTI MESECA ZELENILA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Naši istraživači se ne vraćaju. Danju se pred decom pretvaramo da je sve u redu, ali noću dok moji dečaci spavaju, Marti Duparž i ja poveravamo strahove jedna drugoj. Trebalo je da se muškarci dosad već vrate, pa makar i da nam kažu da nisu našli ništa bolje od ovog močvarnog ostrvceta. Marti se sinoć rasplakala i rekla da nas je satrap namerno poslao da pomremo. Zgranula me je. Saovi sveštenici preveli su stare svitke koji govore o gradovima uz ovu reku. Ljudi koji su posvećeni Sau ne mogu da lažu, ali možda su pogrešili, a nas će njihova greška stajati života. Nema ovde nikakvog obilja, samo nastranost koja danju vreba, a noću se šunja između naših kolibica. Gotovo svake noći po jedno ili dvoje se bude vrišteći iz nekog strašnog sna koga ne mogu da se sete. Jedna mlada žena, lakog morala, nestala je pre dva dana. Bila je kurva koja se prodavala na ulicama Džamailije, a tim je poslom nastavila da se bavi i ovde, tražeći zauzvrat hranu od muškaraca koji je iskoriste. Ne znamo da li je odlutala ili ju je ubio neko iz naše družine. Ne znamo imamo li ubicu među nama ili je ova užasna zemlja odnela još jednu žrtvu. Nama majkama je najgore, jer nas deca mole za još hrane, a mi imamo samo ona oskudna sledovanja koja nam budu dodeljena. Sve zalihe s broda su utrošene. Svakog dana idem da tražim hranu, sa sinovima pored sebe. Pre dva-tri dana našla sam humčicu sipke zemlje i u njoj jaja sa smeđom pegavom ljuskom. Bilo ih je gotovo pedeset, i mada su ih neki muškarci odbili govoreći da neće da jedu jaja guštera i
zmija, majke su ih sve primile. Ima i jedna biljka koja liči na lotos, a teško se čupa iz plićaka i svaki put se ispljuskam jetkom vodom jer je korenje te biljke dugačko i vlaknasto, ali na njemu rastu gomoljičice, ne veće od krupnih perli, međutim ukus im je prijatan i biberast. Suet od korenja pravi korpe, a odskora je počela da plete i grubu odeću, koja će nam dobro doći. Suknje su nam već u dronjcima do kolena, a obuća nam se istanjila kao hartija. Svi su se iznenadili kad sam pronašla te lotosne gomoljičice. Neki su me pitali otkud sam znala da su jestive. Na to nisam imala odgovora. Cvetovi su mi izgledali nekako poznati. Ne umem da kažem šta me je navelo da iščupam koren niti da stavim gomoljičice u usta. Muškarci koji su ostali ovde stalno se žale zbog toga što noću moraju da čuvaju stražu i paze da se vatre ne ugase, ali ja stvarno mislim da žene rade podjednako naporno. Tegobno je pod ovim okolnostima paziti da nam dečica ostanu bezbedna i da budu čista i nahranjena. Priznajem da sam od Čelije naučila mnogo o tome kako da se staram o svojim dečacima. Čelija je u Džamailiji bila pralja, ali ovde mi je postala prijateljica i zajedno stanujemo u kolibici koju smo napravile za nas dve i naše petoro dece. Njen čovek, imenom Ete, takođe je otišao u potragu s našim izviđačima. Čelija se ipak drži vedro i zahteva da njeno troje dečice pomaže u svakodnevnim poslovima. Starije dečake šaljemo zajedno da sakupljaju drva za vatru. Upozorile smo ih da se nikad ne udaljavaju toliko da ne čuju zvuke iz našeg naselja, ali Petrus i Olbi se žale da u blizini više nema suvog drveta. Čelijine kćeri Pijet i Likea čuvaju Karlmina dok nas dve skupljamo slatku vodu iz zvonastih cvetova i beremo pečurke. Našle smo i koru od koje može da se napravi aromatičan čaj; to takođe pomaže da se zavara glad. Zahvalna sam joj na društvu, a njena pomoć dobro će doći i Marti i meni kad nam kucne čas za porođaj. Ipak, njen Olpi je stariji od mog Petrusa, pa ga zavodi u nepromišljene smelosti. Juče ih nije bilo sve do sutona, a onda su se vratili noseći jedva po naramak drva. Ispričali su nam da su u daljini čuli muziku i da su pošli za njom. Ubeđena sam da su zašli u ovu močvarnu šumetinu mnogo dalje nego što je pametno. Izgrdila sam ih obojicu i Petrus se pokunjio, ali Olpi je potuljeno pitao majku šta drugo treba da radi, da pusti korenje u ovom blatu? Zaprepastila sam se kad sam ga čula da se tako obraća majci. Sigurna sam da je on uzrok Petrusovih ružnih snova, jer Olpi voli da izmišlja priče o utvarama-parazitima koje lebde kroz noć kao magla i gušterima koji piju krv. Neću da mi na Petrusa utiču takve besmislene sujeverice, ali šta da radim? Dečaci moraju da nam donose drva, a ne mogu da šaljem Petrusa samog. Svi stariji dečaci dobili su slična zaduženja. Ojađena sam što gledam Petrusa, naslednika dveju plemenitih i svetlih loza, kako obavlja takav posao uz dečake prosta roda i bojim se da će mi propasti mnogo pre nego što uspemo da se vratimo u Džamailiju. I zašto nam se Džadan nije vratio? Šta je bilo s našim muškarcima?
DAN DEVETNAESTI ILI DVADESETI MESECA ZELENILA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Danas su među naše kolibe banula trojica blatnjavih muškaraca i jedna žena. Čula sam graju i srce mi je poskočilo od uzbuđenja jer sam pomislila da su se to vratili naši muškarci, ali sam umesto toga u čudu ustanovila da su ovo četvoro s jednog od ona dva preostala broda. Kapetan, posada i putnici našli su se u reci kad se brod naprosto raspao. Nisu imali mnogo mogućnosti da spasu potrepštine s potonulog broda. Izgubljeno je pola duša koje su na njemu plovile. Od onih koji su se domogli obale, mnogi su posle brodoloma poludeli i narednih dana sami sebi oduzeli život ili iščezli u divljini. Mnogi su postradali prvih noći jer uopšte nisu uspeli da nađu čvrsto tlo. Pokrila sam uši dok su pričali o ljudima koji su pali i doslovno se udavili u blatu. Neki bi se iz čudnih snova budili bezumno bulazneći. Od tih su se neki i oporavili, ali drugi su odlutali u močvaru i ostali ih više nisu videli. Ovo troje su bili prethodnica preživelih. Malo posle počeli su da pristižu i ostali. Dolazili su po troje i četvoro, prljavi, izujedani, s groznim opekotinama od dugog dodira s rečnom vodom. Ima ih šezdeset dvoje. Među njima je šačica osramoćenih plemića, ali ostali su običan svet koji je pošao da potraži bolji život. Lovci na dobit koji su mnogo uložili u ovaj poduhvat u nadi da će se obogatiti čine se najogorčeniji. Kapetan nije preživeo prvu noć. Preživeli mornari potreseni su i zaprepašćeni jer su iznenada dopali izgnaništva. Neki se drže po strani od nas “kolonista”, kako nas zovu. Ostali izgleda shvataju da moraju zauzeti mesto među nama ili pomreti. Neki iz naše družine povlače se i gunđaju da i sami oskudevamo u zaklonu i potrepštinama, ali većina spremno deli šta ima. Nikad nisam mislila da ću videti ljude očajnije i od nas. Smatram ipak da ćemo od njih svi imati koristi, a Marti i ja najviše. Među njima je iskusna babica Ser. Takođe pokrivač krovova, brodski tesar, a ima i ljudi koji umeju da love. Mornari su krepka, jaka stvorenja i mogli bi se uklopiti dovoljno da budu korisni. Od naših muškaraca i dalje ni traga.
DAN DVADESET ŠESTI MESECA ZELENILA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Čas je kucnuo. Detence je rođeno. Nisam je ni videla pre nego što ju je babica odnela. Marti, Čelija i babica Ser kažu mi da je rođena mrtva, ali ja sam sigurna da sam je čula kad je zaplakala. Bila sam izmoždena i samo što se nisam onesvestila, ali pamtim šta sam čula. Moja devojčica je zaplakala dozivajući me pre nego što je umrla. Čelija kaže da nije bilo tako, da je detence rođeno modro i beživotno. Pitala sam ih zašto nisam mogla bar da je zagrlim pre nego što su je predale zemlji. Babica mi je kazala da će mi ovako biti manje bolno, ali pobledi u licu kad god je pitam o tome. Marti ništa ne govori. Strepi li od svog porođaja ili mi nešto kriju? Zašto si mi, Sa, tako krutno oduzeo obe moje devojčice? Džadan će čuti kad se bude vratio. Da je bio ovde da mi pomogne pri kraju kad sam već bila vrlo teška, možda se ne bih toliko prenaprezala. Možda bi moja devojčica bila živa. Ali on nije bio sa mnom tada i nije sa mnom sada. A ko će paziti na moje dečake, ko će im nalaziti hranu i brinuti da se noću bezbedno vrate dok ja ležim ovde krvareći zbog detenceta koje nije preživelo? DAN PRVI MESECA ZRENJA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Pridigla sam se. Osećam se kao da mi je srce pokopano s mojim detetom. Zar sam je ni za šta nosila ovako daleko, kroz tolike tegobe? Zbog pridošlica je naše logorište sad tako pretrpano da jedva može i da se prođe
između sklepanih zaklona. Mali Karlmin, pošto je bio odvojen od mene dok sam ležala u porodiljskoj postelji, prati me sad kao mršava mala senka. Petrus je učvrstio prijateljstvo sa Olpijem i ne obraća pažnju na ono što mu govorim. Kad mu naložim da ostane blizu naselja, on mi prkosi odlazeći još dalje u močvaru. Čelija mi kaže da ga pustim. Dečaci su postali sveopšti miljenici jer su pronašli grozdove sitnih kiselih bobica. To sitno jarkožuto voće jetko je kao žuč, ali je i tako gadna hrana dobrodošla ovako gladnom svetu kao što smo mi. Svejedno sam besna što svi hrabre mog sina da mi odbija poslušnost. Zar ne slušaju to što deca pričaju o čudnoj muzici koju čuju iz daljine i kako se hvališu da će pronaći otkuda dopire? Moje majčinsko srce zna da to što ih mami sve dublje u ovu pogubnu prašumu nije ni dobro ni prirodno. U naselju je sve gore iz dana u dan. Izgažene staze pretvorile su se u blato i stalno postaju sve šire i blatnjavije. Previše je onih koji ništa ne rade da bi nam popravili život. Preživljavaju najbolje što mogu danas i ne pribavljaju ništa za sutra, oslanjajući se na nas ostale da im pronađemo hranu. Neki samo sede i zure u prazno, neki se mole i plaču. Zar očekuju da će sam Sa doleteti s neba da ih spase? Sinoć su čitavu jednu porodicu našli mrtvu, njih sve petoro, šćućurene u podnožju jednog drveta pod bednim zaklonom od pletenih prostirki. Ni po čemu se ne može videti šta ih je pobilo. Niko ne govori o onome od čega svi strahujemo: da je ludilo u vodi, ili da dolazi iz same zemlje i ušunjava nam se u snove kao onostrana muzika. Budim se iz snova o nekom čudnom gradu, misleći da sam neko drugi, da sam negde drugde. Kad otvorim oči i postanem svesna blata, insekata i gladi, ponekad žudim da ih prosto ponovo sklopim i vratim se u snove. Da nije to zadesilo onu zlosrećnu porodicu? Oči su im svima bile širom otvorene kad smo ih našli. Veće je razdelilo ono malo što su nesrećnici imali, ali mnogi se bune da je u toj podeli ponešto zapalo samo prijatelje članova veća, a ne i one koji su u najvećoj nuždi. Narasta nezadovoljstvo protiv veća malobrojnih koje nameće svoju vladavinu svima nama. Nepouzdano pribežište već nas pomalo izdaje. Čak i nevelika težina naših ispletenih kolibica pretvara krhko tlo u blatište. Nekad sam s prezrenjem govorila o onima koje žive u prljavštini: „Žive kao životinje”, ali zapravo divlje životinje u ovoj prašumi žive dostojanstvenije nego mi. Zavidim paucima u njihovim mrežama obešenim među sunčevim zrakama nad nama. Zavidim pticama čija ispletena gnezda vise iznad naših glava, van domašaja zmija i blata. Zavidim čak i nogatim močvarnim zečevima, kako naši lovci zovu sitnu divljač koja lako pretrčava preko zamršenih trski i lišća što pluta po plićacima. Danju mi zemlja pri svakom koraku usisava noge. Noću prostirke na kojima spavamo tonu i budimo se mokri. Neko rešenje mora da se nađe, ali svi ostali govore: „Pričekaj, naši izviđači će se vratiti i odvesti nas na neko bolje mesto.” Sve mislim da je jedino bolje mesto koje su oni našli Saova nedra. Tamo
možemo svi da odemo. Hoću li ikad više videti mirisnu Džamailiju, ikada više šetati kroz vrtove s dobrim biljem, ikad više moći do sita da se najedem i da se napijem ne brinući za sutra? Shvatljivo mi je iskušenje da umaknem ovom životu tako što ću satima sanjati o nekom boljem mestu. Samo me sinovi drže vezanu za ovaj svet. DAN ŠESNAESTI MESECA ZRENJA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Srce već zna ono što budna svest ne zapaža. U snu sam se kretala kao vetar kroz Kišnu divljinu, preko meke zemlje, kroz zanjihano granje. Neometena blatom i razjedajućom vodom odjednom sam mogla da vidim mnogoslojnu lepotu onog što nas okružuje. Održavala sam ravnotežu kao ptica na listu paprati. Neki duh Kišne divljine šapnuo mi je: „Pokušaš li njome da ovladaš, progutaće te. Postani deo nje i živi.” Ne znam da li moja budna svest veruje i u šta od toga. Srce mi plače za belim tornjevima Džamailije, blagim plavim vodama u njenoj luci, senovitim šetalištima i osunčanim trgovima. Gladna sam muzike i umetnosti, vina i poezije, hrane koju nisam napabirčila gamižući i razmrsujući ovu zastrašujuću prašumu. Gladna sam lepote umesto prljavštine. Danas nisam sakupljala ni vodu ni hranu, umesto toga sam žrtvovala dve strane ovog svog dnevnika da napravim skicu nastambi pogodnih za ovo nemilosrdno mesto. Nacrtala sam i ploveće staze koje bi povezivale naše domove. To će zahtevati da se poseče nešto drveća i da se pripremi drvna građa. Kad sam pokazala ostalima, neki su mi se narugali govoreći da je to preveliki posao za ovako malo ljudi. Neki su me podsetili da su nam alatke ovde munjevitom brzinom zarđale. Oštro sam odvratila da sad moramo da ih upotrebimo da bismo napravili sebi zaklon koji nam neće propasti kad više uopšte ne budemo imali alatke. Neki su rado pogledali moje crteže, ali su onda slegli ramenima govoreći da nema smisla da se ulaže toliko truda kad naši izviđači mogu svaki dan da se vrate da nas povedu na bolje mesto. Ne možemo večno da živimo u ovoj močvari, kazali su. U
pravu su, odbrusila sam, ako se ne pokrenemo, pomrećemo ovde. Da ne bih izazivala sudbinu, nisam spominjala svoj najcrnji strah: da ovde ničeg i nema sem močvare desetinama i desetinama milja ispod drveća i da se naši istraživači nikada neće vratiti. Većina se ljutitim koracima udaljila od mojih grdnji, ali dvojica su me izgrdila i pitala koja bi to pristojna Džamailijka podigla ljutito glas pred muškarcima. Bili su to ljudi prosta roda, isto kao i njihove žene koje su stajale iza njih i klimale glavom, pa ipak nisam mogla da savladam suze ni drhtanje u glasu kad sam ih upitala kakvi su to oni muškarci kad šalju moje dečake u šumu da im traže hranu, a oni sede i čekaju da im neko drugi reši probleme. Napravili su znak kakvim se pokazuje na osramoćene žene, kao da sam ulična devojka, i onda su se svi udaljili. Nije me briga. Dokazaću da nisu u pravu. DAN DVADESET ČETVRTI MESECA ZRENJA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Rastrgana sam između ushićenja i žalosti. Detence mi je mrtvo, Džadana i dalje nema, pa ipak sam se danas osećala pobedonosnije nego i u jednom času kad sam bila blagoslovena svojom umetnošću. Čelija, Marti i moj mali Karlmin radili su uz mene. Suet, tkalja, predložila je neka poboljšanja za moje pokušaje. Pijet i Likea otišle su da sakupljaju hranu umesto mene. Karlminove ručice zapanjile su me svojom spretnošću, a njegova rešenost da pomogne greje mi srce. U ovom poduhvatu Karlmin se pokazao kao sin moje duše. Postavili smo pod za veliku kolibu tako što smo položili izukrštane pletene prostirke na podlogu od trske i grančica. Na taj način smo rasporedili težinu pa plutamo na sunđerastom tlu kao što umršene trske plutaju na vodama oko nas. Ostale kolibice svakodnevno tonu i moraju da se premeštaju, a naša se ne sleže ni posle četiri dana. Pošto smo se uverili da će naš dom opstati, danas smo se latili novih poboljšanja. Pošto nemamo alata, polomili smo tanke mladice i poskidali grane, a
stabalca povezali korenjem lotosa i napravili lestvice koje će, vodoravno položene, biti podloga za staze oko naše kućice. Sutra ćemo postaviti nekoliko slojeva pletenih prostirki, koje će ojačati naše krhke stazice. Ubeđena sam da je sva veština u tome da rasporedimo težinu saobraćaja preko što veće moguće površine, kao što močvarni zečevi rade uz pomoć svojih pljosnatih stopala. Preko najmočvarnijeg dela, iza kolibe, stazicu smo obesili, kao paučinu između dva drveta. Teško je, jer su stabla ogromnog obima, a kora im je glatka. Staza nam je dvaput pala dok smo se mučili da je učvrstimo, pa su nam se neki posmatrači rugali, ali pri trećem pokušaju je uspelo. Ne samo što smo nekoliko puta bezbedno prešli tamo-ovamo nego smo mogli i da stojimo na našem zanjihanom mostiću i gledamo na ostatak naselja. Nije to bio baš pogled s visine, pošto smo bili jedva za visinu struka iznad zemlje, ali čak i tako sam jasno sagledala našu bedu. Prostor je protraćen zato što su kolibe nasumično rasute, a staze nisu osmišljene. Jedan mornar je došao da pogleda ishod našeg truda klateći se u hodu i grickajući grančicu. Onda je imao toliko drskosti da preveže polovinu naših čvorova. „Držaće, gospo”, rekao mi je, „ali neće zadugo i neće ako se mnogo opterećuje. Trebaju nam bolja užad za učvršćivanje. Pogledaj gore. Gore treba da budemo, da se vežemo na one grane gore.” Pogledala sam u vrtoglavu visinu na kojoj se grane odvajaju od stabala i rekla mu da bez krila niko od nas ne može da stigne gore. Široko se osmehnuo i rekao: „Znam čoveka koji bi mogao to da izvede. Ako bi iko mislio da vredi da pokuša.” Onda je izveo onaj komični mornarski naklon i otklatio se. Uskoro moramo nešto da preduzmemo jer se ovo drhtavo ostrvo smanjuje iz dana u dan. Tlo je suviše ugaženo i voda nam se zadržava na stazama. Mora biti da sam luda što pokušavam: ja sam umetnica, nisam graditelj. Pa ipak, ako niko drugi ne istupi, biću primorana da probam. Omanem li, bar ću omanuti pošto sam se svojski potrudila. DAN PETI ILI ŠESTI MESECA MOLITVE GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA
Danas je jedan moj most pao. Trojica ljudi popadala su u močvaru i jedan je polomio nogu. Mene je okrivio zbog toga i objavio je da se to dešava kad žene pomisle da je isto biti pletilja i graditelj. Žena ga je podržala u optužbama, ali ja nisam ustuknula. Rekla sam im da ja nisam tražila od njega da ide mojim stazama i svako ko im nije ničim doprineo a ipak ima dovoljno drskosti da njima ide zaslužuje ono što mu Sa dosudi kao nagradu za lenjost i nezahvalnost. Neko je povikao “svetogrđe”, ali je neko drugi viknuo „istina je Saov mač”. Osećala sam da sam osvećena. Moje trudbeničke snage narasle su dovoljno da se podele nadvoje. Suet ću staviti na čelo jedne radne čete i jao onome ko bi zamerio mom izboru. Njene pletiljske veštine izvanredno su se pokazale. Sutra se nadamo da ćemo početi da podižemo prve potpornje za moje velike platforme u krošnjama. Mogla bih veličanstveno omanuti. Balvani su teški, a mi nemamo prave konopce kojima bismo ih podizali, samo upleteno korenje. Mornar nam je napravio nekoliko grubih čekrka. Moj Petrus i on popeli su se uz glatko stablo do mesta gde se ogromne grane odvajaju visoko nama nad glavom. Ukucavali su klinove kako su se peli, ali meni je svejedno drhtalo srce dok sam ih gledala kako se visoko veru. Retio mornar kaže da će uz pomoć njegovih čekrka naša snaga biti dovoljna za svaki zadatak. To tek treba da vidim. Pribojavam se da će oni samo još brže krzati konopce koje smo ispleli. Trebalo bi da spavam, a ja sedim ovde i pitam se imamo li dovoljno užadi da uspravimo balvane. Hoće li lestvice od konopca izdržati dok se radnici budu iz dana u dan služili njima? Čega sam se to latila? Ako ko padne s te visine, poginuće. Pa ipak, letu mora doći kraj, a kad počnu zimske kiše, mi moramo imati suvo sklonište. DAN DVANAESTI ILI TRINAESTI MESECA MOLITVE GODINA ČETRNAESTA SATRAPA ESKLEPIJA Niže se neuspeh za neuspehom. Gotovo da nemam srca da pišem o tome. Retio mornar kaže da moramo računati kao uspeh to što se niko nije povredio. Kad nam je prva platforma pala, nije se raspala, nego je utonula u meku zemlju. Retio je vedro rekao da to dokazuje koliko je jaka. Sposoban mladić, Retio je i pametan, iako neobrazovan.
Danas sam ga pitala je li ogorčen zato što ga je sudbina zarobila u ovoj koloniji koja tek nastaje u Kišnoj divljini umesto da plovi morima. Slegnuo je ramenima i osmehnuo se od uva do uva. Najpre je bio kotlokrpa i delimično ratar pre nego što je otišao u mornare, tako da u stvari pojma nema koja mu je prava sudbina. Smatra da je sasvim ovlašćen da svaku prihvati i preokrene sebi na dobro. Volela bih da imam takav neukrotiv duh kao on. Dokonjaci iz naše družine zijaju i podruguju nam se. Njihova sumnjičavost nagriza mi snagu kao što kredasta voda prlji kožu. Oni koji se najviše žale zbog našeg položaja najmanje čine da ga poprave. „Čekajte”, kažu, „čekajte da se naši istraživači vrate i povedu nas nekud gde je bolje.” Naš položaj je, međutim, iz dana u dan sve gori. Sad već idemo gotovo u dronjcima iako Suet stalno isprobava šta može da uradi s vlaknima koja izvuče iz puzavica ili iz šupljih trski. Jedva da nalazimo dovoljno hrane da preživimo dan po dan i nemamo nikakve zalihe za zimu. Dokonjaci jedu koliko i oni koji neprekidno rade. Moji dečaci i dalje dirinče uz nas, a dobijaju isto sledovanje kao i oni što samo leže i jadikuju nad našom sudbinom. Petrus je dobio osip koji se širi pri korenu vrata. Ubeđena sam da je to zbog slabe ishrane i stalne vlage. Čelija se svakako oseća kao i ja. Njene kćerčice Pijet i Likea sama su kost i koža, jer za razliku od dečaka, koji i jedu dok prikupljaju hranu, one moraju da se zadovolje onim što im se da na kraju dana. Olpi je u poslednje vreme postao tako čudan da plaši čak i Petrusa. Petrus i dalje polazi s njim svakog dana, ali se često vrati mnogo ranije. Prošle noći sam se probudila i čula Olpija kako tiho peva u snu. Kunem se da ni tu melodiju ni taj jezik nikad nisam čula, a ipak su mi bili nekako sablasno poznati. Danas pada jaka kiša. Naša kućica nas uglavnom zaklanja od nje. Žalim one koji se nisu potrudili da naprave sebi zaklon, iako se pitam zašto nisu imali pameti makar za toliko. Dve žene su došle u našu kolibu s troje male dece. Ni Marti, ni Čelija, ni ja nismo želele da se i oni natiskaju s nama, pa ipak nismo mogle da odbijemo sirotu dečicu koja su drhtala. Pustile smo ih dakle, ali smo ih odlučno upozorile da sutra moraju da pomognu u gradnji. Ako budu pomagale, pomoći ćemo i mi njima da sagrade sebi kolibu. Ako ne, onda će morati napolje. Možda prosto moramo da nateramo ljude da urade nešto za svoje dobro. DAN SEDAMNAESTI ILI OSAMNAESTI MESECA MOLITVE
GODINA ČETRNAESTA SATRAPA ESKLEPIJA Podigli smo i učvrstili prvu veliku platformu. Suet i Retio su ispleli lestvice koje se spuštaju do tla. Bio je to trenutak velike pobede kad sam pogledala odozdo u platformu čvrsto postavljenu među granjem, koje je gotovo potpuno zaklanja. To je moje delo, pomislila sam. Retio, Krorin, Finsk i Tremartin su uglavnom izvlačili i povezivali građu, ali čitava zamisao, laka uravnoteženost platforme na granama, raspodeljivanje težine na oslonce koji mogu da je podnesu i izbor mesta, sve je to moje delo. Bila sam tako ponosna. Zakratko, ipak. Penjanje uz lestvice od puzavica koje uzmiču pred svakim korakom i njišu se sve jače što se više uspinjete nije za one slabačkog srca, a ni za slabu ženu. Na pola puta snaga me je izdala. Držala sam se za lestvice poluonesvešćena, pa je Retio morao da mi pritekne u pomoć. Stidim se što sam ga, iako sam udata žena, obgrlila oko vrata kao neko detence. Na moju pometnju, nije me spustio, nego je po svaku cenu hteo da se popne sa mnom da bih mogla s naše platforme da pogledam svet. Taj pogled mi je doneo i ushićenje i razočaranje. Stajali smo visoko iznad močvarne zemlje u koju su nam noge propadale toliko dugo, pa ipak su kroz suncobran od lišća dopirale samo najjače zrake. Gledala sam na baldahin od lišća, granja i puzavica koji odozgo izgleda tako varljivo čvrst. Iako su nam ogromna stabla i grane zaklanjali vidik, odjednom sam mogla da vidim šumu nadaleko u raznim pravcima. Činilo mi se da se pruža u beskraj. Svejedno, dok sam gledala grane susednog drveća kako se gotovo dodiruju s našim, osetila sam kako me ispunjavaju nova stremljenja. Stazica kroz vazduh vodiće od platforme jedan do platforme dva. Čelija i Suet već pletu mreže koje ćemo postaviti radi sigurnosti, da nam manja deca ne bi pala s platforme. Kad to budu završile, uposliću ih da pletu staze koje ćemo postaviti između platformi i ograde za staze. Starija deca se najhitrije penju i najbrže prilagođavaju na našu nastambu na drvetu. Već s užasnom bezbrižnošću prelaze s platforme na ogromne grane koje je nose. Pošto sam ih često opominjala da budu pažljivi, Retio me je blago ukorio. „Ovo je njihov svet. Ne smeju da ga se plaše. Uskoro će se kretati po njemu sigurno kao mornari po brodskoj užadi. Ove grane su šire nego pločnici u nekim gradovima u kojima sam bio. To što znaš s koje visine bi pala jedino je što te sprečava da prođeš tom granom. Ne misli na to, misli na drvo pod svojim nogama.” Uz njegove pouke i držeći se za njegovu ruku pošla sam preko jedne grane, ali
kad je počela da se njiše pod našom težinom, izgubila sam hrabrost i pobegla nazad na platformu. Kad sam pogledala dole, jedva da sam nazirala kolibice u našem malom blatnjavom naselju. Popeli smo se u jedan drugačiji svet. Ovde ima više svetlosti, iako je i dalje rasuta, i bliže smo voću i cveću. Šarene ptice kriče na nas kao da nam osporavaju pravo da budemo ovde. Njihova gnezda vise kao košarice okačene među granjem. Gledam u te njihove viseće domove i pitam se ne bih li mogla da se poslužim njihovim primerom da napravim sebi bezbedno “gnezdo”. Već osećam da je ova nova teritorija moja, po pravu ambicija i umetnosti, kao da sam se naselila u nekoj svojoj visećoj skulpturi. Mogu li da zamislim grad od visećih kućica? Čak i u ovoj platformi, ovako goloj kakva je sada, ima ravnoteže i ljupkosti. Sutra ću sesti s Retiom mornarem i tkaljom Suet. Sećam se debelih mreža kojima su u pristaništu podizali teške tovare na brod. Zar se ne bi mogla platforma smestiti u jednu takvu mrežu, popunjenu tako da pruži skrovitost, i onda da se sve to obesi s neke jake grane, da se napravi ovde jedna visoka skrovita odaja? Kako bismo onda od takvih staništa obezbedili pristup do velikih platformi? Osmehujem se dok ovo pišem jer znam da se uopšte ne pitam može li se to uraditi, nego samo kako. I Olpi i Petrus imaju osip ispod kose i niz vrat. Češu se i žale da im je koža ljuspava. Ne uspevam da nađem ništa čime bih im olakšala i bojim se da se osip prenosi i na drugu decu. Videla sam dosta njih kako se očajnički češu. DAN ŠESTI ILI SEDMI MESECA ZLATA GODINA ČETRNAESTA SATRAPA ESKLEPIJA Dva veoma značajna događaja, ali toliko sam umorna i žalosna da se jedva primoravam da pišem o njima. Sinoć sam u ovom zanjihanom ptičjem domu zaspala osećajući se bezbedno i gotovo spokojno, ali večeras mi je to oduzeto. Kao prvo, Petrus me je probudio prošle noći. Ušunjao se drhteći pod prostirke pored mene kao da je opet moj maleni dečaćić. Šapnuo mi je da ga Olpi plaši jer peva pesme iz grada i on mora da mi ispriča iako je obećao da mi neće reći. Tragajući za hranom, Petrus i Olpi su u šumi otkrili jednu neprirodno četvrtastu
humku. Petrus se osećao nelagodno i nije želeo da joj se približava. Nije umeo da mi objasni zbog čega. Olpija je humka privlačila. U nekom trenutku, kopkajući i čeprkajući, pronašao je put unutra. Ulazili su tamo već nekoliko puta. Petrus mi je to opisao kao ukopanu kulu, mada ja u tome ne vidim nikakvog smisla. Zidovi su naprsli, kazao mi je, i voda curi unutra, ali je još uglavnom čvrsta. Ima u njoj tapiserija i starog nameštaja, ponešto je od toga još dobro, a ponešto trulo, i još drugih znaka da su ljudi tu živeli. Drhtao je dok mi je pričao, i rekao je kako misli da ti ljudi nisu bili kao mi. Kazao je da muzika odatle dolazi. Petrus je sišao u kulu samo jedan nivo, ali Olpi mu je rekao da je mnogo dublja. Petrusa je bilo strah da silazi u mrak, ali Olpi je nekom čarolijom izveo da zasija svetlost. Olpi se rugao Petrusu zbog toga što se boji i pričao mu je o ogromnom bogatstvu i čudnim predmetima u dubinama kule. Tvrdio je da mu se duhovi obraćaju i pričaju mu tajne, pa i to gde da nađe blago. Onda je počeo da govori kako je nekada živeo u toj kuli, pre mnogo vremena, kad je bio star. Nisam čekala da svane. Probudila sam Čeliju, a ona je saslušala moju priču pa je probudila Olpija. Dečak je bio besan, siktao je da nikad više neće verovati Petrusu, da je kula bila njegova tajna i da je blago njegovo, da ne mora ni sa kim da ga deli. Još je bila mrkla noć, ali Olpi je pobegao niz jednu od onih grana kojima deca već idu slobodno kao stazama, a odatle ne znamo kuda. Kad je jutro konačno prosinulo kroz grane nad nama, Čelija i ja smo pošle sa Petrusom do njihove humke s kulom. Retio i Tremartin pošli su s nama, a moj mali Karlmin nije hteo da ostane s Čelijinim kćerčicama. Kad sam videla četvrtastu humku kako izbija iz močvare, hrabrost mi se pokolebala. Nisam ipak htela da Retio pomisli da sam kukavica, pa sam se primorala da produžim. Vrh kule je zarastao u mahovinu i obavijen puzavicama, ali mu je oblik suviše pravilan da se utopi u prašumu. Dečaci su s jedne strane poskidali puzavice i mahovinu i otkrili jedan prozor u kamenom zidu. Retio je zapalio baklju koju je poneo, pa smo se jedno za drugim oprezno spustili u kulu. Izdanci i korenje rastinja probili su se unutra. Na prljavom podu dečaci su ostavili blatnjave otiske stopa. Prikupila sam u šaku deo istrulele zavese i obrisala jedan friz na zidu, podigavši oblak prašine. Od čuda sam naglo prestala da kašljem. Moja umetnička duša uzlebdela je od pogleda na prefinjeno uobličene i oslikane pločice i istančane boje, ali je moje majčinsko srce zastalo pred onim što sam otkrila. Prikazani likovi tanki su i visoki, ljudska bića svedena na štapićaste insekte. Pa ipak mislim da to nije samo umetnički koncept. Neki od njih drže muzičke instrumente ili možda oružje. Nismo mogli tačno da ustanovimo. U pozadini se radnici bave oko trske uz obalu reke kao poljodelci što žanju usev. Jedna žena motri sve to iz velike zlatne stolice i izgleda da je zadovoljna onim što gleda. Lice joj je strogo, a ipak dobro; imam osećaj kao da sam je već negde
videla. Još bih gledala u nju, ali je Čelija zatražila da pođemo dalje da tražimo njenog sina. Strogo, iako zapravo nisam u sebi osećala strogost, naložila sam Petrusu da nam pokaže gde su se igrali. Pobledeo je kad je shvatio da sam pogodila istinu, ali nas je poveo. Spustili smo se iz spavaće odaje kratkim nizom stepenica. Na odmorištu su bila dva prozora s debelim staklom, ali kad je Retio prineo baklju, osvetlio je duge bele crve kako svrdlaju kroz vlažnu zemlju što naleže na prozor. Kako staklo izdržava silinu pritiska zemlje pojma nemam. Ušli smo u širok hodnik. Tepisi su nam se pod koracima raspadali u vlažno predivo. Prolazili smo pored dovrataka, nekih zatvorenih vratima, a iza nekih su zalučeni prolazi zjapili kao mračne čeljusti, ali Petrus nas je vodio dalje. Na kraju smo stigli do jednog stepeništa mnogo veličanstvenijeg od onog prethodnog. Dok smo silazili dole u jezero mraka, bila sam zahvalna Sau što je Retio uz mene. Njegova mirnoća je krepila moju slabašnu hrabrost. Drevna studen kamena prodirala mi je kroz iznošenu obuću i gamizala mi uz noge ka kičmi, kao da hoće da se dočepa mog srca. Baklja je osvetljavala malo šta osim naših uplašenih lica, a šaputanje nam je bledelo budeći avetinjske odjeke. Prošli smo jedno odmorište, pa drugo, ali Petrus nije ni progovorio niti je zastao, nego nas je vodio dalje. Osećala sam se kao da sam zašla u grlo neke ogromne zveri i silazim joj u trbuh. Kad smo konačno stigli do dna, baklja nije mogla da razveje mrkli mrak oko nas. Plamen je podrhtavao na pokretima vazduha u mnogo prostranijoj odaji. Čak i u tom mraku znala sam da je ogromna balska dvorana u satrapovom dvorcu malena u poređenju s ovom. Polako sam napipavala put pred sobom, ali Karlmin je odjednom bez imalo straha prošao van domašaja mojih ruku i svetlosti baklje. Povikala sam za njim, ali odgovorio mi je samo zvuk njegovih žurnih koraka. „O, idi za njim!”, preklinjala sam Retija, ali kad je pošao, odaja se oko nas odjednom osvetlila kao da je horda duhova odjednom otkrila svoje svetiljke. Ciknula sam od straha, a onda se ukipila u mestu. Usred odaje je bio ogroman zeleni zmaj, propet na zadnje noge. Zadnje kandže duboko su mu utonule u kamen, a izmahnuti rep pružao se preko pola dvorane. Raširena smaragdnozelena krila pridržavala su tavanicu nad njim. Glava na izvijenom vratu velika je kao volujska kola. Srebrne oči svetlucaju prodornom pameću. Prednjim udovima, manjim, drži ručku velike korpe, kitnjasto ukrašene mašnama od žada i zastavicama od slonovače. A u korpi spokojno počiva žena onostranog dostojanstva. Nije lepa; naspram moći koja iz nje zrači, lepota je beznačajna. Nije ni mlada ni poželjna. Ostavila je za sobom i sredovečno doba ; ipak bore koje joj je vajar urezao na lice izgledaju kao znaci mudrosti na čelu i tragovi od razmišljanja u uglovima očiju. Iznad bora na čelu i jagodica umetnuti su dragulji koji oponašaju zmajske krljušti. To nije bezizražajni prikaz Saovog ženskog aspekta. Znala sam, bez
imalo sumnje, da je ovaj kip izrađen u čast stvarne žene i to me je potreslo do kostiju. Gipki zmajski vrat izvijen je kao da se zmaj okrenuo da bi je gledao i čak i u njegovim reptilskim crtama vidi se poštovanje prema toj ženi koju nosi. Nikad nisam videla tako predstavljenu ženu. Čula sam tuđe priče o bludnim kraljicama i vladarkama, ali su mi se one uvek činile kao tvorevina neke zaostale varvarske zemlje, zavodnice sa zlim namerama. Ova žena je naterala sva takva predanja u laž. Neko vreme nisam videla ništa sem nje. Onda mi se povratila svest o mojoj dužnosti. Mali Karlmin je stajao, osmehujući se tako široko da su mu se videli svi zubići, malo podalje od nas, pritisnuvši dlan na jednu ploču koja se nastavljala na stub. Put mu je izgledala kao led u toj neprirodnoj svetlosti. Njegova majušnost postavljala je dvoranu u pravu perspektivu i odjednom sam sagledala ono što su mi zmaj i žena zaklanjali. Svetlost je tekla kroz blede zvezde i zmajeve što su leteli preko tavanice, vijugala kroz puzavice preko zidova, uokviravala četvora udaljena vrata kroz koja se izlazilo u mračne hodnike. Presahli vodoskoci i kipovi prekidali su prostranstvo prašnjavog poda. Bio je ovo ogroman unutrašnji trg, mesto namenjeno da se ljudi tu okupljaju i porazgovaraju ili u dokolici prošetaju između kipova i vodoskoka. Oko manjih stubova uplitale su se puzavice s lišćem od žada i cvetovima od kornalina. Izvajana riba u skoku opovrgavala je suvu školjku vodoskoka pod sobom. Uplesnjivljene hrpice rasute po dvorani ukazivale su na ostatke drvenih kabina ili pozornica. Pa ipak ni prašina ni raspadanje nisu mogli da zaguše lepotu prožetu jezom. Ogromnost i velelepnost te odaje oduzimale su mi dah i budile u meni neko oprezno strahopoštovanje. Narod koji je stvorio ovakvu dvoranu nije mogao tako lako nestati. Kakva je to sudbina nadvladala ljude čija magija i dalje može da rasvetli odaju mnogo godina posle njihovog nestanka? Da li opasnost koja je njima došla glave preti i nama? Šta su oni bili? Kuda su otišli? Jesu li zaista otišli? Kao i u onoj gornjoj odaji, osećala sam kao da su naprosto otputovali i ostavili sva svoja dobra. Blatnjavi otisci stopa odavali su da su dečaci već bili i ovde. Utisci su uglavnom vodili ka jednim vratima. „Nisam ni shvatio da je ovo toliko veliko.” Petrusov glasić zvučao je piskavo u tom golemom prostoru dok je moj sin gledao uvis u gospu i njenog zmaja. Polako se okrenuo ukrug, zagledan u tavanicu. „Mi smo ovde osvetljavali bakljama. Kako si ti upalio ovo svetlo, Karlmine?” Petrus kao da je osećao teskobu zbog toga što je njegov mali brat to znao. Karlmin mu nije odgovorio. Moj sinčić je žudno trčkao preko dvorane kao da ga je neko pozvao u neku zabavnu igru. „Karlmine!” kriknula sam, a moj glas je izbudio stotinu utvarnih odjeka. Buljila sam za njim dok je nestajao kroz jedan zalučeni prolaz,
osvetljen mutnom, kolebljivom svetlošću. Potrčala sam za njim, a ostali su me pratili. Zadihala sam se dok sam pretrčala trg. Pošla sam kroz prašnjavi hodnik za Karlminom. Svetlost je treperila oko mene dok sam ulazila za njim u jednu sumračnu odaju. Moj sin je sedeo u čelu dugačkog stola s gostima u egzotičnoj odeći. Čuli su se smeh i muzika. Onda sam trepnula i prazne stolice nizale su se s obeju strana stola. Od gozbe su ostale samo zakorele mrlje u kristalnim peharima i na tanjirima, ali muzika se čula i dalje, napeta i prigušena, poznata iz snova. Nazdravljajući podignutim peharom, Karlmin reče nekim šupljim glasom: „Za moju gospu!” Toplo se osmehnuo kad je njegov detinji pogled susreo neke nevidljive oči. Taman je prineo pehar usnama kad stigoh do njega, uhvatih ga za zglob i otresoh mu kristalnu kupu iz ruke. Pala je i razbila se u prašini. Karlmin me je gledao ne prepoznajući me. Iako je odnedavno porastao, ščepala sam ga i prigrlila. Glava mu je klonula na moje rame i sklopio je oči drhteći. Muzika utihnu. Retio ga uze od mene i čvrsto reče: „Nije trebalo da pustimo malog da pođe. Što pre odemo sa ovog mesta gde vlada ova samrtnička magija, to bolje.” S nelagodom se obazreo oko sebe. „Vuku me nekakve misli koje nisu moje i čujem glasove. Osećam se kao da sam bio ovde i pre, a znam da nisam. Treba da ostavimo ovaj grad duhovima koji ga pohode.” Izgledalo je da se stidi što priznaje da ga je strah, ali meni je laknulo zato što je neko to izgovorio naglas. Onda je Čelija kriknula da ne možemo da ostavimo Olpija ovde da padne pod čini koje su dograbile Karlmina. Sa nek mi oprosti, ali ja sam samo želela da zgrabim svoju decu i pobegnem. Retio nas je, međutim, poveo dalje, noseći i baklju i mog sina. Njegov drug Tremartin polomio je stolicu o kameni pod i poneo jednu nogu kao toljagu. Niko ga ne upita kako će mu toljaga koristiti protiv paučine i tuđih uspomena koje su nas saletale. Petrus je prešao da preuzme vođstvo. Kad sam se osvrnula, svetla za nama su zgasla. Prošli smo kroz hodnik, pa niz jedne manje stepenice koje su dovijugale u jednu manju dvoranu. U udubljenjima u zidovima nizali su se kipovi, a ispred njih su stajali prašnjavi patrljci dogorelih sveća. Mnogi kipovi prikazivali su žene, u slavi i krunisane kao kraljevi. U izvajanim haljama svetlucali su usađeni dragulji, u kosama niske bisera. Svetlost je bila neprirodno plava i varljiva, u njoj je treperila pretnja krajnjeg mraka. Postajala sam zbog nje nekako čudno sanjiva. Pomišljala sam da čujem šaputanje, a jednom kad sam prošla kroz vrata, čula sam u daljini dve žene kako pevaju. Zadrhtala sam od straha. Retio se osvrnuo, kao da ih je i on čuo. Nijedno od nas ništa ne reče. Išli smo dalje. U nekim hodnicima sinula bi svetlost kad bismo ušli. Drugi su tvrdoglavo ostajali u mraku i u njima je naša slabomoćna baklja izgledala
kao puka laž. Ne znam šta me je više plašilo. Napokon smo pronašli Olpija. Sedeo je u jednoj odajici na raskošno izrezbarenoj stolici pred toaletnim stočićem za gospodu. Pozlata se sljuštila s drveta i ležala rasuta u listićima oko stočića. Olpi se gledao u ogledalu mutnom od starosti, ispeganom crnim mrljama. Na stočiću pred njim nalazili su se češljevi od školjki i drška jedne četke. U krilu je držao otvoren kovčežić, a oko vrata mu je bilo obešeno mnogo privesaka. Glava mu je pala u stranu, ali oči su mu bile širom razrogačene. Kako smo mu prišli, pružio je ruku za bočicom iz koje je miris odavno ishlapio, pa počeo da pravi pokrete kao da se parfimiše, okrećući lice levo i desno pred svojim zamućenim odrazom. Pokreti su mu bili gospodstveno šepurenje umišljenog čoveka. „Prekini s tim!”, užasnuto siknu na njega majka. Nije se prenuo i osetila sam se gotovo kao da smo tu mi duhovi. Čelija ga je uhvatila i protresla. Na to se probudio, ali prestravljen. Kriknuo je kad ju je prepoznao, divlje se osvrnuo oko sebe, a onda se onesvestio. „Pomozite mi da ga iznesem odavde”, preklinjala je sirota Čelija. Tremartin je prebacio Olpijevu ruku sebi preko ramena i uglavnom ga je vukao dok smo bežali odatle. Svetla bi se pogasila kako bismo odakle izašli, kao da nas tama progoni u stopu. Jednom je glasna muzika nabujala oko nas, potom se stišala za nama. Kad smo se konačno izverali kroz prozor napolje na svež vazduh, močvara nam se učinila puna zdrave svetlosti i krepkosti. Prenerazila sam se kad sam videla da je skoro čitav dan protekao dok smo mi bili dole. Karlmin se na svežem vazduhu brzo povratio. Tremartin se oštro obratio Olpiju i protresao ga, na šta je on ljutito došao sebi, otrgao se od Tremartina i nikako nije hteo da nam kaže ništa razumno. Naizmenice smrknut i prkosan, odbijao je da nam objasni zašto je pobegao u grad i šta je tamo radio. Poricao je da je pao u nesvest. Prema Petrusu je pokazivao hladan bes, a krajnju posesivnost prema ogrlicama od dragog kamenja koje je nosio oko vrata. Kamenje se presijavalo svim mogućim bojama, a ja ipak ne bih stavila nijednu od tih ogrlica oko svog vrata ništa radije nego što bih se prepustila zmijskom zagrljaju. „Moje su”, ponavljao je Olpi. „Dala mi ih je ljubavnica, odavno. Niko mi ih sad neće oduzeti!” Potrebno je bilo sve Čelijino strpljenje i majčinsko lukavstvo pa da ubede Olpija da se vrati s nama. Pri svemu tome, mrzovoljno se vukao kraj nas. Kad smo stigli do našeg naselja, dnevna svetlost je već zamirala i uveliko smo već postali gozba za insekte. Gore na platformama uzbuđeni glasovi su brujali kao u džarnutoj košnici. Popeli smo se uz lestvice, a ja sam bila toliko iscrpljena da sam mislila jedino na svoju kolibicu i postelju, ali nas gore dočekaše ushićeni povici. Istraživači su se vratili. Pri pogledu na mog muža, izmršavelog, zaraslog u bradu i dronjavog, ali živog, srce mi je poskočilo. Mali Karlmin je stajao i zijao u njega kao u nekog nepoznatog čoveka, ali
Petrus je pojurio da ga pozdravi. Retio me je ozbiljno pozdravio i odvojivši se od mene nestao u gomili. Džadan najpre nije prepoznao sina. Potom je podigao pogled i prešao po licima okupljenih. Kad su mu oči dvaput samo prošle preko mene, istupila sam vodeći Karlmina za ruku. Mislim da me je više prepoznao po izrazu nego po izgledu. Polako mi je prišao i rekao: „Sa nam se smilovao, Karilion, jesi li to ti? Nek nam se smiluje svima”, po čemu sam prosudila da nije zadovoljan time kako izgledam. Ne znam zašto me je to toliko zabolelo niti zašto sam se osetila osramoćeno zbog toga što me je uzeo za ruku, ali me nije zagrlio. Mali Karlmin je stajao pored mene i potpuno bezizražajno gledao u oca. Prestaću sad da se samosažaljevam i sažeću njihov izveštaj. Pronašli su samo još močvare. Kišna reka je samo glavna otoka ogromne vodene mreže koja se grana kroz jednu široku dolinu na putu ka moru. Voda teče i pod zemljom koliko i po površini. Nigde nisu našli čvrsto tlo, samo močvaru i blatišta. Nigde im se nije otvorio čist vidik, sve otkako su pošli. Od njih dvanaestorice, vratila su se sedmorica. Jednog je progutao živi pesak, jedan je nestao preko noći, trojica su podlegla groznici. Čelijin muž Ete nije se vratio. Nisu umeli da kažu koliko su duboko zašli u unutrašnjost kopna. Drveće je sprečavalo pokušaje da se snalaze po zvezdama i mora biti da su na kraju napravili jedan veliki krug, jer su se ponovo zatekli uz obalu reke. U povratku su naišli na preostale putnike s trećeg broda. Oni su izbačeni nešto nizvodnije nego mi. Njihov kapetan je odustao od svog zadatka kada su olupine od brodoloma doplutale do njih. Bio je, međutim, milostiviji nego naš, jer se postarao da se s njima iskrca i sav njihov prtljag i čak im je ostavio jedan brodski čamac. Život im je ipak bio težak i mnogi su želeli da se vrate kući. Najlepša vest je bila da su sačuvali i četiri ptice. Jednu su otposlali čim su iskrcani, drugu da izveste o svojim teškoćama posle prvih mesec dana. Naši istraživači su im razvejali sve preostale nade. Odlučili su da odustanu od napora da osnuju naselje. Sedmorica njihovih mlađih muškaraca došli su s našima da i nama pomognu da se premestimo. Kad budemo prešli kod njih, poslaće pticu s molbom da iz Džamailije upute brod da nas spase. Onda ćemo se spustiti niz reku do mora nadajući se izbavljenju. Kad smo se Čelija, Retio i ja vratili, naša družina je gorko predviđala da nam brod neće biti poslat, ali su se svejedno svi pakovali da pođu. Onda je stigla Čelija vodeći sina iskićenog draguljima. Dok je pokušavala da ispriča celu priču ljudima kojih je bilo previše da bi mogli da je čuju, gotovo je izbila sveopšta pobuna. Neki su hteli odmah da pođu do pokopane kule, iako je noć postajala sve dublja. Drugi su tražili da dodirnu drago kamenje, pa kako je Olpi odbio da to ikome dozvoli, nastalo
je gušanje. Olpi se otrgao, preskočio s ivice platforme na jednu granu, i odskakutao dalje s grane na granu kao majmunče sve dok se nije izgubio u tami. Molim se da mu se ništa ne dogodi noćas, ali bojim se da je dečak poludeo. A među nama je zavladalo jedno drugačije ludilo. Sklonila sam se sa sinovima u našu kolibicu. Napolju na platformama povici se razležu kroz noć. Čujem žene kako preklinju da pođemo odavde i muškarce kako odgovaraju: da, da, hoćemo, ali najpre da pogledamo kakva to blaga grad ima da nam pruži. Ptica s jednim dragim kamenom vezanim za nožicu brzo će nam dovesti brod, smeju se. Oči su im se usjaktile, viču glasno. Moj muž nije sa mnom. Iako smo dugo bili razdvojeni, on je tamo usred tih rasprava umesto sa svojom ženom i sinovima. Da li je uopšte primetio da niti sam više trudna, niti držim detence u naručju? Sumnjam u to. Ne znam kuda je Čelija otišla s kćerčicama. Slomila se kad je saznala da se Ete nije vratio. Muž joj mrtav, a Olpi se možda izgubio, ili mu se desilo nešto još gore. Bojim se za nju i tugujem s njom. Mislila sam da će mi povratak istraživača doneti radost. Ne znam šta sad osećam, samo znam da to nije ni radost, pa čak ni olakšanje. DAN SEDMI ILI OSMI MESECA ZLATA GODINA ČETRNAESTA SATRAPA ESKLEPIJA Došao mi je usred mrkle noći i, mada mi je srce ranjeno, a naša dva sina spavaju odmah tu pored, pustila sam ga da uzme šta je hteo. Deo mene gladneo je samo za nežnim dodirom, deo mene rugao mi se zbog toga, jer došao mi je tek pošto je obavio hitnije poslove. Nije mnogo govorio i zadovoljio se u mraku. Mogu li zbog toga da ga krivim? Znam da sam postala sama kost i koža, koža mi je ogrubela, kosa mi je suva kao slama. Osip koji je napao decu sad gmizi kao zmija i uz moju kičmu. Strahovala sam da će ga osetiti kad me tu dodirne, uglavnom zato što će me podsetiti na to, ali on nije traćio snagu na milovanja. Zurila sam preko njegovog ramena u tamu i nisam mislila na njega, mog muža, nego na Retija, prostog mornara s lučkim govorom. U šta sam se to ovde pretvorila?
POPODNE Opet sam, dakle, žena lorda Džadana Karoka, koji ima sva prava da raspolaže mojim životom. On je utvrdio našu sudbinu. Pošto je Olpi nestao, a ni Retija ni Tremartina nisu mogli da pronađu, Džadan je objavio da pravo prvenstva na blago pripada njemu jer je njegov sin pronašao skriveni grad. Petrus će odvesti njega i ostale do pokopane kule. Tamo će se prihvatiti sređene potrage za blagom kojim ćemo kupiti povratak u satrapovu milost. S ponosom tvrdi da je Petrus otkrio kulu i da zbog toga Karokovima pripada veći udeo u blagu. Nimalo mu ne smeta što Olpija i dalje nema i što su Čelija i njene devojčice van sebe od brige. Priča samo o tome kako će nam blago utrti slavan povratak u društvo. Izgleda da je zaboravio na desetine milja močvare i mora koje leže između nas i Džamailije. Rekla sam mu da je grad opasno mesto i da ne bi trebalo da zalazi tamo misleći samo na dobit. Upozorila sam ga na bolesnu magiju koja tamo vlada, svetlosti koje se pale i gasnu, glasove i muziku koji se čuju iz daljine, ali on je sve to s prezirom odbacio kao prenapregnutu žensku maštu. Rekao mi je da ja ostanem van opasnosti, ovde u svom „majmunskom gnezdašcetu”, dok se on ne vrati. Onda sam mu neuvijeno rekla da nemamo nikakve zalihe hrane, a ni snage da pešačimo do mora. Ako se bolje ne pripremimo, svi ćemo pomreti usput i blago nam neće pomoći. Ne moramo da priznamo poraz, mogli bismo postići napredak ako uposlimo sve naše muškarce da sakupljaju hranu i potraže način da nahvatamo dovoljno kišnice za naše potrebe. Naš grad na drvetu mogao bi biti otmen i prelep. Odmahivao je glavom kao da sluša dete koje mu priča o malim vilama u cvetnim venčićima. „Sva si u toj svojoj umetnosti”, rekao je. „U dronjcima si i pregladnela, a ne vidiš stvarnost.” Onda je rekao da se divi onome čime sam se zaokupljala dok njega nije bilo, ali sad se on vratio i preuzima brigu o svojoj porodici. Došlo mi je da ga pljunem. Petrus nije želeo da ih vodi. Ubeđen je da je kula uzela Olpija i da ga više nećemo videti. Govori o tom podzemlju s dubokim strahom. Karlmin je rekao ocu da nikad nije bio u pokopanom gradu, a onda je seo i sisao palac, što nije radio otkako su mu bile dve godine. Kad je Petrus pokušao da upozori Džadana, on se samo nasmejao i rekao: „Nisam sad više onaj mekušni plemić koji je pošao iz Džamailije. Glupa strašila tvoje mame mene ne plaše.” Kad sam mu oštro rekla da ni ja više nisam ona mekana žena koju je ostavio da se sama snalazi u ovoj divljini, kruto mi je odvratio da to vidi
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike
Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike

Recommended

Istorijski izvori za_6_razred
Istorijski izvori za_6_razredIstorijski izvori za_6_razred
Istorijski izvori za_6_razredИсторијска ризница
 
Linda buckley archer - sudar vekova
Linda buckley archer - sudar vekovaLinda buckley archer - sudar vekova
Linda buckley archer - sudar vekovazoran radovic
 
Linda buckley archer - kradljivac vremena
Linda buckley archer - kradljivac vremenaLinda buckley archer - kradljivac vremena
Linda buckley archer - kradljivac vremenazoran radovic
 
Valas luis ben hur2
Valas luis ben hur2Valas luis ben hur2
Valas luis ben hur2zoran radovic
 
70226298 italo-kalvino-baron-na-drvetu
70226298 italo-kalvino-baron-na-drvetu70226298 italo-kalvino-baron-na-drvetu
70226298 italo-kalvino-baron-na-drvetuОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Zakon pustinje cir kristijan zak
Zakon pustinje cir kristijan zakZakon pustinje cir kristijan zak
Zakon pustinje cir kristijan zakzoran radovic
 
Vestern bestseler 03 ispovest džesona iversa
Vestern bestseler 03 ispovest džesona iversaVestern bestseler 03 ispovest džesona iversa
Vestern bestseler 03 ispovest džesona iversazoran radovic
 
Robert e. hauard~konan 1 obračun u grobnici
Robert e. hauard~konan 1 obračun u grobniciRobert e. hauard~konan 1 obračun u grobnici
Robert e. hauard~konan 1 obračun u grobnicizoran radovic
 

Recommended

Istorijski izvori za_6_razred
Istorijski izvori za_6_razredIstorijski izvori za_6_razred
Istorijski izvori za_6_razredИсторијска ризница
 
Linda buckley archer - sudar vekova
Linda buckley archer - sudar vekovaLinda buckley archer - sudar vekova
Linda buckley archer - sudar vekovazoran radovic
 
Linda buckley archer - kradljivac vremena
Linda buckley archer - kradljivac vremenaLinda buckley archer - kradljivac vremena
Linda buckley archer - kradljivac vremenazoran radovic
 
Valas luis ben hur2
Valas luis ben hur2Valas luis ben hur2
Valas luis ben hur2zoran radovic
 
70226298 italo-kalvino-baron-na-drvetu
70226298 italo-kalvino-baron-na-drvetu70226298 italo-kalvino-baron-na-drvetu
70226298 italo-kalvino-baron-na-drvetuОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Zakon pustinje cir kristijan zak
Zakon pustinje cir kristijan zakZakon pustinje cir kristijan zak
Zakon pustinje cir kristijan zakzoran radovic
 
Vestern bestseler 03 ispovest džesona iversa
Vestern bestseler 03 ispovest džesona iversaVestern bestseler 03 ispovest džesona iversa
Vestern bestseler 03 ispovest džesona iversazoran radovic
 
Robert e. hauard~konan 1 obračun u grobnici
Robert e. hauard~konan 1 obračun u grobniciRobert e. hauard~konan 1 obračun u grobnici
Robert e. hauard~konan 1 obračun u grobnicizoran radovic
 
Interviju sa vanzemaljcem
Interviju sa vanzemaljcemInterviju sa vanzemaljcem
Interviju sa vanzemaljcemBroj Jedan
 
Letopisi zemlji arija
Letopisi zemlji arijaLetopisi zemlji arija
Letopisi zemlji arijaBroj Jedan
 
Slavomir nastasijević legende o milošu obiliću
Slavomir nastasijević legende o milošu obilićuSlavomir nastasijević legende o milošu obiliću
Slavomir nastasijević legende o milošu obilićuzoran radovic
 
Prezentacija olimp
Prezentacija olimpPrezentacija olimp
Prezentacija olimpAleksandar Mijalković
 
Tx vczs 1 ranc slobode - teror u sumi [corpz&esad] (coa backup pdf)
Tx vczs 1 ranc slobode - teror u sumi [corpz&esad] (coa backup pdf)Tx vczs 1 ranc slobode - teror u sumi [corpz&esad] (coa backup pdf)
Tx vczs 1 ranc slobode - teror u sumi [corpz&esad] (coa backup pdf)zoran radovic
 
The Chronicles of Conan
The Chronicles of ConanThe Chronicles of Conan
The Chronicles of ConanVesna Lukic
 
Sejn126 dzek slejd - nestala ledi (spretko & folpi & emeri)(2.8 mb)
Sejn126 dzek slejd - nestala ledi (spretko & folpi & emeri)(2.8 mb)Sejn126 dzek slejd - nestala ledi (spretko & folpi & emeri)(2.8 mb)
Sejn126 dzek slejd - nestala ledi (spretko & folpi & emeri)(2.8 mb)zoran radovic
 
Sanaslovnom
SanaslovnomSanaslovnom
SanaslovnomМедицинска школа Зајечар
 
Други број
Други бројДруги број
Други бројМедицинска школа Зајечар
 
Aleksandar gatalica~beograd za strance
Aleksandar gatalica~beograd za stranceAleksandar gatalica~beograd za strance
Aleksandar gatalica~beograd za stranceСлађана Ђорђевић
 
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicomNindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicomzoran radovic
 
SLAVJANO - ARIJEVSKE VEDE
SLAVJANO - ARIJEVSKE VEDESLAVJANO - ARIJEVSKE VEDE
SLAVJANO - ARIJEVSKE VEDEBroj Jedan
 
Phpr 06 tajna mumije (electrobox 6 mb)
Phpr 06 tajna mumije (electrobox 6 mb)Phpr 06 tajna mumije (electrobox 6 mb)
Phpr 06 tajna mumije (electrobox 6 mb)zoran radovic
 
Kapetan oluja
Kapetan olujaKapetan oluja
Kapetan olujazoran radovic
 
Emilio salgari kapetan oluja $
Emilio salgari kapetan oluja $Emilio salgari kapetan oluja $
Emilio salgari kapetan oluja $zoran radovic
 
Svetislav Basara - Fama o biciklistima.pdf
Svetislav Basara - Fama o biciklistima.pdfSvetislav Basara - Fama o biciklistima.pdf
Svetislav Basara - Fama o biciklistima.pdfBrankoStefanovi
 
NAJBOLJI KRIMI-ROMANI SVIH VREMENA.pptx
NAJBOLJI KRIMI-ROMANI SVIH VREMENA.pptxNAJBOLJI KRIMI-ROMANI SVIH VREMENA.pptx
NAJBOLJI KRIMI-ROMANI SVIH VREMENA.pptxMilanStankovic19
 
VELIKI DETEKTIVSKI ROMANI.pptx
VELIKI DETEKTIVSKI ROMANI.pptxVELIKI DETEKTIVSKI ROMANI.pptx
VELIKI DETEKTIVSKI ROMANI.pptxMilanStankovic19
 
ŠEKSPIR KAO KOMEDIOGRAF.pptx
ŠEKSPIR KAO KOMEDIOGRAF.pptxŠEKSPIR KAO KOMEDIOGRAF.pptx
ŠEKSPIR KAO KOMEDIOGRAF.pptxMilanStankovic19
 
KOMEDIJE VILIJAMA ŠEKSPIRA.pptx
KOMEDIJE VILIJAMA ŠEKSPIRA.pptxKOMEDIJE VILIJAMA ŠEKSPIRA.pptx
KOMEDIJE VILIJAMA ŠEKSPIRA.pptxMilanStankovic19
 
Каталог Издавачке куће "ОДИСЕЈА"
Каталог Издавачке куће "ОДИСЕЈА"Каталог Издавачке куће "ОДИСЕЈА"
Каталог Издавачке куће "ОДИСЕЈА"Библиотекарка Чента
 
Giljermo del-toro-i-čak-hogan-pad-2-deo
Giljermo del-toro-i-čak-hogan-pad-2-deoGiljermo del-toro-i-čak-hogan-pad-2-deo
Giljermo del-toro-i-čak-hogan-pad-2-deozoran radovic
 

More Related Content

What's hot

Interviju sa vanzemaljcem
Interviju sa vanzemaljcemInterviju sa vanzemaljcem
Interviju sa vanzemaljcemBroj Jedan
 
Letopisi zemlji arija
Letopisi zemlji arijaLetopisi zemlji arija
Letopisi zemlji arijaBroj Jedan
 
Slavomir nastasijević legende o milošu obiliću
Slavomir nastasijević legende o milošu obilićuSlavomir nastasijević legende o milošu obiliću
Slavomir nastasijević legende o milošu obilićuzoran radovic
 
Tx vczs 1 ranc slobode - teror u sumi [corpz&esad] (coa backup pdf)
Tx vczs 1 ranc slobode - teror u sumi [corpz&esad] (coa backup pdf)Tx vczs 1 ranc slobode - teror u sumi [corpz&esad] (coa backup pdf)
Tx vczs 1 ranc slobode - teror u sumi [corpz&esad] (coa backup pdf)zoran radovic
 
The Chronicles of Conan
The Chronicles of ConanThe Chronicles of Conan
The Chronicles of ConanVesna Lukic
 
Sejn126 dzek slejd - nestala ledi (spretko & folpi & emeri)(2.8 mb)
Sejn126 dzek slejd - nestala ledi (spretko & folpi & emeri)(2.8 mb)Sejn126 dzek slejd - nestala ledi (spretko & folpi & emeri)(2.8 mb)
Sejn126 dzek slejd - nestala ledi (spretko & folpi & emeri)(2.8 mb)zoran radovic
 
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicomNindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicomzoran radovic
 
SLAVJANO - ARIJEVSKE VEDE
SLAVJANO - ARIJEVSKE VEDESLAVJANO - ARIJEVSKE VEDE
SLAVJANO - ARIJEVSKE VEDEBroj Jedan
 
Phpr 06 tajna mumije (electrobox 6 mb)
Phpr 06 tajna mumije (electrobox 6 mb)Phpr 06 tajna mumije (electrobox 6 mb)
Phpr 06 tajna mumije (electrobox 6 mb)zoran radovic
 
Emilio salgari kapetan oluja $
Emilio salgari kapetan oluja $Emilio salgari kapetan oluja $
Emilio salgari kapetan oluja $zoran radovic
 

What's hot (15)

Interviju sa vanzemaljcem
Interviju sa vanzemaljcemInterviju sa vanzemaljcem
Interviju sa vanzemaljcem
 
Letopisi zemlji arija
Letopisi zemlji arijaLetopisi zemlji arija
Letopisi zemlji arija
 
Slavomir nastasijević legende o milošu obiliću
Slavomir nastasijević legende o milošu obilićuSlavomir nastasijević legende o milošu obiliću
Slavomir nastasijević legende o milošu obiliću
 
Prezentacija olimp
Prezentacija olimpPrezentacija olimp
Prezentacija olimp
 
Tx vczs 1 ranc slobode - teror u sumi [corpz&esad] (coa backup pdf)
Tx vczs 1 ranc slobode - teror u sumi [corpz&esad] (coa backup pdf)Tx vczs 1 ranc slobode - teror u sumi [corpz&esad] (coa backup pdf)
Tx vczs 1 ranc slobode - teror u sumi [corpz&esad] (coa backup pdf)
 
The Chronicles of Conan
The Chronicles of ConanThe Chronicles of Conan
The Chronicles of Conan
 
Sejn126 dzek slejd - nestala ledi (spretko & folpi & emeri)(2.8 mb)
Sejn126 dzek slejd - nestala ledi (spretko & folpi & emeri)(2.8 mb)Sejn126 dzek slejd - nestala ledi (spretko & folpi & emeri)(2.8 mb)
Sejn126 dzek slejd - nestala ledi (spretko & folpi & emeri)(2.8 mb)
 
Sanaslovnom
SanaslovnomSanaslovnom
Sanaslovnom
 
Други број
Други бројДруги број
Други број
 
Aleksandar gatalica~beograd za strance
Aleksandar gatalica~beograd za stranceAleksandar gatalica~beograd za strance
Aleksandar gatalica~beograd za strance
 
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicomNindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
 
SLAVJANO - ARIJEVSKE VEDE
SLAVJANO - ARIJEVSKE VEDESLAVJANO - ARIJEVSKE VEDE
SLAVJANO - ARIJEVSKE VEDE
 
Phpr 06 tajna mumije (electrobox 6 mb)
Phpr 06 tajna mumije (electrobox 6 mb)Phpr 06 tajna mumije (electrobox 6 mb)
Phpr 06 tajna mumije (electrobox 6 mb)
 
Kapetan oluja
Kapetan olujaKapetan oluja
Kapetan oluja
 
Emilio salgari kapetan oluja $
Emilio salgari kapetan oluja $Emilio salgari kapetan oluja $
Emilio salgari kapetan oluja $
 

Similar to Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike

Svetislav Basara - Fama o biciklistima.pdf
Svetislav Basara - Fama o biciklistima.pdfSvetislav Basara - Fama o biciklistima.pdf
Svetislav Basara - Fama o biciklistima.pdfBrankoStefanovi
 
NAJBOLJI KRIMI-ROMANI SVIH VREMENA.pptx
NAJBOLJI KRIMI-ROMANI SVIH VREMENA.pptxNAJBOLJI KRIMI-ROMANI SVIH VREMENA.pptx
NAJBOLJI KRIMI-ROMANI SVIH VREMENA.pptxMilanStankovic19
 
VELIKI DETEKTIVSKI ROMANI.pptx
VELIKI DETEKTIVSKI ROMANI.pptxVELIKI DETEKTIVSKI ROMANI.pptx
VELIKI DETEKTIVSKI ROMANI.pptxMilanStankovic19
 
ŠEKSPIR KAO KOMEDIOGRAF.pptx
ŠEKSPIR KAO KOMEDIOGRAF.pptxŠEKSPIR KAO KOMEDIOGRAF.pptx
ŠEKSPIR KAO KOMEDIOGRAF.pptxMilanStankovic19
 
KOMEDIJE VILIJAMA ŠEKSPIRA.pptx
KOMEDIJE VILIJAMA ŠEKSPIRA.pptxKOMEDIJE VILIJAMA ŠEKSPIRA.pptx
KOMEDIJE VILIJAMA ŠEKSPIRA.pptxMilanStankovic19
 
Giljermo del-toro-i-čak-hogan-pad-2-deo
Giljermo del-toro-i-čak-hogan-pad-2-deoGiljermo del-toro-i-čak-hogan-pad-2-deo
Giljermo del-toro-i-čak-hogan-pad-2-deozoran radovic
 
Giljermo del-toro-i-čak-hogan-pad-2-deo
Giljermo del-toro-i-čak-hogan-pad-2-deoGiljermo del-toro-i-čak-hogan-pad-2-deo
Giljermo del-toro-i-čak-hogan-pad-2-deozoran radovic
 
Žene kroz istoriju.pptx
Žene kroz istoriju.pptxŽene kroz istoriju.pptx
Žene kroz istoriju.pptxMitarMaras
 
Keltski,orijentalni i drugi mitovi o gospodaru prstenova
Keltski,orijentalni i drugi mitovi o gospodaru prstenovaKeltski,orijentalni i drugi mitovi o gospodaru prstenova
Keltski,orijentalni i drugi mitovi o gospodaru prstenovadobrotas
 
Zlatna jabuka i devet paunica i Sedefna ruža
Zlatna jabuka i devet paunica i Sedefna ružaZlatna jabuka i devet paunica i Sedefna ruža
Zlatna jabuka i devet paunica i Sedefna ružaJelenaStoiJovi
 
Балзак и Људска комедија.pptx
Балзак и Људска комедија.pptxБалзак и Људска комедија.pptx
Балзак и Људска комедија.pptxMiloRogan
 
L141 - Istorija - Grčka mitologija - Anastasija Pejčić - Svetlana Đurđević
L141 - Istorija - Grčka mitologija - Anastasija Pejčić - Svetlana ĐurđevićL141 - Istorija - Grčka mitologija - Anastasija Pejčić - Svetlana Đurđević
L141 - Istorija - Grčka mitologija - Anastasija Pejčić - Svetlana ĐurđevićNašaŠkola.Net
 
Ahil - junak kome su zavideli kraljevi i bogovi.pptx
Ahil - junak kome su zavideli kraljevi i bogovi.pptxAhil - junak kome su zavideli kraljevi i bogovi.pptx
Ahil - junak kome su zavideli kraljevi i bogovi.pptxMilanStankovic19
 

Similar to Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike (20)

Svetislav Basara - Fama o biciklistima.pdf
Svetislav Basara - Fama o biciklistima.pdfSvetislav Basara - Fama o biciklistima.pdf
Svetislav Basara - Fama o biciklistima.pdf
 
NAJBOLJI KRIMI-ROMANI SVIH VREMENA.pptx
NAJBOLJI KRIMI-ROMANI SVIH VREMENA.pptxNAJBOLJI KRIMI-ROMANI SVIH VREMENA.pptx
NAJBOLJI KRIMI-ROMANI SVIH VREMENA.pptx
 
VELIKI DETEKTIVSKI ROMANI.pptx
VELIKI DETEKTIVSKI ROMANI.pptxVELIKI DETEKTIVSKI ROMANI.pptx
VELIKI DETEKTIVSKI ROMANI.pptx
 
ŠEKSPIR KAO KOMEDIOGRAF.pptx
ŠEKSPIR KAO KOMEDIOGRAF.pptxŠEKSPIR KAO KOMEDIOGRAF.pptx
ŠEKSPIR KAO KOMEDIOGRAF.pptx
 
KOMEDIJE VILIJAMA ŠEKSPIRA.pptx
KOMEDIJE VILIJAMA ŠEKSPIRA.pptxKOMEDIJE VILIJAMA ŠEKSPIRA.pptx
KOMEDIJE VILIJAMA ŠEKSPIRA.pptx
 
Каталог Издавачке куће "ОДИСЕЈА"
Каталог Издавачке куће "ОДИСЕЈА"Каталог Издавачке куће "ОДИСЕЈА"
Каталог Издавачке куће "ОДИСЕЈА"
 
Giljermo del-toro-i-čak-hogan-pad-2-deo
Giljermo del-toro-i-čak-hogan-pad-2-deoGiljermo del-toro-i-čak-hogan-pad-2-deo
Giljermo del-toro-i-čak-hogan-pad-2-deo
 
Giljermo del-toro-i-čak-hogan-pad-2-deo
Giljermo del-toro-i-čak-hogan-pad-2-deoGiljermo del-toro-i-čak-hogan-pad-2-deo
Giljermo del-toro-i-čak-hogan-pad-2-deo
 
PP2012 R2 01_25 28 Stojanović Marija - Džejms Paterson
PP2012 R2 01_25 28 Stojanović Marija - Džejms PatersonPP2012 R2 01_25 28 Stojanović Marija - Džejms Paterson
PP2012 R2 01_25 28 Stojanović Marija - Džejms Paterson
 
Žene kroz istoriju.pptx
Žene kroz istoriju.pptxŽene kroz istoriju.pptx
Žene kroz istoriju.pptx
 
Grcka mitologija
Grcka mitologijaGrcka mitologija
Grcka mitologija
 
Istorijski izvori za_5_razred
Istorijski izvori za_5_razredIstorijski izvori za_5_razred
Istorijski izvori za_5_razred
 
Keltski,orijentalni i drugi mitovi o gospodaru prstenova
Keltski,orijentalni i drugi mitovi o gospodaru prstenovaKeltski,orijentalni i drugi mitovi o gospodaru prstenova
Keltski,orijentalni i drugi mitovi o gospodaru prstenova
 
1 158 hamlet
1 158 hamlet1 158 hamlet
1 158 hamlet
 
Zlatna jabuka i devet paunica i Sedefna ruža
Zlatna jabuka i devet paunica i Sedefna ružaZlatna jabuka i devet paunica i Sedefna ruža
Zlatna jabuka i devet paunica i Sedefna ruža
 
Dante Alegijeri
Dante AlegijeriDante Alegijeri
Dante Alegijeri
 
Hans kristijan andersen
Hans kristijan andersenHans kristijan andersen
Hans kristijan andersen
 
Балзак и Људска комедија.pptx
Балзак и Људска комедија.pptxБалзак и Људска комедија.pptx
Балзак и Људска комедија.pptx
 
L141 - Istorija - Grčka mitologija - Anastasija Pejčić - Svetlana Đurđević
L141 - Istorija - Grčka mitologija - Anastasija Pejčić - Svetlana ĐurđevićL141 - Istorija - Grčka mitologija - Anastasija Pejčić - Svetlana Đurđević
L141 - Istorija - Grčka mitologija - Anastasija Pejčić - Svetlana Đurđević
 
Ahil - junak kome su zavideli kraljevi i bogovi.pptx
Ahil - junak kome su zavideli kraljevi i bogovi.pptxAhil - junak kome su zavideli kraljevi i bogovi.pptx
Ahil - junak kome su zavideli kraljevi i bogovi.pptx
 

More from zoran radovic

Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfAleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfzoran radovic
 
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfZagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfzoran radovic
 
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfZagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfzoran radovic
 
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfCitac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfzoran radovic
 
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfTex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfzoran radovic
 
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdfzoran radovic
 
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfKonan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfzoran radovic
 
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfefb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfzoran radovic
 

More from zoran radovic (20)

Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfAleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
 
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfZagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
 
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfZagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
 
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfCitac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
 
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfTex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
 
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
 
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfKonan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
 
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfefb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
 

Legende ii knjiga 1 - kolekcija fantastike

  • 1.
  • 2. LEGENDE II SENI, BOGOVI I DEMONI PRIREDIO ROBERT SILVERBERG NIL GEJMEN EN MEKAFRI TAD VILIJEMS ROBIN HOB ROBERT SILVERBERG REJMOND E. FAJST
  • 3. Džordžu Martinu, koji je zagrizao mamac I Teriju Bruksu, za smelu pomoć s neočekivane strane
  • 4. UVOD Prva antologija Legendi, objavljena 1998. godine, sastojala se od jedanaest ranije neobjavljenih pripovesti jedanaest pisaca bestselera u žanru fantastike, a svaka od tih priča bila je smeštena u poseban izmaštani univerzum koji je svog tvorca proslavio širom sveta. Ta je knjiga bila zamišljena kao definitivna antologija savremene fantastike, i – sudeći po tome kako su je čitaoci u celom svetu prihvatili – bila je u tome uspešna. Evo sada i Legendi II. Ako je već prva knjiga bila definitivna, zašto onda priređivati još jednu? Kratak odgovor glasi da je fantastika neiscrpna. Uvek ima novih priča koje treba pripovedati, novih pisaca da to čine; a nema te teme, koliko god stara bila, koja bi se ikada mogla iscrpsti. Kao što sam već pomenuo u uvodu za prvu knjigu, fantastika je najstarija grana imaginativne književnosti – stara koliko i sama ljudska mašta. Nije teško poverovati u to da je isti onaj umetnički poriv koji je doveo do izuzetnih pećinskih slika u Laskou, Altamiri i Šoveu, pre petnaest, dvadeset pa čak i trideset hiljada godina, verovatno doprineo nastanku neverovatnih priča o bogovima i demonima, o talismanima i čarolijama, zmajevima i vukodlacima, čudesnim zemljama iza horizonta – priča koje su šamani zaogrnuti krznom recitovali pred opčinjenom publikom oko logorskih vatri u Evropi zahvaćenoj ledenim dobom. Isto tako i u žarkoj Africi, preistorijskoj Kini, drevnoj Indiji, na američkom kontinentu: zapravo svugde, u beskrajnom ponavljanju kroz vreme hiljadama, ili čak i stotinama hiljada godina. Dopada mi se pomisao na to da je poriv za pripovedanjem univerzalan – da su na ovom svetu postojali pripovedači od samog nastanka bića koja bi se mogla nazvati “ljudskim” – i da su ti pripovedači na našem dugom evolutivnom putu posebno koristili svoju umešnost, energiju i dar za stvaranje izuzetnih čuda i divota. Sumerski ep o Gilgamešu je fantastična priča; isto važi i za Homerovu Odiseju, i tako dalje i tako dalje, sve do savremenih fantastičara kao što su E. R. Edison, A. Merit, H. P. Lavkraft i Dž. R. R. Tolkin, te svi veliki pisci naučne fantastike od Verna i Velsa do našeg doba. (Ovde sam uvrstio naučnu fantastiku zato što naučna fantastika, kako je ja sagledavam, čvrsto spada u kategoriju fantastike: to je specijalizovani ogranak fantastike, vizionarska književnost usmerena na tehnologiju u kojoj se mašti pušta na volju da ono što je naučno nemoguće, ili makar neuverljivo, predstavi kao sasvim verovatno.) Mnogi pisci čije su se priče pojavile u prvim Legendama bili su više nego
  • 5. spremni da se još jednom vrate u svoj posebni fantastični svet. Nekoliko ih je tako često pominjalo mogućnost priređivanja nove antologije da sam se konačno priklonio njihovom mišljenju kako bi pametno bilo objaviti i drugu knjigu. I evo je. Šestoro pisaca – Orson Skot Kard, Džordž R. R. Martin, Rejmond I. Fajst, En Mekafri, Tad Vilijems i ja – vratilo se posle prve knjige. Pridružilo im se još četvoro – Robin Hob, Elizabet Hejdon, Dajana Gabaldon i Nil Gejmen – koji su se proslavili među poklonicima fantastike otkad je objavljena prva antologija, kao i jedan veliki veteran fantastike, Teri Bruks, koji je u poslednjem trenutku ustanovio da ne može učestvovati u prvom tomu Legendi, ali nam se pridružio u ovome. Ponovo moram da zahvalim mojoj ženi Karen i mom književnom agentu Ralfu Vičinanci, jer su mi oboje na najrazličitije načine pomogli u pripremi ove knjige i, naravno, svim autorima koji su iznedrili tako sjajne priče. Takođe dugujem posebnu zahvalnost Betsi Mičel iz kompanije Del Rej buks, čiji su mudri saveti i nepokolebljivo dobro raspoloženje bili suštinski važni za ovaj projekt. Bez njene pomoći, ova knjiga bukvalno ne bi postojala. Robert Silverberg februar 2003.
  • 7. TRILOGIJA O VIDOVNJACIMA: KRV KRALJEVA (1995) KRALJEV UBICA (1996) KRALJEVI ZMAJEVI (1997) TRILOGIJA O ŽIVIM BRODOVIMA (THE LIVESHIP TRADERS TRILOGY): ČAROBNI BROD (Ship of Magic, 1998) LUDI BROD (Mad Ship, 1999) BROD SUDBINE (Ship of Destiny, 2000) TRILOGIJA O ZLATASTOM ČOVEKU (THE TAWNY MAN TRILOGY): PO LUDINOM POSLU (Fool’s Errand, 2002) ZLATNA LUDA (Golden Fool, 2003) LUDIN USUD (Fool’s Fate, 2004) Prva trilogija autorke Robin Hob, Trilogija o Vidovnjacima, govori o kneževiću Plemenitom Vidovnjaku i događa se u Šest vojvodstava. Otkriće o postojanju nezakonitog sina dovoljno je da onemogući princa Plemenitog da stupi na presto čiji je naslednik. Odričući se položaja prestolonaslednika, Plemeniti ga predaje svom mlađem bratu Istinitom, a dete ostavlja na brizi nadzorniku štala Beriku. Najmlađi princ Kraljevski gaji sopstvene ambicije i želi da se otarasi kopileta, ali stari kralj
  • 8. Lukavi smatra da vredi obučiti dečaka za kraljevskog ubicu. Kopile se može poslati u opasnosti prevelike da bi se njima izlagali zakoniti naslednici i mogu mu se dodeliti zadaci koji bi okaljali njihove ruke. Tako knežević Plemeniti prolazi tajnu obuku za kraljevskog ubicu. Istovremeno se pokazuje da ima sklonost ka vijuzi, vrsti čarolije koja povezuje čoveka sa životinjama, a veoma je omrznuta i prezrena u Šest vojvodstava. Ta tajna ljaga kod mladog ubice može se prećutno trpeti, jer je spona sa životinjom korisna u njegovim zadacima. Kad se otkrije da on takođe možda poseduje nadarenost i za naslednu čaroliju svoje loze, veštinu, knežević Plemeniti postaje kraljevo oružje, ali i prepreka princu Kraljevskom, koji je rešen da se dokopa prestola. U vreme kad suparništvo oko prestola postaje vrlo izraženo, a pljačkaši s crvenih lađa započinju ozbiljan rat sa Šest vojvodstava, knežević otkriva da sudbina čitavog kraljevstva možda zavisi od njega i kraljevske lude. Naoružan uglavnom samo svojom odanošću i drevnom magijom Vidovnjaka kojom vlada samo na mahove i mimo svesne volje, mladi kraljev ubica poći će za svojim stricem Istinitim, koji je otišao daleko iza Planinskog kraljevstva, u zemlje legendarnih Predaka, možda u uzaludnoj nadi da će uspeti iznova da iskuje spasonosno staro savezništvo. Trilogija o trgovcima sa živih brodova događa se u Džamailiji, Tecigradu i na Gusarskim ostrvima, na obali mora južno od Šest vojvodstava. Rat na severu prekinuo je trgovinu od koje Tecigrad zavisi i trgovci sa živih brodova preživljavaju teška vremena uprkos svojim čarobnim stražarskim brodovima. Posedovanje živog broda, sagrađenog od čarobnog drveta, jemčilo je nekada trgovačkim porodicama napredak i blagostanje. Samo živi brod može da se nosi s opasnostima plovidbe Kišnom rekom i trgovine s legendarnim trgovcima iz Kišnih divljina, koji su opljačkali tajanstvena magična blaga iz ruševina zagonetnih Predaka. Alteja Vestrit očekuje od svoje porodice da se drži tradicije i preda joj čarobni brod kad ga smrt njenog oca oživi, ali Vivacija je umesto njoj pripala njenoj sestri Kefriji i Kefrijinom mužu Kajlu, spletkarošu iz Bronzišta. Gordi živi brod postaje teretna lađa koja služi za prezrenu, ali vrlo unosnu trgovinu robovima. Pošto su je njeni odbacili, Alteja odlučuje da se sama probije u svetu i ovako ili onako povrati živi brod svoje porodice. Brašen Trel, njen stari drug s broda, zatim tajanstveni drvodelja Amber i zloglasno ludi brod Paragon, jedini su saveznici koje je uspela da pridobije. Gusari, pobuna robova, seoba morskih zmija i novoizleženi zmaj samo su neke od prepreka s kojima Alteja mora da se suoči pre nego što otkrije da živi brodovi možda nisu ono što se misli da jesu, već imaju sopstvene snove koje slede. Trilogija o zlatastom čoveku, nedovršena u trenutku kad se ovaj tekst piše, nastavlja priču o kneževiću i ludi petnaestak godina posle rata s crvenim lađama.
  • 9. Kraljica Ketriken odlučila je da učvrsti vladavinu svog sina tako što je ugovorila brak princa Predanog i Elijane, kćeri starih neprijatelja sa Spoljnih ostrva. Ali i samo kraljevstvo je nemirno. Oni koji poseduju vijugu umorni su od progona i mogli bi rešiti da sruše princa Predanog s prestola obznanivši da je i njegova krv okaljana tim drevnim zveročaranjem. Narčeska Elijana postavila je visoku cenu za svoju ruku: Predani joj mora pokloniti glavu Ledoplama, legendarnog zmaja s Aslevjala, ostrva Božjih runa. U međuvremenu, na jugu, tecigradski trgovci nastavljaju rat s Bronzištima i nastoje da uvuku i Šest vojvodstava u svoje napore da zbrišu Bronzištance. Temperamentna tecigradska saveznica zmajica Tintaglija ima svoje razloge zbog kojih podržava Tecigrađane. Njeni razlozi bi mogli voditi ne samo obnovi zmajske vrste nego i povratku magije Predaka na Uklete obale.
  • 10. DOŠLI SMO KUĆI Robin Hob DAN SEDMI U MESECU RIBE GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Danas mi je zaplenjeno, bez razloga i nepravedno, pet sanduka i tri kovčega. To se dogodilo za vreme ukrcavanja tovara na brod Pustolovina, koji isplovljava da po plemenitom naumu satrapa Esklepija kolonizuje Uklete obale. U sanducima se nalazi sledeće: jedan blok finog belog mermera veličine pogodne za izradu poprsja, dva bloka artijskog žada, veličine pogodne za izradu poprsja, jedan veliki komad finog steatita, visok i širok kao čovek, sedam velikih poluga bakra, izvanrednog kvaliteta, tri poluge srebra prihvatljivog kvaliteta i tri burenceta voska. U jednom sanduku su vaga, alatke za obradu kamena i metala i oprema za merenje. U kovčezima se nalazi sledeće: dve svilene haljine, jedna plava, jedna ružičasta, koje je sašila krojačica Vista i na njima je njen znak. Komad krepa, zelenog, dovoljne dužine za haljinu. Dva šala, jedan od bele vune, jedan od plavog lana. Nekoliko pari hulahopki, letnje i zimske debljine. Tri para papuča, jedne svilene, s uzorkom ružinih pupoljaka. Sedam podsuknji, tri svilene, jedna lanena i tri vunene. Jedan steznik, od svile i lake kosti. Tri toma poezije, pisane mojom rukom. Soidžijeva minijatura na kojoj sam predstavljena ja, ledi Karilion Karok, rođena Voldžin, a naručila ju je moja mati ledi Arston Voldžin da obeleži moj četrnaesti rođendan. U kovčezima su još odeća i posteljina za bebu, za jednu četvorogodišnju devojčicu i za dvojicu dečaka, od šest i deset godina, između ostalog letnje i zimsko svečano odelo za zvanične prilike. Beležim ovu zaplenu da bi lopovi mogli da se privedu pred lice pravde po mom povratku u Džamailiju. Pljačka je obavljena na sledeći način: dok je tovar ukrcavan na naš brod pre nego što će isploviti, prtljag koji je pripadao raznim članovima plemstva zadržan je na pristaništu. Kapetan Triops nas je izvestio da će naše
  • 11. vlasništvo biti zadržano na neograničeno vreme u satrapovoj prinadležnosti. Ne verujem tom čoveku, jer se ne ponaša s dužnim poštovanjem ni prema mom mužu ni prema meni. Zato ovo beležim i kada se na proleće budem vratila u Džamailiju, moj otac lord Krion Voldžin izneće moju žalbu pred satrapov sud pravde, budući da se ne čini da je moj muž naročito spreman da to uradi. Kunem se da će tako biti. Ladi Karilion Voldžin Karok DAN DESETI MESECA RIBE GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Uslovi na brodu su nepodnošljivi. Još jednom se laćam pera da bih u svoj dnevnik pribeležila teškoće i nepravde, tako da bi oni koji su za to odgovorni mogli biti kažnjeni. Iako sam plemenita roda, od kuće Voldžina, a moj gospodar muž je ne samo plemić nego i nasledni nosilac lordovskog zvanja, prostorije koje su nam dali za boravak nisu ništa bolje od onih dodeljenih običnim iseljenicima i špekulantima, što znači da smo dobili deo smrdljivog tovarnog prostora. Samo je najobičnijim zločincima, koje drže okovane u najdubljoj utrobi broda, gore nego nama. Pod nam je od iskrzanih golih dasaka, zidovi su nam gole daske brodskog korita. Sve pokazuje da su prethodni stanovnici ovih prostorija bili pacovi. S nama se postupa kao sa stokom. Nema posebne prostorije za moju služavku, pa moram da trpim da spava gotovo odmah pored nas! Da sačuvam decu od dečurlije prostih iseljenika, žrtvovala sam tri zavese od damasta da bih pregradila naš prostor od ostalih. Taj svet mi ne ukazuje nikakvog poštovanja. Verujem da nam i kradu hranu. Kad mi se rugaju, muž mi kaže da ne obraćam pažnju. To užasno utiče na ponašanje moje služavke. Jutros je ona, moja sluškinja, koja je takođe i dadilja u našem ovako skučenom domaćinstvu, gotovo grubo rekla malom Petrusu da ućuti i prestane da zapitkuje. Kad sam je zbog toga ukorila, usudila se da mi odvrati podižući obrve. Izlazak na palubu bio je traćenje vremena. Preko palube se ne može ni proći od užadi, platna i prostaka, nema nikakvih uslova da žene i deca izađu na čist vazduh.
  • 12. More je dosadno, na vidiku nema ničega sem udaljenih ostrva u izmaglici. Ne nalazim ništa da me razvedri dok me ovaj odvratni brod odnosi sve dalje od visokih belih tornjeva Blaženog grada Džamailije, čiji je zaštitnik Sa. Nemam na brodu prijatelja da me razonode ili uteše u mojoj teskobi. Ledi Duparž je jednom navratila i bila sam prema njoj uljudna, ali zbog razlike u položaju razgovor nam nije lako išao. Lord Duparž ne nasleđuje pored titule gotovo ništa osim dva broda i jednog imanja na samoj međi Džerfenske močvare. Ledi Krifton i ledi Angzori dovoljne su, izgleda, jedna drugoj kao društvo, i uopšte mi nisu navraćale. Obe su premlade da bi imale da se pohvale nečim što su same postigle, ali trebalo je ipak da ih majke pouče društvenim obavezama prema onima koji su na višem položaju od njih. Obema bi im moglo koristiti moje prijateljstvo kad se budemo vratile u Džamailiju. To što nisu pokušale da steknu moju naklonost ne govori mnogo u prilog njihovoj pameti. Nema sumnje da bi mi bile dosadne. Očajna sam u ovom odvratnom okruženju. Ne mogu da pojmim zašto je moj muž rešio da uloži vreme i novac u ovaj poduhvat. Svakako bi našem presvetlom satrapu u ovom preduzeću bolje poslužili neki pustolovniji ljudi. Ne razumem takođe zašto deca i ja moramo da idemo s njim, posebno s obzirom na moje stanje. Mislim da moj muž nije mislio o tome koliko će bremenita žena teško podneti ovakvo jedno putovanje. Kao i uvek, nije našao za shodno da popriča sa mnom o svojim odlukama, kao što se ni ja ne bih savetovala s njim o svojim umetničkim nastojanjima. Pa ipak su moje umetničke težnje morale trpeti da bi on mogao da sledi svoje! Zbog mog odsustva biće znatno odloženo dovršenje mojih Visećih zvona od kamena i metala. Satrapov brat biće veoma razočaran, jer trebalo je da budu postavljena u čast njegovog tridesetog rođendana. DAN PETNAESTI U MESECU RIBE GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Bila sam glupa. Ne. Bila sam obmanuta. Nije glupost imati poverenja ako s punim
  • 13. pravom očekujete da to poverenje bude opravdano. Kad je moj otac poverio moju ruku i sudbinu lordu Džadanu Karoku, verovao je da me daje čoveku imućnom, pouzdanom i uglednom. Otac je blagosiljao Saovo ime jer sam onim što sam postigla u umetnosti privukla prosca na tako visokom društvenom položaju. Kad sam počela da se jadam na sudbinu koja mi je dodelila da se udam za čoveka toliko starijeg od mene, mati me je posavetovala da se povinujem i nastavim da se bavim svojom umetnošću i gradim sebi ugled u okrilju muževljevog uticaja. Pokorila sam se njihovoj mudrosti. Za proteklih deset godina, dok su moja mladost i lepota bledele u njegovoj senci, rodila sam mu troje dece, a pod srcem mi pupi još jedno. Bila sam mu ukras i blagoslov, a ipak me je obmanuo. Kad samo pomislim na sve one sate koje sam provela vodeći mu domaćinstvo, a mogla sam umesto toga da ih posvetim svojoj umetnosti, krv mi proključa od gorčine. Danas sam ga najpre preklinjala, a onda, u mukama dužnosti da obezbedim svojoj deci ono što im je neophodno, zahtevala od njega da primora kapetana da nam dodeli bolji prostor. Pošto je poslao sve troje dece na palubu s dadiljom, priznao mi je da nismo od svoje volje uzeli udela u satrapovoj zamisli o kolonizaciji, nego kao izgnanici kojima je pružena prilika da izbegnu sramoćenje. Sve što smo ostavili za sobom, imanja, kuće, dragocenosti, konji, stoka... sve je pripalo satrapu, isto kao i ono što nam je oduzeto dok smo se ukrcavali. Moj plemeniti i ugledni muž je veleizdajnik, kovao je zaveru protiv našeg blagog i voljenog satrapa i prestola koji je blagoslovio Sa. Iščupala sam mu ovo priznanje komadić po komadić. Stalno je ponavljao da ja ne treba da se bavim politikom, da je to isključivo njegova briga. Kazao je da žena mora da ima poverenja u muža i prepusti mu da oboma uređuje život. Do proleća, kad brodovi budu došli da donesu potrepštine našoj koloniji, on će već povratiti naše bogatstvo i vratićemo se u društvo u Džamailiji. Nastavljala sam, međutim, da ga obasipam glupim ženskim pitanjima. Sva su ti imanja zaplenjena?, pitala sam. Sva? Kazao mi je da je to učinjeno da se spase ime Karokovih, da bi njegovi roditelji i mlađi brat mogli i dalje da žive dostojanstveno, neokaljani ljagom. Jedno malo imanjce ostalo je njegovom bratu u nasleđe. Satrapov dvor ostaće u uverenju da je Džadan Karok rešio da uloži čitavo svoje bogatstvo u satrapov poduhvat. Samo oni u najužem satrapovom krugu znaju da je bogatstvo mog muža u stvari zaplenjeno. Da izmoli taj ustupak Džadan je satima na kolenima ponizno molio za oproštaj. Prepričao mi je to nadugačko, kao da bi trebalo time da budem zadivljena, ali mene za njegova kolena nimalo nije bilo briga. „Šta je s Čičkovom okukom?”, pitala sam. „Šta je s onom tamo kućicom kraj gaza, s novcem od imanja?” To sam mu imanjce ja donela kad sam se udala za njega, i koliko god da je bilo skromno, nadala sam se da će ga Narisa naslediti kad se bude udala.
  • 14. „Sve je otišlo”, kazao je. „Ali zašto?”, pitala sam oštro. „Nisam ja kovala zaveru protiv satrapa. Zašto sam ja kažnjena?” Ljutito mi je odgovorio da je sasvim normalno da kao njegova žena delim njegov usud. Nikako nisam uviđala zašto, on nije bio u stanju da mi objasni, i na kraju mi je rekao da tako glupa žena i ne može da razume, pa mi je naložio da zavežem jezik i ne laparam, jer samo pokazujem kako ništa ne znam. Kad sam se pobunila da ja nisam glupa, da sam poznata umetnica, rekao mi je da sam sad žena jednog koloniste i da izbacim iz glave svoja umetnička prenemaganja. Ujela sam se za jezik da se ne razvičem na njega, ali u srcu sam urlala od besa zbog takve nepravde. Čičkova okuka, gde sam sa sestrama dok smo bile male gacala po vodi i brala lokvanje, pa smo se pravile da smo boginje a to su nam bila žezla, bela i zlatna... otišla je zbog glupavog izdajništva Džadana Karoka. Čula sam ja bila govorkanja o nekakvoj razotkrivenoj zaveri protiv satrapa, ali nisam na to obraćala pažnju. Mislila sam da to sa mnom ništa nema. Rekla bih da je kazna sasvim pravedna da se nisam sa svojom nedužnom dečicom našla zarobljena u istoj klopci u koju su uhvaćeni zaverenici. U ovaj pohod uloženo je dakle zaplenjeno bogatstvo. Obeščašćeni plemići primorani su da se pridruže istraživačima i lovcima na brzu dobit. Što je još gore, oni prognani prestupnici dole u brodskoj utrobi, lopovi, kurve i siledžije, oni će svi biti pušteni da se pridruže našoj kolonizatorskoj družini pošto budemo pristali. Takvo će društvo okruživati moju nejaku dečicu. Naš blaženi satrap velikodušno nam je pružio priliku da se iskupimo. Naš veličanstveni i najmilostiviji satrap dodelio je svakom čoveku po dve stotine lefera zemlje bilo gde uz Kišnu reku, koja čini među između naše Kišne divljine i varvarskih Bronzišta, ili uz Uklete obale. Uputio nas je da osnujemo naše prvo naselje na Kišnoj reci. To nam je mesto odabrao zbog drevnih legendi o precima-kraljevima i njihovim razbludnim kraljicama. Davno, davno, tako se pripovedalo, njihovi čudesni gradovi nizali su se uz reku. Oni su kožu naprašivali zlatom i nosili su dragulje iznad očiju. Tako su kazivale priče. Džadan mi reče da je nedavno preveden jedan drevni svitak na kome su prikazana njihova staništa, ali ja sam podozriva. Zauzvrat za pruženu priliku da iskujemo sebi novu sreću i iskupimo svoj ugled, naš preslavni satrap Esklepije traži od nas jedino da mu ustupimo polovinu od svega što tamo budemo pronašli ili uzgajili, a on će nas zaklanjati svojom zaštitničkom rukom, čitaće se molitve za našu sreću i zdravlje i dvaput godišnje dolaziće nam njegovi brodovi za prikupljanje poreza da se uvere u naš napredak i blagodet. Sve je to našoj družini obećano u povelji koju je satrap potpisao svojom rukom.
  • 15. Ljagu su uz nas poneli lordovi Angzori, Krifton i Duparž, ali budući da je njihovo gospodstvo bilo manje, to ni njihov pad nije bio tako dubok. Na druga dva broda koja sa nama plove ima još plemstva, ali nikoga od njih ne poznajem dobro. Radujem se što moj usud nije zadesio moje drage prijatelje, iako sam žalosna što u izgnanstvo odlazim sama. Na muža ne računam da me teši u ovoj nesreći koju nam je navukao na glavu. Na dvoru ništa zadugo ne ostaje tajna. Nije li to razlog što niko od mojih prijatelja nije došao u pristanište da me isprati? Moja majka i sestra nisu imale mnogo vremena da posvete mom pakovanju i opraštanju od mene. Plakale su kad su me ispraćale iz očevog doma i nisu me otpratile do prljavih dokova gde me je čekao ovaj brod što me sad nosi u progonstvo. Zašto mi, o Sa, nisu rekle istinu o sudbini koja me čeka? Od ovih me je misli spopalo bezumlje pa sam plakala i tresla se, i povremeno su mi se otimali krici bez obzira na moju volju. Još i sad mi ruka toliko drhti da po stranici ostaju ove očajničke škrabotine. Sve sam izgubila, dom, roditelje koji me vole, a što me najviše tišti, i umetnost koja mi je pružala radost u životu. Poludovršena dela koja sam ostavila za sobom nikad neće biti privedena kraju i to me boli koliko i mrtvorođeno dete. Živim za dan kada ću moći da se vratim u predivnu Džamailiju kraj mora. U ovom času – oprosti mi, Sa – želela bih da se vratim kao udovica. Nikada neću oprostiti Džadanu Karoku. Žuč mi se penje u grlo od pomisli da moja deca moraju nositi ime tog izdajnika. DAN DVADESET ČETVRTI U MESECU RIBE GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Mrak mi ispunjava dušu; ovaj put u izgnanstvo traje već čitavu večnost. Čovek koga moram zvati svojim mužem naređuje mi da bolje vodim računa o našim domaćim potrebama, ali ja jedva da imam dovoljno snage duha i da uzmem pero. Deca plaču, svađaju se i beskrajno se žale, a moja služavka se nimalo ne trudi da ih razonodi. Iz dana u dan ponaša se sve prezrivije. Šamarima bih joj oterala to nepoštovanje s
  • 16. namrgođenog lica, samo da imam snage. Iako sam trudna, ona dopušta deci da me stalno vuku i traže moju pažnju. Svi znaju da žena u mom stanju mora da ima spokoja. Juče po podne, kad sam pokušala da otpočinem, ostavila je decu da dremaju uz mene, a ona je otišla da očijuka s nekakvim prostim mornarom. Probudio me je Narisin plač, pa sam morala da ustanem i pevam joj dok se nije primirila. Žali se da je boli stomačić i grlo. Samo što se ona skrasila, kad su se probudili i Petrus i Karlmin i zapodenuli neko dečačko čarkanje kojim su mi potpuno pokidali živce. Bila sam iscrpljena i na samoj ivici histerije kad mi se sluškinja vratila. Kad sam je ukorila jer zanemaruje svoje dužnosti, drsko mi je odgovorila da je njena majka podigla devetoro dece, a nije imala nikakvih slugu da joj pomažu. Kao da bi takvo prosto svakodnevno dirinčenje meni trebalo da bude uzor! Da imam ikog drugog ko bi preuzeo njen posao, otpremila bih je da kupi svoje prnje. A gde je za sve to vreme lord Karok? Pa, on na palubi veća s istim onim plemićima koji su ga i doveli do pada u beščašće. Hrana je sve gora, a voda ima gadan ukus, ali naš kapetan, kukavica, neće da skrene do obale da potraži bolje. Moja služavka kaže kako joj je njen mornar rekao da Ukleta obala sasvim zaslužuje to ime i da zlo zadesi onog ko tamo pristane isto kao što je zadesilo one koji su nekad tamo živeli. Nemoguće da čak i kapetan Triops veruje u takvo besmisleno sujeverje? DAN DVADESET SEDMI MESECA RIBE GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Oluja je udarila na nas. Brod sav zaudara na bljuvotine bednih stanovnika njegovog potpalublja. Od ljuljanja se bućka otpadna voda skupljena na samom dnu, tako da smo prinuđeni da udišemo i taj zadah. Kapetan nas ne pušta na palubu. Ovde dole je vlažno i zagušljivo, voda kaplje odozgo na nas. Mora biti da sam umrla i po kazni otišla u nekakav neznabožački zagrobni život. Sve je mokro a jedva da imamo vode za piće; za pranje je nemamo uopšte.
  • 17. Ispovraćana odeća i posteljina moraju da se peru napolju u morskoj vodi, od koje se ukrute i mrlje od soli ostaju po njima. Od sve dece najgore je maloj Narisi. Sad više ne povraća, ali danas jedva da se i pomerila s ležaja, jadniče moje malo. Molim te, Sa, daj da ovo grozno ljuljanje i pljuskanje uskoro prestane. DAN DVADESET DEVETI U MESECU RIBE GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Dete mi je mrtvo. Umrla je Narisa, moja jedina kći. Smiluj mi se, Sa, i nek tvoja pravda stigne lorda veleizdajnika Džadana Karoka, jer je njegovo zlo uzrok svih mojih jada! Moju devojčicu su umotali u platno za jedra i otpremili je s još dvoje u more, a mornari su jedva zastali s onim što su radili, gotovo i ne obrativši pažnju na njihov odlazak. Mislim da sam tad pomalo sišla s uma. Htela sam da pođem za njom u more pa me je lord Karok čvrsto uhvatio u naručje. Otimala sam se, ali je prejak. Ostala sam zarobljena u ovom životu na koji me je osudilo njegovo veleizdajništvo. DAN SEDMI MESECA PLUGA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Dete mi je i dalje mrtvo. Kako je glupa ova misao koju sam zapisala, ali kad mi se i dalje čini nemoguće. Narisa, ne može biti da si mi zauvek otišla. Ovo je sigurno neki
  • 18. užasan san iz koga ću se probuditi! Zato što sam danas opet sedela i plakala, muž mi je gurnuo ovu knjigu u ruke i rekao: „Napiši pesmu da se utešiš. Sakrij se u toj tvojoj umetnosti dok ti ne bude bolje. Radi šta god hoćeš, samo prestani da plačeš!” Kao da nudi cmizdravom detetu bradavicu zaslađenu šećerom. Kao da te umetnost sklanja od života, a ona te u stvari glavačke zaranja u njega! Džadan me je ukorio zbog moje žalosti, kazao je da neobuzdanim jadikovanjem plašim naše sinove i ugrožavam dete u utrobi. Kao da je njega zapravo briga! Da je brinuo za nas kao muž i otac, nikad ne bi izdao našeg dragog satrapa i osudio nas na ovakvu sudbinu. Svejedno, da me ne bi dalje grdio, sedeću i pisati neko vreme kao prava dobra žena. Puna dvanaestina putnika i dvojica iz posade umrli su od proliva. Od nas stotinu šesnaest koji smo pošli na ovo putovanje ostalo nas je devedeset dvoje. Vreme se smirilo, ali toplo sunce na palubi sad je samo poruga mojoj tuzi. Nad morem lebdi izmaglica, planine u daljini se dime. Dan osamnaesti meseca pluga Godina četrnaesta vladavine najplemenitijeg i najveličanstvenijeg satrapa Esklepija Nije mi do pisanja, ali nemam ništa drugo čime bih zaokupila umorne misli. Ja koja sam nekad umela da sročim najoštroumniju prozu i najuzvišeniju poeziju sad s mukom sričem reč po reč. Pre nekoliko dana stigli smo do rečnog ušća; nisam zabeležila tačan dan, toliko sam bila potištena. Kad smo ga ugledali, svi muškarci su zaklicali. Neki su pričali o zlatu, drugi o plenu koji se može naći u gradovima iz naših legendi, treći o šumama koje sekira još nije takla i obradivom zemljištu koje samo čeka na nas. Mislila sam da je našem putovanju tu kraj, ali ono se otezalo dalje. U početku je plima potpomagala naše napredovanje uz reku, ali sad posada mora da se namuči za veslima da bi brod prevalio komadić po komadić puta. Zatvorenici su pušteni iz lanaca da bi odveslali čamcima uz reku, bacili sidra i povukli nas uzvodno, pa onda opet iz početka. Noću se usidrimo i slušamo šum reke i krik nevidljivih stvorenja odnekud iz gustih šuma na obali. Preko dana predeo postaje sve fantastičniji i sve više preteći. Drveće je na obalama dvaput više od našeg jarbola, a ono dalje od obale još i više. Kad se reka suzi, drveta bacaju na nas duboku senku. Pogled gotovo ne može da prodre kroz zeleni zid. Potraga za nekom gostoljubivom obalom čini se kao ludost. Ne vidim nikakvog znaka da je ovde ikad živeo ikakav narod. Jedina stvorenja su ptice jarkih boja, krupni gušteri koji se sunčaju na korenju uz ivicu reke i nešto što krešti i trčkara gore u krošnjama. Nema ni blagih livada ni čvrstog tla, samo
  • 19. močvarne obale i bujno rastinje. Ogromno korenje stabala izdiže se iz vode, a puzavice vise s njega i vuku se po kredastoj vodi. Na nekima rastu cvetovi, koji svetlucaju belo čak i noću. Vise debeli i mesnati, a vetar nanosi njihov slatkasti, puteni vonj. Muče nas insekti koji ujedaju, veslače je napao bolan osip. Rečna voda ne samo što nije pitka nego razjeda i meso i drvo. Vesla se od nje razmekšavaju, a po telu izlaze čirevi. Ako se ostavi da odstoji, gornji sloj postane pitak, ali talog progrize vedro. Oni koji je popiju žale se posle na glavobolju i divlje snove. Jedan zatvorenik je bulaznio o „divnim zmijama”, a onda se bacio s broda. Dvojicu mornara su stavili u lance jer su govorili bezumne stvari. Ne vidim kraja ovom groznom putu. Dva ostala broda potpuno smo izgubili iz vida. Kapetan Triops bi trebalo da nas ostavi na nekom bezbednom mestu koje pruža povoljne izglede za podizanje naselja i obrađivanje zemlje, ali nada naše družine da će ugledati osunčane livade i blage brežuljke bledi iz dana u dan. Kapetan kaže da je ova slatka voda štetna za korito njegovog broda. Hteo bi da nas iskrca negde u ovoj močvari, kaže da drveće na obali možda zaklanja uzdignutije tlo, otvoreniju šumu. Naši muškarci se protiv toga bune i često odmotavaju povelju koju nam je satrap dao da istaknu šta nam je obećano. Kapetan uzvraća pokazujući im naredbe koje je satrap dao njemu. U njima su navedeni orijentiri koji ne postoje, plovni rukavci koji su suviše plitki i kameniti, gradovi gde samo buja gusta prašuma. Stari svitak preveli su Saovi sveštenici, a oni ne mogu da lažu, ali nešto je ovde sasvim naopako. Čitav brod je u mračnom raspoloženju. Često izbijaju svađe, posada gunđa protiv kapetana. Meni su živci tako strašno napeti da sam stalno na rubu suza. Petrusa mučne ružni snovi, a Karlmin, koji je uvek bio povučeno dete, gotovo je potpuno zanemeo. O, divna Džamailijo, grade u kom sam rođena, hoću li ikada ponovo videti tvoje zatalasane brežuljke i otmene tornjeve? Majko, oče, oplakujete li me kao da ste me izgubili zauvek? Ovu ovde veliku mrlju napravila sam jer me je Petrus gurnuo penjući mi se u krilo i žaleći se da mu je dosadno. Moja služavka je još malo pa beskorisna. Slabo čime zarađuje hranu koju proždere, a onda se odmah odvuče da se šunja po brodu kao uspaljena mačka. Juče sam joj rekla da ću je otpustiti bude li zanela ponašajući se tako nemoralno, a ona se usudila da kaže kako je nije briga jer su njeni dani u mojoj službi ionako na izmaku. Zar je ta glupa devojčura zaboravila da je ugovorom vezana uz nas na još pet godina?
  • 20. DAN DVADESET DRUGI U MESECU PLUGA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Dogodilo se ono od čega sam strahovala. Čučim ovde u pregibu jednog ogromnog korena, pisaći sto mi je kovčeg s mojom oskudnom imovinom. Drvo iza mojih leđa veliko je obimom kao kakva kula, usađeno u močvarnu zemlju spletom korenja čiji su neki ogranci debeli kao bure. Gnezdim se na njemu da sačuvam haljinu od vlage i trave. Na brodu smo bar, na sredini reke, imali tu milost da nas je grejalo sunce. Ovde, u senci lišća, vlada večni sumrak. Kapetan Triops nas je izbacio ovde u močvari tvrdeći da je brod počeo da propušta vodu i da nema izbora nego da olakša brodu teret i izbavlja ga iz reke koja ga razjeda. Kad smo odbili da se iskrcamo, posada nas je silom izbacila s broda. Pošto su jednog od naših muškaraca izbacili s palube i reka ga je odnela, prošla nas je volja da se opiremo. Namirnice namenjene nama su zadržali. Jedan od naših muškaraca grozničavo je ščepao kavez s pticama pismonošama i borio se da ga zadrži, ali se u tom otimanju kavez raspao i čitavo jato je odletelo. Posada je izbacila sanduke s alatkama, semenom i ostalom opremom koja je trebalo da posluži da osnujemo našu koloniju, ali uradili su to da olakšaju teret, a ne da nama pomognu. Mnogo šta je potonulo u duboku vodu, odakle ne može da se izvadi. Od onoga što je palo na meku obalu, muškarci su izbavili šta su mogli, ostalo je usisao mulj. Sad smo ostali na ovom od boga zaboravljenom mestu, nas sedamdeset dve duše, od čega četrdeset telesno sposobnih muškaraca. Ogromna drveta se uzdižu nad nama. Tlo nam podrhtava pod nogama kao kora pudinga, a tamo kuda su muškarci prošli donoseći naše stvari sad sipi voda i ispunjava otiske njihovih stopa. Matica nam je brzo odnela brod i našeg verolomnog kapetana van vidika. Neki kažu da moramo ostati ovde gde smo, uz reku, i gledati kada će naići ostala dva broda. Oni će nam sigurno pomoći, kažu. Mislim da ipak moramo poći dublje u šumu, da potražimo čvršće tlo i umaknemo insektima koji ujedaju, ali ja sam žensko pa se ne pitam. Muškarci sad većaju da izaberu ko će nas voditi. Džadan Karok je istakao sebe kao najplemenitijeg po rođenju, ali su ga ućutkali bivši zatvorenici, zanatlije i lovci na dobit rekavši mu da ime njegovog oca ovde ničemu ne vredi. Rugali su mu se, izgleda da svi znaju “tajnu” o našem padu u beščašće u Džamailiji. Udaljila sam se, ogorčena,
  • 21. da ih ne gledam. U očajnom sam položaju. Moja ništavna sluškinja nije sišla s nama, ostala je na brodu kao mornarska kurva. Želim joj da je stigne sve što je zaslužila! Petrus i Karlmin pripili su se uz mene i cvile da im je močvara usisala obuću i da im noge smrde na vlagu. Nemam pojma kad ću opet imati neki trenutak za sebe. Kunem umetnicu u sebi, jer kad pogledam kosu zraku sunca kako se probija kroz slojeve granja i lišća, vidim divlju i opasnu lepotu ovog mesta. Budem li joj se predala, strahujem da bi mogla biti podjednako zavodljiva kao sirov pogled na nekog sirovog čoveka. Ne znam otkud mi ovakve misli. Prosto hoću da idem kući. Gore negde, po lišću nad nama, pada kiša. DAN DVADESET ČETVRTI MESECA PLUGA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Pred zoru sam se trgla iz živopisnog sna o prazniku na ulici u nekoj stranoj zemlji. Zemlja pod nama kao da je poskočila. Kad se sunce poprilično ispelo na nebu koje ne vidimo nad sobom, tlo je ponovo zadrhtalo. Zemljotres je prošao kroz Kišnu divljinu oko nas kao talas. Doživela sam zemljotres i ranije, ali u ovoj bezosećajnoj okolini nekako kao da je jači i više preteći. Nije teško zamisliti kako nas močvara guta kao zlatni šaran komadić hleba. Iako smo zašli dublje u šumu, pod nogama nam je tlo i dalje močvarno i varljivo. Danas sam se našla oči u oči sa zmijom koja je visila iz jednog spleta zelenila. Srce mi je stalo od straha i od njene lepote. S kakvom se lakoćom izdigla pošto me je osmotrila, nastavljajući putovanje kroz prepletene grane nada mnom. Kako bih volela da i ja tako bez napora mogu da pređem preko ove zemlje!
  • 22. DAN DVADESET SEDMI MESECA PLUGA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Pišem čučeći na drvetu kao šareni papagaji koji sede na grani pored mene. Osećam se i smešno i ushićeno, iako sam gladna, žedna i strahovito umorna. Možda je ova vrtoglavica posledica gladovanja. Pet dana smo mučno pešačili preko mekog tla, kroz gusto šiblje, udaljavajući se od reke u potrazi za suvljim zemljištem. Neki među nama su se bunili govoreći da kad na proleće dođe brod koji nam je obećan, neće moći da nas nađe. Držala sam jezik za zubima, iako sumnjam da će ijedan brod ponovo doći ovom rekom. Zalazak dublje u šumu nimalo nam nije poboljšao usud. Zemlja je i dalje močvarna i kolebljiva. Kako prođemo preko nje, ostavljamo za sobom trag barica u blatu. Od vlage su nam se stopala upalila, a tkanina moje suknje trune. Sve žene idu sad blatnjavih skuta. Ostavili smo sve što nismo mogli da nosimo. Svako od nas, bio to muškarac, žena ili dete, nosi koliko god može. Najmanji su vrlo umorni. Osećam kako dete u meni postaje sve teže sa svakim šljapkavim korakom. Muškarci su obrazovali veće koje će nam vladati. Svaki muškarac ima u njemu po jedan glas. Smatram ovo prenebregavanje prirodnog poretka opasnim, ali ne postoji način da prognani plemići uspostave svoje pravo na vladavinu. Džadan mi je nasamo kazao da je najbolje da se ne protivimo, družina će uskoro i sama uvideti da prosti zemljoradnici, džeparoši i pustolovi nisu podobni da upravljaju. Zasad ćemo se povinovati njihovim pravilima. Veće je prikupilo naše zalihe hrane koje ponestaju i sad nam se iz njih svakodnevno deli neka uboga milostinja. Veće kaže da će se sav posao jednako deliti među muškarcima. Džadan mora noću da drži stražu s ostalima kao da je prost vojnik. Stražu drže u parovima, jer je svako pojedinačno podložniji čudnom ludilu koje ovde vreba. Ne govorimo mnogo o tome, ali svima nam dolaze čudni snovi, a nekima izgleda pamet luta. Muškarci za to krive vodu. Govore o odašiljanju istraživačkih družina koje će nam naći lepo suvo mesto da na njemu osnujemo naselje. Ne verujem u njihove smele planove. Ova divljina nimalo ne mari za naša pravila i naše veće. Ne nalazimo ovde mnogo šta čime bismo se prehranili. Rastinje je čudno, a
  • 23. jedine životinje koje smo videli kreću se gore u krošnjama. Pa ipak u ovom divljem, umršenom bujanju ima lepote, ko ima oko da je vidi. Sunčeva svetlost koja dopire do nas kroz šumski svod blaga je i pegava, i obasjava paperjastu mahovinu što visi s puzavica. Jednog ih časa kunem dok se batrgamo kroz njihove viseće mreže, a u sledećem ih vidim kao mutnozelenu čipku. Juče sam, uprkos tome što sam umorna, a Džadan razdražljiv, zastala da uživam u lepoti jedne procvale puzavice. Zagledajući ih, primetila sam da u zvonastoj čaški svaki cvet čuva malo kišnice, zaslađene cvetnim nektarom. Sa neka mi oprosti zato što smo se moja deca i ja dobro napojili pre nego što sam rekla ostalima šta sam pronašla. Našli smo i pečurke koje rastu na stablima i jednu puzavicu s crvenim bobicama. Nedovoljno. Moja je zasluga što noćas spavamo na suvom. Užasavala sam se pomisli na još jednu noć prespavanu na mokroj zemlji, posle čega ćemo se probuditi promočeni i bolni, ili zgrčeni na svojim stvarima koje polako tonu u raskvašenu zemlju. Večeras, dok su se senke produbljivale, primetila sam ptičja gnezda kako vise s nekih grana kao okačene torbice. Znam kako se Petrus spretno vere uz nameštaj i zavese. Odabrala sam jedno stablo s nekoliko jakih grana izraslih gotovo vodoravno i rekla sinu da ga čikam da se popne do njih. Držao se za puzavice koje obavijaju stablo dok nožicama nije našao oslonac na hrapavoj kori. Uskoro je sedeo na jednoj vrlo debeloj grani visoko iznad nas njišući nožicama i smejući se što buljimo u njega. Nagovorila sam Džadana da se popne za sinom i ponese damastne zavese koje sam vukla sve dovde. Ostali su ubrzo uvideli šta sam naumila. Sad viseće ležaljke raznih vrsta vise kao šareno voće među gustim drvećem. Neki spavaju na debelim granama ili u račvama stabala, drugi u ležaljkama. Počivalište nam je nesigurno, ali suvo. Svi su me hvalili. „Moja žena je uvek bila pametna”, izjavio je Džadan kao da je naumio da preuzme moje zasluge, pa sam ga podsetila: „Ja imam svoje ime. Bila sam Karilion Voldžin mnogo pre nego što sam postala ledi Karok! Neka od mojih najpoznatijih umetničkih dela, Viseća jezerca i Plutajući fenjeri, zahtevaju upravo ovakvo poznavanje ravnoteže i nosećih konstrukcija! Razlika je samo u razmerama, ne u svojstvima.” Na ovo se nekoliko žena zgranulo smatrajući me hvalisavicom, ali ledi Duparž je uskliknula: „U pravu je! Uvek sam se divila umetnosti ledi Karok.” Jedan neotesanac se tada drznuo da doda: „Biće ona sasvim pametna i kao žena majstora Karoka, jer ovde nema ništa ni od lordova ni od ledi.” Bila je to otrežnjujuća pomisao i uplašila sam se da on ima potpuno pravo. Ovde ni rođenje ni vaspitanje ne znače ništa. Oni su već dali glas prostim muškarcima, s manje obrazovanja nego što imamo ledi Duparž i ja. Običan poljodelac ima više prava nego ja da odlučuje o onome što ćemo činiti. A šta mi je na sve to ispod glasa progunđao moj muž? „Sramotiš me privlačeći
  • 24. pažnju na sebe. S takvom sujetom se hvališeš svojim umetničkim ostvarenjima. Bavi se potrebama svoje dece, a ne samohvalisanjem.” I tako me je postavio na moje mesto. Šta će biti s nama? Kakva nam je korist od spavanja na suvom ako nam je stomak prazan, a grlo suvo? Jadno moje detence u meni. Muškarci su dovikivali jedan drugom: „Pažnja!” dok su me u nosiljci izvlačili ovamo na drvo, ali sva pažnja na svetu ne može da izbavi ovo detence od divljine u kojoj će se roditi. I dalje mi nedostaje moja Narisa, a ipak mislim da je njen kraj možda bio blaži od onoga što bi nam ova čudna šuma mogla prirediti. DAN DVADESET DEVETI MESECA PLUGA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Večeras sam pojela još jednog guštera. Stid me je da priznam. Prvi put sam to uradila ne razmišljajući ni koliko mačka kad skoči na pticu. Za vreme odmora ugledala sam to sićušno stvorenjce na listu paprati. Bio je zelen kao dragi kamen, nepomičan. Odalo mi ga je samo svetlucanje oka i sićušno damaranje života pod grlom. Sunula sam kao zmija. Uhvatila sam ga u dlan i pritisnula meki trbuščić na usta. Kad sam zagrizla, ukus je bio gorkast, odbojan, a ipak sladak. Skrckala sam ga s kostima, kao dinstanu ševu sa satrapove gozbene trpeze. Posle nisam mogla da verujem da sam to uradila. Očekivala sam da mi pozli, ali nije. Svejedno me je bilo sramota da ikom živom priznam. Za jedno civilizovano ljudsko biće to je nedolična hrana, a da i ne govorimo o tome kako sam je proždrala. Rekla sam sebi da je to tražilo dete što raste u meni, da je to samo trenutno zastranjenje na koje me je naterala glad. Rešila sam da to nikad više ne uradim i oterala sve zajedno iz glave. Ali večeras sam uradila ponovo. Bio je to tanak siv stvor, boje stabla. Video je kad je moja ruka sunula pa se sakrio u pukotini kore, ali sam ga izvukla za rep. Držala sam ga između palca i kažiprsta. Divlje se otimao, a onda se umirio, znao je da je uzaludno. Pažljivo sam ga razgledala, misleći da ću ga pustiti ako to uradim. Bio je
  • 25. prelep, te svetlucave očice, sićušne kandžice, repić koji šiba. Leđa su mu bila siva i hrapava kao kora drveta, ali meki trbuščić je bio beličast. Na blagom pregibu grla imao je plavičast preliv i jednu svetloplavu prugu niz trbuh. Pritisla sam jezik na sićušne glatke krljušti na trbuhu. Osetila sam kuckanje njegovog malenog srca, nanjušila njegov strah dok je kandžicama grebao moje ispucale usne. Nekako mi je sve to bilo poznato. Onda sam sklopila oči i zagrizla, držeći oba dlana preko usta da mi ni mrvica ne ispadne. Posle mi je na dlanu ostalo malo krvi. Olizala sam je. Niko me nije video. Sa, blagi gospodaru svega, u šta se to pretvaram? Šta me nagoni da se ovako ponašam? Gladovanje ili ova ovde zarazna divljina? Ne mogu sebe da prepoznam. Snovi koji me progone ne dolikuju jednoj džamailijskoj gospi. Voda kojom je zemlja natopljena oprljila mi je šake i ižegla stopala, pa su posle zacelili grubi kao šljunak. Bojim se i da zamislim na šta mi liče lice i kosa. DAN DRUGI MESECA ZELENILA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Prošle noći je umro jedan dečak. Svi smo potreseni. Jednostavno se jutros nije probudio. Bio je zdrav momčić od možda dvanaest godina. Durgan mu je bilo ime, i mada je bio sin prostog zanatlije, saučestvujem u jadu njegovih roditelja. Petrus ga je pratio naokolo i njegova smrt ga je jako pogodila. Šapnuo mi je da je sinoć sanjao kako ga se zemlja setila. Kad sam ga pitala šta mu to znači, nije znao da mi objasni, samo mi je rekao da je Durgan možda umro jer ga ovo mesto nije htelo. Ništa ga nisam razumela, ali on je uporno ponavljao sve dok nisam klimnula glavom i rekla mu da možda ima pravo. Mili Sa, ne daj da mi dete poludi. Toliko se toga bojim. Možda je i dobro što se moj sin neće više družiti s dečkom tako niska roda, ali Durgan se tako široko osmehivao i tako rado smejao da će nam svima nedostajati. Samo što su muškarci iskopali grob, on se napunio mutnom vodom. Na kraju su morali da odvedu Durganovu majku, a otac je predao sinovljevo telo blatu i vodi. Dok
  • 26. smo molili Saa da mu podari spokoj, dete u meni se ljutito ritnulo. To me je uplašilo. DAN OSMI MESECA ZELENILA (BAR MISLIM; MARTI DUPARŽ KAŽE DA JE DEVETI) GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Pronašli smo jedan komadić suvljeg tla i tu će većina nas ostati da predahne nekoliko dana dok će četica odabranih muškaraca otići da potraži neko bolje mesto. Ovo naše pribežište jedva da je nešto čvršće ostrvce usred močvare. Ustanovili smo da jedna vrsta trnovitog žbunja pokazuje gde je tlo čvršće, a ovde to žbunje gusto raste. Smolasto je, pa gori i sirovo. Pritom stvara gust zagušljiv dim, ali bar rasteruje insekte. Džadan je među izvidnicima koji odlaze u potragu. Mislila sam da bi trebalo da ostane i pomogne mi da se staram o dečacima jer će nam se dete uskoro roditi. Rekao je da mora da ide da bi se postavio na čelo naše iseljeničke družine. Lord Duparž takođe ide. Ledi Marti Duparž isto nosi dete, pa Džadan kaže da možemo da pomažemo jedna drugoj. Mlada supruga kao ona ne može mnogo da mi pomogne na porođaju, ali i njeno društvo je bolje nego nikakvo. Sve mi žene smo se zbližile otkako nas je oskudica primorala da delimo ono malo što imamo radi dobra naše dece. Žena jednog tkača domislila se kako da plete prostirke od bujnih puzavica. Počela sam da učim to da radim, jer sam već preteška da bih radila bogzna šta drugo. Na prostirkama može da se spava, a mogu i da se povežu da se napravi zaklon. Sve drveće u blizini glatke je kore, a grane izbijaju vrlo visoko na deblu, tako da moramo da se snađemo sa zaklonom kakav smo u stanju da napravimo na zemlji. Nekoliko žena nam se pridružilo – prijatno je i gotovo nekako kao kod kuće dok tako sedimo i pričamo i poslujemo rukama. Muškarci su nam se smejali kad smo podigle naše ispletene zidove i pitali nas od čega takva slaba prepreka može da nas zaštiti. Osećala sam se glupo, a ipak pošto je pao mrak, naša slabašna koliba pruža nam utehu. Suet, tkačeva žena, ima lep glas i izmamila mi je suze na oči uspavljujući sinčića starom
  • 27. Hvalom Sau sred nevolja. Činilo mi se da već čitavu večnost nisam čula nikakvu muziku. Koliko dugo će moja deca morati da žive bez kulture i bez drugih učitelja sem nemilosrdnog suda ove divljine? Koliko god da prezirem Džadana Karoka jer nas je doveo u ovo izgnanstvo, večeras mi nedostaje. DAN DVANAESTI ILI TRINAESTI MESECA ZELENILA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Sinoć je ludilo palo po našem bivaku. Najpre je jedna žena skočila i u pomrčini zavikala: „Slušajte! Slušajte! Zar ih niko ne čuje kako pevaju?” Muž se trudio da je smiri, ali onda je jedan dečkić povikao da on pesmu čuje već nekoliko noći. Onda je jurnuo u mrak kao da zna kuda će. Mati je potrčala za njim. Onda se ona prva žena otela mužu i odjurila u močvaru, a za njom još tri, ne da je vrate, nego vičući: „Čekaj, čekaj, i mi ćemo s tobom!” Ustala sam i čvrsto držala oba svoja sina da mi ih ludilo ne ugrabi. Ovu prašumu noću prožima neka čudna netama. Svici su nam poznati, ali ne i nekakav neobični pauk koji ostavlja lopticu svetleće pljuvačke usred svoje paučine. Sićušni insekti se zaleću pravo na nju, kao noćni leptiri na svetiljku. Postoji takođe nekakva viseća mahovina koja sjaji bledom hladnom svetlošću. Ne usuđujem se da dopustim da moji dečaci vide koliko mi je odvratna. Kazala sam im da drhtim jer mi je hladno i brinem za one jadne zatucane duše koje su se izgubile u močvari. Još gore sam se smrzla kad je moj mali Karlmin rekao da je prašuma noću divna i da noćni cvetovi slatko mirišu. Seća se kad sam pravila kolače zamirisane tim cvetovima, kazao je. U Džamailiji nikad nismo imali takvo cveće, a ipak, kad je to rekao, gotovo da sam se setila smeđih kolačića, mekanih u sredini, a okolo hrskavih. I sad dok pišem ove reči gotovo da se prisećam kako sam ih oblikovala u cvetove pre nego što ih spustim u procvrčalu masnoću. Nikad nisam pravila ništa slično, kunem se.
  • 28. Ni do podneva nema nikakvog traga ni glasa od onih koje je obuzelo noćno ludilo. Oni koji su otišli da ih traže vratili su se mokri, puni ujeda insekata i neutešni. Prašuma je progutala begunce. Iza one žene koja je prva poludela ostao je sinčić, koji je jaukao za njom skoro čitav dan. Nikom nisam rekla za muziku koja mi dolazi u snove. DAN ČETRNAESTI ILI PETNAESTI MESECA ZELENILA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Naši istraživači se ne vraćaju. Danju se pred decom pretvaramo da je sve u redu, ali noću dok moji dečaci spavaju, Marti Duparž i ja poveravamo strahove jedna drugoj. Trebalo je da se muškarci dosad već vrate, pa makar i da nam kažu da nisu našli ništa bolje od ovog močvarnog ostrvceta. Marti se sinoć rasplakala i rekla da nas je satrap namerno poslao da pomremo. Zgranula me je. Saovi sveštenici preveli su stare svitke koji govore o gradovima uz ovu reku. Ljudi koji su posvećeni Sau ne mogu da lažu, ali možda su pogrešili, a nas će njihova greška stajati života. Nema ovde nikakvog obilja, samo nastranost koja danju vreba, a noću se šunja između naših kolibica. Gotovo svake noći po jedno ili dvoje se bude vrišteći iz nekog strašnog sna koga ne mogu da se sete. Jedna mlada žena, lakog morala, nestala je pre dva dana. Bila je kurva koja se prodavala na ulicama Džamailije, a tim je poslom nastavila da se bavi i ovde, tražeći zauzvrat hranu od muškaraca koji je iskoriste. Ne znamo da li je odlutala ili ju je ubio neko iz naše družine. Ne znamo imamo li ubicu među nama ili je ova užasna zemlja odnela još jednu žrtvu. Nama majkama je najgore, jer nas deca mole za još hrane, a mi imamo samo ona oskudna sledovanja koja nam budu dodeljena. Sve zalihe s broda su utrošene. Svakog dana idem da tražim hranu, sa sinovima pored sebe. Pre dva-tri dana našla sam humčicu sipke zemlje i u njoj jaja sa smeđom pegavom ljuskom. Bilo ih je gotovo pedeset, i mada su ih neki muškarci odbili govoreći da neće da jedu jaja guštera i
  • 29. zmija, majke su ih sve primile. Ima i jedna biljka koja liči na lotos, a teško se čupa iz plićaka i svaki put se ispljuskam jetkom vodom jer je korenje te biljke dugačko i vlaknasto, ali na njemu rastu gomoljičice, ne veće od krupnih perli, međutim ukus im je prijatan i biberast. Suet od korenja pravi korpe, a odskora je počela da plete i grubu odeću, koja će nam dobro doći. Suknje su nam već u dronjcima do kolena, a obuća nam se istanjila kao hartija. Svi su se iznenadili kad sam pronašla te lotosne gomoljičice. Neki su me pitali otkud sam znala da su jestive. Na to nisam imala odgovora. Cvetovi su mi izgledali nekako poznati. Ne umem da kažem šta me je navelo da iščupam koren niti da stavim gomoljičice u usta. Muškarci koji su ostali ovde stalno se žale zbog toga što noću moraju da čuvaju stražu i paze da se vatre ne ugase, ali ja stvarno mislim da žene rade podjednako naporno. Tegobno je pod ovim okolnostima paziti da nam dečica ostanu bezbedna i da budu čista i nahranjena. Priznajem da sam od Čelije naučila mnogo o tome kako da se staram o svojim dečacima. Čelija je u Džamailiji bila pralja, ali ovde mi je postala prijateljica i zajedno stanujemo u kolibici koju smo napravile za nas dve i naše petoro dece. Njen čovek, imenom Ete, takođe je otišao u potragu s našim izviđačima. Čelija se ipak drži vedro i zahteva da njeno troje dečice pomaže u svakodnevnim poslovima. Starije dečake šaljemo zajedno da sakupljaju drva za vatru. Upozorile smo ih da se nikad ne udaljavaju toliko da ne čuju zvuke iz našeg naselja, ali Petrus i Olbi se žale da u blizini više nema suvog drveta. Čelijine kćeri Pijet i Likea čuvaju Karlmina dok nas dve skupljamo slatku vodu iz zvonastih cvetova i beremo pečurke. Našle smo i koru od koje može da se napravi aromatičan čaj; to takođe pomaže da se zavara glad. Zahvalna sam joj na društvu, a njena pomoć dobro će doći i Marti i meni kad nam kucne čas za porođaj. Ipak, njen Olpi je stariji od mog Petrusa, pa ga zavodi u nepromišljene smelosti. Juče ih nije bilo sve do sutona, a onda su se vratili noseći jedva po naramak drva. Ispričali su nam da su u daljini čuli muziku i da su pošli za njom. Ubeđena sam da su zašli u ovu močvarnu šumetinu mnogo dalje nego što je pametno. Izgrdila sam ih obojicu i Petrus se pokunjio, ali Olpi je potuljeno pitao majku šta drugo treba da radi, da pusti korenje u ovom blatu? Zaprepastila sam se kad sam ga čula da se tako obraća majci. Sigurna sam da je on uzrok Petrusovih ružnih snova, jer Olpi voli da izmišlja priče o utvarama-parazitima koje lebde kroz noć kao magla i gušterima koji piju krv. Neću da mi na Petrusa utiču takve besmislene sujeverice, ali šta da radim? Dečaci moraju da nam donose drva, a ne mogu da šaljem Petrusa samog. Svi stariji dečaci dobili su slična zaduženja. Ojađena sam što gledam Petrusa, naslednika dveju plemenitih i svetlih loza, kako obavlja takav posao uz dečake prosta roda i bojim se da će mi propasti mnogo pre nego što uspemo da se vratimo u Džamailiju. I zašto nam se Džadan nije vratio? Šta je bilo s našim muškarcima?
  • 30. DAN DEVETNAESTI ILI DVADESETI MESECA ZELENILA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Danas su među naše kolibe banula trojica blatnjavih muškaraca i jedna žena. Čula sam graju i srce mi je poskočilo od uzbuđenja jer sam pomislila da su se to vratili naši muškarci, ali sam umesto toga u čudu ustanovila da su ovo četvoro s jednog od ona dva preostala broda. Kapetan, posada i putnici našli su se u reci kad se brod naprosto raspao. Nisu imali mnogo mogućnosti da spasu potrepštine s potonulog broda. Izgubljeno je pola duša koje su na njemu plovile. Od onih koji su se domogli obale, mnogi su posle brodoloma poludeli i narednih dana sami sebi oduzeli život ili iščezli u divljini. Mnogi su postradali prvih noći jer uopšte nisu uspeli da nađu čvrsto tlo. Pokrila sam uši dok su pričali o ljudima koji su pali i doslovno se udavili u blatu. Neki bi se iz čudnih snova budili bezumno bulazneći. Od tih su se neki i oporavili, ali drugi su odlutali u močvaru i ostali ih više nisu videli. Ovo troje su bili prethodnica preživelih. Malo posle počeli su da pristižu i ostali. Dolazili su po troje i četvoro, prljavi, izujedani, s groznim opekotinama od dugog dodira s rečnom vodom. Ima ih šezdeset dvoje. Među njima je šačica osramoćenih plemića, ali ostali su običan svet koji je pošao da potraži bolji život. Lovci na dobit koji su mnogo uložili u ovaj poduhvat u nadi da će se obogatiti čine se najogorčeniji. Kapetan nije preživeo prvu noć. Preživeli mornari potreseni su i zaprepašćeni jer su iznenada dopali izgnaništva. Neki se drže po strani od nas “kolonista”, kako nas zovu. Ostali izgleda shvataju da moraju zauzeti mesto među nama ili pomreti. Neki iz naše družine povlače se i gunđaju da i sami oskudevamo u zaklonu i potrepštinama, ali većina spremno deli šta ima. Nikad nisam mislila da ću videti ljude očajnije i od nas. Smatram ipak da ćemo od njih svi imati koristi, a Marti i ja najviše. Među njima je iskusna babica Ser. Takođe pokrivač krovova, brodski tesar, a ima i ljudi koji umeju da love. Mornari su krepka, jaka stvorenja i mogli bi se uklopiti dovoljno da budu korisni. Od naših muškaraca i dalje ni traga.
  • 31. DAN DVADESET ŠESTI MESECA ZELENILA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Čas je kucnuo. Detence je rođeno. Nisam je ni videla pre nego što ju je babica odnela. Marti, Čelija i babica Ser kažu mi da je rođena mrtva, ali ja sam sigurna da sam je čula kad je zaplakala. Bila sam izmoždena i samo što se nisam onesvestila, ali pamtim šta sam čula. Moja devojčica je zaplakala dozivajući me pre nego što je umrla. Čelija kaže da nije bilo tako, da je detence rođeno modro i beživotno. Pitala sam ih zašto nisam mogla bar da je zagrlim pre nego što su je predale zemlji. Babica mi je kazala da će mi ovako biti manje bolno, ali pobledi u licu kad god je pitam o tome. Marti ništa ne govori. Strepi li od svog porođaja ili mi nešto kriju? Zašto si mi, Sa, tako krutno oduzeo obe moje devojčice? Džadan će čuti kad se bude vratio. Da je bio ovde da mi pomogne pri kraju kad sam već bila vrlo teška, možda se ne bih toliko prenaprezala. Možda bi moja devojčica bila živa. Ali on nije bio sa mnom tada i nije sa mnom sada. A ko će paziti na moje dečake, ko će im nalaziti hranu i brinuti da se noću bezbedno vrate dok ja ležim ovde krvareći zbog detenceta koje nije preživelo? DAN PRVI MESECA ZRENJA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Pridigla sam se. Osećam se kao da mi je srce pokopano s mojim detetom. Zar sam je ni za šta nosila ovako daleko, kroz tolike tegobe? Zbog pridošlica je naše logorište sad tako pretrpano da jedva može i da se prođe
  • 32. između sklepanih zaklona. Mali Karlmin, pošto je bio odvojen od mene dok sam ležala u porodiljskoj postelji, prati me sad kao mršava mala senka. Petrus je učvrstio prijateljstvo sa Olpijem i ne obraća pažnju na ono što mu govorim. Kad mu naložim da ostane blizu naselja, on mi prkosi odlazeći još dalje u močvaru. Čelija mi kaže da ga pustim. Dečaci su postali sveopšti miljenici jer su pronašli grozdove sitnih kiselih bobica. To sitno jarkožuto voće jetko je kao žuč, ali je i tako gadna hrana dobrodošla ovako gladnom svetu kao što smo mi. Svejedno sam besna što svi hrabre mog sina da mi odbija poslušnost. Zar ne slušaju to što deca pričaju o čudnoj muzici koju čuju iz daljine i kako se hvališu da će pronaći otkuda dopire? Moje majčinsko srce zna da to što ih mami sve dublje u ovu pogubnu prašumu nije ni dobro ni prirodno. U naselju je sve gore iz dana u dan. Izgažene staze pretvorile su se u blato i stalno postaju sve šire i blatnjavije. Previše je onih koji ništa ne rade da bi nam popravili život. Preživljavaju najbolje što mogu danas i ne pribavljaju ništa za sutra, oslanjajući se na nas ostale da im pronađemo hranu. Neki samo sede i zure u prazno, neki se mole i plaču. Zar očekuju da će sam Sa doleteti s neba da ih spase? Sinoć su čitavu jednu porodicu našli mrtvu, njih sve petoro, šćućurene u podnožju jednog drveta pod bednim zaklonom od pletenih prostirki. Ni po čemu se ne može videti šta ih je pobilo. Niko ne govori o onome od čega svi strahujemo: da je ludilo u vodi, ili da dolazi iz same zemlje i ušunjava nam se u snove kao onostrana muzika. Budim se iz snova o nekom čudnom gradu, misleći da sam neko drugi, da sam negde drugde. Kad otvorim oči i postanem svesna blata, insekata i gladi, ponekad žudim da ih prosto ponovo sklopim i vratim se u snove. Da nije to zadesilo onu zlosrećnu porodicu? Oči su im svima bile širom otvorene kad smo ih našli. Veće je razdelilo ono malo što su nesrećnici imali, ali mnogi se bune da je u toj podeli ponešto zapalo samo prijatelje članova veća, a ne i one koji su u najvećoj nuždi. Narasta nezadovoljstvo protiv veća malobrojnih koje nameće svoju vladavinu svima nama. Nepouzdano pribežište već nas pomalo izdaje. Čak i nevelika težina naših ispletenih kolibica pretvara krhko tlo u blatište. Nekad sam s prezrenjem govorila o onima koje žive u prljavštini: „Žive kao životinje”, ali zapravo divlje životinje u ovoj prašumi žive dostojanstvenije nego mi. Zavidim paucima u njihovim mrežama obešenim među sunčevim zrakama nad nama. Zavidim pticama čija ispletena gnezda vise iznad naših glava, van domašaja zmija i blata. Zavidim čak i nogatim močvarnim zečevima, kako naši lovci zovu sitnu divljač koja lako pretrčava preko zamršenih trski i lišća što pluta po plićacima. Danju mi zemlja pri svakom koraku usisava noge. Noću prostirke na kojima spavamo tonu i budimo se mokri. Neko rešenje mora da se nađe, ali svi ostali govore: „Pričekaj, naši izviđači će se vratiti i odvesti nas na neko bolje mesto.” Sve mislim da je jedino bolje mesto koje su oni našli Saova nedra. Tamo
  • 33. možemo svi da odemo. Hoću li ikad više videti mirisnu Džamailiju, ikada više šetati kroz vrtove s dobrim biljem, ikad više moći do sita da se najedem i da se napijem ne brinući za sutra? Shvatljivo mi je iskušenje da umaknem ovom životu tako što ću satima sanjati o nekom boljem mestu. Samo me sinovi drže vezanu za ovaj svet. DAN ŠESNAESTI MESECA ZRENJA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Srce već zna ono što budna svest ne zapaža. U snu sam se kretala kao vetar kroz Kišnu divljinu, preko meke zemlje, kroz zanjihano granje. Neometena blatom i razjedajućom vodom odjednom sam mogla da vidim mnogoslojnu lepotu onog što nas okružuje. Održavala sam ravnotežu kao ptica na listu paprati. Neki duh Kišne divljine šapnuo mi je: „Pokušaš li njome da ovladaš, progutaće te. Postani deo nje i živi.” Ne znam da li moja budna svest veruje i u šta od toga. Srce mi plače za belim tornjevima Džamailije, blagim plavim vodama u njenoj luci, senovitim šetalištima i osunčanim trgovima. Gladna sam muzike i umetnosti, vina i poezije, hrane koju nisam napabirčila gamižući i razmrsujući ovu zastrašujuću prašumu. Gladna sam lepote umesto prljavštine. Danas nisam sakupljala ni vodu ni hranu, umesto toga sam žrtvovala dve strane ovog svog dnevnika da napravim skicu nastambi pogodnih za ovo nemilosrdno mesto. Nacrtala sam i ploveće staze koje bi povezivale naše domove. To će zahtevati da se poseče nešto drveća i da se pripremi drvna građa. Kad sam pokazala ostalima, neki su mi se narugali govoreći da je to preveliki posao za ovako malo ljudi. Neki su me podsetili da su nam alatke ovde munjevitom brzinom zarđale. Oštro sam odvratila da sad moramo da ih upotrebimo da bismo napravili sebi zaklon koji nam neće propasti kad više uopšte ne budemo imali alatke. Neki su rado pogledali moje crteže, ali su onda slegli ramenima govoreći da nema smisla da se ulaže toliko truda kad naši izviđači mogu svaki dan da se vrate da nas povedu na bolje mesto. Ne možemo večno da živimo u ovoj močvari, kazali su. U
  • 34. pravu su, odbrusila sam, ako se ne pokrenemo, pomrećemo ovde. Da ne bih izazivala sudbinu, nisam spominjala svoj najcrnji strah: da ovde ničeg i nema sem močvare desetinama i desetinama milja ispod drveća i da se naši istraživači nikada neće vratiti. Većina se ljutitim koracima udaljila od mojih grdnji, ali dvojica su me izgrdila i pitala koja bi to pristojna Džamailijka podigla ljutito glas pred muškarcima. Bili su to ljudi prosta roda, isto kao i njihove žene koje su stajale iza njih i klimale glavom, pa ipak nisam mogla da savladam suze ni drhtanje u glasu kad sam ih upitala kakvi su to oni muškarci kad šalju moje dečake u šumu da im traže hranu, a oni sede i čekaju da im neko drugi reši probleme. Napravili su znak kakvim se pokazuje na osramoćene žene, kao da sam ulična devojka, i onda su se svi udaljili. Nije me briga. Dokazaću da nisu u pravu. DAN DVADESET ČETVRTI MESECA ZRENJA GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA Rastrgana sam između ushićenja i žalosti. Detence mi je mrtvo, Džadana i dalje nema, pa ipak sam se danas osećala pobedonosnije nego i u jednom času kad sam bila blagoslovena svojom umetnošću. Čelija, Marti i moj mali Karlmin radili su uz mene. Suet, tkalja, predložila je neka poboljšanja za moje pokušaje. Pijet i Likea otišle su da sakupljaju hranu umesto mene. Karlminove ručice zapanjile su me svojom spretnošću, a njegova rešenost da pomogne greje mi srce. U ovom poduhvatu Karlmin se pokazao kao sin moje duše. Postavili smo pod za veliku kolibu tako što smo položili izukrštane pletene prostirke na podlogu od trske i grančica. Na taj način smo rasporedili težinu pa plutamo na sunđerastom tlu kao što umršene trske plutaju na vodama oko nas. Ostale kolibice svakodnevno tonu i moraju da se premeštaju, a naša se ne sleže ni posle četiri dana. Pošto smo se uverili da će naš dom opstati, danas smo se latili novih poboljšanja. Pošto nemamo alata, polomili smo tanke mladice i poskidali grane, a
  • 35. stabalca povezali korenjem lotosa i napravili lestvice koje će, vodoravno položene, biti podloga za staze oko naše kućice. Sutra ćemo postaviti nekoliko slojeva pletenih prostirki, koje će ojačati naše krhke stazice. Ubeđena sam da je sva veština u tome da rasporedimo težinu saobraćaja preko što veće moguće površine, kao što močvarni zečevi rade uz pomoć svojih pljosnatih stopala. Preko najmočvarnijeg dela, iza kolibe, stazicu smo obesili, kao paučinu između dva drveta. Teško je, jer su stabla ogromnog obima, a kora im je glatka. Staza nam je dvaput pala dok smo se mučili da je učvrstimo, pa su nam se neki posmatrači rugali, ali pri trećem pokušaju je uspelo. Ne samo što smo nekoliko puta bezbedno prešli tamo-ovamo nego smo mogli i da stojimo na našem zanjihanom mostiću i gledamo na ostatak naselja. Nije to bio baš pogled s visine, pošto smo bili jedva za visinu struka iznad zemlje, ali čak i tako sam jasno sagledala našu bedu. Prostor je protraćen zato što su kolibe nasumično rasute, a staze nisu osmišljene. Jedan mornar je došao da pogleda ishod našeg truda klateći se u hodu i grickajući grančicu. Onda je imao toliko drskosti da preveže polovinu naših čvorova. „Držaće, gospo”, rekao mi je, „ali neće zadugo i neće ako se mnogo opterećuje. Trebaju nam bolja užad za učvršćivanje. Pogledaj gore. Gore treba da budemo, da se vežemo na one grane gore.” Pogledala sam u vrtoglavu visinu na kojoj se grane odvajaju od stabala i rekla mu da bez krila niko od nas ne može da stigne gore. Široko se osmehnuo i rekao: „Znam čoveka koji bi mogao to da izvede. Ako bi iko mislio da vredi da pokuša.” Onda je izveo onaj komični mornarski naklon i otklatio se. Uskoro moramo nešto da preduzmemo jer se ovo drhtavo ostrvo smanjuje iz dana u dan. Tlo je suviše ugaženo i voda nam se zadržava na stazama. Mora biti da sam luda što pokušavam: ja sam umetnica, nisam graditelj. Pa ipak, ako niko drugi ne istupi, biću primorana da probam. Omanem li, bar ću omanuti pošto sam se svojski potrudila. DAN PETI ILI ŠESTI MESECA MOLITVE GODINA ČETRNAESTA VLADAVINE NAJPLEMENITIJEG I NAJVELIČANSTVENIJEG SATRAPA ESKLEPIJA
  • 36. Danas je jedan moj most pao. Trojica ljudi popadala su u močvaru i jedan je polomio nogu. Mene je okrivio zbog toga i objavio je da se to dešava kad žene pomisle da je isto biti pletilja i graditelj. Žena ga je podržala u optužbama, ali ja nisam ustuknula. Rekla sam im da ja nisam tražila od njega da ide mojim stazama i svako ko im nije ničim doprineo a ipak ima dovoljno drskosti da njima ide zaslužuje ono što mu Sa dosudi kao nagradu za lenjost i nezahvalnost. Neko je povikao “svetogrđe”, ali je neko drugi viknuo „istina je Saov mač”. Osećala sam da sam osvećena. Moje trudbeničke snage narasle su dovoljno da se podele nadvoje. Suet ću staviti na čelo jedne radne čete i jao onome ko bi zamerio mom izboru. Njene pletiljske veštine izvanredno su se pokazale. Sutra se nadamo da ćemo početi da podižemo prve potpornje za moje velike platforme u krošnjama. Mogla bih veličanstveno omanuti. Balvani su teški, a mi nemamo prave konopce kojima bismo ih podizali, samo upleteno korenje. Mornar nam je napravio nekoliko grubih čekrka. Moj Petrus i on popeli su se uz glatko stablo do mesta gde se ogromne grane odvajaju visoko nama nad glavom. Ukucavali su klinove kako su se peli, ali meni je svejedno drhtalo srce dok sam ih gledala kako se visoko veru. Retio mornar kaže da će uz pomoć njegovih čekrka naša snaga biti dovoljna za svaki zadatak. To tek treba da vidim. Pribojavam se da će oni samo još brže krzati konopce koje smo ispleli. Trebalo bi da spavam, a ja sedim ovde i pitam se imamo li dovoljno užadi da uspravimo balvane. Hoće li lestvice od konopca izdržati dok se radnici budu iz dana u dan služili njima? Čega sam se to latila? Ako ko padne s te visine, poginuće. Pa ipak, letu mora doći kraj, a kad počnu zimske kiše, mi moramo imati suvo sklonište. DAN DVANAESTI ILI TRINAESTI MESECA MOLITVE GODINA ČETRNAESTA SATRAPA ESKLEPIJA Niže se neuspeh za neuspehom. Gotovo da nemam srca da pišem o tome. Retio mornar kaže da moramo računati kao uspeh to što se niko nije povredio. Kad nam je prva platforma pala, nije se raspala, nego je utonula u meku zemlju. Retio je vedro rekao da to dokazuje koliko je jaka. Sposoban mladić, Retio je i pametan, iako neobrazovan.
  • 37. Danas sam ga pitala je li ogorčen zato što ga je sudbina zarobila u ovoj koloniji koja tek nastaje u Kišnoj divljini umesto da plovi morima. Slegnuo je ramenima i osmehnuo se od uva do uva. Najpre je bio kotlokrpa i delimično ratar pre nego što je otišao u mornare, tako da u stvari pojma nema koja mu je prava sudbina. Smatra da je sasvim ovlašćen da svaku prihvati i preokrene sebi na dobro. Volela bih da imam takav neukrotiv duh kao on. Dokonjaci iz naše družine zijaju i podruguju nam se. Njihova sumnjičavost nagriza mi snagu kao što kredasta voda prlji kožu. Oni koji se najviše žale zbog našeg položaja najmanje čine da ga poprave. „Čekajte”, kažu, „čekajte da se naši istraživači vrate i povedu nas nekud gde je bolje.” Naš položaj je, međutim, iz dana u dan sve gori. Sad već idemo gotovo u dronjcima iako Suet stalno isprobava šta može da uradi s vlaknima koja izvuče iz puzavica ili iz šupljih trski. Jedva da nalazimo dovoljno hrane da preživimo dan po dan i nemamo nikakve zalihe za zimu. Dokonjaci jedu koliko i oni koji neprekidno rade. Moji dečaci i dalje dirinče uz nas, a dobijaju isto sledovanje kao i oni što samo leže i jadikuju nad našom sudbinom. Petrus je dobio osip koji se širi pri korenu vrata. Ubeđena sam da je to zbog slabe ishrane i stalne vlage. Čelija se svakako oseća kao i ja. Njene kćerčice Pijet i Likea sama su kost i koža, jer za razliku od dečaka, koji i jedu dok prikupljaju hranu, one moraju da se zadovolje onim što im se da na kraju dana. Olpi je u poslednje vreme postao tako čudan da plaši čak i Petrusa. Petrus i dalje polazi s njim svakog dana, ali se često vrati mnogo ranije. Prošle noći sam se probudila i čula Olpija kako tiho peva u snu. Kunem se da ni tu melodiju ni taj jezik nikad nisam čula, a ipak su mi bili nekako sablasno poznati. Danas pada jaka kiša. Naša kućica nas uglavnom zaklanja od nje. Žalim one koji se nisu potrudili da naprave sebi zaklon, iako se pitam zašto nisu imali pameti makar za toliko. Dve žene su došle u našu kolibu s troje male dece. Ni Marti, ni Čelija, ni ja nismo želele da se i oni natiskaju s nama, pa ipak nismo mogle da odbijemo sirotu dečicu koja su drhtala. Pustile smo ih dakle, ali smo ih odlučno upozorile da sutra moraju da pomognu u gradnji. Ako budu pomagale, pomoći ćemo i mi njima da sagrade sebi kolibu. Ako ne, onda će morati napolje. Možda prosto moramo da nateramo ljude da urade nešto za svoje dobro. DAN SEDAMNAESTI ILI OSAMNAESTI MESECA MOLITVE
  • 38. GODINA ČETRNAESTA SATRAPA ESKLEPIJA Podigli smo i učvrstili prvu veliku platformu. Suet i Retio su ispleli lestvice koje se spuštaju do tla. Bio je to trenutak velike pobede kad sam pogledala odozdo u platformu čvrsto postavljenu među granjem, koje je gotovo potpuno zaklanja. To je moje delo, pomislila sam. Retio, Krorin, Finsk i Tremartin su uglavnom izvlačili i povezivali građu, ali čitava zamisao, laka uravnoteženost platforme na granama, raspodeljivanje težine na oslonce koji mogu da je podnesu i izbor mesta, sve je to moje delo. Bila sam tako ponosna. Zakratko, ipak. Penjanje uz lestvice od puzavica koje uzmiču pred svakim korakom i njišu se sve jače što se više uspinjete nije za one slabačkog srca, a ni za slabu ženu. Na pola puta snaga me je izdala. Držala sam se za lestvice poluonesvešćena, pa je Retio morao da mi pritekne u pomoć. Stidim se što sam ga, iako sam udata žena, obgrlila oko vrata kao neko detence. Na moju pometnju, nije me spustio, nego je po svaku cenu hteo da se popne sa mnom da bih mogla s naše platforme da pogledam svet. Taj pogled mi je doneo i ushićenje i razočaranje. Stajali smo visoko iznad močvarne zemlje u koju su nam noge propadale toliko dugo, pa ipak su kroz suncobran od lišća dopirale samo najjače zrake. Gledala sam na baldahin od lišća, granja i puzavica koji odozgo izgleda tako varljivo čvrst. Iako su nam ogromna stabla i grane zaklanjali vidik, odjednom sam mogla da vidim šumu nadaleko u raznim pravcima. Činilo mi se da se pruža u beskraj. Svejedno, dok sam gledala grane susednog drveća kako se gotovo dodiruju s našim, osetila sam kako me ispunjavaju nova stremljenja. Stazica kroz vazduh vodiće od platforme jedan do platforme dva. Čelija i Suet već pletu mreže koje ćemo postaviti radi sigurnosti, da nam manja deca ne bi pala s platforme. Kad to budu završile, uposliću ih da pletu staze koje ćemo postaviti između platformi i ograde za staze. Starija deca se najhitrije penju i najbrže prilagođavaju na našu nastambu na drvetu. Već s užasnom bezbrižnošću prelaze s platforme na ogromne grane koje je nose. Pošto sam ih često opominjala da budu pažljivi, Retio me je blago ukorio. „Ovo je njihov svet. Ne smeju da ga se plaše. Uskoro će se kretati po njemu sigurno kao mornari po brodskoj užadi. Ove grane su šire nego pločnici u nekim gradovima u kojima sam bio. To što znaš s koje visine bi pala jedino je što te sprečava da prođeš tom granom. Ne misli na to, misli na drvo pod svojim nogama.” Uz njegove pouke i držeći se za njegovu ruku pošla sam preko jedne grane, ali
  • 39. kad je počela da se njiše pod našom težinom, izgubila sam hrabrost i pobegla nazad na platformu. Kad sam pogledala dole, jedva da sam nazirala kolibice u našem malom blatnjavom naselju. Popeli smo se u jedan drugačiji svet. Ovde ima više svetlosti, iako je i dalje rasuta, i bliže smo voću i cveću. Šarene ptice kriče na nas kao da nam osporavaju pravo da budemo ovde. Njihova gnezda vise kao košarice okačene među granjem. Gledam u te njihove viseće domove i pitam se ne bih li mogla da se poslužim njihovim primerom da napravim sebi bezbedno “gnezdo”. Već osećam da je ova nova teritorija moja, po pravu ambicija i umetnosti, kao da sam se naselila u nekoj svojoj visećoj skulpturi. Mogu li da zamislim grad od visećih kućica? Čak i u ovoj platformi, ovako goloj kakva je sada, ima ravnoteže i ljupkosti. Sutra ću sesti s Retiom mornarem i tkaljom Suet. Sećam se debelih mreža kojima su u pristaništu podizali teške tovare na brod. Zar se ne bi mogla platforma smestiti u jednu takvu mrežu, popunjenu tako da pruži skrovitost, i onda da se sve to obesi s neke jake grane, da se napravi ovde jedna visoka skrovita odaja? Kako bismo onda od takvih staništa obezbedili pristup do velikih platformi? Osmehujem se dok ovo pišem jer znam da se uopšte ne pitam može li se to uraditi, nego samo kako. I Olpi i Petrus imaju osip ispod kose i niz vrat. Češu se i žale da im je koža ljuspava. Ne uspevam da nađem ništa čime bih im olakšala i bojim se da se osip prenosi i na drugu decu. Videla sam dosta njih kako se očajnički češu. DAN ŠESTI ILI SEDMI MESECA ZLATA GODINA ČETRNAESTA SATRAPA ESKLEPIJA Dva veoma značajna događaja, ali toliko sam umorna i žalosna da se jedva primoravam da pišem o njima. Sinoć sam u ovom zanjihanom ptičjem domu zaspala osećajući se bezbedno i gotovo spokojno, ali večeras mi je to oduzeto. Kao prvo, Petrus me je probudio prošle noći. Ušunjao se drhteći pod prostirke pored mene kao da je opet moj maleni dečaćić. Šapnuo mi je da ga Olpi plaši jer peva pesme iz grada i on mora da mi ispriča iako je obećao da mi neće reći. Tragajući za hranom, Petrus i Olpi su u šumi otkrili jednu neprirodno četvrtastu
  • 40. humku. Petrus se osećao nelagodno i nije želeo da joj se približava. Nije umeo da mi objasni zbog čega. Olpija je humka privlačila. U nekom trenutku, kopkajući i čeprkajući, pronašao je put unutra. Ulazili su tamo već nekoliko puta. Petrus mi je to opisao kao ukopanu kulu, mada ja u tome ne vidim nikakvog smisla. Zidovi su naprsli, kazao mi je, i voda curi unutra, ali je još uglavnom čvrsta. Ima u njoj tapiserija i starog nameštaja, ponešto je od toga još dobro, a ponešto trulo, i još drugih znaka da su ljudi tu živeli. Drhtao je dok mi je pričao, i rekao je kako misli da ti ljudi nisu bili kao mi. Kazao je da muzika odatle dolazi. Petrus je sišao u kulu samo jedan nivo, ali Olpi mu je rekao da je mnogo dublja. Petrusa je bilo strah da silazi u mrak, ali Olpi je nekom čarolijom izveo da zasija svetlost. Olpi se rugao Petrusu zbog toga što se boji i pričao mu je o ogromnom bogatstvu i čudnim predmetima u dubinama kule. Tvrdio je da mu se duhovi obraćaju i pričaju mu tajne, pa i to gde da nađe blago. Onda je počeo da govori kako je nekada živeo u toj kuli, pre mnogo vremena, kad je bio star. Nisam čekala da svane. Probudila sam Čeliju, a ona je saslušala moju priču pa je probudila Olpija. Dečak je bio besan, siktao je da nikad više neće verovati Petrusu, da je kula bila njegova tajna i da je blago njegovo, da ne mora ni sa kim da ga deli. Još je bila mrkla noć, ali Olpi je pobegao niz jednu od onih grana kojima deca već idu slobodno kao stazama, a odatle ne znamo kuda. Kad je jutro konačno prosinulo kroz grane nad nama, Čelija i ja smo pošle sa Petrusom do njihove humke s kulom. Retio i Tremartin pošli su s nama, a moj mali Karlmin nije hteo da ostane s Čelijinim kćerčicama. Kad sam videla četvrtastu humku kako izbija iz močvare, hrabrost mi se pokolebala. Nisam ipak htela da Retio pomisli da sam kukavica, pa sam se primorala da produžim. Vrh kule je zarastao u mahovinu i obavijen puzavicama, ali mu je oblik suviše pravilan da se utopi u prašumu. Dečaci su s jedne strane poskidali puzavice i mahovinu i otkrili jedan prozor u kamenom zidu. Retio je zapalio baklju koju je poneo, pa smo se jedno za drugim oprezno spustili u kulu. Izdanci i korenje rastinja probili su se unutra. Na prljavom podu dečaci su ostavili blatnjave otiske stopa. Prikupila sam u šaku deo istrulele zavese i obrisala jedan friz na zidu, podigavši oblak prašine. Od čuda sam naglo prestala da kašljem. Moja umetnička duša uzlebdela je od pogleda na prefinjeno uobličene i oslikane pločice i istančane boje, ali je moje majčinsko srce zastalo pred onim što sam otkrila. Prikazani likovi tanki su i visoki, ljudska bića svedena na štapićaste insekte. Pa ipak mislim da to nije samo umetnički koncept. Neki od njih drže muzičke instrumente ili možda oružje. Nismo mogli tačno da ustanovimo. U pozadini se radnici bave oko trske uz obalu reke kao poljodelci što žanju usev. Jedna žena motri sve to iz velike zlatne stolice i izgleda da je zadovoljna onim što gleda. Lice joj je strogo, a ipak dobro; imam osećaj kao da sam je već negde
  • 41. videla. Još bih gledala u nju, ali je Čelija zatražila da pođemo dalje da tražimo njenog sina. Strogo, iako zapravo nisam u sebi osećala strogost, naložila sam Petrusu da nam pokaže gde su se igrali. Pobledeo je kad je shvatio da sam pogodila istinu, ali nas je poveo. Spustili smo se iz spavaće odaje kratkim nizom stepenica. Na odmorištu su bila dva prozora s debelim staklom, ali kad je Retio prineo baklju, osvetlio je duge bele crve kako svrdlaju kroz vlažnu zemlju što naleže na prozor. Kako staklo izdržava silinu pritiska zemlje pojma nemam. Ušli smo u širok hodnik. Tepisi su nam se pod koracima raspadali u vlažno predivo. Prolazili smo pored dovrataka, nekih zatvorenih vratima, a iza nekih su zalučeni prolazi zjapili kao mračne čeljusti, ali Petrus nas je vodio dalje. Na kraju smo stigli do jednog stepeništa mnogo veličanstvenijeg od onog prethodnog. Dok smo silazili dole u jezero mraka, bila sam zahvalna Sau što je Retio uz mene. Njegova mirnoća je krepila moju slabašnu hrabrost. Drevna studen kamena prodirala mi je kroz iznošenu obuću i gamizala mi uz noge ka kičmi, kao da hoće da se dočepa mog srca. Baklja je osvetljavala malo šta osim naših uplašenih lica, a šaputanje nam je bledelo budeći avetinjske odjeke. Prošli smo jedno odmorište, pa drugo, ali Petrus nije ni progovorio niti je zastao, nego nas je vodio dalje. Osećala sam se kao da sam zašla u grlo neke ogromne zveri i silazim joj u trbuh. Kad smo konačno stigli do dna, baklja nije mogla da razveje mrkli mrak oko nas. Plamen je podrhtavao na pokretima vazduha u mnogo prostranijoj odaji. Čak i u tom mraku znala sam da je ogromna balska dvorana u satrapovom dvorcu malena u poređenju s ovom. Polako sam napipavala put pred sobom, ali Karlmin je odjednom bez imalo straha prošao van domašaja mojih ruku i svetlosti baklje. Povikala sam za njim, ali odgovorio mi je samo zvuk njegovih žurnih koraka. „O, idi za njim!”, preklinjala sam Retija, ali kad je pošao, odaja se oko nas odjednom osvetlila kao da je horda duhova odjednom otkrila svoje svetiljke. Ciknula sam od straha, a onda se ukipila u mestu. Usred odaje je bio ogroman zeleni zmaj, propet na zadnje noge. Zadnje kandže duboko su mu utonule u kamen, a izmahnuti rep pružao se preko pola dvorane. Raširena smaragdnozelena krila pridržavala su tavanicu nad njim. Glava na izvijenom vratu velika je kao volujska kola. Srebrne oči svetlucaju prodornom pameću. Prednjim udovima, manjim, drži ručku velike korpe, kitnjasto ukrašene mašnama od žada i zastavicama od slonovače. A u korpi spokojno počiva žena onostranog dostojanstva. Nije lepa; naspram moći koja iz nje zrači, lepota je beznačajna. Nije ni mlada ni poželjna. Ostavila je za sobom i sredovečno doba ; ipak bore koje joj je vajar urezao na lice izgledaju kao znaci mudrosti na čelu i tragovi od razmišljanja u uglovima očiju. Iznad bora na čelu i jagodica umetnuti su dragulji koji oponašaju zmajske krljušti. To nije bezizražajni prikaz Saovog ženskog aspekta. Znala sam, bez
  • 42. imalo sumnje, da je ovaj kip izrađen u čast stvarne žene i to me je potreslo do kostiju. Gipki zmajski vrat izvijen je kao da se zmaj okrenuo da bi je gledao i čak i u njegovim reptilskim crtama vidi se poštovanje prema toj ženi koju nosi. Nikad nisam videla tako predstavljenu ženu. Čula sam tuđe priče o bludnim kraljicama i vladarkama, ali su mi se one uvek činile kao tvorevina neke zaostale varvarske zemlje, zavodnice sa zlim namerama. Ova žena je naterala sva takva predanja u laž. Neko vreme nisam videla ništa sem nje. Onda mi se povratila svest o mojoj dužnosti. Mali Karlmin je stajao, osmehujući se tako široko da su mu se videli svi zubići, malo podalje od nas, pritisnuvši dlan na jednu ploču koja se nastavljala na stub. Put mu je izgledala kao led u toj neprirodnoj svetlosti. Njegova majušnost postavljala je dvoranu u pravu perspektivu i odjednom sam sagledala ono što su mi zmaj i žena zaklanjali. Svetlost je tekla kroz blede zvezde i zmajeve što su leteli preko tavanice, vijugala kroz puzavice preko zidova, uokviravala četvora udaljena vrata kroz koja se izlazilo u mračne hodnike. Presahli vodoskoci i kipovi prekidali su prostranstvo prašnjavog poda. Bio je ovo ogroman unutrašnji trg, mesto namenjeno da se ljudi tu okupljaju i porazgovaraju ili u dokolici prošetaju između kipova i vodoskoka. Oko manjih stubova uplitale su se puzavice s lišćem od žada i cvetovima od kornalina. Izvajana riba u skoku opovrgavala je suvu školjku vodoskoka pod sobom. Uplesnjivljene hrpice rasute po dvorani ukazivale su na ostatke drvenih kabina ili pozornica. Pa ipak ni prašina ni raspadanje nisu mogli da zaguše lepotu prožetu jezom. Ogromnost i velelepnost te odaje oduzimale su mi dah i budile u meni neko oprezno strahopoštovanje. Narod koji je stvorio ovakvu dvoranu nije mogao tako lako nestati. Kakva je to sudbina nadvladala ljude čija magija i dalje može da rasvetli odaju mnogo godina posle njihovog nestanka? Da li opasnost koja je njima došla glave preti i nama? Šta su oni bili? Kuda su otišli? Jesu li zaista otišli? Kao i u onoj gornjoj odaji, osećala sam kao da su naprosto otputovali i ostavili sva svoja dobra. Blatnjavi otisci stopa odavali su da su dečaci već bili i ovde. Utisci su uglavnom vodili ka jednim vratima. „Nisam ni shvatio da je ovo toliko veliko.” Petrusov glasić zvučao je piskavo u tom golemom prostoru dok je moj sin gledao uvis u gospu i njenog zmaja. Polako se okrenuo ukrug, zagledan u tavanicu. „Mi smo ovde osvetljavali bakljama. Kako si ti upalio ovo svetlo, Karlmine?” Petrus kao da je osećao teskobu zbog toga što je njegov mali brat to znao. Karlmin mu nije odgovorio. Moj sinčić je žudno trčkao preko dvorane kao da ga je neko pozvao u neku zabavnu igru. „Karlmine!” kriknula sam, a moj glas je izbudio stotinu utvarnih odjeka. Buljila sam za njim dok je nestajao kroz jedan zalučeni prolaz,
  • 43. osvetljen mutnom, kolebljivom svetlošću. Potrčala sam za njim, a ostali su me pratili. Zadihala sam se dok sam pretrčala trg. Pošla sam kroz prašnjavi hodnik za Karlminom. Svetlost je treperila oko mene dok sam ulazila za njim u jednu sumračnu odaju. Moj sin je sedeo u čelu dugačkog stola s gostima u egzotičnoj odeći. Čuli su se smeh i muzika. Onda sam trepnula i prazne stolice nizale su se s obeju strana stola. Od gozbe su ostale samo zakorele mrlje u kristalnim peharima i na tanjirima, ali muzika se čula i dalje, napeta i prigušena, poznata iz snova. Nazdravljajući podignutim peharom, Karlmin reče nekim šupljim glasom: „Za moju gospu!” Toplo se osmehnuo kad je njegov detinji pogled susreo neke nevidljive oči. Taman je prineo pehar usnama kad stigoh do njega, uhvatih ga za zglob i otresoh mu kristalnu kupu iz ruke. Pala je i razbila se u prašini. Karlmin me je gledao ne prepoznajući me. Iako je odnedavno porastao, ščepala sam ga i prigrlila. Glava mu je klonula na moje rame i sklopio je oči drhteći. Muzika utihnu. Retio ga uze od mene i čvrsto reče: „Nije trebalo da pustimo malog da pođe. Što pre odemo sa ovog mesta gde vlada ova samrtnička magija, to bolje.” S nelagodom se obazreo oko sebe. „Vuku me nekakve misli koje nisu moje i čujem glasove. Osećam se kao da sam bio ovde i pre, a znam da nisam. Treba da ostavimo ovaj grad duhovima koji ga pohode.” Izgledalo je da se stidi što priznaje da ga je strah, ali meni je laknulo zato što je neko to izgovorio naglas. Onda je Čelija kriknula da ne možemo da ostavimo Olpija ovde da padne pod čini koje su dograbile Karlmina. Sa nek mi oprosti, ali ja sam samo želela da zgrabim svoju decu i pobegnem. Retio nas je, međutim, poveo dalje, noseći i baklju i mog sina. Njegov drug Tremartin polomio je stolicu o kameni pod i poneo jednu nogu kao toljagu. Niko ga ne upita kako će mu toljaga koristiti protiv paučine i tuđih uspomena koje su nas saletale. Petrus je prešao da preuzme vođstvo. Kad sam se osvrnula, svetla za nama su zgasla. Prošli smo kroz hodnik, pa niz jedne manje stepenice koje su dovijugale u jednu manju dvoranu. U udubljenjima u zidovima nizali su se kipovi, a ispred njih su stajali prašnjavi patrljci dogorelih sveća. Mnogi kipovi prikazivali su žene, u slavi i krunisane kao kraljevi. U izvajanim haljama svetlucali su usađeni dragulji, u kosama niske bisera. Svetlost je bila neprirodno plava i varljiva, u njoj je treperila pretnja krajnjeg mraka. Postajala sam zbog nje nekako čudno sanjiva. Pomišljala sam da čujem šaputanje, a jednom kad sam prošla kroz vrata, čula sam u daljini dve žene kako pevaju. Zadrhtala sam od straha. Retio se osvrnuo, kao da ih je i on čuo. Nijedno od nas ništa ne reče. Išli smo dalje. U nekim hodnicima sinula bi svetlost kad bismo ušli. Drugi su tvrdoglavo ostajali u mraku i u njima je naša slabomoćna baklja izgledala
  • 44. kao puka laž. Ne znam šta me je više plašilo. Napokon smo pronašli Olpija. Sedeo je u jednoj odajici na raskošno izrezbarenoj stolici pred toaletnim stočićem za gospodu. Pozlata se sljuštila s drveta i ležala rasuta u listićima oko stočića. Olpi se gledao u ogledalu mutnom od starosti, ispeganom crnim mrljama. Na stočiću pred njim nalazili su se češljevi od školjki i drška jedne četke. U krilu je držao otvoren kovčežić, a oko vrata mu je bilo obešeno mnogo privesaka. Glava mu je pala u stranu, ali oči su mu bile širom razrogačene. Kako smo mu prišli, pružio je ruku za bočicom iz koje je miris odavno ishlapio, pa počeo da pravi pokrete kao da se parfimiše, okrećući lice levo i desno pred svojim zamućenim odrazom. Pokreti su mu bili gospodstveno šepurenje umišljenog čoveka. „Prekini s tim!”, užasnuto siknu na njega majka. Nije se prenuo i osetila sam se gotovo kao da smo tu mi duhovi. Čelija ga je uhvatila i protresla. Na to se probudio, ali prestravljen. Kriknuo je kad ju je prepoznao, divlje se osvrnuo oko sebe, a onda se onesvestio. „Pomozite mi da ga iznesem odavde”, preklinjala je sirota Čelija. Tremartin je prebacio Olpijevu ruku sebi preko ramena i uglavnom ga je vukao dok smo bežali odatle. Svetla bi se pogasila kako bismo odakle izašli, kao da nas tama progoni u stopu. Jednom je glasna muzika nabujala oko nas, potom se stišala za nama. Kad smo se konačno izverali kroz prozor napolje na svež vazduh, močvara nam se učinila puna zdrave svetlosti i krepkosti. Prenerazila sam se kad sam videla da je skoro čitav dan protekao dok smo mi bili dole. Karlmin se na svežem vazduhu brzo povratio. Tremartin se oštro obratio Olpiju i protresao ga, na šta je on ljutito došao sebi, otrgao se od Tremartina i nikako nije hteo da nam kaže ništa razumno. Naizmenice smrknut i prkosan, odbijao je da nam objasni zašto je pobegao u grad i šta je tamo radio. Poricao je da je pao u nesvest. Prema Petrusu je pokazivao hladan bes, a krajnju posesivnost prema ogrlicama od dragog kamenja koje je nosio oko vrata. Kamenje se presijavalo svim mogućim bojama, a ja ipak ne bih stavila nijednu od tih ogrlica oko svog vrata ništa radije nego što bih se prepustila zmijskom zagrljaju. „Moje su”, ponavljao je Olpi. „Dala mi ih je ljubavnica, odavno. Niko mi ih sad neće oduzeti!” Potrebno je bilo sve Čelijino strpljenje i majčinsko lukavstvo pa da ubede Olpija da se vrati s nama. Pri svemu tome, mrzovoljno se vukao kraj nas. Kad smo stigli do našeg naselja, dnevna svetlost je već zamirala i uveliko smo već postali gozba za insekte. Gore na platformama uzbuđeni glasovi su brujali kao u džarnutoj košnici. Popeli smo se uz lestvice, a ja sam bila toliko iscrpljena da sam mislila jedino na svoju kolibicu i postelju, ali nas gore dočekaše ushićeni povici. Istraživači su se vratili. Pri pogledu na mog muža, izmršavelog, zaraslog u bradu i dronjavog, ali živog, srce mi je poskočilo. Mali Karlmin je stajao i zijao u njega kao u nekog nepoznatog čoveka, ali
  • 45. Petrus je pojurio da ga pozdravi. Retio me je ozbiljno pozdravio i odvojivši se od mene nestao u gomili. Džadan najpre nije prepoznao sina. Potom je podigao pogled i prešao po licima okupljenih. Kad su mu oči dvaput samo prošle preko mene, istupila sam vodeći Karlmina za ruku. Mislim da me je više prepoznao po izrazu nego po izgledu. Polako mi je prišao i rekao: „Sa nam se smilovao, Karilion, jesi li to ti? Nek nam se smiluje svima”, po čemu sam prosudila da nije zadovoljan time kako izgledam. Ne znam zašto me je to toliko zabolelo niti zašto sam se osetila osramoćeno zbog toga što me je uzeo za ruku, ali me nije zagrlio. Mali Karlmin je stajao pored mene i potpuno bezizražajno gledao u oca. Prestaću sad da se samosažaljevam i sažeću njihov izveštaj. Pronašli su samo još močvare. Kišna reka je samo glavna otoka ogromne vodene mreže koja se grana kroz jednu široku dolinu na putu ka moru. Voda teče i pod zemljom koliko i po površini. Nigde nisu našli čvrsto tlo, samo močvaru i blatišta. Nigde im se nije otvorio čist vidik, sve otkako su pošli. Od njih dvanaestorice, vratila su se sedmorica. Jednog je progutao živi pesak, jedan je nestao preko noći, trojica su podlegla groznici. Čelijin muž Ete nije se vratio. Nisu umeli da kažu koliko su duboko zašli u unutrašnjost kopna. Drveće je sprečavalo pokušaje da se snalaze po zvezdama i mora biti da su na kraju napravili jedan veliki krug, jer su se ponovo zatekli uz obalu reke. U povratku su naišli na preostale putnike s trećeg broda. Oni su izbačeni nešto nizvodnije nego mi. Njihov kapetan je odustao od svog zadatka kada su olupine od brodoloma doplutale do njih. Bio je, međutim, milostiviji nego naš, jer se postarao da se s njima iskrca i sav njihov prtljag i čak im je ostavio jedan brodski čamac. Život im je ipak bio težak i mnogi su želeli da se vrate kući. Najlepša vest je bila da su sačuvali i četiri ptice. Jednu su otposlali čim su iskrcani, drugu da izveste o svojim teškoćama posle prvih mesec dana. Naši istraživači su im razvejali sve preostale nade. Odlučili su da odustanu od napora da osnuju naselje. Sedmorica njihovih mlađih muškaraca došli su s našima da i nama pomognu da se premestimo. Kad budemo prešli kod njih, poslaće pticu s molbom da iz Džamailije upute brod da nas spase. Onda ćemo se spustiti niz reku do mora nadajući se izbavljenju. Kad smo se Čelija, Retio i ja vratili, naša družina je gorko predviđala da nam brod neće biti poslat, ali su se svejedno svi pakovali da pođu. Onda je stigla Čelija vodeći sina iskićenog draguljima. Dok je pokušavala da ispriča celu priču ljudima kojih je bilo previše da bi mogli da je čuju, gotovo je izbila sveopšta pobuna. Neki su hteli odmah da pođu do pokopane kule, iako je noć postajala sve dublja. Drugi su tražili da dodirnu drago kamenje, pa kako je Olpi odbio da to ikome dozvoli, nastalo
  • 46. je gušanje. Olpi se otrgao, preskočio s ivice platforme na jednu granu, i odskakutao dalje s grane na granu kao majmunče sve dok se nije izgubio u tami. Molim se da mu se ništa ne dogodi noćas, ali bojim se da je dečak poludeo. A među nama je zavladalo jedno drugačije ludilo. Sklonila sam se sa sinovima u našu kolibicu. Napolju na platformama povici se razležu kroz noć. Čujem žene kako preklinju da pođemo odavde i muškarce kako odgovaraju: da, da, hoćemo, ali najpre da pogledamo kakva to blaga grad ima da nam pruži. Ptica s jednim dragim kamenom vezanim za nožicu brzo će nam dovesti brod, smeju se. Oči su im se usjaktile, viču glasno. Moj muž nije sa mnom. Iako smo dugo bili razdvojeni, on je tamo usred tih rasprava umesto sa svojom ženom i sinovima. Da li je uopšte primetio da niti sam više trudna, niti držim detence u naručju? Sumnjam u to. Ne znam kuda je Čelija otišla s kćerčicama. Slomila se kad je saznala da se Ete nije vratio. Muž joj mrtav, a Olpi se možda izgubio, ili mu se desilo nešto još gore. Bojim se za nju i tugujem s njom. Mislila sam da će mi povratak istraživača doneti radost. Ne znam šta sad osećam, samo znam da to nije ni radost, pa čak ni olakšanje. DAN SEDMI ILI OSMI MESECA ZLATA GODINA ČETRNAESTA SATRAPA ESKLEPIJA Došao mi je usred mrkle noći i, mada mi je srce ranjeno, a naša dva sina spavaju odmah tu pored, pustila sam ga da uzme šta je hteo. Deo mene gladneo je samo za nežnim dodirom, deo mene rugao mi se zbog toga, jer došao mi je tek pošto je obavio hitnije poslove. Nije mnogo govorio i zadovoljio se u mraku. Mogu li zbog toga da ga krivim? Znam da sam postala sama kost i koža, koža mi je ogrubela, kosa mi je suva kao slama. Osip koji je napao decu sad gmizi kao zmija i uz moju kičmu. Strahovala sam da će ga osetiti kad me tu dodirne, uglavnom zato što će me podsetiti na to, ali on nije traćio snagu na milovanja. Zurila sam preko njegovog ramena u tamu i nisam mislila na njega, mog muža, nego na Retija, prostog mornara s lučkim govorom. U šta sam se to ovde pretvorila?
  • 47. POPODNE Opet sam, dakle, žena lorda Džadana Karoka, koji ima sva prava da raspolaže mojim životom. On je utvrdio našu sudbinu. Pošto je Olpi nestao, a ni Retija ni Tremartina nisu mogli da pronađu, Džadan je objavio da pravo prvenstva na blago pripada njemu jer je njegov sin pronašao skriveni grad. Petrus će odvesti njega i ostale do pokopane kule. Tamo će se prihvatiti sređene potrage za blagom kojim ćemo kupiti povratak u satrapovu milost. S ponosom tvrdi da je Petrus otkrio kulu i da zbog toga Karokovima pripada veći udeo u blagu. Nimalo mu ne smeta što Olpija i dalje nema i što su Čelija i njene devojčice van sebe od brige. Priča samo o tome kako će nam blago utrti slavan povratak u društvo. Izgleda da je zaboravio na desetine milja močvare i mora koje leže između nas i Džamailije. Rekla sam mu da je grad opasno mesto i da ne bi trebalo da zalazi tamo misleći samo na dobit. Upozorila sam ga na bolesnu magiju koja tamo vlada, svetlosti koje se pale i gasnu, glasove i muziku koji se čuju iz daljine, ali on je sve to s prezirom odbacio kao prenapregnutu žensku maštu. Rekao mi je da ja ostanem van opasnosti, ovde u svom „majmunskom gnezdašcetu”, dok se on ne vrati. Onda sam mu neuvijeno rekla da nemamo nikakve zalihe hrane, a ni snage da pešačimo do mora. Ako se bolje ne pripremimo, svi ćemo pomreti usput i blago nam neće pomoći. Ne moramo da priznamo poraz, mogli bismo postići napredak ako uposlimo sve naše muškarce da sakupljaju hranu i potraže način da nahvatamo dovoljno kišnice za naše potrebe. Naš grad na drvetu mogao bi biti otmen i prelep. Odmahivao je glavom kao da sluša dete koje mu priča o malim vilama u cvetnim venčićima. „Sva si u toj svojoj umetnosti”, rekao je. „U dronjcima si i pregladnela, a ne vidiš stvarnost.” Onda je rekao da se divi onome čime sam se zaokupljala dok njega nije bilo, ali sad se on vratio i preuzima brigu o svojoj porodici. Došlo mi je da ga pljunem. Petrus nije želeo da ih vodi. Ubeđen je da je kula uzela Olpija i da ga više nećemo videti. Govori o tom podzemlju s dubokim strahom. Karlmin je rekao ocu da nikad nije bio u pokopanom gradu, a onda je seo i sisao palac, što nije radio otkako su mu bile dve godine. Kad je Petrus pokušao da upozori Džadana, on se samo nasmejao i rekao: „Nisam sad više onaj mekušni plemić koji je pošao iz Džamailije. Glupa strašila tvoje mame mene ne plaše.” Kad sam mu oštro rekla da ni ja više nisam ona mekana žena koju je ostavio da se sama snalazi u ovoj divljini, kruto mi je odvratio da to vidi