Letopisi zemlji arija

1. Страна 1
1
1
1 oд 169
169
169
169

2. Страна 2
2
2
2 oд 169
169
169
169
ЛЕТОПИСИ
ЗЕМЉИ АРИЈА
Књига 1
Александр Рассказов
Превод: Душан Митровић
ПРЕДГОВОР
Држите у рукама невероватну књигу која говори о далеким догађајима у
прошлости наших предака. Инспирација, којом је она написана предаје се
читаоцу, и са првим редовима она увлачи у свет који је некада постојао. Био је
то свет невероватних могућности за данашњег човека. Свет путовања између
звезда и магије уз помоћ моћи мисли. Свет цивилизације, која је настала
на различитим планетама у различито време.
Ова књига није само о историји човечанства и његовој прошлости, већ
и о моћи љубави. Помоћу ње, хероји су превазилазили најтеже препреке,
сејали су добро на Земљама наше Галаксије и очували темеље живота,
захваљујући којима данас постојимо.
Летописи земљи Арија је додир са Знањима наших древних предака,
прилика да се сазна више о својим пра-родитељима. Ширили су светло знање
међу свим народима наше планете а и шире. Ниво њихове цивилизације је

3. Страна 3
3
3
3 oд 169
169
169
169
изгледао фантастично и можда не одговара машти читаоца, али све што је
описано у књизи је стварност - шта је заиста било. Ово потврђују
артефакти расути по свој нашој земљи. А ово су само мали делови њихове
бивше моћи. Наши преци су владали силама Природе и суптилним
енергијама. Они су за добробит својих народа, снагом мисли, подчињавали
стихије природе и кретања планета. Заправо, Знања су им давала могућности да
створе такву високо развијену цивилизацију.
Одвојено, желим да кажем нешто о језику, којиме је написана ова књига. Он
је жив. Сила књиге и инспирација посећују сваког човека чистог срца који жели
да је прочита. Књига је занимљива и за дете и за одрасле. Наративна је и јавља
се као узбудљива авантура, уџбеник историје и књига Знања. Такав уџбеник
не би оставио било ког ученика равнодушним у савременој школи. Због тога су
Летописи Земљи Арија добар пример како најбоље пренети знање деци.
У књизи ћете наћи многе Слике из руских народних прича и то није
случајност. Бајке су сачувале у себи део догађаја из прошлости и Знања наших
мудрих предака. У њима је нешто зашифровано, а и многи савременици се
слажу с тим. Чак и религијско наслеђе других народа описује сличне епизоде
далеке прошлости.
Да би у потпуности пренели Дух тих времена, књига користи сликовите
алегоријске описе. Они помажу да инспиришу читаоца, а такође да разумеју то,
шта није својствено данашњој свесности Човека. На крају крајева, главни циљ
Летописа није да датира догађаје, већ да сачува Древну културу и пренесе
мирозреније (поглед на свет) наших предака кроз векове и миленијуме. Заправо,
у томе се налази вредност Наслеђа.
Имена и догађаји у књизи су поуздани. Како је то познато? У томе је,
можда, главна карактеристика Летописа у поређењу са другим радовима на
историји.
Књига је написана захваљујући способности Човека да продре Мислима
у прошлост. Развијајући своје способности, човек може научити да
посматра догађаје из Прошлог јасно као Садашњост. Ово се може назвати
јасновидношћу, може се назвати увидом, Интуитивним знањем, или се може
назвати Памћењем Рода (генетско сећање). Те информације су из наше
подсвести, енергеоинформационог поља Универзума.
Да бисте научили да видите кроз време, потребно је да живите са чистим

4. Страна 4
4
4
4 oд 169
169
169
169
мислима и са добрим срцем стремити да познајете Свет. До недавно ово се
помињало само у бајкама, али је дошло време да савремен човек сазна за тај
начин живота, захваљујући чему се пред њим открива велико знање о
Универзуму.
Књига се не плаши скептика, јер су многи већ пробудили Памћење Рода.
Само такав Човек може објективно да процени поузданост описаних догађаја,
који је могао открити ову способност и лично погледати у тајне прошлости.
Људи почињу да стреме Знањима након много година након што се ропство
појавило у свету. До сада је човечанство било у беспомоћном стању - умови људи
су замагљени негативним програмима, због чега су се на Земљи ширили зло и
уништење. Појава овакве књиге говори о доласку светлих времена. Свет се
прочишћава помоћу Доброте, Љубави и Светлости Знања.
Такође желим да кажем неколико речи о томе како и када је књига
написана. Првобитно је записана од стране волха Владимира Вешија на
брезовој кори пре око 1600 година. Део њих је чуван у библиотеци Ивана Грозног,
али су спаљене са свим другим документима у пожару који су подметнули
тамни људи. Али већ у нашем времену, Александар Расказов, захваљујући
новооткривеним способностима, обновио је текст ове књиге. Неке речи су
замењене савременим, како би се поједноставила перцепција информација и
учинила књига доступна свима.
Ово је само прва књига серије Летописа Земље Арија, која описује догађаје
прошлости од пре 40.000 година, али је чак и њен један део довољан да у
људима засија стремљење ка Доброти и Светлости. Желим да доживите
потпуност сензација од читања књиге. Да направите много путовања у
прошлост заједно са њеним херојима. И што је најважније, желим, да Искра
остане у вама, која ће пре или касније запалити Бакљу Душе, усмеравајући вас на
пут целовитог развоја.
Павел Светлый
Аутор књиге «Слике Срећне Домовине»

5. Страна 5
5
5
5 oд 169
169
169
169
Снег је пао великим пахуљама. Кроз прозор је све било бело. На стотине
врсти (мера за даљину) нема душе. Седео сам тихо, гледајући гомиле у пећи,
обложене белим каменом. Моје жезло стајало је на вратима, опшивено
дамаскним прстеном, који је бљештао, као да се игра, са пламеном ватре.
Роженица је родила сина без мука и тихо је спавала на пећи, притиснувши
дете на груди. Њен муж је био заузет у дворишту, припремајући санке. Сина су
назвали Егор. Гледајући њиховог сина, знао сам тачно - биће волх.
Пламен је будио у мојој души слике далеке прошлости и ја, седећи као у
забити, видео сам пред собом наше моћне предке, а визије су се обликовале у
хармоничне слике ...
Светомир
Креатор сајта "Оживљавање слованско-аријске ведске културе"
Летопис о нашим очевима, славним херојима и ратницима,
има почетак на много врста од села. Све је почело тако, или
боље речено завршило, јер је крај нечега увек почетак.
Волх Владимир Веши (Пророк)

6. Страна 6
6
6
6 oд 169
169
169
169
ве силуете су мирно стајале под ужареним Јарилима[1],
на испуцалом, сувом тлу. Ветар је тада уздизао врући
облак прашине. Само су његове очи сијале са истинском чистоћом и
силом. Један од војника је био обучен у злато.
Средње дужине коса увијала се на ветру. Усне благо испуцале и
осушене. Други, насупрот њега, јадан на поглед мали, крио је у великим
црним очима силу таме. Некада је личио на свог противника, али то је
било давно. Његов дух се променио током оних лета проведених у тами.
Витезови, не изговарајући ни реч, ни пола речи[2], одмах су разумели
један другог. Светлокоси се звао Јар, тамни је био Кожан. Једном, многе
животе до тада, били су брат и сестра, али то је било тада.
Стајавши мало дуже, Јар је окренуо главу и отишао до железне
птице[3] и својих сапутника, који су га чекали у срцевима те птице. Њима
је предстојао дуг пут на Земљу[4] другу.
_________________________________________________
[1] Јарило. Сунце.
[2] Не изговарајући ни реч, ни пола речи. Општење мислима (телепатија).
[3] Железна птица. Летећи апарат. Технологија народа Аса. Корабли су узгајани
мишљу из одређене врсте микроорганизма који има двоструку природу
манифестације у световима Јави и Нави. Кретање у атмосфери спроводило се
апсорбовањем и избацивањем слободне енергије простора од стране
микроорганизама, чије управљање је вршено помоћу мисли једног или више пилота, у
зависности од величине брода. При томе се стварала неопходна снага и брзина
кретања. Међузвездани летови су спровођени на начин телепортације бродова од
стране пилота до неопходне тачке пространства кроз међимурје светова Јава и Нава
(за светове, погледајте објашњење ниже). Ови звездолети би могли да се преместе
како у Јави, тако и у свет Нави. Даљина и способност летења зависили су од
способности пилота. По облику, брод је изгледао као џиновски сокол. Облик брода
могао се мењати.
Железне птице Кошчеја и ниво су се разликовали по облику, боји и технологији.
Бродови Кошчеја имали су бакарну боју, неки су изгледали као плоча, неки су били као
птица. Управљање бродовима реализовано је такође и мислима.
Ур-ски бродови су били компјутеризовани. Углавном се њима управљало
аутоматски, али су такође имали функцију ручног управљања. Форма бродова је
округлог облика, плочастог.
Огњена птица (кочија, колесница) била је окружена сјајем, имала је принцип
устројства другачији од бродова Аса и Кошчеја.
[4] Земља. Планета. Са великим словом реч је о планети, са малим - о територији или
земљишту.

7. Страна 7
7
7
7 oд 169
169
169
169
Кожан је тихо избледео и истопио[5] се са дахом прашњавог ветра.
Битка се завршила пре него што је почела.
У даљини се разгорела, Пелин Звезда[6] и гвоздена птица,
залупивши крилима, са малом паузом, залепрша навише, рефлектујући
од себе два Јарила - зелено и црвено[7].
Гледајући кроз мали прозор из утробе те птице, Јар је знао – Ора-
Земљи[8] долази брза смрт. Плануо је небески сјај и велики пожар је
окружио Ору-Земљу. Не желећи да показује тугу, Јар обриса сузу
склизнулу низ образ. То је био крај Оре-Земље - његове домовине. И
тужна меланхолија испунила је срца оних који су седели у утроби
железне птице.
______________________________________
[5] Истопити. Преместити се у простору (телепортовати се).
[6] Пелин-Звезда. Оружје масовног и локалног уништења. То је усмерени зрак који су
стварале мисли живих бића. Особине оружја зависиле су од снаге и способности
својих ствараоца. Уз његову помоћ, било је могуће пробудити звезду, створити
експлозију супернове, пореметити основне процесе планете и још много тога.
Кошчеји су узгајали бића (људе) способне за то.
[7] Два Јарила - зелено и црвено. Система из два сунца са зеленим и црвеним
спектром зрачења.
[8] Ора-Земља. Планета Ора (Оры) - један од система планета, на којем је живео
народ Арија до пресељена на планету Земљу.

8. Страна 8
8
8
8 oд 169
169
169
169
а ли дуго, да ли кратко - ускоро прича креће, а споро се
ствари раде. Гвоздена птица је летела тако што је
отпустила своју малу децу[9] по Земљама тамним и светлим, сагоревши
звезду поларну на небу без краја.
У утроби те птице било је пуно људи - и старих и младих, лепих
девојака и добрих момака. И по изгледу били су крви разних и
различитих боја коже. Јар и његови другови су одржали савет - у какве
земље треба да пођу. И избор је пао на Мирград-Земљу[10], која је много
верста[11] од места тог, где су прихваћени, кријући се од великих невоља
и сила таме.
Подржали су људи мисли сјајне, а залепршала је гвоздена птица у
тамном прозору и пошла на другу страну - ка прозору светлом[12]. Тамо
су биле три Земље и јарило црвено - Мирград-Земља, Инград-Земља[13] и
Живград-Земља[14].
Пустила је птица децу своју малу и сакрила тамо племена разна у
утроби. Живград-Земља је била најмања и заштитила је тамо племена
црвене боје[15]. Мора и планина било је на тој земљи и све врсте чудних
биљака у огромном броју. И пренели су они са собом народ морски[16] у
та мора, и живели су срећно на Земљи новој.
______________________________________________
[9] Птићи мали. Мали летећи апарати, које је носила у себи птица железна.
[10] Мирград-Земља. Планета Земља.
[11] Много верст. Поједностављени израз. У време писања анала није било
концепата космичких мера дужине као парсек или светлосна година.
[12] Залепршала је гвоздена птица у тамном прозору и пошла на другу страну -
ка прозору светлом. Опис премештања у свемиру (телепортација). Улажење и
излажење из подпростора (између светова, међимурја).
[13] Инград-Земља. Планета која је постојала између Марса и Јупитера. Сада је на
њеном месту астероидни појас.
[14] Живград-Земља. Планета Марс.
[15] Племена црвене боје. Црвенокожи народ — преци индијанаца.
[16] Морски народ. Русали и Русалке. Вести о том народу дошле су нам само у
облику бајки и легенди. Уместо ногу, морски становници су имали реп, шкрге су им
биле на глави под косом. Довољно развијени људи морског народа могли су да узму
форму човека.

9. Страна 9
9
9
9 oд 169
169
169
169
Инград-Земља је прихватила људе са жутом бојом коже[17]. А на њој
је било пуно дрвећа и шума са сочним плодовима, и текли су тамо
потоци са живом водом. И заживео је народ срећно у земљама новим.
Јара са сапутницима и са народом[18], асима пророчким
племенима[19], који су птицом том железном управљали и децом
њиховом малом, прихватила је Мирград-Земља у своје наручје. И они су
са собом довели на Мајку Земљу народ тамни, са црном бојом коже[20],
које су од смрти љуте спасили са Инве-Земље[21] у крајевима најдаљим.
То је била прва година на Земљи новој, на Мирград-Земљи. И било је
обала тамо, где је данас пучина морска. А били су топлији крајеви тамо,
где је сада снег и мећаве бију. Јар и народ са њим, у броју безбројном,
кроз поља и чисте шуме поставили су хороме[22], у кратком року[23], без
камена и дрвета и без великог труда. Било је тамо острво без краја и
ивица, и назвали су га - земља Арија[24].
Племена тамне боје коже желела су да се уједине у шумама густим,
од народа Арије подаље, да хвале своје богове даље од туђег ока са
стране. Није се супротставио Јар вољи народа туђег, и раштркао се тај
народ по Мајци Земљи, захваљујући народу Арија, опевајући их у
песамама и причама. И живели су срећно на Мирград-Земљи.
И племена Аса пророчка прешла су иза великих планина, желећи да
буду пријатељи са народом Арија. Да живе свој живот и подижу децу, да
лете младим птићима и пењу се изнад амбиса у птицама железним.
________________________________________
[17] Људи жуте боје коже. Жутокожи народ — преци китајаца.
[18] Јар са народом. Белокожи народ — Арији. Најстарији народ међу придошлим.
Део Аријеваца је касније помешан са Асима, тако да можемо рећи да су то преци Руса
(Словени), али у мањој мери него Аси.
[19] Пророчка племена Аса. Белокожи народ — преци руса (славјана). Територија
живљења тог народа од и до сада се зове Азија — Аsiа-Асија.
[20] Народ тамне боје коже. Тамнокожи народ — преци црнаца.
[21] Инва-Земља. Прадомовина црнокожих.
[22] Хороми. Дом (кућа).
[23] Кратак рок. Година
[24] Земља Арија. Континент, који је постојао у реону Северног пола. У центру копна
било је море, из ког су излазиле четири велике реке, поделивши континент на
четири дела.

10. Страна 10
10
10
10 oд 169
169
169
169
Затим је позвао савет Јар, народа Арија - увече по нашем. Сви су
дошли - стари и млади на то светилиште[25].
то време на тим обалама Јарило је колобродило, а укруг
свуда кружило је светло[26]. Дан је трајао дуго на земљи.
Ноћ је тада била дуга и чудесна дуга је сијала[27] на пола неба, са цвећем
се играла, као и нонче[28] у местима љутим северним.
На собрању том била је гомила људи. Сваки је направио себи добру
кућу. И топла је била река мајчица[29], која се у четири правца пружала -
попреко и дуж тог острва.
Одлучили су људи сложно, да поставе Јара за вођу [30], да сачува
родну Земљу-мајку од Кошчеја[31] и њихових слугу[32] , који су посетили
Мирград Земљу и који су дошли да сакупе у своје редове људе са тамном
бојом коже...
Људи тамни су се супротставили, нису желели да буду више робови.
Кожан је био глава кошчеја и он је пролио, гмизавац, пуно крви. И желео
је да покори племена црна и сакупио је к себи духове слабих девојака и
добрих момака. Било је оних који су пошли по сопственој вољи, али су
били малобројни.
__________________________________________________
[25] Светилиште. Скуп просветљених људи.
[26] Јарило је колобродило, а укруг свуда кружило је светло. Оса планета у то
време није била нагнута и Сунце је кружило око северног пола. Био је тада веома дуг
дан и иста таква ноћ.
[27] Чудесна дуга. Северно сијање.
[28] Нонче. Сада
[29] И топла је била река мајчица. Море усред земље Арија, из којег су излазиле
реке, улазило је дубоко у дубине Земље, од чега се грејало и увек било топло. Због
тога је клима у тим местима била блага.
[30] Поставе Јара за вођу. Избрали га за владара.
[31] Кошчеји. Народ душе гадне (оличење моћи зла). Карактеристике тела су се
разликовале од људског - мали раст, сива кожа, недостатак косе, велике црне очи.
[32] Слуге кошчеја. Различити народи са различитих планета, поробљени од стране
кошчеја или који су прешли на њихову страну. По правилу, људи са младим душама из
неразвијених цивилизација.

11. Страна 11
11
11
11 oд 169
169
169
169
Није горео огањ у њиховим духовима чистим[33], неограничен.
У тим временима, преко Мирград-Земље, две луне су била на чистом
небу. Вела се звала једна луна, а другу луну[34] су звали Месец. Оне су
излазиле средином ноћи, осветљавајући светле земље Арија и
прекоморске крајеве, земље дивне.
Ту су сабрали војску кошчеји у великом броју и хтели да разоре
земаљске суседе. На Инград Земљи и на Земљи Живоград сјај се
повећао[35] — далеко се видео. И народ није могао да се носи никако са
тамном мишљу кошчеја [36].
И они су пошли на Мирград-Земљу по планинама, по долинама
жестоким у густој магли, донели су са собом гром и муњу[37]. Само изнад
земље Арије сијало је сунце, они нису могли стићи тамо ни у птицама
железним ни с ненастьями [38]. Народ Аса, пријатељи Аријевски, злим
кошчејима су се онда супротставили и узлетели у чисто небо птицама
железним у колонама дугим.
Јар, прикупивши их, подигао је на оружје сјајне младиће. Узлетео је
високо мишљу[39] испод и изнад неба, под светлом јарила црвеног у
чертоге[40] кошчеја Кожана, који се тада на Вели згнездио, шаљући на
Мирград невреме, расипајући невреме љуто[41], због чега је морски
народ нудио почаст својим боговима[42].
_________________________________________________
[33] Огањ Духа чистог. Унутрашња сила Човека, која се повећава развојем личности
у духовним и на материјалним плановима током целог живота. Што је развијенија
Душа човека, она је светлија и јача и има веће способности.
[34] Луна. Једина преживела луна Земље. У различито време био је различит број
луна над Земљом, али у вези са катастрофама или ратовима који су се десили, друге
луне су уништене.
[35] Поднялося зарево. Оружје за масовно уништење.
[36] И народ није могао да се носи никако са тамном мишљу кошчеја. Није могао
да се супротстави војсци кошчеја.
[37] Пошли по долинама у густој магли, донели су са собом гром и муњу. Говори
се о природним непогодама које су вештачки узроковане помоћу моћи мисли.
[38] С ненастьями. Са коришћењем природних катаклизми.
[39] Узлетео је високо мишљу. Премештање у простору у телу Душе. На тај начин
можете путовати по свемиру и посматрати догађаје који се јављају, док физичко тело
остаје непомично, као да спава.
[40] Чертог. Територија, место налажења.
[41] расипајући невреме љуто. Баш тако.
[42] нуди почаст својим боговима. Реч је о слугама Кошчеја који су посматрали
Кожана и његово ближе окружење као богове.

12. Страна 12
12
12
12 oд 169
169
169
169
Полетеле су птице железне на Инград-Земљу и Живград-Земљу, у
крајеве туђе, а светли су пружали своју помоћ народу да се избави од
кошчеја. Јар и његова два саборца, Мер и Лељ, величанствени по имену,
пробијали су се на територије кошчеја и над Велом су лебдели соколима,
оштрим оком својим држећи терет и високо се увијали мисаоно.
На Ингард Земљу и Живград Земљу наднела се тешкоћа велика.
Нису поштедели кошчеји нити старе нити младе, осуђујући све на
погибељ љуту.
Птице Аса железне су се у том часу раштркале по две те Земље. Ко је
гледао на кошчеје са страхопоштовањем, те су они на тим земљама
оставили. Непокорне су и старе и младе, на железној птици послали,
вративши се на Мирград-Земљу.
Окружена је Инград-Земља била ватреним пламеном, ко је остао -
нестао је са кошчејима и нашао себи тамо уточиште.
Отпустила је птица железна из утробе свог птића маленог. Није
седео унутра добар младић, није седела тамо лепа девојка[43]. Улетео је
птић у олујно море, разбеснео је непогоду и пошао јој у загрљај. Ту се
Инград-Земља затресла и отворио се прозор тамни, Инград Земља се
завртела и са видокруга потпуно нестала[44].
Чули су тада кошчеји тамни о народу са Инград-Земље, да су
слободне воље. Разбацали су они семе тамно[45] на Живград-Земљу - по
мору сињем, и по земљи. Све, што је у вис расло, ка земљи је пало, све
звери у шумама су одмах изгиниле, а људи је нестало небројљиво. Да,
кошчеји на Живград-Земљу су стигли.
Али успела је да дође помоћ племена Аса са птицама светлим и
сакупи живе, и у утроби птица су их одвезли. Аси, са тим другим
народима, према кући су окренули главе својих птица железних.
А на Вели, тада је Кожан седео са кошчејима и њиховим слугама. Сви
су хтели аријску земљу да освоје, да победе њих непокорне.
_______________________________________________
[43] Није седео унутра добар младић, није седела тамо лепа девојка. Говори се о
томе, да је испуштени летећи апарат био без пилота и њиме се управљало са даљине.
[44] Ту се Инград-Земља затресла и отворио се прозор тамни, Инград Земља се
завртела, са видокруга потпуно нестала. Говори се о уништењу планете уз помоћ
летећег апарата који је продро у њену унутрашњост и нарушио њену равнотежу
језгра, због чега је дошло до експлозије.
[45] семе тамно. Отровне супстанце.

13. Страна 13
13
13
13 oд 169
169
169
169
Јар и двоје његових пријатеља су дошли мислима у чертоге тих
кошчеја. И сазнали су замисао кошчеја и одлучили да униште Велу са
светлом - да униште племе кошчеја.
Тит је тада био писар код Јара, ушао је у храмове светле, који су
били на Мирград-Земљици, гледа - а Јар више није са пријатељима[46].
Онда се дивио чуду чудесном, и написао је све у књигу железну[47].
Лељ и Јар су принели два стабла, посадили их у кошчејске лугове. А
Мер им је донео живу воду и помешао је са водом мртвом[48] и залио то
дрвеће обилно.
Прихватили су се за руке верни пријатељи, прошапутали су речи
заветне[49]. Ноћ је сакрила - у њиховим очима црнило. Вратили су се на
Мирград у тренутку. Дрвеће је корење пустило одједном. Обмотало је то
корење Велу-луну, кренуло да је дави и руши.
Бура силна почела је тада[50] — на Мирград-Земљи таласи ударају. А
талас који је ударио о земљу аријску, отргнуо је ивицу тог острва. Сви
људи који су били тамо, одмах су страдали у амбису великог мора.
_____________________________________________________
[46] гледа - а Јар више није са пријатељима. Говори се о тренутном премештању
тела у простору (телепортација).
[47] Књига железна. Уређај за записивање и чување информација. Књиге железне су
биле различитих облика и технологија. Неке од њих су компјутеризоване и имале
холографске слике.
[48] Жива и Мртва вода. У овој епизоди говори се о неким течностима непознатог
састава, при чијем мешању је долазило до одређене реакције. Дрво је било необично
по нашем разумевању, тако да је реакција у великој мери убрзала процесе раста и
интеракције са земљом.
[49] прошапутали су речи заветне. Изговорили су чаролије.
Кожан је знао за то и нестао одмах, а други кошчеји су сви изгинули.
[50] Бура силна почела је тада. После уништења Веле-луне, дошло је до промене
гравитације на Земљи, што је довело до стварања огромног таласа. Сада се ова појава
може посматрати у облику плиме и осеке, у зависности од положаја луне.

14. Страна 14
14
14
14 oд 169
169
169
169
Јар је тада позвао племе Аса - туговали су над Велом-
луном. Одлучили су они да са Земљи туђих доведу малу
земљицу. Короба је била напуњена великом празнином[51], заблистале су
птице железне. Полетели су иза тридевять[52] Земљи како би добавили
луну малу Земљицу.
Није успело Јарило да се једном изгуби и једном окрене око
Миргард-Земље[53], вратиле су се две птице железне а водиле су међу
собом луну нову. Више од прве сва се сијала и Јарило на себи одражавала.
Назвали су је Рада због радости. Ледом је била у праху прекривена и
сјајила се као камење дивно.
Растопило је тад Јарило тај лед, уздигла су се за кратко време дрвећа
и храстово дрво. Одлучили су да је чувају са више сокола, поставили су
стражаре војнике. Куле на Ради су изградили.
Било је весеље на Мирград-Земљи, погинуле су оплакивали. Људи су
чекали нова времена.
Хвалили су велике ратнике у еповима и песмама радосним. О спасењу
Мирград-Земље, много разног су говорили. Од тада, Спас Велики да
празнују одлучили су се тада.
_________________________________________________
[51] Короба је била напуњена великом празнином. Технологија, која је на
планетарном нивоу омогућавала премештање читаве планете без оштећења. Пилоти
су вршили измену простора око планете (стискали је много пута - смањивали).
[52] Тридевять Земеље. Фигуративно - далеко.
[53] Није успело Јарило да се једном изгуби и једном окрене око Миргард-Земље.
Говори се о томе да није прошао један дан.

15. Страна 15
15
15
15 oд 169
169
169
169
ако је време пролазило неумитно. Нису се жалили ни
стари ни млади на Мирград - Земљу - Земљу мајку.
Племена спасена су тада расута на све четири стране.
Племе црвено је пронашло обалу и по десној руци се одвојило од
земље Арија.
Племе жуто није хтело да чека и отишло је у степе простране, на
леву руку острва.
Племе морског народа се раселило у морима која су била топла.
Племе црно, несрећно, сачувало је своје рођаке који су погинули у
рату неправедном, и остали у својим насељима, да до данашњег дана
тамо пребивају.
Племе Аса, пријатељи Арија, вратило се у своја места, да се исцеле
тамо добро.
У једно лето[54] на Раду -луну прилетела је птица железна. Носила је
у себи храбре ратнике, како би заштитили и чували Земљу Мајку.
Желели су ти витезови славни да живе и проживе на Ради-луни и
подигну децу, и на њивама зору да срећу.
И на земљи предака на Мирград-Земљи, у аријским земљама
светлим, били су људи потпуно срећни и подигли су домове нове Јару и
његовим пријатељима.
_________________________________________________
[54] Лето. Година

16. Страна 16
16
16
16 oд 169
169
169
169
Јар је имао сина - Ерем се звао, Ерема по нашем. Ерем је
имао двадесет година и умео је да ради дивне ствари.
Забављао је народ и доносио радост својим љубазним родитељима.
Понекад би стајао усред дворишта, три пута ударао по тлу штапом
малим, шапутао речи, једино њему познате, и нестајао из видокруга -
чудио се народ. И након кратког временског периода, враћао се са
стварима прекоморским, али таквим да их у земљама Аријевским нису
никад видели и никад чули за њих. И онда га је народ пропиткивао, где
је добио те чудне ствари? А он је одговарао:
- Био сам иза мора у земљи туђој, људи ходају тамо болесни. Излечио
сам их, спасио их од невоља и смрада. Захваљивали су људи доктору,
тако су ме звали на тим земљама. Неко би брокатну тканину донео лепу,
неко од злата ланац са драгим камењем. Ја сам пожурио кући са
поклонима.
У та времена за болест нико није знао[55], а нико није знао никога у
горкој старости у земљама аријевским сунчаним. Сви су у здрављу били
јаки, крепки, а нису јели пуно. Сви су пили водицу студену, биљне чајеве
лековите - биле су те траве укуса дивног.
Месо уопште није јео народ тада, ни по земљи који је ходало, ни из
мора. Сво корење су јели и плодове са дрвећа разнобојне. Плодови су били
посебни. Ако га добар младић поједе, он ће бити сит веома дуго. Ако би га
красна девојка појела, била би потпуно сита. А ни жеђ се не би осећала, а
ни глад. И свуда је увек било могуће наћи неког ко је пробао плодове
сочне. И увек је Светоч [56] давао младост свим људима, који их окружују.
И било је језеро бело у сред земље Арија, а вода је била топла увек,
јер у утробу Земље Мирград је одлазила, која је загревала светлом Земље
изнутра то језеро. А име краја тог је Белозерје [57].
__________________________________________________
[55] У та времена за болест нико није знао. Болест - последица неисправног
начина живота и размишљања (у садашњем или прошлом животу). Добро развијен
човек не зна за болести.
[56] Светоч. Рефлексија силе и мудрости човека, коју његове очи зраче.
[57] Белозерје. Још један назив земље Арија.

17. Страна 17
17
17
17 oд 169
169
169
169
Ко год се накваси у том језеру живеће заувек, доживљавајући смртно
тело мислима својим.
Људи из других племена нису знали како је људско биће изграђено,
и они су долазили на поклон у земљу Арија. Али ко год да је дошао, није
желео да напушта земљу аријску. И народ аријевски сакупљао је чудна
дела занатлија и даровао их један мали период свима који их желе. И
слова у железној књизи, исписана чудним обрасцима, давао им је народ;
и селили су синове и ћери своје у крајеве туђе, да би говорили и опевали
о њиховој писмености, од њиховог рода другачијој.
Ево каква се прилика чудна у то доба догодила:
Када би људско смртно тело напуштало Мирград Земљу, њега су
предавали огњу и пуштали низ воду, а нису га сахрањивали у земљу. Дух
умрлог проналази пристаниште у земљама другим и када се роди дете
у породици у којој су тело ватри предали - у моменту зачећа Дух јe
прелазио у мајчину утробу.
Када се дете родило у светлости света, оно није памтило о животу
свом бившем пре тога, али са малим узрастом, у адолесценцији и
младости, сећало се и умножавало искуство својих великих предака; и у
зрелости се у потпуности човек сећао свих својих претходних
живота.
Ето тако круг живота је био из дана у дан, из године у годину. Ко у
зрелости није желео да памти прошлост, могао је да изабере себи нови
пут.
ада-луна је била управо на том кругу, где је био њен
претходник. А сада је кружила око Мирград-Земље,
одражавајући светлост Јарила.
Живео је народ Арија, народ Аса и још неколико народа на тој Ради-
луни. На њој је било плодно тло, и чудне траве су расле, које се на
Мирград-Земљи нису могле наћи. Али, десио се један случај.

18. Страна 18
18
18
18 oд 169
169
169
169
Душе кошчеја неупокојене[58], Кожаном вођене, које су задржале
месо своје смртно, капљале су кап по кап у тела добрих војника и
скривале су се ту јако дуго, а да нико то није увидео.
И почео је да превладава тих година тај мрачни дух оне који су били
вољом слаби. Попунио је душе њихове похлепом и злобом.
живели су волхови у тим временима на луни, коју су
Луном називали. Живели су дуги низ година, нама
непознати, а нису стајали ни иза сила светла, ни иза сила мрака. Само су
гледали на доле на Мирград-Земљу и размишљали.
Величали су те волхове различитим именима. Касније су људи
почели да мисле да су они богови; али они нису били богови, већ душе
људске, које су виделе светло чудесно.
И та душа није могла да узме ничију страну, али је могла да узме
различите облике. У девојку се претварала дивну, у доброг младића се
претварала, и чак и у потпуно сивог вука - и размишљала мисли вучје.
Био је и Јар из рода тог светлог, али је желео да остане на Мирград-
Земљи - како би заштитио људе добре од изазова лошег.
а ли је то трајало дуго или кратко, по Миргард-Земљи
људи са Рада-луне су се расејали. Нису знали тамну силу,
да се у телима њиховим сакрива.
И до данашњег дана, кошчеји се крију - у њиховој души, попут тамне
чађи, све време до данас.
_________________________________________________
[58] Душа неупокоjeнa. Душа која се није вратила у универзални циклус
препорађања, која је остала на месту смрти или одређених догађаја.

19. Страна 19
19
19
19 oд 169
169
169
169
Тако су пролазиле године дуге на Мирград-Земљи, на Земљи-мајци.
А један дан, Јар је одлучио да сакупи добре момке и красне девојке, са све
Миргад-Земље и из свих крајева њених далеких. А онај ко је пожелео, он
му је дао светлост знања мудрог.
Међу њима су били и они људи који су кошчејским душама одмор
пружили. Знао је то Јар, али је одлучио да ће они моћи да одоле тамном
семену, које су кошчеји посејали.
Било је оних који су одолели, али било је и оних који су га задржали
умножавајући род свој, не знајући за то.
Тако је прошло пет времена кратких, и сви који су желели, добили
су та знања; могао је узети књигу железну и даровати све што је у тој
књизи, свима који су питали. Није дато кошчејима да познају ту књигу.
Није им било дато да достигну висине те светле. Али сви су они могли,
држећи пијавицу у светлој души, да открију себи део знања ведског.
Али то је било раније, а у међувремену су се добри људи окупили и
отишли на Мирград-Земљу, носећи књигу железну. И било је то сретно
време - сви који су жудили за знањем, нашли су га.
А то знање било је пуно различитих чуда. Ко год је могао и био
снажан духом, могао се ветром на чистом пољу обрнути. Могао је да
киша или снег постане или талас морски. Могао је земљицу-мајчицу
инкарнирати и родити дивне усеве по пет пута у кратком времену.
А била је код Јара књига друга мала[59], али та књига није се чувала
ни у храмовима светлим, ни у земљама тамним; а била је она знање Рода,
који је живео на луни, коју су Луном називали. И није имала та књига ни
месо ни железо ни кору брезову. Могао је њу прочитати једино онај ко је
волх постао. Било је таквих на Миргард - Земљи мајчици.
__________________________________________________
[59] Књига мала. Памћење Рода са Луне. Род са Луне је најстарији у нашем соларном
систему и носи у себи велика Знања, која чувају Душу његову. Само они који су
мишљу способни да проникну у њу имају приступ Светлим Знањима. Сада сваки
Човек на Земљи садржи у Души пут ка том Знању, али само снажни и светли
Духом могу га достићи.

20. Страна 20
20
20
20 oд 169
169
169
169
та времена људи у земљама Аријским веселили су се
слави, а славља њихова била су другачија од наших.
Ипак, било је и сличних, као што је борба песницама. Они су се
такмичили и то не само сјајни добри момци, већ и девојке и људи
старији.
Борили су се у шали, без оклопа и без заштите - гомила на гомилу
или један на један. Онај који је по вољи био слабији, одмах је губио.
Дизали су платформу, али је она била од нечег невиђеног - чврста,
али мекана, као перо, ако неко падне на њу.
И Јар, као и његов син Ерем, волели су те забаве.
Једном у светлом дану сабрала се народу тама. Долазили су тамо
трговци из далеких места. Било је и пријатеља из земљи Арија - Аса, који
су те трговце превозили у птицама железним.
То је било познато, међу трговцима су били и ратници из тих
удаљених земаља. И војвода тих војника волео је да се забави у борби
песницама - смео је био младић и снаге немерљиве.
Изашао је ту на платформу и почео да запиткује за најјачег борца - а
у тим временима било је много крепких ратника у земљи Арији. Тако се
десило, изашла је кћер Мера - Всела, Василиса по нашем.
Онда је Ерем видео да јој је срце запаљено страшћу горућом.
Тада је почела борба. Всела је кругом око тог ратника ишла. Смех и
љутња су се смењивали у војводи - у њиховим земљама жене се не боре,
али свеједно се одлучио забавити, кад је већ тако.
Брзо је он песницама размахивао, а она као сенка - исклизне и није
ту - иза њега стоји. Уморио се војвода страни и на леђа паде. А она је
гордо стала, ногом га држећи, народ се смејао, а странац се бојао да се
макне, као да су га оковали тешким оковима.
Од тих времена Всела је запала за срце Ерема и они су почели да
прилазе један другом – послом младалачким.
Да ли дуго, да ли кратко, кад је време дошло, дуга је на пола неба

21. Страна 21
21
21
21 oд 169
169
169
169
засијала. Тада Ерем поведе своју љубав[60] њеном оцу Меру, да проси руку
њену од њеног оца.
Већ је знао за то Мер раније, драго му је било због тога. Али Јар се
противио избору свог сина, али није желео да увреди пријатеља - мислио
је да може све то објединити; слике тамне су му долазиле на ум[61] и срце
су му забринуле. Ипак, одлучио је да поштује свог сина и дао је
благослов, против свог срца.
ада је све било мирно и тихо на Мирград-Земљи. А у
далеким земљама, многе врсте далеко, где сокол оком
не види, али где само мишљу човек знајући и ведајући може да види,
Кожан је сакупљао нову војску.
То тело у коме је живела његова душа, створио је сам за себе, и оно је
отелотворило суштину његову. Такође је умео, без великог труда, да
потпуно напусти своје тело или само делимично. Могао је да постане вук
сиви, птица која се високо пење у небо. Могао је да буде и прелепа девојка
и добар младић ако пожели. Могао је и створење било које, које живи у
свемиру да буде, постајући оно неприметно, али након тога, душу његову
родну протеривао би из тела смртног. Места удаљена, Земље мале и
велике, гдје је он пребивао, биле су дивље - на самим удаљеним
крајевима. Људи и створења која су тамо живела била су једноставних
душа и тела, и веровали су њему тамном - мислили су да је пред њима Бог
и називали га различитим именима. Не и именима суштине, а суштина је
у томе да су подлегли превари великој.
Кожан је приближио себи троје и осветлио их силом знања, да би
могли народима и створењима да владају и одговорају пред њим. Почео је
да прави мишљу капију[62], да би без труда војска његова новопечена
стигла до Мирград-Земље.
_______________________________________________
[60] Љубав. Вољена.
[61] слике тамне су му долазиле на ум. Говори се о јасновиђењу могуће
будућности.
[62] прави мишљу капију. Ради се о звезданој капији, која вам омогућава да одмах
пренесете тело из једне тачке универзума у други

22. Страна 22
22
22
22 oд 169
169
169
169
Направити такву капију није било лако, а било је и оних који су
ометали његове замисли тамне – а име тог народа је Ури.
замислима својим, у дубинама срца свог, Ури су желели
да дођу на Мирград-Земљу сами и да постану њени
господари, али нису желели да носе терет кошчеја на плећима својим.
Ти Ури су били по сложености тела другачији - двоструко виши од
човечјег раста; и могли су живети под водом, као и народ морски, дуго
времена; и на копну су могли као и обични људи.
Да, све је било добро код њих сабрано - и дворци и коњи брзи[63]. Да,
желели су они свом својом природoм да добију малу књигу знања од
народа, који су живели на луни, која се Луном називала.
ве је било тихо и светло на Мирград-Земљи. Народ је
живео у хармонији и водио преговоре међу собом.
Ништа није забрињавало људе. Запљускивало је тихо море плаво и било
је тако дуго времена. И почели су да живе заједно Ерем и Всела. Добри
људи су им направили сјајну кућу у земљи Арији; и кћерка се родила
њима, а родио се и син. И сви су били весели и за горчину нису знали.
Да ли је прошло много или мало времена, прошло га је доста. Ћерка
Ерема је порасла, имала је осамнаест година по нашем, али у то време на
неки други начин су то мерили. Ћерку су они Ора назвали у част земље
Ори, која је остала назад у времену безмерном. Била је Ора мајци слична,
као две капи воде, и као што је Всела волела да се такмичи у борби
песницама, тако је и она.
______________________________________________
[63] Коњи брзи. Средства за кретање у свемиру.

23. Страна 23
23
23
23 oд 169
169
169
169
Једног дана светлог дала је себи завет: ако наиђе добар момак, који
ће је надвладати у борби - биће му верна жена.
У оним данима живео је туђинац трговац у земљи Арији, а имао је
сина који се звао Мар, који је био прикладан и лицем и телом. Да, али је
био проблем - његова мајка, Нима, сама не знајући то, обдарила га је
тамном душом, семеном кошчејевим. Било је добро време, и нико није
питао за чисту душу[64] ни лепе девојке ни добре момке.
Тако је Мар решио да се такмичи у песничењу - како би растерао
досаду. Он се попео на платформу, а насупрот њега - Ора очију великих,
блештавих као тиркизно сјајно језеро. Она је била јака духом девојка, али
је Мар успео да јој одоли и она му се допала. Одлучили су да живе
заједно.
алеко, далеко, у земљама страним, разлила се река,
обалама својим стрмим почела је небо да подупире. Два
војника су ишла дуж исте обале. Један је био одевен у отрцану одећу и
обичан - слуга кошчеја. Други је ишао иза њега у плетеном оклопу. Био је
висок и јак и водио је непријатеља у земљу родну - то је био Ур.
Времена је истекло доста, откако се Кожан појавио у тим крајевима,
немерљиво.
Ури су решили да Јара позову у своју земљу и направе велики савез
међу народима. А у знак пријатељства будућег уловили су једног од
слугу кошчеја, који је близак Кожану био, како би разумели мисли
њихове тамне. Али, колико да су покушавали, колико да су га
страшили[65] својом необичношћу - ништа важно он није рекао.
Одлучили су да сачекају Јара.
А Јар је знао о мислима нечистим Урским и био је спреман за дуг
разговор. Прешао је у далеке земље по путу, мишљу утабаним. Био је сам.
_____________________________________________
[64]Питати за чисту душу. Проверити виђењем душу човека, пре него што се
закључи савез.
[65] Страшити. Плашити.

24. Страна 24
24
24
24 oд 169
169
169
169
Ури су га сусрели са частима, као цара. И они су га повели цару
Урском, који је у свим својим земљама реч држао.
Био је он за Уре невисоког раста, личио је на сина човечјег, али су му
очи сијале жутом бојом.
И Јар је слушао његове речи слатке и видео суштину њихову
скривену. И видео је прошлост и будућност. И знао је да је Ур тај изгубио
своју верну жену и дете и да су им погибељ донели кошчеји. Али он је све
гледао без трепета у својој души, и видео је суштину беседе када је њу
започео.
Књаза Урског звали су Мореј. Тражио је он да му Јар растумачи
књигу железну и обећао му је поклоне необичне и предлагао
пријатељство крепко.
Није узео Јар дарове, и од богатства безбројних и ствари чудних
поглед је склањао. Само је желео да види слугу кошчеја Кожана.
Није по вољи била Мореју воља Јарова, скривао је он мржњу да не би
почео да га плаши и позвао двојицу слугу својих верних. Они, не
размишљајући много, решили су да се одмере са Јаром. Само су подигли
своје песнице ка њему – и одмах су се окренули Мореју и почели да
ударају њега.
Те слуге нису били прости Ури - снага у њима била је немерљива.
Молили су за опроштај Мореја. Јар је само шмркнуо, бацио своје очи на
војнике, а они су одлутали и одмах се вратили, и слугу кошчеја са собом
довели.
А био је он несхватљив - по изгледу човек, а душе црне, као дивља
звер. Јар је прешао руком преко главе његове, и раширило му се лице у
криви осмех, - сазнао је тада где Кожан пребива. Погледао је последњи
пут дворце Урске и као кроз земљу пропао.
Разгневио се онда Мореј на своје слуге, али није учинио ништа, сви
су већ знали, да је Јар вољу њима одузео. Али није приметио и није могао
да примети, да су једном од њих очи засијале[66] на неки чудан начин.
Одлучио је да слугу Кожана врати у затвор.
Позвао је Мореј лекара, који је у палати код њега живео и рекао му да
излечи ране на телу, које су му војници нанели.
_________________________________
[66] очи засијале. Очи су одраз душе. Свака промена у Души се огледа у погледу.
Светли, јаки и мудри људи имају продорнији и љубазнији поглед.

25. Страна 25
25
25
25 oд 169
169
169
169
У међувремену, Јар је већ био на Мирград-Земљи, али је све већ знао,
јер је део свог духа, посејао у телу Ура. И сваке ноћи се појављивао пред
њим и питао своју душу шта се дешавало током дана.
Кожан је пребивао у тим временима у недрима једне Земље, далеко
од тих места, и знао за сва дела које су Ури планирали. Да, његов слуга
престао је да му носи вести након што се са Јаром сусрео. Размишљао је
Кожан како да засеје раздор у срцима људи светлих.
анимао се скарлетном траком гримизном, на раскршћу
два света. Народи земаља који су се Кожану подвластили,
упутили су се мноштвом на Урске земље. Мореј није дуго чекао са
одговором - повео је одреде из земљи својих мачем огњеним и пролио
крв кошчејевих војника.
Кожан је само то чекао. У томе је била замисао његова кварна, да
пажњу Јарову окрене ка рату у световима удаљеним. Претворио се он у
ноћну птицу и пребацио се на Мирград-Земљу, али не у земљу Арија, већ
у земљу у којој су Аси живели.
Прошло је две године од када су се Ури борили са кошчејима. Кожан
се дању скривао, притајивши се, у шумама густим, а ноћу је одмора
лишавао оне који су кошчејево семе у својој души носили. Постепено је зло
ширио у срцима Аса, пријатељима земље Арије.
Знао је за то Јар, али Кожану није ухватио траг. Шта радити - након
борбе песницама се не размахује.
Међу Асима било је и оних који су били горди или је завист јела
изнутра њихове душе светле. Сви су они у малом броју, са својим
породицама и имовином, одлучили да пронађу нова места на Мирград-
земљи и живе одвојено од пријатеља и браће.
Јар је покушавао да им помогне, али је све било узалудно - отишли су
они у крајеве нове, а сви који су хтели, са њима су отишли.

26. Страна 26
26
26
26 oд 169
169
169
169
о је било острво усред бескрајног мора, име тог острва
било је Бујан. Тамо су одлучили да живе и створе ново
племе. Острво је било мало. Са њима су били и волхови, који су могли
стихијама да управљају, а они су подигли са дна морског велики део
копна и постали пет пута већи.
Прошло је онда дуго времена. На острву Бујан, они који су ту стигли,
већ су изродили децу, а она - своју. И сви којима није по души било да
живе на Мирград-Земљи у својим племенима, отишли су тамо. Да, тамо је
било мало људи из земље Арије.
Ури су у то доба однели победу над кошчејевим земљама. И многи
који су тамо живели, на службу њима су се подали.
То је ишло Мореју на руку. Ури су били родом својим велики, али они
који су живели у световима кошчеја, тачно су на људе личили. И послао је
он шпијуне на Мирград-Земљу, али само су завршавали свој пут на
острву Бујан, јер су њихова срца и душе њихове биле пуне злобе и
сопственог интереса.
Знао је за то Кожан и све је са стране гледао.
Видео је и Јар, да ће бити невоља, и да ће људи са Бујана правити
невоље. Онда је размишљао о томе како да заштити људе срца чистог од
мисли тамних.
Онда је сакупио у земљи Арији савет племена разних и почели су да
решавају како да наставе. И одлучили су да оставе по вољи доброј острво
Бујан; ко је скривио нешто или украо или убио, а није било таквих пуно
на Мирград-земљи, биће заувек заточени на острву Бујан. И они су
подигли напором сила мисли преграду, невидљиву оку, око острва тог
Бујана - свако ко би стигао тамо, није више знао пут назад.

27. Страна 27
27
27
27 oд 169
169
169
169
Тако су ишле године. Ори и Мару деца су се народила, и ето, Мар већ
негује унуке. Његов најстарији унук имао је 12 година, а звали су га Кир.
Да, умео је он да чини чуда необична, чак и људи из земље Арије су се
томе дивили. Могао је лако да победи у песничењу људе зреле и
искусније.
Пливао је у мору, као да је био из народа морског и пријатељство с
њима је водио. Могао је у сваку ствар која на Мирград-Земљи постоји да
се преобрати - да узлети попут сокола далеко на небо; да оде на пучину
морску, да буде риба.
Јар је знао за то и давао је инструкције потомку свом, али му је
строго забранио да се појави на острву Бујан.
Знао је и Кожан о томе да је тај момак имао своје мисли тамне.
На Бујану су тада људи живели срећно. Створења која су живела у
шумама и у плавом мору - они су јели. И јели су увек од стомака - пуно и
хранљиво. Такво је време трајало дуго.
елено утопљена на високом брду, стајала је кула
шарена. Врх тог торња украшен златом је био. Фигуре
ратника од злата са самоцветним камењем разнобојним су га
окруживале. Нису то биле једноставне фигуре. Ако је неко замислио зло -
обраћао се он витезима од крви и меса а одговор је добијао од владара
њиховог, који је у кули живео.
И на том острву је била та кула на Бујану. А владар је био Лељ, Јаров
пријатељ у делима његовим светлим.
Одавно су одлучили да Лељ оде на Бујан и надгледа кретање тела
небеских. Острво је пружало подршку свима који нису по својој вољи
стигли тамо.
Лељ је био старац са седом брадом, али се могао брзо преобратити,
ако је то било потребно.

28. Страна 28
28
28
28 oд 169
169
169
169
Јар је знао да ће Кир, његов потомак, непослушан, залутати на Буајн -
и тако се десило.
Дан у тим крајевима био је кратак као и сада, а у земљи Арији све је
било топло и светло. И Јарило је око радовало. Биље је расло бујно и
шуме су биле густе.
У један светли дан Кир је у кнежевини био, која је близу острва Бујан
била. Он је тада имао двадесет година по нашем. Био је велики момак,
али још увек љубави код њега није било - сањао је о лепотици која му је
дошла у сну. Ту опсесију му је Кожан послао, покушавајући да посеје
раздор и очај на Мирград-Земљи.
Ујутру рано Јарило се подигло изнад острва Бујан, и заблистале су
светлом јарким куполе кула тамо подигнутих. Најсјајније од свих сијала
је кула Леља.
Јар је у то време имао бриге важније од острва Бујан.
Отишао је у палате свог рода - на луну, коју су Луна
звали. И у томе је смисао био велики - дошао је на поклон сродницима
својим безтелесним[67]. Они су се појавили пред њим у облику три старца
и питали, зашто је дошао.
Јар је затражио дозволу да подели последње знање са људима
Мирград-Земље. То је било знање, којег ни у једној књизи железној нема
- ни у великој нити у малој. То знање је било у свакоме ко је на земљи
Мирград-живео, али пут до њега, у неистраженим дубинама душе, могла
је отворити само светлост.
Многи су били близу одговора, и ниједан живот у телу није
проходио, пре него што би човек успео да види праву сврху своје душе.
Али, као што то није непознато, многи, након рођења поновог и сећајући
се тешкоћа живота прошлих, одлучили су да почну од нуле, из почетка.
________________________________________________
[67] дошао је на поклон сродницима својим безтелесним. Род Луне - Душе које се
налазе на Луни, али не у нашем свету, већ у свету Прав - највишем свету нашег
универзума. Само високо развијене душе могу живети у свету Прав. Ове душе су
уједињене у Духу Рода Луне.

29. Страна 29
29
29
29 oд 169
169
169
169
Спречити ову одлуку могла је само воља, а осветлити је може само
светли зрак знања светлог из рода Јаровог. Али отишао је Јар без ичега
од својих рођака. Нису му одговорили да дели знања својих сродника.
Жалосна туга је забринула Јара, знао је - чекају Мирград Земљу године
тешке. Ништа није могло да се уради, помирио се он са одговорима,
њему датим до тада, и вратио се на Мирград-Земљу, земљу Арија, у свој
дом, који је био на Белом језеру.
осле дуго времена, на другом крају света тамног[68] Ури
су замислили зло и послали своје извиђаче на Мирград-
Земљу, на острво Бујан. То су били људи који су се подчинили Кожану
раније.
Обдарио их је Мореј са стварима лукавим и разним чудним и
необичним предметима. Да, учио их је како да стварају те предмете.
Слуге Ура су видно били слични трговцима, али њихове птице
железне нису биле попут птица Аса, али су биле добро створене - без
спојева и сигурне.
И није прошло много времена пре него што су ови трговци постали
важни људи на Бујану. Сви, и стари и млади, одавали су им почаст, као
књазевима. У томе је била лукавост Мореја велика.
На Бујану је само Лељ знао за ту лукавост, и није се супротставио,
само је чекао час добар, као што је са Јаром уговорио.
Недалеко од тих места, од земаља великих далеких, усред плавог
мора, било је острво на којем је Кир нашао себи уточиште. Сањао је о тој
љубави из својих снова.
Није требало више од половине времена малог, а Кир, вољи свог
претка се супротставио, отишао је на острво Бујан.
А Кожан је то све видео. Видео је он слабо место у срцу тог дечака и
пут његов је управљао.
_________________________________________________
[68] на другом крају света тамног. Ово се односи на крај звездног неба - Сваргу
(галаксију).

30. Страна 30
30
30
30 oд 169
169
169
169
Јар и Лељ су знали за то, али нису учинили ништа. Одлучили су само
да са стране гледају како ће се све дешавати.
Онда је затворио Кир своје очи, прошаптао речи заветне и одмах се
нашао усред великог града на острву Бујан, пред палатама кнежевским.
Златна врата пред њим су се отворила и ветар је завијорио његову косу...
Кир је отишао у палату локалног владара Атија који је био окрутан
и неправедан према својим поданицима и сабраћи, и преварама, дуго
времена уназад, привукао је себи жену, прелепу Едеју из племена Аса.
Родила им се ћерка, и назвали су је Лира. И очи су јој биле
истовремено веселе и тужне. Свако ко ју је видео, заувек му је остала у
срцу. Била је Лира лепоте неописиве. Кир ју је тада препознао - то је била
дева из његових снова, које му је Кожан наметнуо.
Обрадовао се томе безмерно и пожелео је да се приближи љубави.
Али, у трепету ока, стража је у великом броју окружила чврстим
прстеном младог јуношу.
Није Кир причинио бол стражарима ревносним, само се претворио у
кључалу воду. Разлетео се у млазевима по бочним странама палате
кнежевске, и само је једна кап пала на одећу лепотице. Изненадили су се
чуду чувари, али нико није приметио у томе намеру.
Удаљила се прекрасна девојка у своју собу и мало касније запевала
песму гласом звонким. Након што је чуло ту песму, на прозору цвеће се
отворило, а птице су јој узвраћале.
Кир, мало чекајући, преобратио се и појавио се пред љубављу својом.
Завршила је песму и хтела да позове стражара. Отвори уста, а речи,
као да су се заглавиле у грлу, не могу да изађу.
Страст горућа ју је палила. Тада је Кир одмах позове са собом у земље
Аријске.
Кратко су се спремали за пут. Претворили су се у два плава голуба и
излетели кроз прозор.
Знали су Јар и Ерем да је њихов потомак узео принцезу са Бујана, али
се нису супротставили томе. Али сви су им говорили да се држе даље од
земаља аријских.

31. Страна 31
31
31
31 oд 169
169
169
169
ратко размишљајући, Кир и Лира, принцеза страног
народа, приметили су густу шуму на високом брду, у
близини земљи Аса - пријатеља Аријских. Саградио је он на гори тој
царски дом и разаслао вести у све крајеве Мирград-Земље, да свако по
својој жељи, може живети у његовој кнежевини.
И људи су долазили из разних племена, али било је оних који су
делили његове мисли. И почели су да живе у земљи новој. И они су
назвали ту земљу Ирија.
Довољно је ћерки имао владар Бујанаца и ништа није могао да уради
- било му је заказано[69] да напусти острво. Један од волхова му је шапнуо
да постоји, рецимо, позлаћена кула на Бујану и живи у тој кули мудри
старац, али нико га раније није видео.
И решио је кнез бујански да оде Лељу на поклоњење и затражи
дозволу да напусти острво. Кожан је био тај волх, који му је прошапутао
мисао дрску. Кожанов план је био успешан.
И цветао је врт са чудесним плодовима у земљи новој Ирији, и
стизали су људи из свих углова Мирград-земље тамо, да виде чудна
места. Да, сви који су ушли у врт - одједном би заборавили своју праву
судбину. Гласина се међу разним народима ширила, да када би неко узео
плод из тог врта – да биће кнез у земљама својим.
Пробавши плодове из тог врта, људи који су се пребацили у земљу
родну превирања међу собом су имали велика, сви су желели да кнежеви
буду.
Јар је знао за то, а волхови су му наложили да се не меша са снагама
таме - у томе је била њихова замисао мудра.
___________________________________________
[69] Заказано. Забрањено

32. Страна 32
32
32
32 oд 169
169
169
169
ако су године пролазиле дуге. Ко није био чист у срцу и
души, тада је у Белозерје пут њему био забрањен.
Кир и Лира, створили су велику невољу на Мирград-Земљи, не знајући
то. Кир је постао горд, народи други су га назвали царем царева.
И подиже он ратнике, и они су марширали по мирној Мирград-
Земљи и порез прикупљали - злато и камење а девице чисте су одводили
у ропство.
Оградио је тада Јар морем студеним ланце планина високих земљи
Арија, а оставио је само танак пут за људе који су срцем били чисти.
Племе Аса светло желело је да се подигне на тај мали пут, али било
је и таквих који су остали са Киром.
У Бујану тада био је савет, како Киру одолети. То су били трговци
Урски, који су постали племићи и наговарали кнеза Бујанског да
супротстави ћерки својој његову војску. Нису могли да напусте Бујан они
- све је снажно Јар зачарао.
Тада је у земљама далеким Урским Мореј окупљао на пут и учио
људе који су били из светова и земаља поражених - није жалио ни злата
ни ствари необичних. Стигли су у броју неизмерном на Мирград-Земљу и
укопали се на острву Бујан. Али, све до сада нису могли да пробију
баријеру и напусте острво.
Знао је Јар за то и није журио да их заустави, једино му је било жао
добрих људи, који нису, по сопственој вољи, били заробљени на Бујану
или у земљи Иријској.
Прошло је много година. Киру и Лири родила се ћерка. Порасла је и
постала ратница каквих је мало - дрска и строга. И она је одлазила у
земље разне да их уништава и пали села мирна, како је њу учио њен
отац.

33. Страна 33
33
33
33 oд 169
169
169
169
Кожан је живео у то време у земљи Ирији у облику старца седокосог.
Дуги низ година је узгајао вртове иријске и неговао плодове, утискујући
у њих дух свој нечисти. Људи у земљама тим за волха су га сматрали.
Знао је за то и Јар, па је чекао све до сад.
У Белозерју у то време сви су живели мирно и срећно. Повремено су
стизали до њих волхови из племена и земљи другачијих, пролазећи кроз
снег и хладноће љуте - питали су за знања светла из руку чистих.
Свако ко је могао да стигне до аријских палата био је надарен
знањем. Ако човек није био чист срцем и душом - могао је да нестане и да
не дође до белог језера на путу свом. У томе је било значење велико.
тим данима Лељ је отворио врата свог дома, и свако ко
је желео на Бујану знање светло и био је болестан, и за
помоћ питао - могао је да дође до њега. Људи су долазили у колонама у
његову кућу светлу. Лељ их је погледао и видео - ко кривицом дише, а ко
заиста жели да прими знања; и помогао је свима који су били болесни,
без разлике. Очистивши душу од прљавштине, људи су се враћали у своја
села, а гласине о дивном старцу лекару разнеле су се широм Бујана.
Једног дана, сам светли кнез Бујански га је посетио са својим
храбрим војницима.
Пронашао је кнез Бујански кулу Леља, која је била на брду, па је
посао тај био једноставан - сви су причали о њему на Бујану. Ушао је у
палату чисту а са њим два волха.
Ти волхови су почели да бацају злобу љуту, сви су ударали
штаповима својим по каменим плочама. Када су погледе сусрели са
Лељом светлим, окренули су се и побегли, а само су их погледали.
Онда је кнез наредио стражарима да запале ватру плавог пламена
који је био у њиховим стрелама[70]. И све у шта је ударала таква стрела
претварало се у пусто место.
_____________________________________________________
[70] да запале ватру плавог пламена који је био у њиховим стрелама. Оружје
које избацује капсуле, које спаљују тело плавим огњем приликом додира.