8. ZAHVALNICA
Ako je pisanje delo glave i srca, zahvaljujem se Aronu Filipsu, Hani Bouman i Majku
Brafu, koji su prekalili moj um svojom mudrošću i savetima.
Hvala mojim roditeljima, mojoj sestri, prijateljima i klanu Filipsovih, koji mi čuvaju srce
svojom ljubavlju i odanošću.
A hvala i vama čitaocima.
Đavolski ćete zavoleti ove knjige.
9. Ja bih živeo u miru. Ali moji neprijatelji povedoše rat. Posmatram hiljadu i dve stotine
njihovih najjačih sinova i kćeri. Slušam kako neumoljivi Zlatni čovek drži govor između golemih
mramornih stubova. Slušam tu zver koja raspali oganj što mi srce sada izjeda.
„Nisu svi ljudi stvoreni jednaki“, veli on. Visok, zapovedničkog držanja, pravi orao od
čoveka. „Slabi vas time zavaravaju. Reći će vam kako bi krotki trebalo da naslede Zemlju. Kako
bi jaki trebalo da brinu o nežnijima. To vam je plemenita laž demokratije. Rak što zatrova
čovečanstvo!“
Prodornim pogledom osmatra okupljene učenike. „Vi i ja smo Zlatni. Mi smo kraj
evolucionog niza. Stojimo iznad rulje, pazimo na ostale, niže Boje. Nasledili ste to zaveštanje“,
zastaje da bi proučio okupljena lica. „Ali ono ima svoju cenu.“
„Moć morate uzeti. Bogatstvo osvojiti. Vlast, nadmoć, carstvo krvlju platiti. Vi, deca u
bici neprekaljena, ne zaslužujete ništa. Ne znate vi šta je bol. Ne znate vi šta su preci vaši
žrtvovali kako bi vas na ove visine postavili. Ali uskoro ćete znati. Uskoro ćemo vas naučiti zašto
Zlatni vladaju čovečanstvom. A ja vam obećavam da će od svih vas preživeti samo oni spremni
za vlast.“
Ali ja nisam Zlatni. Ja sam Crveni.
On misli da su ljudi poput mene slabi. Misli da sam glupav, nemoćan, niža ljudska vrsta.
Nisam odgajan u palatama. Nisam jahao konje po livadama i jeo jela od jezika kolibrija. Stvoren
sam u utrobi ovog surovog sveta. Mržnja me je izoštrila. Ljubav ojačala.
Greši.
Niko od njih neće preživeti.
10. DEO I
ROB
Na Marsu raste jedan cvet. Crven je, robustan i pogodan za naše tlo. Zove se hemantus.
To znači „krvavi cvet".
11. 1
GNJURAC
Prvo što bi trebalo da znate o meni jeste da sam pravi sin svoga oca. I kada dođoše po
njega, učinih što je od mene tražio. Nisam plakao. Ni kada je Zajednica javno prenosila njegovo
hapšenje. Ni kada ga Zlatni izvedoše pred sud. Ni kada ga Sivi obesiše. Mati me zbog toga čak
beše ošamarila. Od moga brata Kierana očekivalo se da ostane jak. On je stariji, ja mlađi. Od
mene se očekivalo da zaplačem. Umesto toga, Kieran je cmizdrio poput curice kada je Mala Eona
zadenula hemantus u očevu levu radničku cokulu i onda otrčala nazad do svoga oca. Moja sestra
Leana tiho je leleknula pokraj mene. A ja sam samo gledao, misleći se kako je šteta što je umro
plešući ali bez svojih plesnih cipela.
Na Marsu nije jaka gravitacija. Pa morate da povučete noge kako bi se vrat slomio. To
prepuštaju porodici da uradi.
Osećam sopstveni smrad unutar sauna-odela. Napravljeno je od nekakve nanoplastike i u
njemu je vrelo, kao što mu i samo ime kaže. Pokriva me od glave do pete. Ništa ne prodire
unutra. Ništa ne izlazi napolje. A pogotovo ne toplota. Najgore je što ne možeš da obrišeš znoj iz
očiju. Dozlaboga peče kada od glave krene da se sliva do stopala. Da i ne spominjem koliko
bazdi kad pišaš. Što se stalno dešava. Moraš da popiješ mnogo vode kroz cevćicu. Pretpostavljam
da mogu da nas opreme i kateterom. Mi smo se ipak opredelili za smrad.
Bušioci iz moga klana prenose mi neke glasine preko slušalice u uvetu dok upravljam
svrdlohvatom. Sam sam u ovom dubokom tunelu na mašini napravljenoj poput divovske metalne
kandže koja može da hvata i kopa zemlju. Upravljam njenim razornim prstima iz sedišta povrh
svrdla, tamo gde bi se nalazio lakat. Tamo držim prste u upravljačkim rukavicama koje pomeraju
mnogobrojne bušilice nalik pipcima na nekih devedesetak metara ispod mene. Da biste bili
gnjurac, kažu da vam prsti moraju biti brzi poput vatrenih jezičaka. Moji se miču i brže.
I pored glasova u ušima, u ovom sam dubokom tunelu sam. Život mi se pretvorio u
podrhtavanje, zbog kojeg čujem odjek sopstvenog daha, i u vrućinčinu toliko tešku i
omamljujuću da se osećam kao da me je neko umotao u debeo jorgan natopljen vrelom pišaćkom.
Novi potok znoja izbija mi iz skerletne znojnice navučene na čelo i klizi mi u oči žareći ih
dok se ne zacrvene poput moje kose boje rđe. Na početku sam pokušavao da podignem ruku kako
bih obrisao znoj, ali samo bih zaludno grebao po prozorčetu sauna-odela. Još uvek mi dođe da to
uradim. Čak i nakon tri godine, žarenje i peckanje znoja je živi užas.
Zidovi tunela oko moga sedišta obasjani su sumpornožutim odsjajem čitavog niza
svetiljki. Opseg osvetljenja smanjuje se kad podignem pogled ka tananom uspravnom otvoru koji
sam danas prokopao. Iznad mene, dragoceni helijum 3 svetluca poput tečnog srebra, ali ja gledam
u senke, tražim zmije jamičarke koje se migolje kroz tamu tražeći toplinu bušilice. Umeju da nam
se probiju i u odela, pregrizu spoljni oklop, pa pokušaju da se ugnezde na najtoplijem mestu koje
mogu da pronađu, što je obično stomak, kako bi mogle da izlegu jaja. I mene je jedna ugrizla. Još
sanjam tu beštiju - crnu, nalik gustom potočiću nafte. Ponekad umeju da budu široke poput
ljudske butine i dugačke kao tri čoveka, mada se mi najviše plašimo njihovih beba. One ne znaju
umereno da raspodele otrov. Kao i moji, i njihovi su preci došli sa Zemlje, da bi ih zatim Mars i
ovi duboki tuneli izmenili.
Prilično je jezivo u tim dubokim tunelima. I samotno. Osim zujanja bušilice, čujem i
glasove drugova; svi su stariji od mene. Ali ne mogu ih videti iznad sebe u tom mraku. Oni buše
visoko gore, blizu otvora tunela koji sam prokopao, spuštaju se kukama i užadima na kojima vise
duž zidova tunela ne bi li doprli da malenih žila helijuma 3. Buše metarskim bušilicama koje
12. melju preostale stene. Njihov posao ipak zahteva izuzetnu izveštenost i nogu i ruku, mada sam ja
taj koji donosi zaradu u našoj ekipi. Ja sam gnjurac. To ne može biti svako, a ja sam, bar koliko
ljudi pamte, najmlađi dosad.
U rudarskom sam poslu već tri godine. Počinje se s trinaest. Čim si dovoljno star da jebeš,
dovoljno si star i po stenama da grebeš. Bar tako veli stric Narol. Doduše, ja sam se oženio tek
pre šest meseci, pa ne znam zašto je to rekao.
Eona mi promiče mislima dok gledam u upravljački ekran i provlačim prste svrdlohvata
oko nove žile. Eona. Ponekad je teško misliti o njoj a da se ne setim kako smo je zvali kao deca.
Mala Eona, sićušna devojčica skrivena pod crvenom grivom. Crvena poput stena oko
mene, ne prava crvena, već poput rđe. Crvena poput našeg doma, poput Marsa. Eona takođe ima
šesnaest godina. I možda jeste poput mene iz klana crvenih kopača, klana pesama, igara i zemlje,
ali moguće je da je stvorena od vazduha, od neba koje spaja zvezde u sazvežđa. Doduše, nije da
sam ja ikada video zvezde. Nijedan Crveni iz rudarskih kolonija nikada nije video zvezde.
Mala Eona. Hteli su da je udaju kada je napunila četrnaest, poput svih devojčica iz naših
klanova. Međutim, ona se strpela i sačekala mene da napunim šesnaest, što je muško vreme za
ženidbu, da joj stavim burmu oko prsta. Rekla mi je da je znala da ćemo se venčati još otkad smo
bili deca. Ja nisam.
„Ček! Ček! Ček!“, viče stric Narol preko naših komunikacijskih veza. „Darou, momče,
čekaj!“ Prsti mi se smesta zaustavljaju. Visoko je iznad mene s ostalima i prati moje
napredovanje na svom ekranu.
„Šta te muči?“, pitam ga ozlojeđeno. Ne volim da me prekidaju.
„Šta te muči, veli onaj mali gnjurac“, smeje se stari Barlou.
„Džep s gasom, eto šta“, breca se Narol. On je glavnogovornik naše ekipe s više od dvesto
članova. „Čekaj! Zovem pretraživaće da provere pojedinosti pre nego što svi zbog tebe odletimo
pravo u pakao.“
„Ma, to ti je samo neki džepčić“, kažem im. „Više mu dođe kao gasna bubuljica. Zaobići
ću je.“
„Godinu dana je bušilac i već misli da sve zna! Pišmanko mali!“, stari Barlou dodaje
trezveno. „Zar si zaboravio reči našeg zlatnog vođe? Strpljenje i poslušnost, mladiću. Strpljenje
čini glavni deo hrabrosti. A poslušnost glavni deo čovečanstva. Slušaj starije.“
Prevrćem očima na taj njegov epigram. Da stariji umeju da urade ono što ja umem, možda
bi od slušanja i bilo neke vajde. Ali oni su vam usporeni i u glavi i u rukama. Ponekad mi se čini
da žele da i ja budem isti kao oni, pogotovo moj stric.
„Već sam unutar kopa“, kažem im. „Ako mislite da se tu nalazi neki gasni džep, mogu da
siđem dole i lično proverim. Lakše je. Da se ne zamajavamo.“
Oni se radije drže predostrožnosti. Kao da su od predostrožnosti ikada imali neke vajde.
Nismo pobrali lovorike već sto godina.
„Hoćeš da Eona ostane udovica?“, smeje se Barlou dok mu glas pucketa na vezi. „Dobro,
ako tako hoćeš. Prava je to lepojka. Samo ti probuši taj džep, a nju ostavi meni. Možda jesam
mator i debeo, ali svrdlo mi i dalje dobro buši.“
Čuje se horski grohot dve stotine bušilaca iznad mene. Zglavci na prstima mi blede od
jačine stiska na komandama.
„Slušaj strica Narola, Darou. Bolje sačekaj dok ne proverimo“, dodaje moj brat Kieran.
Tri godine je stariji od mene. Zbog toga misli da je neki mudrac, da se bolje razume. A jedino u
šta se razume jeste oprez. „Imamo vremena.“
„Vremena? Ma to bi moglo da potraje satima!“, brecam se. Svi su se okomili na mene. I
svi oni greše tako tupavi, i ne shvataju da su nam lovorike nadohvat ruke. I još sumnjaju u mene.
13. „Ponašaš se kao kukavica, Narole.“
Tišina s druge strane veze.
Nazvati čoveka kukavicom nije dobar način da ga privoliš na saradnju. Nije trebalo to da
mu kažem.
„Ja mislim da bi trebalo sam to da proveriš“, kaže kreštavo moj brat od strica Loran,
Narolov sin. „Ne učiniš li tako, Game će se opet praviti Zlatnima, osvojiće lovorike, po koji...
stoti put?“
Lovorike Dvadeset četiri klana u podzemnoj rudarskoj koloniji Likos, a lovorike jednom
u tri meseca. Osvajanje lovorike donosi više hrane nego što biste mogli da pojedete. Više pušila
za pušenje. Jorgana uvezenih sa Zemlje. One ćilibarne žestine i to Zajednicinog kvaliteta.
Lovorike vam donose pobedu. Klan Gama pobeđuje od pamtiveka. A nama manje uspešnim
klanovima preostaju uobičajena sledovanja, taman toliko da preživimo. Eona kaže da su lovorike
poput šargarepe kojom nam Zajednica maše ispred nosa, uvek tik izvan domašaja. Taman toliko
da budemo svesni koliko smo mali i koliko smo nemoćni da bilo šta s tim uradimo. Trebalo bi da
budemo pioniri koji krče nove puteve. Eona nas zove robovima. A meni se čini da se naprosto ne
trudimo dovoljno. Zbog tih starijih nikada ozbiljno ne riskiramo.
„Lorane, dosta s tim lovorikama. Oslobodite li gas, oprostićemo se sa svim krvavim
lovorikama za vek vekova, momče“, urla stric Narol.
Zapliće jezikom. Bukvalno mogu da mu namirišem piće u dahu čak i preko komunikatora.
Hoće da pozove pretraživače kako bi zaštitio sopstvenu guzicu. Ili je možda uplašen. Taj se rodio
usran od straha. Čega li se to plaši? Naših gospodara Zlatnih? Njihovih mezimaca Sivih? Ko bi to
znao? Samo mali broj njih. Ali koga je briga? Još manje njih. Štaviše, samo je jednom čoveku
bilo stalo do mog strica, a i taj je umro kad mu je moj stric povukao noge.
Moj je stric slabog karaktera. Oprezan je i neumeren u piću, bleda senka moga oca.
Trepće otegnuto i s mukom, kao da mu je svaki put teško da otvori oči kako bi se suočio sa
svetom. Nemam poverenja u njega tu dole u rudnicima, a ni bilo gde drugde, kad smo već kod
toga. Međutim, majka bi mi rekla da ga slušam: podsetila bi me da moram da poštujem starije.
Mada sam oženjen, mada sam gnjurac u svome klanu, rekla bi mi da moji „plikčići još nisu
dovoljno debeli da bismo ih nazvali žuljevima“. Poslušaću ih, mada me to izluđuje isto koliko i
ovaj znoj što me pecka po licu.
„Neka vam bude“, mrmljam.
Skupljam pesnicu svrdla i čekam, dok stric obustavlja radove iz svog sigurnog sobička
gore u dubokom tunelu. Sve će to potrajati satima. Sračunavam vreme u sebi. Osam sati do kraja.
Da bismo pobedili Game, moram da održim normu od 156,5 kila na sat. Biće potrebna najmanje
dva i po sata da pretraživači dođu ovamo i odrade svoje. Što znači da ću morati da iskopam 227,6
kila na sat nakon toga. Što je nemoguće. Ali ako nastavim s radom i zaobiđem dosadne pretrage,
lovorike su naše.
Pitam se da li stric Narol i Barlou uopšte znaju koliko smo blizu. Verovatno znaju.
Verovatno znaju, ali misle da ništa nije vredno tog rizika. Verovatno misle da će nam nekim
božanskim uplivom izgledi biti uništeni. Gama već ima lovorike u ruci. Tako je to, i tako će uvek
biti. Mi Lambde i dalje bi trebalo da životarimo na ono male hrane i skromnih potrepština. Bez
uspona, nema ni pada. Ništa nije vredno riskantne promene poretka. Otac mi je to doznao viseći
na omči.
Ništa nije dovoljno vredno da bismo rizikovali živote. Uz prsa osećam burmu napravljenu
od kose i svile, koja mi visi na traci oko vrata, pa se setim Eone i njenih rebara.
Ovog ću joj meseca ispod kože videti još više tih njenih tanušnih rebara. Pa će onda iza
mojih leđa moljakati Gama porodice za ostatke hrane. A ja ću se praviti da to ne vidim. I opet
14. ćemo biti gladni. I ovako previše jedem, jer imam šesnaest godina i još uvek rastem, a Eona me
laže i kaže da nema apetita. Neke se žene prodaju za hranu ili dragocenosti Limenima (to jest
Sivima), vojnim odredima Zajednice u našoj maloj rudarskoj koloniji. Ali ona ne bi prodavala
svoje telo kako bi me prehranila. Ne bi, zar ne? Mada, kada bolje razmislim... Ja bih učinio sve
da nju nahranim.
Bacam pogled preko ruba bušilice. Duboki bezdan nazire se na dnu rupe koju sam
iskopao. Ništa sem istopljene stene i zujanja svrdla. Ali i pre nego što uspevam da nazrem šta je
šta, izvlačim se ispod pojasa sa skenerom u ruci i skačem stotinu metara dole do prstiju bušilice.
Odbacujem se između uspravnih zidova rudarskog okna i dugačkog podrhtavajućeg tela bušilice
kako bih usporio pad. Pazim da se ne približim gnezdu jamičarke u trenutku kada isturam ruku ne
bih li se uhvatio za menjač iznad prstiju bušilice. Deset se svrdla presijava od ugrejanosti.
Vazduh treperi i leluja ispred mene. Osećam vrelinu i na licu, osećam kako me peče po očima,
kako mi bridi po stomaku i jajima. Ta svrdla mogu da vam otope kosti ako niste pažljivi. A ja
vam baš i nisam pažljiv. Ali zato jesam okretan.
Držeći se rukama, spuštam stopala između prstiju bušilice kako bih mogao da postavim
skener dovoljno blizu gasnog džepa, pa da očitam podatke. Vrućina je nepodnošljiva. Bolje da
nisam ovo radio. Neki glasovi urliću na mene preko komunikatora. Zamalo da okrznem jedno od
svrdla dok se konačno spuštam dovoljno blizu gasnog džepa. Skener mi podrhtava u rukama dok
obavlja očitavanja. Unutar odela sve mi ključa, i osećam nešto slatkasta i oporo, poput zagorelog
sirupa. Za gnjurca je to miris smrti.
15. 2
NASELJE
Odelo više ne može da mi izdrži toliku vrelinu. Spoljni sloj se gotovo istopio. Uskoro će i
drugi sloj. A onda je skener počeo da trepće srebrnim odsjajem, što znači da sam našao ono šta
sam tražio. Skoro da nisam ni primetio. Omamljen i uplašen, odvajam se od bušilica. Mic po mic,
povlačim telo nagore ubrzano se udaljavajući od užasne toplote. A onda negde zapnem. Stopalo
mi se zaglavilo ispod jednog od zupčanika pokraj prsta svrdlohvata. Počinjem da gubim dah u
napadu panike. Obuzima me jeza. Vidim kako mi se peta na čizmi topi. Ode prvi sloj. Drugi
počinje da ključa. A onda ostaje samo moje meso.
Gutam knedlu i potiskujem vrisak koji mi se diže u grlu. Setim se hitroSeka. Vadim
nazubljenu sablju iz kanija na leđima. To je grubo zakrivljeno sečivo dugo kao moja noga, i služi
za odsecanje i kauterizaciju udova zaglavljenih u mašini, baš kao sad. Većina ljudi se usplahiri
kad se zaglavi, i sloga je sablja gadno srpasto oružje za nevešte ruke. Iako sam prestravljen, ruke
mi nisu nevešte. Triput zasecam sabljom, režući nanoplastiku umesto mesa. Pri trećem zamahu,
sagnem se da bih istrgao nogu ispod zupčanika. Pritom zglavcima prstiju okrznem rub svrdla.
Sažižući bol sevne mi kroz ruku. Osetim kako mi meso cvrči, ali dižem se i oslobađam, uspinjući
se što dalje od te paklene vreline, penjući se nazad u sedište i smejući se kao lud. A plače mi se.
Stric je bio u pravu. Pogrešio sam. Ali nek sam krvavo proklet ako ikada priznam.
„Idiote jedan!“, njegova je najblaža opaska.
„Suludo! Dozlaboga suludo!“, kliče Loran.
„Minimalna količina gasa“, kažem im. „Kreće bušenje, striče.“
Čekrčari me povlače nazad kad se oglašava zvono za kraj radnog vremena. Izvlačim se iz
svrdlohvata, ostavljam ga u dubokom tunelu za noćnu smenu, i umornom rukom hvatam uže koje
mi ostali spuštaju niz kilometarsko okno kako bi me povukli gore. Uprkos bolnoj opekotini na
nadlanici, penjem se uz konopac sve dok se ne nađem van okna. Kieran i Loran kreću sa mnom
do ostalih, koji čekaju pokraj najbližeg graviLifta. Žuta svetla vise s plafona poput paukova.
Nožni prsti svih ljudi iz mog klana i tri stotine ljudi iz Game već su pod metalnom šinom
kad stižemo do pravougaonog graviLifta. Izbegavam strica - pomahnitalog od besa - dok me na
desetine njih tapše po ramenu za onaj moj podvig. Mlađi poput mene smatraju da smo osvojili
lovorike. Znaju koliko sam sirovog helijuma 3 izvukao ovog meseca: više od Game. A matorci
samo gunđaju i kažu nam da smo budale. Skrivajući ruku, zaglavljujem nožne prste.
Gravitacija se menja i letimo nagore. Neki nitkov iz Game, kome rđa ispod noktiju nije
starija od nedelju dana, zaboravlja da zavuče nožne prste ispod šine, pa lebdi iznad nas
naglavačke dok lift munjevito leti šest kilometara nagore. Bubne opne nam se naprežu.
„Vidi, lebdeće Gama govance“, smeje se Barlou zajedno s Lambdama.
Iako se radi o sitnici, uvek je lepo videti kada Game nešto zeznu. Njima sleduje više
hrane, više pušila, više svega zbog lovorika. Nama sleduje da ih preziremo. A opet, to se i
očekuje od nas, valjda. Pitam se da li oni sada preziru nas.
Ali dosta je bilo. Grabim rđa-crvenu nanoplastiku dečakovog odela i povlačim ga dole.
Dečak. Koja smejurija. Jedva da je tri godine mladi od mene.
Mrtav je umoran, ali čim ugleda krvavocrvenu boju mog sauna-odela sav se ukoči,
izbegava mi pogled, i postaje jedini koji mi je zapazio opekotinu na ruci. Namigujem mu. Čini mi
se da se usrao u odelu. Svima se povremeno dešava. Sećam se kada sam i sam prvi put sreo
nekog gnjurca. Mislio sam da je bog.
Nije više među živima.
16. Gore u spremištu, velikoj sivoj pećini od betona i metala, skidamo kacige i upijamo svež,
hladan vazduh daleko od sveta užarenih bušilica. Zajednički smrad i znoj uskoro pretvaraju to
mesto u neku vrstu kaljuge. Svetla koja trepere u daljini govore da se držimo podalje od
magnetskih šina horizontFurgona na drugoj strani spremišta.
Ne mešamo se s Gamama idući ka horizontFurgonu u teturavoj koloni rđa-crvenih odela.
Polovina s Lambdinim slovom L, a polovina s Gaminim štapom oslikanim tamnocrvenom na
leđima. Dvoje skerletnih glavnoGovornika. Dva krvavocrvena gnjurca.
Skupina Limenih posmatra nas kako prolazimo, vukući noge po izlizanom betonskom
podu. Njihov Sivi višeoklopni pancir deluje prosto i ofucano, neuredan poput njihove kose.
Mogao bi da zaustavi neko jednostavno sečivo, možda i jonsko sečivo, ali bi pulsirajuće sečivo ili
britva prošli kroz njega kao kroz papir. Ali tako nešto videli smo jedino u holokutiji. Sivi se čak i
ne trude da pokažu svoju moć. Batine im vise na boku. Znaju da neće morati da ih upotrebe.
Poslušnost je najveća vrlina.
Kapetan Sivih, Gadni Dan, jedna podgojena bitanga, baca kamenčić na mene. Mada mu je
koža potamnela od izloženosti suncu, kosa mu je seda kao i svima njegove Boje. Visi mu onako
tanana i nepodšišana preko očiju, dve kocke leda uvaljane u pepeo. Ima znamenje svoje Boje,
ćoškasti sivi znak nalik broju četiri s nekoliko štrafti pokraj njega, na obe ruke i zgloba. Svirep i
krut poput svih Sivih.
Čuo sam da su Gadnog Dana povukli s ratišta u Evraziji, gde god to bilo, nakon što je
obogaljen, a nisu hteli da mu kupuju novu ruku. Sada nosi neku staru umetnu. Zbog toga mu
manjka samopouzdanja, pa se trudim da me vidi kako bacam pogled ka njoj.
„Vidim da si imao uzbudljiv dan, srculence“, glas mu je ustajao i težak poput vazduha
unutar mog sauna-odela. „Junačiš se, je li, Darou? Oduvek sam mislio da ćeš biti junačina.“
„Vi ste junak, a ne ja“, kažem mu klimajući glavom ka njegovoj ruci.
„I još misliš i da si mnogo pametan, jelda?“
„Ja sam samo jedan od Crvenih.“
Namiguje mi. „Pozdravi mi onu tvoju malu sojku. Zrela je za vaćarenje.“ Oblizuje zube.
„Čak i za jednu Rđavicu.“
„U životu nisam video sojku.“ Osim u holokutiji.
„Pa, eto ti ga sad“, kliberi se. „Ček, ček, kuda si to krenuo?“, pita me dok se okrećem.
„Naklon boljima od sebe nije na odmet, je li tako?“ Podrugljivo namiguje kolegama. Ne
obraćajući pažnju na njegovo ismevanje, okrećem se i duboko se naklanjam. Moj stric to vidi i
zgađeno se okreće.
Ostavljamo Sive iza nas. Naklon mi nije zasmetao, ali svi su izgledi da ću Gadnom Danu
prerezati šiju ako mi se ikada ukaže prilika. Što je, otprilike, kao kad bih rekao da bih skoknuo do
Venere raketnim brodom samo ako mi se tako ćefne.
„Hej, Dago, Dago!“, Loran doziva Gaminog gnjurca. Taj je čovek prava legenda: svi su
ostali gnjurci nula pokraj njega. No, moguće je da sam ja bolji od njega. „Koliko si izvukao?“
Prekaljeni Dago, sav izdužen i podsmešljivog lica, pali dugačko pušilo i ispušta oblaćić
dima.
„Nemam pojma“, kaže otegnuto.
„Ma, daj!“
„Nije mi bitno. Gruba procena nema značaja, Lambdo.“
„Malo sutra nema! Koliko je izvukao ove nedelje?“, Loran uzvikuje, dok se ukrcavamo u
furgon. Svi pale pušila i ispuštaju dim. Ali i pomno slušaju.
„Devet hiljada osam stotina dvadeset i jedno kilo“, kaže neki Gama hvalisavo. Ja se na to
nasmešen zavaljujem u furgonu. Čujem radosne pokliče mlađih Lambdi. Stariji ne reaguju.
17. Razmišljam šta će Eona napraviti sa šećerom ovog meseca. Nikada ranije nismo zaradili za šećer,
samo smo ga ponekad dobili na kartanju. I voće isto tako. Čuo sam da lovorike donose i voće.
Ona će ga najverovatnije razdeliti gladnoj deci samo da bi Zajednici pokazala da joj nisu
potrebne njihove nagrade. A ja? Ja bih pojeo voće i onda se bavio politikom punog stomaka. Ali
ona gaji strast prema idejama, a ja nemam viška strasti ni za šta sem za nju.
„Ipak nećete pobediti“, kaže Dago otegnuto dok nam furgon polako kreče. „Darou je
žutokljunac, ali je dovoljno pametan da i sam to zna. Jelda, Darou?“
„Žutokljunac ili ne, isprašiću ti tur.“
„Ma nemoj?“
„Skroz naskroz“, namigujem i šaljem mu poljubac. „Lovorike su naše. Sad malo ti šalji
svoje sestre po šećer u moj grad.“ Moji se prijatelji na to smeju sve se plješćući po butinama u
sauna-odelima.
Dago me posmatra. Nakon par trenutaka, uvlači dubok dim iz pušila, koje se presijava i
dogoreva. „Ovo si ti“, kaže mi. Za pola minuta pušilo postaje opušak.
Nakon iskrcavanja iz horizontFurgona, ulazim u tušeraj s ostatkom ekipe. Unutra je
hladno, memljivo i smrdi upravo na ono što i jeste: skučena metalna baraka u kojoj na hiljade
muškaraca skida sauna-odela, nakon što su u njima satima i satima pišali i znojili se, kako bi stali
pod vazdušne tuševe.
Svlačim odelo, stavljam mrežicu za kosu i ulazim nag u najbližu providnu cev. Na
desetine sličnih poredano je u tušeraju. Tu vam nema zafrkavanja, nema hvalisanja; samo
zajedništvo iscrpljenosti i tiho pljeskanje ruku po butinama u ritmu zujanja i duvanja koje dopire
iz tuševa.
Vrata moje cevi zatvaraju se iza mene prigušujući zvuke te muzike. Dobro poznato
brujanje dopire iz motora praćeno snažnim naletom atmosfere i krčanjem kad vazduh pomešan s
antibakterijskim molekulima počinje da šišti s vrha uređaja i zapljuskuje mi kožu kako bi skinuo
s nje mrtve slojeve i prljavštinu i odneo ih niz slivnik u dnu cevi. Osećaj je bolan.
Nakon toga, rastajem se s Loranom i Kieranom, koji odlaze do grada da piju i igraju po
kafanama, pre nego što počne zvanična igranka dodele lovorika. Limeni će u ponoć dodeljivati
sledovanja hrane uz objavu osvajača lovorika. Igranka se održava i pre toga i posle toga za nas iz
dnevne smene.
U legendama stoji da je bog Mars bio pokrovitelj suza, i protivnik igara i sviranja laute.
Oko ovog drugog se i sam slažem. Ali mi iz kolonije Likos, jedne od prvih kolonija ispod
površine Marsa, jesmo razigrani, raspevani porodični ljudi. Nas ta legenda ne zanima, mi sami
krojimo svoju sudbinu. To je jedini otpor koji nekako uspevamo da pružimo protiv Zajednice
koja vlada nad nama. Da ne ispadnemo beskičmenjaci. Njih ionako nije briga da li igramo ili
pevamo, dok god poslušno kopamo. Dok god pripremamo planetu za ostatak njihovog naroda,
Ipak, da bi nas podsetili gde nam je mesto, jedan su ples i jednu pesmu zabranili pod pretnjom
smrtnom kaznom.
Moj je otac taj ples odigrao kao svoj poslednji. Ja sam ga samo jednom video, a i tu
pesmu sam samo jednom čuo. Nisam je razumeo kad sam bio mali, tu pesmu o dalekim
dolovima, maglama, razdvojenim ljubavnicima i o žeteocu koji bi trebalo da nas odvede našem
neznanom domu. Bio sam mali i radoznao dok ju je neka žena pevala kad su joj sina obesili zbog
krađe hrane. Izrastao bi u visokog dečaka, ali nikada nije uspevao da dobije dovoljno hrane kako
bi nabacio malo mesa na svoje kosti. I majka mu je umrla posle njega. Narod Likosa izveo je
Nemu tužbalicu za njih dvoje - očajničko lupanje pesnicama o grudi koje polako slabi, sasvim
polagano, dok pesnice, poput srca, više uopšte ne udaraju i skroz utihnu.
Taj zvuk me je proganjao te noći. Plakao sam osamljen u našoj kuhinjici, pitajući se zašto
18. sam tada plakao kad za ocem nisam. Dok sam ležao na hladnom podu, začuo sam tiho
grebuckanje po vratima našeg doma. Otvorivši vrata, pronašao sam maleni pupoljak hemantusa
zaboden u crveno tlo, žive duše nigde na vidiku, samo tragovi Eoninih sićušnih stopala u prašini.
Bio je to drugi put da donese cveće nakon smrti.
Pošto su nam igra i pesma u krvi, pretpostavljam da nije iznenađujuće što sam uz njih prvi
put shvatio da volim Eonu. Ne Malu Eonu. Ne onakvu kakva je nekada bila. Nego Eonu kakva je
sada. Ona kaže da me je zavolela još pre nego što su mi obesili oca. Ali tek u jednoj zadimljenoj
katani, kada je raspustila kosu boje rđe, zaigrala stopalima uz citru i zanjihala kukovima uz
doboše, moje je srce poskočilo. Ali nije se radilo o njenim premetima ili kolutovima. Ništa od tih
hvalisavih gluposti koje odlikuju igre mladih. Njeni su pokreti bili prefinjeni i gordi. Bez mene,
ona ne bi jela. Bez nje, ja ne bih živeo.
Mada me zadirkuju kada to kažem, ona je oličenje duha našeg naroda. Život nam je udelio
loše karte. Žrtvujemo se za dobrobit ljudi i žena koje ne znamo. Kopamo kako bismo pripremili
Mars za druge. To neke od nas čim poprilično prekim ljudima. Međutim, blagost Eonina, njen
smeh, njena nepokolebljiva volja, nešto je najbolje što može da potekne iz mesta poput našeg.
Tražim je u naselju moje porodice, na svega kilometar udaljenom tunelskim putem od
grada. Naše naselje jedno je od dvadesetak koja okružuju grad. Radi se o skupini domova
urezanih u stenovite zidine starih rudnika nalik košnici. Kamen i zemlja čine naše tavanice, naše
podove i naše kuće. Naš je klan jedna golema porodica. Eona je odrasla na kamenomet od moje
kuće. Braća su joj kao moja. A njen otac kao onaj moj izgubljeni.
Zamršene električne žice prolaze preko plafona pećine poput vresišta crne i crvene loze.
Svetiljke vise s tih vresova, nežno se njišući dok okolo kruži vazduh iz središnjeg gradskog
sistema za napajanje kiseonikom. Na sredini naselja okačena je golema holokutija. To vam je
kockasta kutija koja prikazuje sliku sa svih strana. Pikseli na njoj su zatamnjeni, i slika je bleda i
zamagljena, ali se to čudo nikada nije gasilo, nikada nije posustalo. Holokutija obasjava naše
domove bledom svetlošću. Snimci iz Zajednice.
Moj porodični dom uklesan je u stenu na stotinu metara od podnožja naselja. Strma
stazica vodi do dole, mada se i čekrcima i konopcima može uspeti do najviših tačaka naselja. Ali
njih koriste jedino stari i nemoćni. A takvih nemamo mnogo.
Naša kuća nema mnogo prostorija. Eona i ja tek smo nedavno dobili svoju sobu. Kieran i
njegova porodica imaju dve sobe, a moja majka i sestra dele preostalu prostoriju.
Sve Lambde Likosa žive u našem naselju. Omege i Ipsiloni komšije su nam na svega par
minuta udaljenosti kroz široke tunele s obe strane. Svi smo povezani. Osim Gama. One žive u
gradu, iznad kafana, radnji za popravku, prodavnica svile i pijaca. Limeni žive u tvrđavi iznad
grada, bliže goletnoj površini našeg surovog sveta. Tamo se nalaze i luke koje donose hranu sa
Zemlje nama prognanim pionirima.
Holokutija prikazuje prizore ljudskih patnji i zalaganja, propraćene trijumfalnom
muzikom i slikama pobeda Zajednice. Znak Zajednice, zlatna piramida s tri paralelne pruge
prilepljene uz tri strane piramide i s krugom oko njih, plamti na ekranu. Glas Oktavije O Lun,
vremešne vladarke Zajednice, pripoveda o patnjama s kojima se čovek suočava dok kolonizuje
planete i mesece našeg sistema.
„Još od prapoćetaka čovečanstva, naša saga kao ljudske vrste bila je saga o plemenskim
borbama. O naporima, o žrtvovanjima, o odvažnosti da se prkosi prirodnim ograničenjima
prirode. Sada smo ujedinjeni u osećaju dužnosti i poslušnosti, ali patnje nam se nisu promenile.
Sinovi i kćeri svih Boja, od nas se opet traži žrtva. I sada kada smo na vrhuncu, bacamo svoje
najbolje seme ka zvezdama. Gde ćemo prvo izniknuti? Na Veneri? Merkuru? Marsu? Neptunovim
ili jupiterovim mesecima?“
19. Glas joj se uozbiljuje dok svojim bezvremenim licem i s kraljevskim izrazom gleda dole
iz holokutije. S ruku joj svetluca grb Zlatnih naslikan na nadlanicama, tačka u sredini krilatog
kruga, zlatna krila krase joj sa strane podlaktice. Jedina nesavršenost na njenom zlatnom licu
jeste dugačak srpast ožiljak koji joj se spušta duž desnog obraza. Poseduje lepotu svirepe ptice
grabljivice.
„Vi se, neustrašivi Crveni pioniri s Marsa, najjači pripadnici ljudske vrste, žrtvujete za
napredak, žrtvujete kako biste popločali put budućnosti. Vaši životi, vaša krv predstavljaju zalog
besmrtnosti ljudske vrste dok se širimo dalje od Zemlje i Meseca. Vi hodite tamo gde mi ne bismo
mogli. Vi patite kako drugi ne bi morali.
Pozdravljam vas. Volim vas. Helijum 3 koji iskopavate živototvorna je krv procesa
teraoblikovanja. Uskoro će Crvena planeta imati vazduh koji se može udisati i tlo na kojem se
može živeti. I uskoro, kada Mars bude naseljiv, kada vi hrabri pioniri Crvenu planetu pripremite
za krhkije Boje, mi ćemo vam se pridružiti, a vi ćete uživati najviši ugled pod tim nebom
stvorenim vašim mukotrpnim radom. Vaš znoj i vaša krv jesu gorivo teraoblikovanja!
Hrabri pioniri, ne zaboravljajte da je pokornost najveća od svih vrlina. Pokornost pre
svega, pa poštovanje, žrtvovanje, poredak...“
Kuhinju u našem domu zatičem praznu, ali čujem Eonu iz spavaće sobe.
„Da nisi mrdnuo!“, naređuje mi kroz vrata. „Da nisi ni u kom slučaju bacio pogled u
sobu.“
„Dobro.“ Zaustavljam se.
Izlazi napolje minut kasnije zajapurena i usplahirena. Kosa joj je prekrivena prašinom i
nitima. Prolazim joj rukama kroz zamršenu kosu. Došla je pravo iz nitnarnice, gde se dobija
biosvila.
„Nisi bila u tušeraju“, kažem joj osmehujući se.
„Nisam imala vremena. Morala sam da šmugnem iz nitnarnice kako bih nešto pokupila.“
„Šta si to pokupila?“
Slatko mi se osmehuje „Nisi se oženio mnome zato što ti sve kažem, zar ne? I da nisi ušao
u tu sobu.“
Kidišem ka vratima. Ona mi prepreci put i povlači mi znojnicu preko očiju. Gura me
čelom u grudi. Smejem se, sklanjam znojnicu i grabim je za ramena kako bih je odmaknuo i
pogledao u oči.
„A šta ako neću?“, pitam je podignute obrve.
Samo mi se osmehuje nakrivivši glavu. Udaljavam se od metalnih vrata. U istopljena
rudarska okna mogu da skočim, a da ne trepnem. Međutim, o neka se upozorenja možete oglušiti,
a o neka ne.
Propinje se na prste kako bi me dobrano ćušnula po nosu. „Dobar mali, znala sam da ću te
lako izdresirati“, kaže mi. A onda mreška nos pošto je nanjušila moju opekotinu. Ne kudi me, ne
prekoreva me, ćak ništa i ne kaže, sem „volim te“, uz trunčicu zabrinutosti u glasu.
Vadi mi istopljene delove sauna-odela iz rane, koja se širi od zglavaka do zgloba, te mi
čvrsto zateže nitni zavoj s antibiotikom i nervonukleikom.
„Odakle ti to?“, pitam je.
„Kad ja tebi ne popujem, nemoj ni ti mene da propituješ šta je šta.“
Ljubim je po nosu i poigravam se tananom omčom od upletene kose oko njenog domalog
prsta. Moja kosa upletena sa svilenim nitima sačinjava njenu burmu.
„Imam jedno iznenađenje za tebe večeras“, kaže mi.
„Imam i ja za tebe“, kažem joj, misleći na lovorike. Spuštam joj svoju znojnicu na glavu
poput krune. Mreška nos pošto je mokra.
20. „Pa, dobro, ali ja za tebe zapravo imam dva, Darou. Šteta što nisi mislio unapred. Možda
bi mi nabavio kocku šećera ili satenski čaršav ili... možda čak i malo kafe da se nađe uz onaj prvi
poklon.“
„Kafa!“, smejem se. „Šta ti misliš za koju si se Boju udala?“
Uzdiše. „Nikakve vajde od gnjurca, baš nikakve. Ti su ti ludi, tvrdoglavi, brzopleti...“
„Snalažljivi?“, kažem uz prepreden osmeh, uvlačeći joj ruku pod suknju.
„Rekla bih da postoje i određene prednosti.“ Smeši se i sklanja mi ruku kao da se radi o
pauku. „A sad navuci ove rukavice, ako nećeš da žene krenu s blebetanjem. Majka ti je već
otišla.“
21. 3
LOVORIKE
Držeći se za ruke, zajedno s ostalima iz našeg naselja krećemo tunelima ka gradu. Lun ne
zaklapa odgore s holokutije, visoko od gore, gde bi Zlatni (ili Oreati, kako ih još zovu) i trebalo
da budu. Prikazuju nam užasne posledice terorističke bombe koja je pobila Crvenu rudarsku
ekipu i skupinu Narandžastih mašinaca. Okrivljuju Sinove Areja. Njihov neobični Arejev glif,
zastrašujuća kaciga sa šiljatim zracima sunca koji se pružaju s vrha, plamti preko ekrana uz krv
koja kaplje sa šiljaka. Prikazuju iskasapljenu decu. Sinove Areja nazivaju primitivnim ubicama,
izazivačima nereda. Osuđuju ih. Sivi policajci Zajednice i vojnici raskrčuju ruševine. Dva
vojnika, pripadnici Boje Opsidijana, divovski muškarac i žena gotovo dvaput moje visine,
prikazani su kako zajedno s hitrim Žutim lekarima odnose žrtve praska.
U Likosu nema Sinova Areja. Njihov zaludni rat nas ne dotiče; ali ipak je ponuđena
nagrada za podatke o Areju, kralju terorista. Ćuli smo taj snimak hiljadu puta, a opet nam deluje
kao da je sve izmišljeno. Sinovi smatraju da nas iskorišćavaju, pa zbog toga dižu stvari u vazduh.
Sve je to besmisleno. Svaka šteta koju načine samo odlaže napredovanje u pripremi Marsa za
ostale Boje. Sve to šteti čovečanstvu.
U tunelu, u kojem se momci nadmeću koji će dotaći plafon, ljudi iz naselja veselo se
slivaju ka gradu gde će se održati igranka dodele lovorika. Usput pevamo pesmu o lovorikama,
živahnu melodiju o čoveku koji pronalazi nevestu u zlatnom polju. Izbija smeh kad mlađi momci
pokušavaju da potrče duž zidova ili da izvedu nekoliko kolutova zaredom, da bi ničice pali na
zemlju ili da bi ih na kraju nadmašila neka od devojaka.
Svetla su nanizana duž dugačkog prolaza. U daljini, pijani stric Narol, sada već mator sa
svojih trideset pet, svira citru dečici koja mu igraju oko nogu: čak ni on ne može doveka da se
mršti. Instrument mu je okačen o kaiš na ramenu, tako da može da mu visi oko kukova s
plastičnim rezonatorom i mnogobrojnim zategnutim metalnim žicama okrenutim prema plafonu.
Desnim palcem povlači žice, s tim što ponekada spusti i srednji prst ili palcem uhvati pojedinačne
žice, dok levom rukom povlači bas liniju žicu po žicu. Izluđujuće je teško uspeti da citra zazvuči
bilo kako sem čežnjivo. Prsti strica Narola dorasli su tom zadatku, dok moji mogu da proizvedu
jedino žalostivu muziku.
Nekada mi je svirao, učeći me koracima igara koje moj otac nikada nije imao priliku da
me nauči. Čak me je naučio i zabranjenom plesu, onom zbog kojeg hoće da vas ubiju. Uvežbavali
smo ga u starim rudnicima. Udarao bi me po člancima prutom sve dok ne počnem da pravim
besprekorne piruete hitrim pokretima, držeći u ruci metalnu šipku poput mača. A kada bih sve
odradio kako valja, poljubio bi me u čelo i rekao mi da sam pravi sin svog oca. Upravo sam na
tim njegovim časovima naučio da se krećem, zbog čega sam nadmašio svu ostalu decu u igri
ledenog čiče po starim tunelima.
„Zlatni plešu u parovima, Opsidijani utroje, Sivi po desetak njih“, rekao mi je. „Mi
plešemo sami, jer gnjurci jedino sami mogu da buše. Momak jedino sam može da postane
muškarac.“
Nedostaju mi ti dani, dani kada sam bio dovoljno mlad da ga ne osuđujem zbog zadaha
pijanca. Tada sam imao jedanaest. Pre samo pet godina. A opet mi se čini kao čitava večnost.
Moji iz Lambde tapšu me po leđima, a čak mi i pekar Vario namiguje obrvom i dobacuje
Eoni parče hleba. Zasigurno su čuli za lovorike. Eona je zadenula hleb u suknju za kasnije, pa mi
upućuje upitan pogled.
„Šta si se tako iskezio kao blesav“, kaže mi štipkajući me sa strane. „Šta si uradio?“
22. Sležem ramenima i pokušavam da skinem osmeh s lica. Ali nemoguće je.
„Pa, vidim da si zbog nečega ponosan“, kaže mi podozrivo.
Kieranov sin i kćerka, moj bratanac i bratanica, pretrčavaju pokraj nas. Trogodišnji
blizanci dovoljno su brzi da bi odmakli i Kieranovoj ženi i mojoj majci.
Osmeh na majčinom licu osmeh je žene koja je videla šta sve život ume da nam ponudi, i
izražava, u najboljem slučaju, zbunjenost. „Kanda si se opekao, sunce“, kaže mi spazivši
rukavice. Govori sporo, ironično.
„Ma, samo plik“, kaže Eona umesto mene. „Ali gadan.“
Majka sleže ramenima. „Otac mu je dolazio kući i u mnogo gorem stanju.“
Obgrlim joj ramena rukom. Mršavija su nego što su bila kada me je učila, kao što sve
žene uče svoje sinove, pesmama našeg naroda.
„Da se nisi možda malko zabrinula, majko?“, pitam je.
„Zabrinula? Ja? Ne budi šašav“, majka uzdahne i kolebljivo se nasmeši. Poljubim je u
obraz.
Polovina svih klanova već je pijana kada pristignemo u grad. Osim što smo razigran
narod, mi smo takođe i pijan narod. Limeni nam bar to dopuštaju. Obesi čoveka bez valjanog
razloga, i možda se među ljudima začuje gunđanje. Ali prisili ih da ostanu trezni, i sve će da
razbucaju. Eona smatra da gljive grendelke koje destilujemo nisu ovdašnja vrsta već da su
zasađene tu kako bi nas učinili ovisnim o piću. Voli to da spomene svaki put kada moja majka
napravi novu turu, na šta joj moja majka odgovori tako što potegne jednu i kaže: „Bolje da mi
piće bude gospodar nego neki muškarac. Ovi su mi okovi slađi.“
Biće još slađi uz sirupe koje ćemo dobiti u nagradnim kutijama s lovorikama. Ukus im ide
uz alkohol, poput bobica i nečega što se zove cimet. Možda čak dobijem novu citru napravljenu
od drveta umesto od metala. Ponekad i njih dodeljuju. Moja je stara i iskrzana. Predugo je već
sviram. Ali pripadala je mom ocu.
Muzika dopire do nas iz grada, razulareni zvuci sklepanih udaraljki i tugaljivih citri.
Pridružuju nam se Omege i Ipsiloni, veselo se gurkajući na putu ka mehanama. Sva vrata kafana
širom su otvorena, pa se dim i zvukovi izvijaju prema gradskom trgu. Trg je uokviren stolovima,
a u sredini je ostavljen prazan prostor kako bi bilo mesta za igranku.
Nekoliko narednih nivoa čine domovi Gama, pa onda idu skladišta, strmi zid, i zatim,
visoko gore u tavanici, ulubljena metalna kupola s osmatračnicama od nanostakla. To mesto
zovemo Lonac. To vam je zapravo tvrđava u kojoj žive i spavaju naši stražari. Dalje od toga širi
se nenaseljiva površina naše planete, goletna pustoš koju sam video jedino na holokutiji. Helijum
3 koji iskopavamo trebalo bi to da izmeni.
Plesači, žongleri i pevači već su otpočeli igranku dodele lovorika. Eona primećuje Lorana
i Kierana te im dovikuje. Sede za dugačkim, krcatim stolom blizu Vlažne kapljice, mehane u
kojoj najstariji član našeg klana, Matori Testeraš, drži divan i pripoveda priče pijanom narodu.
Večeras već leži mrtav pijan za stolom. Baš šteta. Radovao sam se što će me konačno videti kako
nam osvajam lovorike.
Na ovim našim gozbama, na kojima teško da ima dovoljno hrane da bi svi koju mrvu
ubacili u kljun, piće i igre zauzimaju središnje mesto. Loran mi sipa kriglu pića još dok nisam ni
seo. Taj večito pokušava da napije druge kako bi mogao da im uplete šašave trake u kosu. Pravi
mesta, kako bi Eona mogla da sedne pokraj njegove žene Dione, njene sestre bliznakinje, bar po
izgledu ako ne po rođenju.
Loran gaji prema Eoni ljubav kakvu gaji i njen brat Liam, ali znam da je nekada bio
zatreskan u nju, kao što je oduvek bio u Dionu. Šta više, kleknuo je pred moju ženu kad je
napunila četrnaest. Doduše, svaki drugi ovdašnji momak učinio je isto. Ne smeta mi. Ona je svoje
23. izabrala jasno i glasno.
Kierana okružuju njegova dečica. Žena ga ljubi u usta, a moja po čelu, usput mu
razbarušivši rđastu kosu prstima. Nakon što provedu čitav dan u nitnarnici vadeći svilu iz
svilenpaukova, stvarno ne znam kako naše žene uspevaju da izgledaju tako ljupko. Ja sam rođen
zgodan, oštrih crta i vitak, ali rudnici su na meni već ostavili traga. Visok sam i još rastem. Kosa
mi je i dalje boje zgrušane krvi, a očne dužice crvene poput rđe, isto koliko su oči Oktavije O Lun
zlatne. Koža mi je zategnuta i bleda, ali prekriven sam ožiljcima - od opekotina i posekotina. Još
malo pa ću izgledati grubo poput Daga, ili iznureno poput strica Narola.
Međutim, žene su daleko od nas, daleko od mene. Ljupke i krepke uprkos radu u
nitnarnici i uprkos deci koju rađaju. Nose višeslojne suknje do ispod kolena i bluze u pet-šest
nijansi crvene. Nikada nisu drugih boja. Uvek crvene. One su duša našeg klana. A kako li će tek
lepe biti obavijene uvoznim trakama, mašnama i čipkama koje se kriju u nagradnim kutijama s
lovorikama.
Dodirujem znakove na rukama, reljefne poput kostiju. Grubi crveni krug iz kojeg izviru
strela i krst. Uklapa se. Ali ne i kod Eone. Njena kosa i oči možda jesu naše, ali lako bi mogla biti
jedna od Zlatnih koje gledamo na holokutiji. Ona to i zaslužuje. A onda je vidim kako snažno
udara Lorana po glavi, nakon čega on odbija kriglu maminog pića. Bože, ako je dosad nije
skontao, sad sigurno jeste. Osmehujem se. Ali kad bacim pogled iza nje, osmeha mi nestaje s lica.
Iznad razigranih plesača, među stotinama zalepršanih sukanja i dobujućih cipela i ruku koje
tapšu, njiše se nečiji kostur na visokim vešalima. Ostali ga ne primećuju. A ja vidim senku,
podsetnik na očevu sudbinu.
Mada smo kopači, nije nam dopušteno da sahranjujemo svoje mrtve. To vam je još jedan
od zakona Zajednice. Otac mi se tako njihao puna dva meseca dok nisu presekli konopac i
samleli mu skelet u prah. Imao sam šest godina, ali pokušao sam da ga svućem dole već prvog
dana. Stric me je sprečio. Mrzeo sam ga što me je držao podalje od očevog tela. Kasnije sam ga
iznova zamrzeo kada sam otkrio da je slab: moj otac je bar umro zbog nečega, dok je stric Narol
živeo, opijao se i traćio život.
„Taj ti je lud, videćeš jednoga dana. Lud, pametan i plemenit, Narol je najbolji od sve
moje braće“, otac mi je jednom rekao.
A sada je samo poslednji od njegove braće.
Nikada nisam ni pomislio da bi moj otac mogao da zaigra đavolji ples, kako naši stari
nazivaju smrt vešanjem. Bio je čovek od reči, čovek mira. Ali težio je slobodi i našim zakonima.
Snove je koristio kao oružje. Plesačeva pobuna jeste njegovo zaveštanje. Koje je umrlo s njim na
vešalima. Devetorica muškaraca su odjednom izveli đavolji ples, koprcajući se i mašući rukama,
dok nije ostao samo on.
A to i nije bila neka pobuna: mislili su da će mirni protesti ubediti Zajednicu da nam
povećaju sledovanja hrane. I stoga su izveli žetelaćku igru ispred graviLiftova i uklonili delove
bušilica kako ne bi mogle da rade. Ali nije im uspelo. Jedino osvajanje lovorika može doneti više
hrane.
Tek oko jedanaest moj stric seda sa svojom citrom. Upućuje mi jedan gadan pogled, pijan
kao bačva. Ne razmenjujemo ni reči, mada je Eoni namenio koju ljubaznu, a i ona njemu. Eonu
svi vole.
Tek kada nam prilazi Eonina majka i ljubi me u potiljak glasno govoreći „ćuli smo
novosti, zlato naše! Lovorike! Pravi si očev sin!“, moj stric počinje da se vrpolji.
„Šta je, striče?“, pitam ga. „Muče te gasovi?“
Nozdrve mu se šire. „Usranko jedan mali!“
Baca se preko stola i ubrzo završavamo na zemlji mašući pesnicama i laktovima. Krupan
24. je, ali uspevam da ga oborim, pa krećem da ga lupam po nosu povređenom rukom sve dok me
Eonin otac i Kieran ne svuku s njega. Stric Narol me pljuje. Ali to su više krv i piće nego bilo šta
drugo. A onda se ponovo vraćamo piću sedeći za suprotnim krajevima stola. Majka prevrće
očima.
„Ma, samo je ogorčen što nije mrdnuo prstom da bismo osvojili lovorike. Samo se
pojavio i ništa više“, kaže Loran o svome ocu.
„Ta krvava kukavica ne bi umela da osvoji lovorike ni da mu u krilo padnu“, kažem
namršteno.
Eonin otac me gladi po glavi i primećuje kako mi njegova kćerka ispod stola namešta
zavoj na opečenoj ruci. Ponovo navlačim rukavice. A on mi namiguje.
Eona je dokučila svu tu graju oko lovorika pre nego što su stigli Limeni, ali nije onoliko
uzbuđena koliko sam se nadao da će biti. Uvrće suknje oko prstiju i smeši mi se. Ali njeni su
osmesi više nalik grimasama. Ne shvatam što je toliko napeta. Niko iz drugih klanova nije.
Mnogi nam prilaze da iskažu poštovanje, među njima i svi gnjurci, osim Daga. On sedi za
Gaminim stolovima, jedinim na kojima je hrane više nego pića, i drži pušilo u ustima.
„Jedva čekam da vidim kako taj bilmez jede redovna sledovanja“, smeje se Loran. „Dago
nikada ranije nije ni okusio seljačku hranu.“
„A opet je mršaviji od bilo koje žene“, dodaje Kieran.
Smejem se na to zajedno s Loranom, te gurnem skromni komadić hleba Eoni.
„Razvedri se“, kažem joj. „Ovo je noć za slavlje.“
„Nisam gladna“, odgovara mi.
„Čak ni ako pospemo ovaj hleb cimetom?“ Uskoro i hoćemo.
Poklanja mi opet onaj poluosmeh, kao da zna nešto što ja ne znam.
U dvanaest, svita Limenih spušta se u graviČizmama iz Lonca. Oklopi su im bezvredni i
prljavi. Uglavnom se radi o momcima ili starijim muškarcima, učesnicima zemaljskih ratova. Ali
to ni nije važno. Nose batine i opaljivače u zakopčanim futrolama. Nikada nisam video da
primenjuju bilo koje od tih oružja. Nema potrebe. Imaju vazduh, hranu i luku. A mi ni jedan
jedini opaljivač. Doduše, nije da Eona ne bi htela da im ukrade koji.
Mišići vilice joj se stežu dok gleda kako Limeni lebde u graviČizmama u društvu
upravnika rudnika Timonija Ku Podžina, malenog čoveka kose boje bakra koji pripada
Bakrenjacima (ili Bakarnima, da budem precizniji).
„Pažnja! Pažnja, proždrljivi Rđavci!“, dovikuje Gadni Dan. Muk se širi nad proslavom
dok oni lebde iznad nas. GraviČizme upravnika Podžina lošeg su kvaliteta, pa se tetura u vazduhu
poput nekog starkelje. Ostali Limeni spuštaju se graviLiftom u trenutku kada Podžin širi svoje
sićušne ruke s urednim noktima.
„Braćo pioniri, kako je samo divno videti vas kako slavite. Moram da priznam“, kikoće
se, „da sam slab na to vaše pomalo seljačko radovanje. Prosto piće. Prosta hrana. Proste igre.
Samo se dobre duše tako zabavljaju. Baš bih voleo da se i ja tako zabavim. Ali takva su vremena
došla da vam ja ne mogu pronaći nimalo zadovoljstva čak ni van planete u kupleraju Ružičastih,
uz finu šunkicu za večericu i pitu od ananasa! Kakva šteta! Vaše su duše tako razmažene! Voleo
bih da sam poput vas. Ali moja je Boja moja Boja, pa sam kao Bakarni osuđen da živim
dosadnim životom okružen podacima, administracijom i upravnim dužnostima.“ Cokće jezikom,
a bakarne kovrdže mu poskakuju kako pomera graviČizme.
„Ali da se vratimo na našu temu: sve su norme ispunjene osim kod Mia i Hia. Oni zbog
toga neće dobiti govedinu, mleko, začine, sredstva za održavanje higijene niti zubarsku negu
ovog meseca. Samo ovas i osnovne potrepštine. Jasno vam je da brodovi iz Zemljine orbite mogu
da dopreme ograničenu količinu zaliha kolonijama. To su dragocene zalihe! I moramo ih dati
25. onima koji se dokažu. Možda ćete u narednom kvartalu, vi iz Mia i Hia, manje dangubiti!“
Mi i Hi izgubili su desetak ljudi u gasnoj eksploziji nalik onoj koje se stric Narol plašio.
Nisu dangubili. Pomrli su.
Potom nastavlja s naglabanjem sve dok konačno ne pređe na glavnu temu. Vadi lovorike i
podiže ih u vazduh stežući ih prstima. Obojena lažnom zlatnom bojom, ta se grančica ipak
presijava. Loran me gurka. Stric Narol se duri. Zavalim se, svestan pogleda. Mladi me oponašaju
u tome. Deca obožavaju gnjurce. Ali i oči starijih uprte su u mene, što mi Eona uvek ponavlja. Ja
sam njihov ponos, njihova dika. A sada ću im pokazati kako se ponaša pravi muškarac. Neću
poskočiti od sreće. Samo ću se nasmešiti i klimnuti glavom.
„A velika mi je čast da, u ime vrhovnog upravnika Marsa Nerona O Avgusta, dodelim
lovorike za delotvornost, mesečno isticanje, pobedničku izdržljivost, poslušnost, žrtvovanje i...“
Gama dobija lovorike.
A mi ne.
26. 4
DAR
Dok se nagradne kutije s lovorikama spuštaju do Gama, razmišljam kako je sve to
prepredeno. Neće nam nikada dopustiti da osvojimo lovorike. Nije ih briga što im se račun ne
uklapa. Nije ih briga što se mlađi glasno bune, a stariji jadikuju s jednom te istom pričom. Ovo je
dokazivanje njihove moći. Moć jeste njihova. Oni odlučuju ko će biti pobednik. Nadmetanje u
vičnosti u kojem se pobeđuje poreklom. Da se poredak ne bi menjao. Da bismo se i dalje trudili,
ali ne i urotili.
Uprkos razočaranju, deo nas ne krivi Zajednicu. Krivimo Game, koje primaju darove. Ne
može čovek svakoga da mrzi. A kada vidi kako njegovoj deci vire rebra ispod košulja dok im
komšije pune stomake mesnim paprikašima i zašećerenim piticama, teško mu je da mrzi nekog
drugog osim njih. Čovek bi pomislio da će da podele ono što dobiju. Neće.
Stric sleže ramenima, dok ostali zajapureno besne. Loran izgleda kao da bi mogao da
napadne Limene ili Game. Ali meni Eona ne dopušta da proključam. Ne dopušta da mi zglavci
pobele dok gnevno stežem pesnice. Ona moju ćud poznaje bolje nego moja majka, i zna kako da
izvuče taj gnev iz mene pre nego što se nagomila. Majka mi se nežno smeši dok posmatra kako
me Eona hvata za ruku. Kako ona samo voli moju ženu.
„Igraj sa mnom“, šapuće Eona. Dovikuje citrašima da počnu i dobošarima da zasviraju.
Nema sumnje da i sama ključa od besa. Ona Zajednicu prezire više nego ja. Ali ja upravo zbog
ovoga volim svoju ženu.
Uskoro brza muzika citri počinje da se širi, a stariji kreću da tapšu rukama po stolovima.
Višeslojne suknje zalepršaju na sve strane. Stopala se pomeraju i cupkaju. A ja hvatam svoju
ženu dok klanovi razigrano pristižu sa svih strana trga kako bi nam se pridružili. Znojimo se,
smejemo i pokušavamo da zaboravimo na bes. Zajedno smo odrastali, a sada smo odrasli. U
njenim očima vidim svoje srce. U njenom dahu čujem svoju dušu. Ona je moja otadžbina. Ona je
moj rod. Moja ljubav.
Odvaja me od ostalih uz smeh. Provlačimo se kroz gomilu kako bismo se osamili. Ali ne
zaustavlja se čak ni kada smo se udaljili. Vodi me dugim metalnim prolazima i niskim, mračnim
lagumima do starih tunela, do nitnarnice, gde žene dirinče. Pauza je između smena.
„Gde me to tačno vodiš?“, pitam je.
„Ako nisi zaboravio, imam darove za tebe. A ako mi se budeš izvinio što je tvoj dar
propao, tresnuću te po njokalici.“
Spazivši krvavocrveni hemantus kako viri iz zida, čupam ga i dajem joj ga. „Evo ti moj
dar“, kažem. „Znaš da sam hteo da te iznenadim.“
Kikoće se. „Pa dobro, onda. Ova unutrašnja polovina je moja. Spoljnja polovina je tvoja.
Ne! Nemoj da je čupaš. Zadržaću i tvoju polovinu.“ Mirišem hemantus na njenom dlanu. Smrdi
na rđu i majčine posne paprikaše.
Unutar nitnarnice, svilenpaukovi debeli kao bedro i prekriveni smeđim i crnim dlačicama,
dugih tanušnih nogu, pletu svilu oko nas. Gmižu po gredama na mršavim nožicama nesrazmerim
njihovim ogromnim stomacima. Eona me vodi na najviši nivo nitnarnice. Stare metalne grede
prekrivene su svilom. S jezom gledam u stvorenja iznad i ispod nas: jamićarke još i mogu da
razumem, ali svilenpaukove nikako. Zajedničini oblikovatelji izmislili su ta stvorenja.
Nasmejana, Eona me vodi ka nekom zidu gde povlači gustu zavesu od niti kako bi mi otkrila
zarđalu metalnu cev.
„Ventilacija“, kaže. „Malter je otpao sa zida i otkrio je pre otprilike nedelju dana. Neku
27. staru cev.“
„Eona, izbičevaće nas ako nas zateknu tu. Ne smemo da...“
„Neću im dopustiti da i ovaj dar upropaste.“ Ljubi me u nos. „Hajde, gnjurac. U ovom
tunelu nema usijanih bušilica.“
Pratim je kroz čitav niz krivina u tom malom oknu sve dok kroz neku rešetku ne
pristignemo u svet neljudskih zvukova. Neko se zujanje čuje u tami. Hvata me za ruku. Jedino što
mi je ovde poznato.
„Šta je to?“, pitam za taj zvuk.
„Životinje“, kaže mi, pa me uvodi u čudnovatu noć. Ispod stopala osećam nešto meko.
Napeto joj dopuštam da me vodi napred. „Trava. Drveće. Darou, drveće! U šumi smo.“
Miris cveća. Pa svetla u tami. Životinje se pomeraju a zeleni stomaci im podrhtavaju u
mraku Velike bube s krilima koja se presijavaju dižu se iz senki. Sve pulsira životom i šarenilom
boja. Zadržavam dah, a Eona se smeje dok neki leptir prolazi toliko blizu da mogu da ga
dodirnem.
Sve je to opevano u našim pesmama, ali viđali smo ga jedino na holokutiji. U bojama su
kakvima se ja nikada nisam ni nadao. Oči mi nisu videle ništa sem zemlje, odsjaja bušilice,
Crvenih, i sive boje betona i metala. Holokutija bila je prozor kroz koji sam gledao boje. Ali ovo
je sasvim drugačiji prizor.
Boje životinja koje prolaze oko nas peku mi oči. Tresem se, smejem, posežem rukom
kako bih dodirnuo ta stvorenja koja se kreću ispred mene u tami. Iznova podetinjivši, hvatam ih u
dlan i podižem pogled ka providnom plafonu te prostorije. Neki prozirni balon kroz koji se vidi
nebo.
Nebo. Ono je nekada za mene bilo samo reč.
Ne mogu da vidim površinu Marsa, ali mogu da vidim pogled koji se pruža s njega.
Zvezde blistaju nežno i prefinjeno na glatkom crnom nebu poput svetiljki koje vise iznad naših
naselja. Eona mi izgleda kao da bi mogla da im se pridruži. Ozarenog lica posmatra me smejući
se, dok padam na kolena i udišem miris trave. Neobičan je to miris, sladak i nostalgičan, iako se
trave uopšte ne sećam. Dok životinje zuje u obližnjem žbunu i drveću, povlačim je dole, i prvi
put je ljubim otvorenih očiju. Drveće i njihovo lišće lagano se njišu na vazduhu koji dopire kroz
ventilaciju. Upijam zvukove, mirise, prizore dok sa ženom vodim ljubav na postelji od trave pod
zvezdanim svodom.
„To ti je galaksija Andromeda“, kaže mi kasnije dok ležimo na leđima. Životinje cvrkuću
u tami. Nebo iznad mene veoma je zastrašujuće. Kada se previše zagledam u njega, zaboravim na
gravitaciju i osećam se kao da ću da padnem u njega Spušta mi se jeza niz kičmu. Ja sam
stvorenje pećina, tunela i okana. Rudnik mi je dom, i jednim delom želim da uteknem na sigurno,
da uteknem iz ovog nepoznatog prostora punog živih bića, i nepreglednog.
Eona se okreće kako bi me pogledala, pa prelazi prstima preko ožiljaka od vrele pare koji
mi se poput rečica spuštaju niz grudi. Nešto niže preko stomaka pronaći će ožiljke od jamičarke.
„Mama mi je nekada pričala o Andromedi. Crtala ju je s mastilima koje bi joj dao onaj Limeni,
Bridž. Oduvek mu se sviđala.“
Dok zajedno ležimo, ona duboko udahne, i odmah znam da je nešto smislila, da je
sačuvala nešto o čemu je želela da pričamo u ovom trenutku. Nadahnuta je ovim mestom.
„Osvojio si lovorike, svi to znamo“, kaže mi.
„Ne moraš da me tešiš. Nisam više ljut. Nije mi bitno“, kažem joj. „Nakon što sam ovo
video, ništa mi više nije bitno.“
„Ma šta to pričaš?“, pita me oštro. „Bitnije je nego ikada ranije. Osvojio si lovorike, ali
nisu dopustili da ih zadržiš.“
28. „Nije bitno. Ovo mesto je...“
„Ovo mesto postoji, ali oni nam ne daju da dolazimo ovamo, Darou. Sivi ga sigurno
koriste samo za sebe. Ne dele ga.“
„A zašto bi?“, pitam je zbunjeno.
„Zato što smo ga mi napravili. Zato što je naše!“
„Jeste?“ Sama ta pomisao mi je strana. Imam samo sebe i svoju porodicu. Sve ostalo
pripada Zajednici. Nismo mi potrošili novac kako bismo poslali pionire ovamo. Bez njih, bili
bismo na Zemlji koja odumire zajedno s ostatkom čovečanstva.
„Darou! Zar si baš toliko crven da ne vidiš šta nam rade?“
„Pazi šta pričaš“, kažem joj stegnuto.
Steže vilicu. „Izvini, ali... mi smo u okovima, Darou. Mi ti nismo kolonisti. Možda jesmo,
ali bilo bi tačnije da nas zovu robovima. Preklinjemo ih za hranu. Preklinjemo ih za lovorike
poput pasa koji mole da im gospodari bace otpatke sa stola.“
„Ti možda jesi rob“, brecam se. „Ali ja nisam. Ja nikoga ne molim. Ja sve zaradim. Ja
sam gnjurac. Rođen sam da bih se žrtvovao, da bih pripremio Mars za ljude. Poslušnost je
plemenita....“
Diže ruke kao da odustaje. „Sad si postao njihova glasnogovornička marioneta?
Deklamuješ njihove krvave rečenice. Otac ti je bio u pravu. Možda nije bio savršen čovek, ali bio
je u pravu.“ Grabi busen trave i čupa ga iz tla. Meni se to učini kao nekakvo svetogrđe.
„Mi imamo prava na ovu zemlju, Darou. Naš znoj i naša krv su je natopili. A ona ipak
pripada Zlatnima i Zajednici. I koliko dugo to već tako traje? Stotinu, stotinu i pedeset godina
kako pioniri kopaju i ginu? Mi krvarimo, oni naređuju. Mi pripremamo ovo tlo za Boje koje na
nas nikada nisu utrošile ni kap znoja, Boje koje sede u udobnosti svojih prestola na dalekoj
Zemlji, Boje koje nikada nisu ni bile na Marsu. Zar je vredno živeti za tako nešto? I opet ću
ponoviti, otac ti je bio u pravu.“
Odmahujem glavom. „Eona, moj otac je umro pre nego što je napunio dvadeset petu zato
što je bio u pravu.“
„Otac ti je bio slab“, mrmlja.
„Šta bi sad to, kog đavola, trebalo da znači?“, krv mi udari u lice.
„To znači da se previše uzdržavao. To znači da ti je otac imao ispravan san, ali je umro jer
nije hteo da se bori kako bi ga ostvario“, kaže mi oštro.
„Morao je da zaštiti porodicu!“
„Ali je ipak bio slabiji od tebe.“
„Pazi šta pričaš“, sikćem.
„Da pazim šta pričam? To mi kaže jedan Darou, ludi gnjurac Likosa?“, smeje se
snishodljivo. „Otac ti je od rođenja pazio šta priča, od rođenja je bio poslušan. A ti? Nisam tako
mislila kada sam se udavala za tebe. Drugi kažu da si kao mašina, jer smatraju da ne znaš za
strah. Ali slepi su. Ne vide koliko te je strah sputao.“
Prelazi mi pupoljkom hemantusa po ključnoj kosti u iznenadnom izrazu nežnosti. Često
menja raspoloženja. Cvet je iste boje kao burma oko njenog prsta.
Oslanjam se na lakat kako bih je pogledao u oči. „Kaži šta imaš. Šta želiš?“
„Znaš li zašto te uopšte volim, gnjurče?“, pita me.
„Zbog mog smisla za šalu.“
Hladno se smeje. „Zato što si mislio da možemo da osvojimo lovorike. Kieran mi je rekao
kako si se danas opekao.“
Uzdišem. „Drukara. Stalno cinkari. Mislio sam da bi to mlađa braća trebalo da rade, a ne
starija.“
29. „Kieran je bio uplašen, Darou. Ne za tebe, kao što bi možda pomislio. Uplašio se od tebe,
jer on ne bi mogao da uradi ono što ti jesi. Ne bi čak ni pomislio na tako nešto.“
Uvek priča izokola. Mrzim te apstrakcije za koje ona živi.
„Znači voliš me jer misliš da zbog nekih stvari valja riskirati?“, pokušavam da
odgonetnem zagonetku. „Ili zato što imam visoka stremljenja?“
„Zato što imaš mozga“, zadirkuje me.
Naterala me je da je još jednom pitam. „Šta želiš da uradim, Eo?“
„Da deluješ. Hoću da iskoristiš prednosti koje imaš kako bi ostvario očev san. Vidiš i sam
kako te narod gleda, kako te prate. Hoću da i sam misliš da je posedovanje ove zemlje, naše
zemlje, vredno rizika.“
„Koliko rizika?“
„Tvog života. Mog života.“
Podsmehnem se. „Toliko te svrbi da me se otarasiš?“
„Govori i oni će te slušati“, ubeđuje me. „Prosto kao pasulj. Sve uši žude za glasom koji
bi ih vodio kroz tamu.“
„Baš divno, pa da nas grupno obese. Pa da budem pravi sin svoga oca.“
„Neće te obesiti.“
Okrutno se nasmejem. „Kako je samo samouverena ova moja ženica. Još kako će me
obesiti.“
„Nisi ti rođen za mučenika.“ Uzdišući, ona razočarano lože na zemlju. „Ne bi ti video
smisao u tome.“
„Je li? Pa reci mi onda, Eona. U čemu je smisao umiranja? Ja sam, eto, sin jednog
mučenika. Pa reci ti meni šta je taj čovek postigao time što me je ostavio bez oca? Reci ti meni
kakvo dobro proizilazi iz krvave tuge? Reci mi zašto je bolje što me je igranju učio stric, umesto
moj otac?“ Nastavljam dalje: „Da li ti je njegova smrt stavila hranu na sto? Da li nam je
poboljšala život? Umreti za neki cilj ništa ti ne donosi. Samo nas je lišila njegovog smeha.“
Osećam kako mi suze peckaju oči. „Samo te liši oca ili muža. I šta ako život nije pravedan? Ako
imaš porodicu, to je sve što bi trebalo da ti bude važno.“
Oblizuje usne, smišljajući odgovor.
„Smrt nije isprazna, kako ti veliš. Isprazan je život bez slobode, Darou. Isprazan je život u
kojem si okovan strahom, strahom od gubitka, od smrti. Ja kažem da bi trebalo da se oslobodimo
tih okova. Oslobodiš li se okova straha, oslobodićeš se okova koji nas vezuju za Zlatne, za
Zajednicu. Možeš li to da zamisliš? Mars bi mogao biti naš. Mogao bi da pripada kolonistima
koji su ovde robovali i umirali.“ Bolje joj vidim lice dok noć bledi kroz prozirni krov. Živo je,
usplamtelo.
„Samo ako povedeš ostale ka slobodi. Toliko toga bi mogao da uradiš, Darou. Toliko toga
bi mogao da ostvariš!“ Zastaje, a ja vidim da joj se oči cakle. „Prosto me jeza podilazi. Priroda ti
je podarila toliko toga, a vidik ti je ipak sužen.“
„Ponavljaš istu krvavu poentu“, kažem ogorčeno. „Misliš da vredi umreti za san. Ja
kažem da ne vredi. Kažeš da je bolje umreti na nogama. Ja kažem da je bolje živeti na kolenima.“
„Živeti? Pa mi i ne živimo!“, breca se. „Mi smo ljudske mašine s automatskim
mozgovima, živimo kao mašine...“
„I srca su nam kao u mašine?“, pitam je. „Tako me vidiš?“
„Darou...“
„Za šta ti onda živiš?“, pitam je najednom. „Da li za mene? Da li za porodicu i ljubav? Ili
za tamo neki san?“
„Nije to tamo neki san, Darou. Živim za san da mi se deca rode slobodna. Da mogu da
30. budu šta požele. Da mogu da poseduju zemlju koju im je otac podario.“
„Ja živim za tebe“, kažem tugaljivo.
Ljubi me u obraz. „Moraš da živiš za više od toga.“
Sledi dug, neprijatan muk koji se širi između nas. Ona ne razume koliko me je svojim
rećima u srce pogodila, koliko lako može da me obrlati. Zato jer me ne voli onako kako ja volim
nju. Misli joj streme previsoko. A moje prenisko. Zar joj nisam dovoljan?
„Rekla si da imaš još neki dar za mene?“, kažem menjajući temu.
Odmahuje glavom. „Neki drugi put. Sunce izlazi. Bar to da odgledamo zajedno.“
Ležimo u tišini i gledamo kako se svetlo širi nebom puput vatrene plime. O takvom
prizoru nikada ni sanjao nisam. Ne mogu da zaustavim suze koje mi naviru u uglovima očiju dok
spoljni svet obasjava svetlost otkrivajući zelene, smeđe i žute boje na drveću. Kakva lepota.
Kakav san.
Ćutim dok se vraćamo u sumorno sivilo ventilacione cevi. Suze mi još vlaže oči dok
veličanstveni prizor koji sam video polagano bledi. Pitam se šta li to Eona želi od mene. Da li želi
da se dohvatim svog hitroSeka i dignem bunu? Poginuo bih. Porodica bi mi izginula. Ona bi
poginula, a ništa me ne može naterati da je dovedem u opasnost. Zna ona to i sama.
Pitam se šta bi mogao biti onaj njen drugi dar dok iz cevi izlazimo u nitnarnicu. Prvi sam
se iskobeljao iz cevi, te joj pružam ruku kada najednom čujem neki glas. S naglaskom, sladunjav,
sa Zemlje.
„Crveni u našem vrtu“, kaže razvučeno. „Vidi ti to!“
31. 5
PRVA PESMA
Gadni Dan stoji uz tri Limena. Batine im cvrče u rukama. Dva su čoveka oslonjena o
metalne grede nitnarnice. Iza njih, žene iz Mia i Ipsilona motaju svilu od paukova oko dugačkih
srebrnih šipki. Uporno odmahuju glavama prema meni, kao da mi govore da ne budem glupav.
Zašli smo van dopuštene oblasti. To znači bičevanje, a ako se budemo opirali, i smrt. Ubiće
Eonu, a ubiće i mene.
„Darou...“, mrmlja Eona.
Postavljam se između Eone i Limenih, ali se ne opirem. Neću dopustiti da umremo samo
zato što smo bacili pogled prema zvezdama. Podižem ruke uvis kako bih im dao do znanja da se
predajem.
„Eh, ti gnjurci“, kliberi se Gadni Dan pred drugima. „I najčvršći je mrav opet samo
mrav.“ Zabija mi batinu u stomak. Kao ujed zmije i udarac čizmom. Padam bez daha, hvatajući
se rukama za metalnu gredu. Struja mi prolazi kroz vene. Osećam kako mi žuč navire na usta.
„Samo ud'ri, gnjurac“, guguče Dan. Spušta jednu od batina pred mene. „Izvoli, ud'ri. Bez ikakvih
posledica. Malo da se momci zabave. Daj jedan mastan udarac.“
„Udari ga, Darou!“, viče Eona.
Ali nisam ja budala. Dižem ruke uvis u znak predaje, a Dan razočarano uzdiše i namiče
mi magnetske okove oko zglobova. Šta bi Eona htela od mene? Proklinje ih dok i njoj vezuju
ruke i vuku nas kroz nitnarnicu do ćelija. To znači bičevanje. Ali biće samo bičevanje, jer ipak
nisam podigao batinu, jer nisam poslušao Eonu.
Provodim tri dana u ćeliji u Loncu pre nego što ponovo vidim Eonu. Bridž, jedan od
starijih, dobrodušnijih Limenih, zajedno nas izvodi napolje i dopušta nam da se dodirnemo. Pitam
se da li će me pljunuti ili opsovati zbog moje nemoći. Ali ona mi samo hvata prste i naslanja usne
uz moje.
„Darou.“ Usnama mi prolazi pokraj uveta. Dah joj je topao, usne ispucale i drhtave.
Krhka je dok me grli, kao mala devojčica, sama kost umotana u bledu kožu. Kolena joj klecaju
dok drhti uz moje telo. Ona toplina koju sam joj video na licu dok smo posmatrali izlazak sunca
nestala je poput izbledelog sećanja. Ali ja ionako ne vidim ništa sem njenih očiju i kose.
Obavijam ruke oko nje i čujem žamor gomile na trgu. Lica naše rodbine i klana zure u nas dok
stojimo na rubu vešala gde će nas izbičevati. Osećam se poput deteta pred njihovim upiljenim
pogledima i pod žućkastim svetlima.
Osećam se kao da sanjam kada mi Eona govori kako me voli. Ruka joj se zadržava u
mojoj. Ali ima nečeg čudnog u njenim očima. Trebalo bi samo da je izbičuju, ali reči joj zvuče
kao opraštanje, oči su joj tužne, mada ne i uplašene. Gledam je kako se oprašta. Košmar mi se
uvlači u srce. Kao da mi povlače ekser po kičmi dok mi ona šapuće na uho: „Oslobodi nas okova,
ljubavi.“
A onda me hvataju za kosu i odvlače od nje. Suze joj teku niz lice. Suze su namenjene
meni, mada mi još nisu jasne. Ne mogu da razmišljam. Svet se ljulja oko mene. Davim se. Nečije
grube ruke guraju me na kolena, a onda me naglo podižu. Grad nikada nije bio tako tih. Bat
stražarskih stopala odjekuje dok me vuku.
Limeni me uvlače u moje sauna-odelo. Njegov reski vonj budi neku sigurnost u meni, kao
da vladam sobom. Ali nije tako. Odvlače me od nje na samu sredinu gradskog trga, te me bacaju
na rub vešala. Metalne stepenice su prljave i zarđale. Hvatam se za njih i podižem pogled ka
vešalima. Dvadeset četiri glavnoGovornika drže po kožno uže u rukama. Čekaju me na vrhu
32. platforme.
„Kako su samo jezive prilike poput ovih, drugovi moji“, upravnik Podžin uzvikuje.
Njegove bakarne graviČizme zuje iznad mene dok lebdi kroz vazduh. „O, kako su samo
zategnute spone što nas spajaju kada neko reši da prekrši zakone koji sve nas štite.“
„Čak i najmlađi, čak i najbolji podležu zakonu. I redu! Bez njih bismo bili kao životinje!
Bez pokornosti, bez discipline, ne bi bilo ni kolonija! A ono malo kolonija koje imamo nered bi
razorio! Čovek bi ostao zarobljen na Zemlji. Čovek bi zanavek dreždio na toj planeti sve do kraja
vremena! Ali red! Disciplina! Zakon! To je ono što nam daje snagu. Proklet da je svaki stvor koji
ta pravila krši.“
Govor mu je neuobičajeno rečit. Podžin pokušava nekoga da očara svojom pameću.
Podižem pogled od stepenica i zapažam prizor kakav nikada nisam mislio da ću videti svojim
očima. Prosto peče oči dok ga gledam, dok upijam sjaj njegove kose, njegovog znamenja. Vidim
Zlatnog pred sobom! Na ovom turobnom mestu on mi liči na nekakvog anđela. Obučen u zlatnu i
crnu boju. Obavijen suncem. S lavom koji mu urliče na prsima.
Lice mu je starije, svirepo, isijava moć. Kosa mu sija, začešljana unazad. Na tananim
usnama nema ni osmeha ni namrgođenosti, i jedino što vidim jeste ožiljak koji mu se pruža
desnim obrazom.
Preko holokutije doznao sam da takav ožiljak nose samo najviši među Zlatnima.
Nenadmašni Obeleženi, tako ih zovu, muškarci i žene iz vladajuće Boje koji su diplomirali na
Institutu, gde su naučili tajne koje će čovečanstvu omogućiti da jednoga dana kolonizuje sve
planete Sunčevog sistema.
Uopšte nam se ne obraća. Obraća se nekom drugom Zlatnom, visokom i mršavom, toliko
mršavom da sam isprva mislio da se radi o ženi. Bez ožiljka, njegovo je lice prekriveno nekom
neobičnom pomadom koja mu ističe boju obraza i pokriva bore na licu. Usne mu se presijavaju.
A kosa mu blista na drugačiji način nego kosa njegovog gospodara. Meni je on groteskan prizor.
I on isto misli o nama. Prezrivo njuši vazduh. Stariji se Zlatni tiho obraća njemu, a ne nama.
A i što bi nam se obraćao? Nismo dostojni reči jednog Zlatnog. Gotovo da i ne želim da
ga pogledam. Osećam se kao da prljam njegovo zlatno-crno ruho svojim crvenim očima.
Ispunjava me osećaj stida, a onda shvatam i zašto.
Njegovo lice mi je poznato. Lice koje svaki ćovek i žena iz kolonija poznaju. Pored lica
Oktavije O Lun, to je najpoznatije lice na Marsu, lice Nerona O Avgusta. Vrhovni upravnik
Marsa došao je da gleda kako me bičuju, a poveo je i svitu sa sobom. Dve Vrane (ili Opsidijani,
da budem precizniji) tiho lebde iza njega. Njihove kacige u obliku lobanja odgovaraju njihovoj
Boji. Ja sam rođen da kopam tlo. Oni su rođeni da ubijaju ljude. Pola metra viši od mene. Osam
prstiju na svakoj golemoj šaci. Rađaju ih za ratovanje, a kada ih gledate isto je kao da gledate
hladnokrvne jamičarke koje nam se legu po rudnicima. Gmizavci, i jedni i drugi.
Ima još desetak njih u njegovoj sviti, uključujući i još jednog, sitnijeg Zlatnog, za kojeg se
čini da mu je pripravnik. Čak je i lepši od vrhovnog upravnika, i čini se da mu se ne sviđa onaj
mršavi ženskasti Zlatni. A tu su i snimatelji Zeleni, stvorenja sićušna u poređenju s Vranama.
Kosa im je crna. Nije im zelena poput očiju i znakova na rukama. Razulareno uzbuđenje treperi u
tim njihovim očima. Ne dešava se često da mogu da kazne gnjurca za primer drugima, pa su rešili
da od mene naprave predstavu. Pitam se koliko li još rudarskih kolonija posmatra sve ovo.
Sigurno sve, čim je vrhovni upravnik tu.
Radi veće predstave skidaju mi sauna-odelo u koje su me maločas obukli. Vidim sebe
gore na holokutiji, vidim kako mi burma visi na vrpci oko vrata. Izgledam mlađe nego što se
osećam, i mršavije. Vuku me stepeništem i savijaju me preko metalnog sanduka pokraj vešala na
kojem mi je otac visio. Tresem se kada me spuštaju preko ledenog čelika i vezuju mi ruke.
33. Osećam sintekožu od koje su bičevi napravljeni i čujem kako se jedan od glavnoGovornika
zakašljava.
„Da pravda zanavek bude zadovoljena“, kaže Podžin.
A onda kreće bičevanje. Ukupno četrdeset osam udaraca. Nisu blagi, čak ni stričevi. Kako
bi i bili? Svaki mi se zamah kandžije useca u meso praveći neobičan piskav zvuk dok fijuče kroz
vazduh. Muzika strave. Pred kraj već jedva gledam. Dva puta gubim svest, i svaki put kad se
povratim pitam se da li mi se vidi kičma na holokutiji.
Predstava je to, predstava o njihovoj moći. Dopuštaju Limenom Gadnom Danu da se
ponese saosećajno, kao da se sažalio na mene. Šapuće mi ohrabrujuće reći na uvo, dovoljno
glasno da se čuje preko kamere. A nakon što mi poslednji udarac zapara kožu, on se nadvija nada
mnom kao da želi da zaustavi naredni. Podsvesno, i ja mislim da me je spasao. Zahvalan sam mu.
Dođe mi da ga poljubim. On je moj spas. Ali znam da sam dobio svih svojih četrdeset osam.
Potom me odvlače u stranu. Krv ostaje iza mene. Siguran sam da sam vrištao, siguran sam
da sam se osramotio. Čujem kako mi dovode ženu.
„Čak ni najmlađi, čak ni najlepši ne smeju izbeći pravdu. Mi red i pravdu održavamo za
sve Boje. Bez njih, zavladalo bi bezakonje. Bez poslušnosti, nered! Čovek bi nestao pod
ozračenim peskom Zemlje. Pio bi iz zatrovanih mora. Neophodno nam je jedinstvo. Da pravda
zanavek bude zadovoljena.“
Reči upravnika rudnika Podžina zvuče isprazno.
Nikome ne smeta što sam okrvavljen i pretučen. Međutim, kada Eonu dovuku povrh
vešala, čuju se povici. I psovke. I sada lepa, čak i bez one ozarenosti koju sam video u njoj pre tri
dana. Čak i dok me gleda, dopuštajući da joj suze poteku niz obraze, izgleda kao anđeo.
I sve to zbog bezazlene pustolovine. Sve to zbog jedne noći pod zvezdama s čovekom
kojeg voli. A ipak je spokojna. Ako ima straha, on je u meni, jer osećam nešto čudno u vazduhu.
Koža joj se ježi dok je spuštaju preko hladnog sanduka. Trgne se. Žao mi je što ga moja krv nije
bolje ugrejala za nju.
Trudim se da ne gledam dok bičuju Eonu. Ali još mi je gore ako joj okrenem leđa. Pogled
joj pronalazi moj. Oči joj blistaju poput rubina i drhte svaki put kada je kandžija opali. Uskoro će
se sve završiti, ljubavi. Uskoro ćemo se vratiti našem životu. Samo izdrži bičevanje i sve će biti po
starom. Ali može li ona uopšte da podnese toliko udaraca?
„Prekinite!“, kažem Limenom pored mene. „Prekinite!“, molim ga. „Sve ću učiniti. Sve
ću vas poslušati. Preuzeću njene udarce. Samo prekinite, prokletinje krvave! Prekinite!“
Vrhovni upravnik spušta pogled ka meni, ali lice mu je zlatno, bez pora i bezobzirno. Ja
sam samo običan krvavi mrav. Moje bi žrtvovanje moglo da ga zadivi. Izazvaću saosećanje ako
se ponizim, ako se bacim u vatru radi ljubavi. Sažaliće se. Tako to uvek ide.
„Vaša Ekselencijo, podajte mi njenu kaznu!“, preklinjem ga. „Molim vas!“ Preklinjem ga
jer u očima svoje žene vidim nešto što me prestravljuje. Vidim u njoj prkos dok joj po leđima
ostavljaju krvave brazgotine. Vidim kako u njoj ključa bes. Postoji razlog što nije uplašena.
„Ne, ne, ne!“, molim je. „Nemoj, Eona! Nemoj, molim te!“
„Začepite usta tom jadniku! Vređa uši vrhovnog upravnika“, naređuje Podžin. Bridž mi
nabija neki kamen u usta. Plačem, zagrcnut.
Dok joj po leđima pada trinaesti udarac biča, dok joj šapućem da ne radi to, Eona se
poslednji put zagleda pravo u moje oči, a onda počinje da peva. Tiho, tugaljivo, poput pesama
koje šapatom poje duboki rudnici kad vetar zahuji kroz napuštena okna. To je pesma smrti i žala,
zabranjena pesma. Pesma koju sam čuo samo jednom pre toga.
Ubiće je zbog toga.
Glas joj je tih i usrdan, ni blizu lep koliko ona. Odjekuje čitavim trgom, šireći se poput
34. nezemaljskog zova sirena. Udarci se prekidaju. GlavnoGovornici drhte. Čak i Limeni tužno
odmahuju glavama prepoznajući reči. Retko koji muškarac voli da gleda patnju lepotice.
Podžin postiđeno baca pogled ka vrhovnom upravniku Avgustu, koji se spušta u zlatnim
graviČizmama kako bi je izbliza pogledao. Blistava mu se kosa presijava iznad plemenitog čela
obasjavajući mu i naglašene jagodice. Zlatnim očima pomno zagleda moju ženu kao da su nekom
crvu najednom iznikla krila leptira. Ožiljak mu se izvija kada progovori glasom natopljenim
moći.
„Neka peva“, kaže Podžinu, i ne trudeći se da prikrije opčinjenost.
„Ali, gospodaru...“
„Nijedna se životinja sem ćoveka ne baca dobrovoljno u oganj, Bakarni. Uživaj u tom
prizoru. Nećeš ga opet videti.“ A ekipi snimatelja: „Nastavite sa snimanjem. Iseći ćemo delove
koje budemo smatrali nepodnošljivim.“
Kako samo zaludnom njegove reči čine njenu žrtvu.
Ali Eona mi nikada nije bila lepša nego u tom trenutku. Suočena s ledenom silom, ona je
vatra. To vam je devojka koja je igrala po zadimljenoj mehani s tom svojom crvenom grivom. To
vam je devojka koja mi je isplela burmu od sopstvene kose. To vam je devojka koja je odabrala
da umre zbog pesme smrti.
Ljubavi moja, ljubavi moja,
ne zaboravljaj nikada njihove jade,
kad studena zima pred prolećem pade!
Kakvu su buku digli kada
semenje naše na suncu sine
i poseja pesmu protiv pohlepe njine.
I tamo dole u našem dolu,
čuj kako žetelac kosi, žetelac kosi,
žetelac kosi.
Tamo dole u našem dolu,
čuj kako pesmu pronosi,
pesmu o kraju zime!
Moj sine, moj sine,
ne sme jaram u zaborav da padne
iz doba zlatne strahovlade!
Kakvu smo buku digli mi tada!
Prosuli krv, znoj i suze
za novu dolinu,
zoru snova i nada!
Kada joj glas konačno dostigne vrhunac i pesma ostaje bez reči, znam da sam je izgubio.
Postala je nešto mnogo važnije; i bila je u pravu, zaista nisam shvatao.
„Čudan neki pesmuljak. I to bi bilo sve?“, pita je vrhovni upravnik nakon što je završila.
Gleda u nju, ali obraća se glasno čitavoj masi, svima koji će sve to gledati u drugim kolonijama.
Njegova svita ismeva Eonino oružje, njenu pesmu. Šta je pesma do nekoliko tonova izgubljenih u
vazduhu? Beskorisna poput šibice u oluji naspram njegove moći. Sramotni smo kraj njega. „Da li
neko od vas želi da joj se pridruži u pevanju? Ja vas molim, odvažni Crveni iz...“, gleda u svog
pomoćnika koji mu nemo izgovara ime mesta, „... Likosa, pridružite joj se sada ako želite.“
35. Jedva mogu da dišem od onog kamena Okrnjio mi je kutnjake. Suze mi teku niz obraze.
Iz mase se ne čuje ni glas. Vidim kako mi majka drhti od besa. Kieran čvrsto steže ženu uz sebe.
Narol zuri u tlo. Loran roni suze. Svi su tu, i svi ćute. Svi se plaše.
„Avaj, Vaša Ekselencijo, izgleda da je devojka sama u svojoj zanesenosti“, objavljuje
Podžin. Eona gleda samo u mene. „Sasvim je očito da je njeno mišljenje mišljenje izopštenika,
usamljenika. Da nastavimo dalje?“
„Da“, kaže mu vrhovni upravnik lenjo. „Imam sastanak s Arkosom. Obesite tu rđavu
kučku da ne bi nastavila s urlikanjem.“
36. 6
MUČENICA
Ne reagujem zbog Eone. Sav sam od gneva. Sav sam od mržnje. Ali netremice je gledam
čak i dok je odvode i namiču joj omču oko vrata. Pogledam u Bridža, i on mi bez reči izvadi
kamen iz usta. Zubi mi nikada neće biti isti. Limenom suze naviru na oči. Ostavljam ga iza sebe i
omamljeno se teturam do podnožja vešala kako bi Eona mogla umirući da gleda u mene. To je
njen izbor. Biću uz nju sve do kraja. Ruke mi drhte. Masa počinje da nariče.
„Poslednje reči? Kome ćeš ih uputiti pre nego što pravda bude izvršena?“, pita je Podžin.
Samo zbog kamera, sav se raspilavio od sažaljenja.
Čekam da izgovori moje ime, ali ona to ne čini. Ne skida pogled s mene, ali proziva svoju
sestru. „Dioni.“ Ta reč odjekuje vazduhom. Sada je već preplašena. Ne reagujem dok se Diona
penje stepenicama, ne razumem to, ali neću biti ljubomoran. Ne radi se tu o meni. Volim je. Ona
je svoje izabrala. Ne razumem je, ali rešen sam da je ispratim u smrt samo s ljubavlju.
Gadni Dan mora da pomogne Dioni da se popne na vešala; bezglavo se tetura naginjući se
ka sestri. Šta god da je rečeno, ne mogu da ih čujem, ali Diona ispušta vapaj koji će me zanavek
proganjati. Gleda u mene i jeca. Šta li joj je moja žena rekla? Žene počinju da plaču.
Muškarci brišu oči. Moraju da ošamute Dionu kako bi je otrgli od sestre, ali se ona drži
Eoni za noge i rida. Vrhovni upravnik klima glavom, mada mu nije stalo čak ni toliko da bi
odgledao dok Eonu vešaju, isto kao moga oca.
„Stremi boljem“, čitam joj s usana dok me gleda. Uvlači ruku u džep i vadi hemantus koji
sam joj dao. Zgnječen je i spljošten. A onda glasno uzvikuje svim okupljenima: „Oslobodite se
okova!“
Otvaraju joj se vratanca ispod stopala. Propada, i kosa joj u magnovenju lebdi oko glave
poput crvenog oblaka. A onda joj se stopala zakoprcaju i ona pada. Njeno tanano grlo krklja. Oči
razrogačene. Kad bih samo mogao da je spasem. Kad bih samo mogao da je zaštitim, ali ovo je
leden, okrutan svet. Ne povinuje se mojim željama. Nemoćan sam. Gledam kako mi žena umire i
kako joj hemantus ispada iz ruke. Kamera sve to snima. Bacam se napred kako bih joj poljubio
članak. Grlim joj noge. Neću dopustiti da pati.
Na Marsu nije jaka gravitacija, pa moraš obešenog da povučeš za stopala kako bi mu
slomio vrat. To obično prepuštaju najbližima.
Ubrzo nakon toga više se ništa ne čuje, čak ni škripa konopca.
Moja žena je previše lagana.
Još je bila devojčica.
A onda počinje dobovanje Neme tužbalice. Pesnice udaraju po grudima. Na hiljade njih.
Brzo poput brzih otkucaja srca. Pa sporije. Jedan udarac svake sekunde. Pa svakih pet. Svakih
deset. A onda više nijedan, i ožalošćena gomila raspršuje se poput prašine s dlana, dok u starim
tunelima jecaju vetrovi.
A Zlatni odleću odatle.
Eonin otac, Loran i Kieran sede pokraj mojih vrata čitavu noć. Kažu da su došli da mi
prave društvo. Ali došli su da me paze, da se pobrinu da ne umrem. Dođe mi da umrem. Majka
mi previja rane svilom koju je moja sestra Leana ukrala iz nitnarnice.
„Pazi da ne kvasiš nervonukleik da ti ne bi ostali ožiljci.“
Kakvi ožiljci? Kao da su oni sada bitni. Eona ih nikada neće videti, pa što bi me bilo
briga? Neće mi proći rukom niz leđa. Nikada mi neće celivati rane.
Nema je više.
37. Ležim u našoj postelji na leđima, kako bih osetio bol i tako zaboravio ženu. Ali ne mogu
da je zaboravim. Ona čak i sad visi tamo. Ujutro ću proći pokraj nje kad budem išao u rudnik.
Uskoro će se usmrdeti i početi da truli. Moja je prelepa žena previše blistala da bi dugo živela.
Još mogu da osetim kako joj vrat puca od siline mojih ruku, koje sada drhte u tami.
Postoji jedan skriveni prolaz koji sam u stenama u svojoj spavaćoj sobi izdubio jako
davno kad sam, kao dete, hteo da se iskradem napolje. Sada ga iskoristim. Izlazim tajnim
prolazom i krišom se spuštam iz doma kako me moji ne bi videli na prigušenom svetlu.
U gradu je tiho. Sve je tiho sem holokutije koja prikazuje smrt moje žene uz muziku.
Namera im je bila da prikažu zaludnost nepokornosti. I u tome su i uspeli, ali na snimku ima još
nečega. Pokazuju moje bičevanje, a onda i Eonino, i sve vreme ide njena pesma. A dok umire,
iznova je puštaju, što uz snimku šalje pogrešan utisak. Ćak i da mi nije bila žena, vidim
mučenicu, lepu pesmu mlade devojke ugušenu konopcem svirepih ljudi.
A onda se holokutija zatamni na nekoliko trenutaka. Ranije se nikada nije gasila. Potom
se Oktavija O Lun vraća sa svojom starom porukom. Gotovo se čini kao da je neko upao u
program, jer moja žena ponovo zatreperi na golemom ekranu.
„Oslobodite se okova!“, viče. A onda opet nestaje i ekran se zatamnjuje. Pucketa. Slika se
opet vraća. Opet njen uzvik. Opet crni ekran. Vraća se uobičajeni program, da bi se poslednji put
prebacio na njene uzvike i na mene kako joj povlačim noge. A onda šuštanje.
Ulice su puste dok se krećem prema gradskom trgu. Noćna smena uskoro će krenuti kući.
A onda čujem neku buku i neki se čovek pojavljuje na ulici ispred mene. Lice moga strica
podsmeva mi se iz tame. Jedna sijalica visi mu iznad glave obasjavajući mu flašu u ruci i
iskidanu crvenu košulju.
„Isti si kao otac ti, ništarijo jedna mala. Glupav i zaludan.“
Stežu mi se pesnice. „Došao si da me zaustaviš, striče?“
Mrmlja: „Nisam ni oca uspeo da ti zaustavim da se ne ubije. A on je bio bolji čovek od
tebe. Bolje je umeo da se obuzda od tebe.“
Prilazim mu: „Nije mi potrebno tvoje dopuštenje.“
„Dakako da nije, goluždravče žutokljuni.“ Prolazi rukom kroz kosu. „Ali ipak bi ti bolje
bilo da ne uradiš to što hoćeš. Slomićeš srce majci. Možda misliš da nije znala da ćeš se iskrasti.
Ali znala je. Sama mi kazala. Veli umrećeš ko i brat mi, ko i ta tvoja cura.“
„Da je znala, majka bi me zaustavila.“
„Vala ne bi. Pustila je da mi muški sami pravimo svoje greške. Ali tvoja cura ipak ne bi
htela da uradiš ovako nešto.“
Upirem prst u strica: „Nemaš ti pojma. Šta ti znaš šta bi ona htela.“ Eona mi je rekla da
nikada ne bih shvatio mučeništvo. Pokazaću joj da bih.
„Nek ti bude“, kaže sležući ramenima. „Ali onda ću poći s tobom, pošto vidim da imaš
kamen umesto mozga u toj svojoj glavi.“ Smeje se. „Mi ti Lambde kanda baš volimo vešala.“
Dobacuje mi pljosku, a ja krećem za njim snebivljivim korakom.
„Znaš da sam pokušao da ti odgovorim oca od one njegove pobunice. Kazah mu da reči i
igra vrede koliko i prašina. još sam pokušao i da se pobijem s njim. Ali sam se zeznuo. Patosirao
me u sekundi.“ Polagano izbacuje desnu ruku. „Postoje trenuci u životu kada se čovek namerači
na nešto, pa bilo kakvo protivljenje predstavlja uvredu.“
Pijem iz pljoske, pa mu je vraćam. Piće ima čudan ukus i nekako je jače nego inače.
Neobičnije. Tera me da ispijem sve.
„I ti si se nameračio?“, pita me lupkajući se po glavi. „Dakako da jesi. Zaboravih da sam
te ja naučio da igraš.“
„Tvrdoglav kao jamičarka, nisi li sam tako rekao?“, kažem tiho, malo se čak i
38. osmehnuvši.
Na trenutak ćutke hodam ukorak sa stricem. Spušta mi ruku na rame. U grudima mi se
rađa jecaj. Potiskujem ga.
„Ostavila me je“, šapućem. „Tek tako me je ostavila.“
„Sigurno je imala razlog. Ta mala nije bila glupa.“
Suze mi naviru na oči dok ulazimo na trg. Stric me grli jednom rukom i ljubi povrh glave.
Nema ništa drugo da mi ponudi. Nije čovek koji iskazuje osećanja. Lice mu je bledo kao u duha.
Trideset pet leta, a tako star, tako iscrpljen. Ožiljak mu ruži gornju usnu. A sede vlasi gustu kosu.
„Pozdravi sve u dolu u moje ime“, kaže mi na uvo grebući me bradom po vratu. „S
braćom mi nazdravi koju, a ženu mi poljubi, i pogotovo mi pozdravi Igrača.“
„Igrača?“
„Prepoznaćeš ga. A vidiš li baku i deku, reci im da i dalje igramo za njih. Neće još dugo
biti sami.“ Udaljava se od mene, ali zatim zastaje i kaže, ne okrećući se: „Oslobodi se okova. Jesi
li me čuo?“
„Čuo.“
Ostavlja me na trgu samog s mojom ženom koja se klati obešena. Znam da me kamere iz
holokutije prate dok prilazim vešalima. Od metala su pa stepenice ne škripe. Ona visi poput lutke.
Lice joj je bledo kao kreda, a kosa joj se blago vijori od ventilatora koji zuje iznad nas.
Nakon što sam odsekao uže hitroSekom, koji sam ukrao iz rudnika, hvatam odrezani kraj
i polako je spuštam. Prihvatam svoju ženu u naručje i s njom se s trga zapućujem ka nitnarnici.
Noćna smena odrađuje svoje poslednje sate. Žene nemo gledaju kako nosim Eonu kroz
ventilacionu cev. Usput vidim i moju sestru Leanu. Visoka i tiha poput majke, pogled joj je tvrd,
ali ne mrda. Niko ne mrda. Neće nikome reći gde mi je žena pokopana. Neće ni reči reći, čak ni
za čokoladu koja se daje uhodama. Samo je pet duša pokopano u tri pokolenja, jer neko zbog toga
uvek završi na vešalima.
To je najviši čin ljubavi, Nemo opelo za Eonu.
Žene počinju da plaču, i pružaju ruke dok prolazim kako bi dotakle Eonino lice, kako bi
dotakle moje lice i kako bi mi pomogle da otvorim ventilacionu cev. Provlačim ženu kroz uzani
metalni prolaz, noseći je tamo gde smo vodili ljubav ispod zvezda, gde mi je otkrila svoje
namere, a ja je nisam slušao. Držim njeno beživotno telo u nadi da me njena duša vidi na ovom
mestu na kojem smo nekada bili srećni.
Iskopavam rupu uz podnožje nekog drveta. Ruke su mi, prekrivene našom zemljom,
crvene poput njene kose dok joj uzimam ruku i ljubim joj burmu. Spuštam joj spoljne latice
hemantusa preko srca, a unutrašnje stavljam pokraj svog. Ljubim je i zakopavam. Ali plač me
obuzima pre nego što završim. Otkrivam joj lice i ponovo ga celivam, priljubljen uz njeno telo
sve dok ne ugledam kako se crveno sunce diže kroz veštački providni krov. Boje toga mesta peku
mi oči, na koje mi suze i dalje naviru. Odmičući se, vidim kako joj moja znojnica viri iz džepa.
Napravila ju je za mene da mi skuplja znoj. Brišem njome suze i uzimam je sebi.
Kieran me udari po licu čim me vidi kako ulazim u grad. Loran ne može da progovori, a
Eonin otac jedva se drži uza zid. Misle da su me izneverili. Čujem jecanje Eonine majke. Moja
majka ćuti dok mi priprema nešto za jelo. Nije mi dobro. Otežano dišem. Leana pristiže nešto
kasnije i pomaže joj, ljubi me dok jedem, zadržava mi se iznad glave kako bi mi pomirisala kosu.
Koristim se samo jednom rukom da hranu s tanjira prebacim do usta. Drugu mi majka drži medu
svojim nažuljanim dlanovima. Čuva je umesto mene, kao da je se priseća kada je bila melecna i
nežna, pa se čudi kada je to toliko ogrubela.
Dovršavam jelo baš kad ulazi Gadni Dan. Majka se ne pomera od stola dok me odvlače.
Oči joj ostaju prikovane za mesto na kojem mi je ruka stajala. Sigurno misli da se sve ovo neće
39. desiti ako ne podigne pogled. Ovo je čak i za nju previše.
Obesiće me pred svima ujutro u devet. Iz nekog mi se razloga vrti u glavi. I srce mi radi
nekako čudno, usporeno. Čujem kako odjekuju reči vrhovnog upravnika upućene mojoj ženi.
„To je sve što imaš, sva tvoja snaga?“
Moj narod peva, igra, voli. To je naša snaga. To i kopanje. Nakon čega umiremo. Retko
kada možemo da biramo zbog čega. U tom izboru je moć. Taj izbor je bio naše oružje. Ali to nije
dovoljno.
Dopuštaju mi da se nekome obratim poslednji put. Biram Dionu. Oči su joj zakrvavljene i
otečene. Krhka je duša, sasvim različita od sestre joj.
„Koje su bile Eonine poslednje reči“, pitam je, mada mi se usta miču čudnovato usporeno.
Baca pogled ka majci, koja je konačno došla, ali odmahuje glavom. Nešto taje od mene.
Postoji nešto što ne žele da znam. Čuvaju tajnu iako ću uskoro umreti.
„Kazala je da te voli.“
Ne verujem joj, ali osmehujem se i ljubim je u čelo. Ne bi podnela dodatna pitanja. A i
meni se već vrti u glavi. Teško govorim.
„Kazaću joj da si je pozdravila.“
Ne pevam. Nisam ja za takve stvari.
Moja je smrt besmislena. Umirem zbog ljubavi.
Ali Eona je bila u pravu, ja zaista ne shvatam sve ovo. Ovo nije moja pobeda. Već nešto
sebično. Rekla mi je da stremim boljem. Htela je da se borim. A eto me gde umirem uprkos
onome što je ona želela. Predajem se zbog bola.
Počinjem da paničim kao što rade samoubice kad shvate svoju ludost.
Prekasno je.
Osećam kako se vrata ispod mene otvaraju. Telo mi propada. Konopac mi zateže vrat.
Kičma mi puca. Iglice mi probijaju pluća. Kieran se zatetura napred. Stric Narol ga odguruje.
Namiguje mi, hvata mi stopala i potegne ih.
Nadam se da me neće pokopati.
40. DEO II
PONOVO ROĐEN
Imamo mi jedan praznik tokom kojeg nosimo maske demona kako bismo zle duhove
oterali od naših pokojnika u dolu. Te se maske presijavaju lažnim sjajem.
41. 7
LAZAR
Ne srećem Eonu posle smrti. Moji veruju da se nađemo sa svojim voljenim nakon što
izdahnemo. Da nas čekaju u zelenom dolu nad kojim se izvija dim iz ognjišta a miris paprikaša
ispunjava vazduh. Starac orošenog čela čuva dol i čeka nas zajedno s našim najbližima uz kameni
drum pokraj kojeg pasu ovce. Kažu da su magle tamo sveže, a cveće prekrasno, i da oni koji su
bili pokopani brže putuju tim kamenim drumom.
Ali ja ne vidim svoju voljenu. Ne vidim ni dol. Ne vidim ništa osim sablasnih svetiljki u
tami. Osećam pritisak, pa znam, poput svakog rudara, da sam zakopan. Nemo vrištim. Zemlja mi
upada u usta. U panici sam. Ne mogu da dišem, ne mogu da mrdnem. Zemlja me obavija sve dok
je najzad ne iskopam rukama i ne osetim vazduh, udišem kiseonik, dahćem i pljujem zemlju.
Prolaze minuti dok ne podignem pogled. Puzim po nekom napuštenom rudniku, starim
tunelom koji je odavno napušten ali i dalje povezanim s ventilacijom. Sve miriše na prašinu.
Samo jedna baklja gori pokraj moga groba bacajući čudne senke po zidovima. Blešti mi u očima
poput sunca koje se dizalo iznad Eoninog groba.
Nisam mrtav.
Za tu spoznaju mi treba mnogo više vremena nego što bi se očekivalo. Ali oko vrata imam
krvavu ranu na mestu gde mi se uže bilo useklo u kožu. U brazgotine na leđima uvukla mi je
zemlja.
Ali ipak nisam mrtav.
Stric Narol mi nije dovoljno jako povukao stopala. Ali zar ne bi Limeni proverili? Osim
ako nisu bili previše lenji. Ne bi me čudilo da je bilo tako, ali tu je nešto drugo posredi. Bio sam
previše omamljen dok sam hodao ka vešalima. Čak i sada osećam nešto u venama, kao da sam
bio drogiran. Narol je to učinio. On me je drogirao. On me je pokopao. Ali zašto? I kako mu je
uspelo da ga ne uhvate kada je skinuo moje telo s vešala?
Ali znam da ću dobiti odgovore jer čujem neko potmulo dobovanje koje dopire iz tame
podalje od baklje. Prenosač, nalik metalnoj bubi sa šest točkova, primiče se dugim tunelom. Iz
njegove prednje rešetke šišti para u trenutku kad se zaustavlja preda mnom. Zaslepljuje me
njegovih osamnaest farova: neke prilike izlaze iz vozila, prolaze kroz odblesak farova i hvataju
me. Previše sam omamljen da bih se opirao. Ruke su im nažuljane kao u rudara, a lica prekrivena
maskama demona iz oktobarskih svetkovina. Ali podižu me nežno, i više me navode u otvor
prenosača nego što me guraju.
Unutar prenosača, osvetljenje je krvavocrvene boje. Sedam u izlizanu metalnu korpu
nasuprot onim dvema prilikama koje su me izvukle iz groba. Ženska maska je belo-zlatna, s
rogovima kao u kakodemona. Oči joj blistaju tamnim sjajem kroz otvore za gledanje. Druga
prilika pripada nekom plašljivom muškarcu. Vižljast je i tih, očito uplašen od mene. Maska s
iskeženim šišmišom ne može da sakrije njegove stidljive poglede, pogotovo jer skriva ruke, što je
odlika uplašenih, što mi je stric Narol stalno ponavljao kad me je učio da igram.
„Vi ste Sinovi Areja, jelda?“, pretpostavljam.
Onaj slabunjavi se trgne, a žena gleda podsmešljivo.
„A ti si Lazar“,1
kaže mi. Glas joj je hladan, otegnut, poigrava mi se ušima kao mačka
uhvaćenim misom.
„Ja sam Darou.“
„Znamo mi odlično ko si.“
„Ništa mu ne govori, Harmoni!“, izleće onom slabunjavom. „Igrač nam je rekao da ništa
42. ne pričamo s njim dok ne stignemo kući.“
„Pa, baš ti hvala, Ralfe“, Harmoni uzdiše ka slabunjavom, te odmahuje glavom.
Shvatajući svoju omašku, slabunjavi se nelagodno vrpolji u svojoj korpi, ali ja više i ne
obraćam pažnju na njega. Tu je žena glavna. Za razliku od slabunjavog, njena maska je maska
neke babuskare, jedne od veštica iz Zemljinih uništenih gradova koja je kuvala supu od srži iz
dečjih kostiju.
„Vidi u kakvom si stanju“, Harmoni pruža ruku kako bi mi dodirnula vrat. Hvatam joj
ruku i stežem je. Kosti su joj krte poput plastike u ruci jednog gnjurca. Slabunjavi se dohvata
batine, ali Harmoni mu daje znak da se smiri.
„Zašto nisam mrtav?“, pitam je. Nakon vešanja, glas mi zvuči kao kad šljunak prevlačiš
preko metala.
„Zato što Arej ima misiju za tebe, mali gnjurče.“
Trgne se kad joj stegnem ruku.
„Arej...“ Kroz glavu mi sevaju prizori eksplozija, raščerečenih udova, nereda. Arej. Znam
kakva je misija njemu na umu. Previše sam otupeo da bih uopšte znao šta ću mu reći kada me
bude pitao. Misli su mi okrenute ka Eoni, a ne ka ovom životu. Ostao sam samo ljuštura. Zašto
me nisu ostavili pod zemljom?
„Mogu li da dobijem svoju ruku nazad?“, pita me Harmoni.
„Ako skineš masku. U protivnom ti je ne dam.“
Smejući se skida masku. Lice joj je kao dan i noć - desna polovina predstavlja izbrazdano,
razgranato čvorište razvučenih i isprepletanih ožiljaka. Opekotine od pare. Meni poznat prizor, ali
ne na nekoj ženi, Retka se dešava da žena bude u bušilačkoj ekipi.
Ali neopečeni deo lica joj je besprekoran. Predivna je, čak i lepša od Eone. Koža joj je
meka, bela poput mleka, crte istaknute i prefinjene A opet deluje strašno hladno, besno i svirepo.
Donji su joj zubi nejednaki, a nokti neuredni. Drži noževe u čizmama. Jasno mi je po tome što se
cimnula nadole kada sam joj ščepao ruku.
Onaj slabunjavi, Ralf, neupadljivo je ružan, tamnog šiljatog lica, razmaknutih prljavih
zuba. Zuri kroz prozorsko okno prenosača dok se vozimo kroz napuštene tunele sve dok ne
stignemo do osvetljenih popločanih podzemnih puteva namenjenih brzoj vožnji. Nisu mi poznati
ovi Crveni, i mada imaju znak Crvenih oslikan na rukama, ne verujem im. Nisu iz Lambdi, niti iz
Likosa. Slobodno bi mogli biti i od Srebrnih.
Kasnije i ja nazirem druga radna vozila i prenosače kroz otvor. Ne znam gde smo, ali me
to mnogo manje muči od narastajuće tuge u grudima. Što se dalje vozimo, to me više more misli,
to je bol sve veća. Igram se svojom burmom. Eona je i dalje mrtva. Ne čeka me na drugom kraju
ovog puta. Zašto sam preživeo, ako ona nije? Zašto sam joj toliko jako povukao stopala? Da li je
i ona mogla da preživi? U stomaku kao da imam crnu rupu. Užasan teret pritiska mi prsa, i dođe
mi da iskočim iz prenosača pred točkove nekog radnog vozila. Smrt nije teška kad ste joj jednom
već krenuli u susret.
Ali ipak ne iskačem. Sedim s Harmoni i Ralfom. Eona je želela nešto više za mene.
Stiskam skerletnu traku za glavu u šaci.
Podzemni put blago se širi u trenutku kada stižemo do kontrolne tačke koju nadziru
pogani Limeni u izlizanoj opremi. U električnoj rampi čak i nema struje. Prenosača ispred nas
puštaju da prođe nakon što su mu skenirali ekran sa strane. Potom dolazi red i na nas, i ja
počinjem nelagodno da se vrpoljim u korpi pokraj Ralfa. Harmoni se prezrivo kezi, dok sedokosi
Limeni skenira naš prenosač i maše nam da prođemo.
„Imamo propusnu šifru. Robovi nemaju mnogo pameti. Ovi rudnički Limeni su ti
gluperde. Moraš se paziti Sivih velikaša i onih čudovišta među Opsidijanima. Ali oni ti ne bi
43. traćili vreme tu dole kod nas.“
Pokušavam da ubedim sebe da sve ovo nije neka smicalica Zlatnih, da mi Harmoni i Ralf
nisu neprijatelji dok s glavnog podzemnog puta skrećemo u slepu ulicu s magacinima ne mnogo
veću od našeg gradskog trga. Grube sumporne svetiljke vise sa stubova. Polovina sijalica je
pregorela. Jedna treperi iznad garaže blizu nekog skladišta obeleženog nepoznatim znakom u
čudnoj boji. Ulazimo u garažu. Vrata se zatvaraju, a Harmoni mi daje znak da izađem iz
prenosača.
„Dome slatki dome“, kaže. „Vreme je da upoznaš Igrača.“
