3. ČITAOCU
Svet pokreću naizgled tričavi događaji. Svađa između oca i sina bila je povod da dečak
ode na jednu farmu u Darbiširu kako bi vikend proveo s devojčicom koju ne poznaje. Susret
devojčicinog zlatnog labradora s Van der Grafovim generatorom nagnao je psa da se uspaniči
i bezglavo pojuri kroz laboratoriju njenog oca. Sumanuta potera u koju se dadoše devojčica i
dečak odvede ih, kroz hodnike i niz spratove kojima su hrlili, pravo do sudara ne samo s
antigravitacionom mašinom već i s različitim vekom.Njihovo slučajno otkriće mogućnosti
putovanja kroz vreme − dokaza veze između gravitacije i vremena, ako je on ikada i bio
potreban − imalo je mnogo ozbiljnih posledica. Jedna od njih, kao što ćete videti, dovela je u
opasnost budućnost jedne od najvećih svetskih država. Čudno je što sudbine tolikih mnogih
ljudi mogu da zavise od postupaka jednog čoveka, no postoje prilike kada je samo jedna ruka
dovoljna da pokrene ogromno kormilo istorije − a još mnogo drugih da ga okrenu ka pravom
smeru.Dakle, ovo je poslednji deo priče o Piteru Šoku i Kejt Dajer, dvoje dece iz dvadeset
prvog veka koje je sudbina iščupala iz svakodnevice i ubacila u hiljadu sedamsto šezdeset
treću godinu. Piter i Kejt su se našli u kovitlacu događaja koje nijedno dete ne bi trebalo da
iskusi i koji su naposletku postali pretnja za sve. Međutim, nijedna odrasla osoba nije mogla
biti hrabrija.Sudbine i postupci dvojice muškaraca naizgled nepomirljivih naravi takođe se
nalaze u srcu ove priče. Gedeon Simor, bivši lopov i častan čovek, pomogao je deci izlažući
sebe velikoj opasnosti. Katrani, Gedeonov zakleti neprijatelj i, kao što se docnije ispostavilo,
njegov stariji brat, bio je ozloglašen i umešan zlikovac koji je svoju slavnu svirepost potvrdio
ne samo u sopstvenom veku već i u našem.Već opisah kako je Katrani oteo Pitera, Kejt i dve
poslednje antigravitacione mašine na svetu i vratio se u hiljadu sedamsto šezdeset treću.
Jedna od tih naprava pokazala se beskorisnom jer nije znao šifru potrebnu da je pokrene, no
nadao se da će uz pomoć druge ispraviti nepravdu koja ga je osujećivala čitavog života.
Međutim, tu Katrani napravi sebi nesvojstvenu i kobnu grešku u proceni: poverovao je svom
gospodaru, lordu Laksonu, i pomislio da će mu pomoći. No lord Lakson je imao sopstvene
planove u vezi s tim vremeplovom, pa ga ukrade i ostavi Katranog nasukanog u hiljadu
sedamstošezdeset trećoj zajedno s Piterom i Kejt.Um lorda Laksona beše oštar upravo koliko
mu duša beše neispunjena. Katrani, na svoju žalost, nije razumeo koliko čak i loši ljudi žele
da se iskupe za promašaje u životu; niti je dokučio, sve dok ne beše prekasno, koliko su
snažne lordove težnje.Od tog prvog događaja u laboratoriji u Darbiširu, cena narušavanja
krhkog vela vremena vasione postade i suviše jasna. Stvaranje paralelnih svetova, prvi
vremenotresi i Kejtino ubrzano iščezavanje behu znaci pogubne bolesti. Da lord Lakson nije
ukrao antigravitacionu mašinu, možda ne bi bilo prekasno za naučnike da delaju. No istorija
oduvek beše prepuna misli koje počinju s „Da je samo...“. Pazite se pametnih ljudi koji ne vide
celu sliku. Jer, baš kao dečak koji puzi po truloj grani ne bi li dohvatio poslednji zreli plod,
lord Lakson beše nesvestan opasnosti svojstvenih putovanju kroz vreme. Sve što je video,
zapravo sve što je želeo da vidi, beše veličanstvena prilika...
5. PRVO POGLAVLJE
Menhetn
U KOM SE LORDU LAKSONU
DOPADNE NJUJORK
Sunce je obasjavalo veličanstveno ostrvo Menhetn, čiji su silni zamkovi − previše visoki i
brojni za bajku − prkosili gravitaciji takmičeći se koji će prvi stići do neba. Široke aleje s
nizovima nebodera šepurile su se gradom hvatajući zrake blistavog sunca i bacajući ogromne
senke iza sebe. Avgustovski vazduh beše težak od žege i vlažnosti, i onima dovoljno
lakomislenim da napuste prijatna skrovišta u divovskim zgradama i izađu na upekle ulice,
uskoro bi se majica zalepila za leđa a kosa polegla po čelu. Retko se koji Njujorčanin, skrećući
iz Šeste avenije u relativno mirnu Ulicu Prins, nije zagledao u osobu čije su se držanje i odeća
čak i u Sohou1 činili donekle neobičnim.Zgrade su ovde bile manje, primerenije ljudima,
visoke tričavih šest spratova, poneke sa gvozdenim stepeništima što krivudaju ka pločnicima
duboko u hladu već usred popodneva. Čekajući da mu lični sluga zaustavi taksi, lord Lakson
je stajao ispred italijanske pekare čiji je izlog bio pretrpan hlebom debele kore pečenim u
obliku ogromne krofne, kako bi ispitao svoj odraz na prašnjavom staklu. Zauze primereniji
stav. Ljudi su prolazili manje-više razgolićeni, noseći sunčane naočari, kratke pantalone i
majice jarkih boja i jureći od jedne rashlađene zgrade do druge. Lord Lakson je pak izgledao
kao da mu je prijatno u besprekornom trodelnom odelu boje slonovače, vešto skrojenom od
najlakše tkanine tako da mu ocrtava vitku liniju.Zauzeo je uobičajenu pozu: razdvojene noge,
jedna ruka graciozno postavljena iza leđa, druga lako položena na crni štap sa srebrnim
okovom. Svesno je izdužio mišiće zadnjeg dela vrata ne bi li mu se glava našla baš pod onim
uglom koji ljudima jasno naglašava da je pred njima engleski aristokrata iz drevne loze
engleskih aristokrata, naviknut na sve što život može da priušti, ma u kom se veku našao.
Ispitavši svoj obris, čestitao je sebi što je uspeo da nađe vanredno darovitog krojača u dobu
kad su muški predstavnici ljudske vrste izgleda zaboravili veštinu i zadovoljstvo koje krije
doterivanje. Takođe beše veoma čudnovato što, mada ih je delilo više od dva veka, radnje
njegovih krojača behu skoro jedna do druge u londonskoj ulici Sevil Rou.Sredovečni turista
kome se veliki stomak prelivao preko pojasa kratkih pantalona zastade da na trenutak dobro
osmotri tu priliku u bledožutom lanu. Lord Lakson ga s gađenjem odmeri i pomisli na svoju
škrinju od kedrovine ostalu u hiljadu sedamsto šezdeset trećoj, po posebnoj narudžbini
uvezenu iz Italije, i na slojeve odabrane svile u njoj, na penušavu čipku, vezene cipele s
visokim potpeticama, troroge šešire i prsluke od brokata, perike, rumenilo i crne ukrasne
mladeže u obliku polumeseca. Bio je razočaran što se smisao za modu muškarca iz dvadeset
1 Jugozapadni deo Menhetna poznat po velikom broju galerija, umetničkih studija i ekskluzivnih radnji.
(Prim. prev.)
6. prvog veka nije razvijao uporedo sa zaista zapanjujućim napretkom koji je video u svakoj
drugoj oblasti života. Mada trenutna moda stavljanja minđuša po celom telu, tetoviranja i
bojenja kose u neverovatne boje jeste bila primamljiva − zapravo, bilo bi zabavno da probuši
pupak i stavi u njega rubin ili pokoji dijamant... Lord Lakson se iznenada glasno nasmeja,
zbog čega radoznalom turisti beše još teže da sakrije znatiželju. Pobogu, pa mogao bi čak i
sopstveni grb istetovirati na ramenu! Bilo bi to tako bajno neprilično!Lord Lakson pogleda
unaokolo i dalje se smešeći. Kako li ga je samo promenio ovaj novi milenijum. Nije ni čudo,
razmišljao je, što se Katrani, njegov zabludeli pomoćnik, toliko vezao za to doba prepuno
čudesa. Lišenom mogućnosti putovanja kroz vreme, Modrokošcu sopstveni vek sada sigurno
izgleda kao zatvor... Lord Lakson se priseti izraza lica Katranog, njegovog besa, očaja i
užasnutosti kada je shvatio da mu je gospodar ukrao tu genijalnu napravu i da je, poput
ostatka čovečanstva,ponovo ograničen na sopstveni kratki trenutak uvremenu.Lord Lakson
se strese od sažaljenja kao od hladnog vetra. A opet, premda toliko osobit, Katrani ga je na
kraju razočarao. Baš kao i Gedeon pre njega. Ali zašto bi ga za to sada bilo briga?Lord Lakson
zatvori oči i posluša buku grada i njegovo snažno bilo. Koliko je zapanjujuće bilo videti šta je
postalo od male jogunaste britanske kolonije! To prvo američko seme dalo je neverovatno
obilnu letinu! Ovaj grad ga je ostavljao bez daha! Sunce Menhetna kao da je spržilo oblak
klonulosti i dosade koji ga je u sopstvenom vremenu stalno pratio. Ovde je jedva obuzdavao
energiju, uzbuđenje i želju za životom koja je kolala kroz njega. Ovde mu se oporavljenoj duši
vraćao apetit: kriška hleba i mleko više ga nisu mogli zadovoljiti. Sada je želeo meso. Bio je
uveren da je pronašao svoju svrhu na ovom svetu i ako bude uspeo u pohodu, što je, tako mu
svih bogova, čvrsto nameravao, slavno ime bi mu ostalo zauvek zapisano u
zvezdama...Dosadni čovečuljak i dalje je zurio u njega pa lord Lakson odmeri pogledom to
izgužvano, znojavo i sivkasto što je nazivao košuljom i odluči da primeti njegovo prisustvo
prezrivim naklonom, iskoračujući i istovremeno izvlačeći maramicu iz gornjeg džepa.„Dobar
dan želim“, reče lord Lakson. „Tako mi svega, gospodine, zbog same vaše pojave vrućina se
još teže podnosi, ako je to uopšte moguće...“„Molim?“„Bogami, po ovakvom popodnevu teško
je čak i zamisliti kako izgleda led ili sneg − mada vam od srca preporučujem da
pokušate...“Oblak razjarenosti prelete preko čovekovog zajapurenog, sjajnog lica i on ne
odgovori, ne shvatajući u potpunosti šta je lord želeo da kaže, ali primećujući oštru naznaku
omalovažavanja u njegovom nadmenom, gordom držanju. Namrgodi se, stisnu pesnice i malo
iskorači ka lordu Laksonu, ali mu se u istom trenutku ispreči čovek rumenih obraza s crnom
bradom, kosom vezanom u rep i grudnim košem veličine omanjeg broda, koji se postavi
tačno između pregrejanog turiste i svog gospodara i sklopi ruke kao da mu preti. Čim ugleda
lordovog slugu u tim iznošenim belim pantalonama s tregerima i čudnovatom
tamnocrvenom kaputu kako zuri u njega kao buldog, turista pobeže u pravcu Šeste avenije,
pitajući se da li mu se zvuk tihog režanja pričinio ili ne. Kad oseti da je na bezbednom,
zadihani turista se okrete i vide da je na svakom odmorištu požarnog stepeništa zgrade od
crvene cigle stajao, po svoj prilici u stavu mirno, po jedan čovek u belim pantalonama i
tamnocrvenom kaputu vojničkog stila. „Ko li su ovi?“, prošaputa on i shvati da se potpuno
naježio.
7. DRUGO POGLAVLJE
Uvela ruža
U KOM SE DRUŽINA UPINJE DA REŠI KEJTINU MUKU,
A GEDEON DONOSI POVOLJNE VESTI
Toplo leto godine hiljadu sedamsto šezdeset treće bližilo se kraju, i zbog nečega što se
osećalo u vazduhu, videlo u svetlosti, stanovnici Linkolns In Fildsa trudili su se da iskoriste
svako preostalo toplo veče pre no što ih prvi naleti jesenje hladnoće poteraju unutra. Samo
nekoliko ulica odatle, okružena promuklim povicima uličnih prodavaca i neprekidnom
tutnjavom teretnih kola, izgladnela deca su prosila; vojnici osakaćeni u nedavnom ratu
utapali su tugu u džinu, a za samo nekoliko novčića razbojnici su krvnički premlaćivali svoje
žrtve u mračnim uličicama. No tu, na tom civilizovanom londonskom trgu, vladali su spokoj,
udobnost i čestitost. Ko bi mogao i pomisliti da se iza tih lepih fasada mogla čuti nadolazeća
tutnjava kataklizmične oluje koja je uništavala sve pred sobom?Bližio se suton i drveće na
trgu beše načičkano pticama, koje su ćurlikale i cvrkutale pred tamom koja se približavala.
Kao kakav stražar, jedan kos se smestio povrh visoke kapije od kovanog gvožđa što je krasila
pročelje upečatljive kuće na zapadnom delu trga. Umilna pesma ptica slivala se u salon na
prvom spratu kuće ser Ričarda Pikarda, nošena vetrićem mirisnim od puzavice razgranate
ispod otvorenog prozora. U salonu behu pastor Ledberi i dvoje dece iz dvadeset prvog veka,
mada njihova pojava ničim nije odavala koji vek zovu svojim − osim što su, ako se bolje
pogleda, njihove cipele ipak bile primerenije nekom modernom sportskom terenu nego
otmenom salonu iz osamnaestog veka. Kejt Dajer je ležala potrbuške na kauču ispod prozora,
riđe kose živopisne naspram vezene zelene haljine. Jednom rukom je pridržavala bradu, a
drugom odsutno trzala rukav odloženog kratkog kaputa prebačenog preko naslona stolice.
Piter Šok, dečak kome je kaput pripadao, sedeo je za okruglim stolom i gledao u šahovsku
tablu. Nasuprot njemu, naherene bele perike, sedeo je gojazan sveštenik, koji iskapi punu
čašu lakog crnog vina i spusti je na sto uz tresak koji načas prenu Kejt iz sanjarenja.Usred
postavljanja figura pred revanš s opasnim protivnikom, pastorom Ledberijem, mladi Piter
Šok pogleda u prijateljicu držeći u vazduhu belog konja. Kejtini kapci su se neprestano
zaklapali, no ona ih je smesta uz trzaj otvarala čistom snagom volje. Posle još jednog dana
provedenog u potrazi za Katranim − i, uz malo sreće, duplikatom antigravitacione mašine
koju su napravili Kejtin otac i naučnica, doktorka Pireti − Piter beše nezadovoljan i
uznemiren. No Kejt beše krajnje iscrpljena i izmučena − što je, kako se činiloPiteru, bila
veoma često. Gedeon i ser Ričard želeli su da nastave s potragom, no kad su primetili Kejtino
bledo lice, zahtevali su da pastor odvede decu kući da se odmore.„Idi u krevet, Kejt, da ne
moramo posle da te nosimo“, reče Piter.Kejt odmahnu glavom i podiže se. „Neću. Hoću prvo
da vidim kako te pastor Ledberi razbija u igri.“Piter joj se isplazi.„Doduše, kad biste me vi,
8. gospodarice Kejt, izazvali da se nadmećemo, to bi bilo nešto sasvim drugo“, reče pastor.„U
redu“, reče Kejt. „I hoću. Nakon ovog.“Kejt se nasmeja i baci se nazad na premekani kauč,
ispravljajući volane haljine žestoko uprljane blatom i drugim neizrecivim sadržajima slivnika
širom Kovent gardena. Stvarno bi trebalo da se presvuče, ali ne odmah... ne još. Možda kad
se bude još malo odmorila. Na zvuk poznatog, oštrog dozivanja lasta, okrete glavu da pogleda
kroz otvoreni prozor. Posmatrajući ptice kako poniru i sunovraćuju se kroz vazduh u potrazi
za mušicama, oseti čežnju za domom. Koliko su samo puta ona i njena braća i sestre stajali u
dvorištu farme u Darbiširu i posmatrali kako laste prave gnezdo ispod strehe. Zapita se da li
će ikada ponovo to raditi, ali se smesta prekori zbog sumnje. Zatim se prisili da pogleda ka
kupoli katedrale svetog Pavla, čiji su obrisi tako neporecivo ulivali nadu stremeći ka zlatnom
večernjem nebu iza Linkolns In Fildsa. Kejt duboko uzdahnu i još jedan pramen kose pade
joj preko lica.Pastor je Pitera pobedio u tri poteza, no Kejt je tada već uveliko spavala i nije je
probudio čak ni pastorov pobednički poklič. Dvojica igrača pogledaše prvo u Kejt, a potom i
jedan u drugog.„Mislim da Kejt ovih dana ne voli da bude sama“, prošaputa Piter.„Mislim da
nije u pitanju samoća“, uzvrati pastor nastojeći da utiša svoj gromoviti glas. „Pre mi se čini
da se gospodarica Kejt plaši da bude odvojena od tebe. Koračajući iza svih vas, posmatrao
sam kako te u stopu prati kao jagnje majku a u gužvi se veoma uznemiri.“To Piter ni najmanje
nije želeo da čuje. I on je primetio isto. Namršti se od brige.„Video sam kako nekoliko ljudi
danas zuri u nju. Ako nastavi tako da bledi, mislim da će to biti vrlo primetno. Sada još može
da se provuče − taman − ali neće to potrajati.“„Avaj, slažem se s tobom, gospodaru Pitere.
Stanje joj se pogoršalo otkako se vratila u ovo vreme.“„Ne razumem zašto se to dešava.
Putovao sam kroz vreme onoliko puta koliko i ona. Nije da stalno nestaje i vraća se u naše
doba... Nije kao prvog puta. A ni ja nisam nijednom nestao.“ „Da, ta pojava je nešto najčudnije
što sam video i ni za živu glavu ne mogu da je objasnim. Tako mi svega, ne mogu da pojmim
kako to da si ti, Pitere, stalno potpuno zdrav, dok tvoja drugarica klone i vene kao ubrana
ruža.“„Mislite li da će joj biti bolje ako je vratimo kući?“, upita Piter.„Siguran sam u to, dečače
moj dragi“, reče pastor neuverljivo. „Ali radi sopstvene bezbednosti, mislim da će uskoro
moći napolje da izlazi samo noću...“„Molim!? Zar sam sad i vampir?“Kejt se odjednom
potpuno razbudi. Skoči s kauča i zapilji se u pastora kao da je za nešto kriv. Pastor ju je bledo
gledao. „Vampir?“„Nameravate da me probodete kocem kroz srce ili tako nešto?“„Ne budi
blesava, Kejt!“, uzviknu Piter. „Samo se brinemo za tebe, to je sve.“„Najponiznije se
izvinjavam, gospodarice Kejt, mislio sam da spavate“, reče pastor pokajnički. „Ni najmanje
nisam želeo da vas uznemirim...“„Ne bledim!“, Kejt gotovo povika. „Nikako! Ovo sam i dalje
ja! Ja sam Kejt Dajer s petoro braće i sestara, živim na farmi u Darbiširu, imam zlatnog
labradora po imenu Moli i tata će doći da me spase! Videćete da će tako biti!“Pastor i Piter se
zgledaše. Piter opazi kako se Kejtino bledo lice zažarilo od siline osećanja i spremi se da
ugleda suze kako joj se slivaju niz obraze, no one se ne pojaviše.„Ja sam matora budala koja
bi trebalo da bude pametnija... Nadam se da ćete mi oprostiti, gospodarice Kejt“, reče
pastor.Piter sede na kauč pored Kejt i polako je obgrli oko ramena, ne znajući želi li Kejt
uopšte da je on tako teši, no ona se smesta prilepi za njega i spusti glavu na prevoj njegovog
vrata. Uze ga za ruku i čvrsto je steže. Piter obori pogled. Kejtino telo više nije bilo kao
njegovo. Promena beše tanana, ali neporeciva. Šaka joj se činila izbledela i tek neznatno
providna, pomalo nalik na vosak, i da ne zna bolje, pomislio bi da postoji nevidljivi sloj koji
odvaja njegovu kožu od njene. Ruka joj je odavala tako malo topline. Pitera obuze očaj.
Izuzetno je želeo da pomogne Kejt, ali šta je mogao da učini?„Obećavam da nećemo dozvoliti
9. da ti se nešto dogodi, mi...“Kejt ga prekide u pola rečenice. „Nemoj. Nemoj obećavati ono što
ne možeš da ispuniš.“„Idem po Hanu“, reče pastor. „Ona će najbolje znati šta treba da
uradimo... Možda će pomoći mirišljava so ili gutljaj brendija...“Pastor Ledberi iskorači na
odmorište izatvorivrata za sobom. Kejt i Piter ostadoše sami i, žarko želeći da prekine tišinu,
Piter stavi ruku u džep i pokaza Kejt pohabano i veoma prljavo parče papira savijeno u
kvadratić.„Pogledaj. Sećaš li se ovoga? Zaboravio sam da ga još imam...“„Šta je to?“, upita Kejt
zureći u papir. „Nije valjda domaći koji si dobio da uradiš za vreme raspusta?“Piter se
nasmeši i klimnu glavom. Pažljivo odvi papir i pročita:„Domaći za božićne praznike. Predati
gospodinu Karmajklu osmog januara. Napisati petsto reči na temu: Moj odmor iz snova.“Kejt
prsnu u smeh. „Pokazao si mi to onog prvog dana u Darbiširu. Baš smešno!“„Misliš da ćemo
se vratiti kući ako ga uradim?“„Mnogo bi kasnio...“„Da − verovatno bih dobio dodatne
zadatke...“„Mnogo njih...“„I morao bih da ispišem sto puta istu rečenicu u svesci. Ne sme se
putovati kroz vreme dok traje školska godina.“Piter vrati papir u džep pa uskoro začuše
glasove u predvorju i zvuk zatvaranja glavnih vrata, a potom i lupkanje potpetica o drvo dok
se neko penjao stepenicama.„Nadam se da je gospodarici Kejt bolje“, reče ser Ričard ulazeći
u sobu s pastorom Ledberijem. „O“, nastavi on proučavajući Kejtino iscrpljeno, bledo lice.
„Vidim da nije...“„Zapravo, jeste mi malo bolje, hvala“, pobuni se Kejt, koja je mrzela kad ljudi
bezrazložno brinu zbog nje − pa dobro, osim kad je u pitanju njena mama.„U tom slučaju,
veoma mi je drago da to čujem.“„Iskreno se nadam da ste imali više sreće nakon što smo
otišli, ser Ričarde“, reče pastor Ledberi, „pošto mi je dosta traženja proklete igle u prokletom
plastu sena.“Ser Ričard se ozari. „Sreća nam se zaista osmehnula, dragi moj prijatelju.
Dopustiću da vam sam Gedeon ispriča svoje novosti, no i ja sam napabirčio pokoju vest ovog
popodneva. Priznajem da sam se već sneveselio i odlučio da se malo opustim u gostionici
Mitra u Ulici Flit. Baš sam tamo sreo starog poznanika, imućnog trgovca iz Sarija − beše to
veoma srećna okolnost, budući da je on veliki ljubitelj konja i seosko imanje mu se graniči sa
zemljištem Tempest hausa.“„Kuće lorda Laksona?“, upita Piter.„Upravo tako, gospodaru Šok.
Kad ga upitah da li je skoro video svog suseda, on odgovori da ga je video pre samo dva dana
u kafedžinici Čajlds u porti katedrale svetog Pavla. Međutim, on trgovca nije video jer ovaj
bešesakriven iza Londonske gazete, grejući se pred kaminom.Lord Lakson je sedeo za jednim
manjim stolom i srdačno razgovarao s gospodinom koga je moj prijatelj smesta prepoznao
kao nikog drugog do gospodina Gejnsboroa, portretistu.“„Oh, pa videla sam njegove slike u
galeriji Tejt!“, uzviknu Kejt.Ser Ričard se nasmeši. „Ne čudi me što će zauvek ostati slavan −
zaista je izuzetno nadaren.“Piter slegnu ramenima. „Ja nikad nisam čuo za njega“,
promrmlja.„Moj poznanik mi je priznao da je razgovor dva gospodina bio mnogo zanimljiviji
od novina koje je čitao. Gospodin Gejnsboro se navodno poverio lordu Laksonu da mu je
dosta slikanja portreta i da bi radije uzeo svoju violu da gambu i otišao u neko ljupko seoce
gde bi mogao da slika pejzaže i provede jesen svog života u miru i tišini. Na to mu lord Lakson
odgovori da bi mu, ako pristane da mu proda sve trenutne narudžbine i razne crteže i skice
o kojima su pričali, dao dovoljno novca da se povuče iz društva ako to želi. Takođe ga
posavetova da ulaže u američku koloniju baš kao i on sam, jer je ubeđen da se toj zemlji smeši
sjajna budućnost... Moj poznanik je tada video kako se dvojica gospode rukuju i napuštaju
kafedžinicu odlično raspoloženi.“„Znači lord Lakson je još u hiljadu sedamsto šezdeset
trećoj!“, reče Piter.„Ili se ovamo vratio“, reče Kejt. „ Ako zna sve o budućnosti Amerike, onda
je naučio da koristi antigravitacionu mašinu.“„Što i nisu dobre vesti...“, reče Piter.„Ali kog
vraga poručuje slike?“, upita pastor Ledberi.„To je bar lako“, reče Kejt. „Gejnsborove slike
10. vrede milione u našem vremenu.“„Ha! Tako sam i mislio!“, uzviknu ser Ričard. „Pa, ako naš
lord Lakson namerava da opljačka prošlost kako bi imao para u budućnosti, tako barem
imamo malecnu mogućnost da uhvatimo tog lopova.“Piteru se lice ozari. „Antigravitacionu
mašinu da i ne spominjemo!„Već sam poslao dvojicu momaka u Tempest haus i u lordovu
kuću u Berdkejž Voku. Ako je lord Lakson još ovde, znaćemo za to do jutra.“Vrata salona se
iznenada otvoriše i na dovratku se pojavi vitka i okretna figura Gedeona Simora. On pređe
pogledom po sobi i plave oči mu se raznežiše kad ugleda Kejt. Klimnu glavom ka pastoru pa
ode do dece i kleknu pored Kejt.„Dobili smo lepe vesti, gospodarice Kejt. Katrani je viđen. Na
Vartolomejskom vašaru. Sigurno nije uspeo da odgonetne kako da pokrene vašu napravu.
Ako nameravamo da ga sustignemo i dođemo do mašine, moramo požuriti. Čak i ako se nisi
potpuno odmorila, pitam se bi li ti prijalo da uloviš s nama tog prokletog zlikovca koji je
glavni uzrok tvoje nesreće. Hoćeš li poći s nama, gospodarice Kejt? Da uhvatimo Modrokošca
i povratimo vašu mašinu?“Kejt skoči s kauča. „Šališ se sa mnom? Naravno da ću poći! Želim
da vidim kako Katranom konačno vraćamo milo za drago!“
11. TREĆE POGLAVLJE
Vuk u jagnjećoj koži
U KOM CRVENI MUNDIRI PLJUJU NA ORKE, A LORD LAKSON
PROMIŠLJENO UPOZNAJE DAROVITU MLADU AMERIKANKU
Vilijem, odani lični sluga lorda Laksona, koji se odrekao svoje livreje u korist strogog
tamnog odela, tapkao je čelo maramicom dok se naginjao s pločnika u pokušaju da zaustavi
žuti taksi. Vrućina i buka smetale su sedokosom Vilijemu, baš kao i prostačka odeća ljudi koji
su se tiskalipo pločniku Ulice Prins, pa je čeznuoda se vrati nabujna, nepregledna brda Sarija
i među hladne kamene zidove Tempest hausa, njegovim baštama, vodoskocima i ponašanju
koje je razumeo. No Vilijem je primećivao izraz u očima svog gospodara i znao je da će morati
da bude strpljiv dok se sve ne završi.Na zvuk iznenadnog, razjarenog laveža i Vilijem i njegov
gospodar uspaničeno podigoše pogled. Na drugom nivou gvozdenog stepeništa jedan crveni
mundir, nizak, žilav čovek, klečao je i tiho govorio na uho ogromnom psu. Potom izvuče nešto
iz džepa, verovatno parče sirovog mesa, i baci ga u vazduh. Pas, delom irski vučjak, beše
uznemirujuće razrok. On poskoči i sklopi snažne čeljusti oko komada. Crveni mundir ga
grubo pomilova po glavi, a životinja mu liznu prste i mirno mu se spusti kraj nogu.„Otkud ta
gnusna zver ovde, naredniče Tomase?“, doviknu mu Vilijem. „Lavež joj je glasan kao
top!“Narednik Tomas se uspravi i napregnuto se zagleda u slugu. „Nisam znao da ste
dovoljno često učestvovali u bici da možete prepoznati zvuk topa, gospodine Pjurfoju“,
primeti dobrodušno.Vilijem porumene. Taj osorni veteran iz brojnih ratova uživao je u
izrugivanju ličnom sluzisvog poslodavca. Nije razumeo zašto bi čovek želeo da provede život
brinući se o prohtevima i odeći lorda Laksona. Baš prethodne večeri, dok je s ostalim
vojnicima srkutao hladno pivo, potapšao ga je po leđima i nazvao kanarincem u kavezu.
„Doduše, lepom zlatnom kavezu s dosta hrane“, rekao je, „u kom ste nesumnjivo zaštićeni od
surovih vetrova života. Ali muškarac ste − zar ne biste više voleli da raširite krila iako bi to
podrazumevalo teži život?“ Vilijema su te reči još pekle.„I sluga prepoznaje zvuk topa,
naredniče Tomase, iako nije često u prilici da iz njega tuče. No otkud vam taj pas?“„Kuja se
vezala za mene i nameravam da je zadržim“, viknu mu vojnik odozgo. „Kao što sam vam već
bezbroj puta spomenuo, gospodine Pjurfoju, ovu zgradu je đavolski teško čuvati i za takav
posao pas je vrednijiod šestorice mladih hulja koji bi za to bili i plaćeni. Nanjušićeš ti nezvane
goste, je li tako, curo?“Lord Lakson podiže obrvu. Narednik Tomas i njegovi ljudi poštovali
su samo svoja pravila pa je izbegavao neposredan dodir s njima, prepuštajući svakodnevne
pregovore Vilijemu.„Šta mislite, gospodine Pjurfoju, kako bi trebalo da je nazovem?“Vilijem
se zagleda u kerušu i nakratko se zamisli. Potom se nasmeši. „Sali“, reče. „Po mojoj sestri. To
je najružnija žena u Safoku, ali ima kuraži koliko i vi, naredniče Tomase, i rastrgla bi svakog
ko bi pokušao da naudi njoj ili njenom mnogobrojnom potomstvu.“Narednik Tomas se
12. grohotom nasmeja. „Onda će joj, prijatelju moj, ime svakako biti Sali.“Baš kao da je razumela,
keruša podiže glavu i poče da zavija.„ A ako ne bude bila poslušna“, došapnu lord Lakson
Vilijemu, „umešaćeš toj kuji malo otrova u večeru.“Vilijemu osmeh nestade s lica. „Da,
gospodaru.“Kad žuti taksi konačno skrenu prema njemu, Vilijem požuri da otvori vrata
gospodaru i, s graškama znoja po nosu, stade mirno dok se lord Lakson elegantno spuštao
na sedište.„Želite li da pođem s vama, gospodaru? Ili da to učini možda neki vojnik?“„Ne
hvala, Vilijeme. Mislim da ne treba da brineš za mene zbog sastanka s dražesnom gospođom
Stejsi i njenom pametnom nećakom. Međutim, osećam da su se naši prijatelji u crvenim
kaputima uznemirili. Predugo su zatočeni u malom prostoru. Trebalo bi jučerašnji događaj
da shvatimo kao upozorenje.“„Preneo sam naredniku Tomasu koliko ste nezadovoljni, baš
kao što ste zahtevali, gospodaru, i znam da je opomenuo ljude − mada se plašim da u tome
nije bio potpuno iskren. Dato mi je do znanja da njegovi vojnici takve događaje ne smatraju
prestupima, već ratnim plenom.“„Ratnim plenom! Pelješenje nekih jadnika koji ne podnose
piće? A i naredniku Tomasu svakako treba da bude jasno da bitka još nije ni
počela.“„Oprostićete mi, gospodaru, ali mislim da ovi ljudi to drugačije vide... Mnogo nade
ulažu u ovaj pohod; zbilja, i sami ste im mnogo obećali... A pošto su okruženi iskušenjima
ovog grada, bojim se da im je dosta stalnog boravka u taboru.“„Život vojnika ne sastoji se
samo od uzbuđenja“, brecnu se lord Lakson. „0va dronjava četa trebalo bi da je svesnija
jedinstvene časti koja joj je ukazana...“„A opet, gospodaru“, reče Vilijem oprezno, „pukovnik
ih je od srca preporučio. Narednik Tomas tvrdi da bi svaki od njih bez pogovora položio svoj
život za njega kad bi to od njih zatražio.“„U redu, Vilijeme, u redu. Uostalom, ako nećaka
gospođe Stejsi bude izdašna s podacima, sleduje im mnogo uzbuđenja još pre kraja ovog
meseca... A zbog ove proklete vrućine i svetac bi se pretvorio u nitkova. Moje odsustvo
iskoristi da im osmisliš neku zabavu.“„Možda bi mogli otići u bioskop, gospodaru?“, predloži
Vilijem pun nade. „Ja bih ih mogao odvesti, naravno...“„Da, da, svakako to uradi“, reče lord
Lakson mahnuvši sluzi da se skloni. „Smanji stražu na dvojicu ljudi ovog popodneva i reci im
svima da se moraju suzdržavati od pljuvanja po prolaznicima kad su na dužnosti.“Vilijem
suspregnu osmeh. Vojnici su zaista odlično gađali. „Naravno, gospodaru.“ Sluga zatvori vrata
taksija i naže se da se obrati vozaču, koji opazi kako znoj Vilijemu kaplje s vrha nosa.„Druže,
pa nije zakonom zabranjeno da skineš sako. Prokuvaće ti motor...“Vilijem mu na to ne
odgovori, već kucnu prstima po krovu taksija kao da je u pitanju kočija lorda Laksona sa šest
konja spremnih da odgalopiraju niz krivudavu aleju brestova koja je vodila do Tempest
hausa.„Do gostionice Fronsis2 moliću lepo, prijatelju, i požuri.“
***
Kasnije tog popodneva Vilijem i pola čete engleskih crvenih mundira, koji su poslednji put u
bici učestvovali za vreme Sedmogodišnjeg rata u jesen hiljadu sedamsto šezdeset druge,
ispijali su hladno pivo u jednom baru u uličici blizu Šeste avenije gde su često išli. Vlasnik
bara bio je Majkl, čupavi Irac koji se − ubedivši sebe da su to glumci na turneji koji odbijaju
da izađu iz uloga − sada prema njima ponašao kao da su mu davnašnji prijatelji. Sedeli su
jedan uz drugog na visokim stolicama, pognuti preko šanka, dok im je Majkl pokazivao
fotografije svoje brojne porodice i ubeđivao ih da se presele u Ameriku, gde je sve moguće
ako naporno radiš, baš kao u njegovom slučaju. Nakon toga se sjatiše u poluprazan bioskop
2 Zgrada restorana Fronsis na Menhetnu takođe je i muzej i imala je važnu ulogu u događajima pred početak
Američke revolucije. (Prim. prev.)
13. u zapadnom delu Ulice Hjuston, gde se ponovo prikazivala trilogija Gospodar prstenova. To
beše treći put da prisustvuju čaroliji koja se odigravala na velikom platnu i Vilijem ih je
snabdeo velikim količinama keksa. Sada su nestrpljivo sačekali da se svetla pogase i naredna
tri sata proživeli svaki trenutak epske priče koja im se odvijala pred očima. Dok se prvi deo
završavao i Boromir se smrtno ranjen usprkos svemu i dalje hrabro borio, Vilijem se svim
silama trudio da spreči vojnike da pohrle ka platnu ne bi li pomogli tom nesavršenom čoveku
u kome su nagonski prepoznali saborca. Kad je plemeniti Aragorn porazio groznog
neprijatelja, svi crveni mundiri poskakaše na noge, urlajući od oduševljenja, grleći se i
podižući ruke u znak pobede. „Živeo!“, vikali su glasova napuklih od uzbuđenja. „Živeo!“ A
potom, dok je Boromir umirao, a Aragorn ga tešio rečima da je ipak ispunio svoj zadatak,
talas osećanja koji je preplavio vojnike u toj tamnoj, ušuškanoj dvorani usred Njujorka skoro
im beše nepodnošljiv. Prepustiše se srceparajućim jecajima. Dva dečaka, koja su film gledala
verovatno po trideseti put, začuđeno su posmatrala te kršne muškarce koji su očito imali isto
mišljenje o toj priči kao i oni. Njima ne bi morali da objašnjavaju šta ih to tera da se nanovo
vraćaju tom filmu i zašto stvarni život s njim skoro nikada ne može da se meri...Vilijem, nešto
suzdržaniji, tapkao je oči maramicom, krajnje iznemogao. Otkako je stigao u budućnost,
video je mnoga čuda, ali ga nijedno nije toliko oduševilo kao pokretne slike. Zaista, često je
žudeo za domom otkako se lord Lakson oduševio Njujorkom, ali se pitao kako bi se ponovo
navikao na život bez uzbuđenja koje donosi veliko platno kad njegov gospodar, što će se
svakako desiti, jednom odluči da se konačno vrati kući.
***
Upravo kad su narednik Tomas i njegovi ljudi ponovo zauzeli svoja mesta na svakom nivou
krivudavog metalnog stepeništa u Ulici Prins, glava ispunjenih potresnim slikama i muzikom
i sanjajući o slavi dok su pljuvali na Orke pod sobom, lord Lakson je izlazio iz otmene zgrade
na uglu ulica Brod i Perl. Poseta gostionici Fronsis, prepunoj eksponata iz doba Američke
revolucije, dirnula je engleskog aristokratu tako da bi to uznemirilo kustose. Prolazeći pored
portreta američkih velikana, lord Lakson se prisetio portreta svog oca i stričeva u Tempest
hausu. Ti ponosni vojnici nikada nisu krili koliko su nezadovoljni njime, mada bi sada sva
njihova dostignuća zajedno izgledala ništavna prema onome što je tako smelo planirao
on.Osećao je vrelinu sunca na plavoj kosi dok je žmirkao na jarkom svetlu. Beše u društvu
dve pažljivo odabrane poznanice s Menhetna,crnokose gospođe Stejsi,besprekorno odevene
u crveni lan i bisere, i, što beše važnije, njene nećake Alise, postdiplomca na Odeljenju za
istoriju univerziteta Prinston. Alisa je imala oko dvadeset pet godina, prefinjene crte lica i
kratku, sjajnu kestenjastu kosu. Obukla se u skladu s vremenskim prilikama; kratke
pantalone šivene po narudžbini otkrivale su noge redovnog trkača. Kao njegov vodič za to
popodne, prevazišla je sva njegova očekivanja. Alisino izlaganje beše oštroumno i
upečatljivo. Lord Lakson pomisli kako je dobro odabrao. Imala je prefinjen um − što nikako,
barem iz ugla posetioca iz osamnaestog veka, nije mogao da kaže za njenu odeću. Mišljenje
da je za damu prihvatljivo da nosi kratke pantalone još mu se činilo iznenađujućim.„Sigurno
vas nisam dobro razumeo, gospođo, da je ovo jedna od najstarijih zgrada u Njujorku“, reče
lord Lakson pakosno se smešeći.„De, de, lepo se ponašajte, lorde Laksone“, nasmeja se
gospođa Stejsi. Okrete se potom ka nećaki. „Pa, Alisa, vidim da će biti teško zadiviti nekog ko
u Škotskoj poseduje zamak iz trinaestog veka...“Alisine bledozelene oči se razrogačiše.
„Zamak?“„Ma retko tamo boravim. Uveravam vas, gospođo, da je većina pećina udobnija...
14. Uglavnom me možete naći na imanju u Sariju ili u gradu, u mojoj kući u Ulici Berdkejdž Vok.“
Alisa skloni kosu iza ušiju. „Berdkejdž Vok?“„Da. Iz kuće se pruža valjan vidik na park svetog
Džejmsa.“„Valjan vidik...“, ponovi Alisa iznenađena izborom reči. „Studirala sam u Londonu
jedno vreme. Stanovala sam pored parka Grin − verovatno sam pored vaše kuće prošla
mnogo puta. Berdkejdž Vok3 − kakva sjajna adresa! Veoma mi se sviđa što se u imenu ulice
sačuvala uspomena na naviku Čarlsa Drugog da izlaže primerke svog zverinjaka.“„Volela bih
da imam tako dobro pamćenje kao ti, Alisa“, reče gospođa Stejsi. „Ja ne mogu da se setim ni
ko je prošle godine osvojio fudbalski kup.“„Izvini, tetka Lora, baš sam dosadna. Evo
prestajem da budem nastavnica istorije...“„Molim vas nemojte to činiti!“, uzviknu lord
Lakson. „Prati vas dobar glas. Upravo sam zbog vaše učenosti i iščekivao ovaj sastanak s
tolikim zadovoljstvom − i uveravam vas da se nisam razočarao. Tako mi časti, računam na to
da ću zahvaljujući vašem društvu postati zastrašujuće dobro obavešten.“ Lord se učtivo
pokloni Alisi.„Oh, kakav gospodin!“, uzviknu gospođa Stejsi stavljajući ruku preko srca.
„Retka ste sorta, lorde Laksone. Nadam se da se neće ispostaviti da ste vuk u jagnjećoj
koži!“Lord Lakson poče glasno da zavija, od čega se nekoliko prolaznika trže. Dve žene se
nasmejaše. Ovaj zgodni plemić bio je prijatno društvo, iako je uporno pričao kao lik iz neke
kostimirane drame. Gospođa Stejsi mu je već ponudila nakorišćenje svoju kuću u Hemptonsu
kad god zaželi tamo da ode. No lord Lakson se očito više divio Alisinom poznavanju američke
istorije nego broju slavnih ličnosti koje je gospođa Stejsi poznavala. Mada beše zaintrigirana
lordom Laksonom, Alisa ga još nije provalila. Zadubljeno je slušao sve što je imala da kaže o
muzejskim eksponatima; ophođenje mu beše tako staromodno da je prelazilo u osobenjaštvo
− nesumnjivo je takvu glumu usavršio − ali je osećala da se još nešto krije ispod te hladne,
anglosaksonske spoljašnosti. Nešto u šta nije mogla da pronikne. Ali eto, reče Alisa sebi,
barem nije dosadan...„Aha!“, reče gospođa Stejsi tapkajući katalog muzeja. „Ovo sam tražila.
Vašingtonov oproštajni govor koji je održao saborcima pre nego što se vratio svom imanju u
Maunt Vernonu i mirnijem životu.“„Vašington? Ko to beše?“Alisa se isceri. Ovaj baš voli da se
igra. „General Džordž Vašington − sećate se, prvi predsednik Amerike? Veoma je bio poznat
za vreme Revolucije...“Lord Lakson odvrati Alisi osmehom. „Zaista? Tako mi svega.
Zadivljujuće...“Alisa ga pogleda. „Tako mi svega...“, ponovi tiho.„Kad samo pomislim1, nastavi
gospođa Stejsi, „da se Vašington pozdravio sa svojim ljudima baš u ovoj zgradi. I to nakon
tako slavne pobede nad Britancima...“Alisa prsnu u smeh. „Nemoj ni slučajno voditi računa o
osećanjima našeg gosta iz Engleske, tetka Lora!“Lord Lakson je zadivljeno posmatrao blesak
krvavocrvenih noktiju kad gospođa Stejsi odbaci tu primedbu glatkim pokretom ruke, kao
da reže vazduh.„Slušajte: Ostavljam vas sada srca punog ljubavi i zahvalnosti. Najusrdnije se
nadam da će vam budući dani biti uspešni i srećni koliko su prošli bili slavni i časni... Zar to nije
dirljivo?“ Lord Lakson upadljivo priguši zevanje i gospođa Stejsi ga pljesnu po nadlanici kao
da je nevaljalo dete.„Jeste dirljivo“, reče Alisa. „Nakon svega kroz šta su zajedno prošli, u
zgradi verovatno nije bilo onog ko nije zasuzio.“„Oprostićete mi što ne delim vaš rodoljubivi
zanos“, reče lord Lakson.„Zar nisam bila u pravu kad sam rekla da užasno voli da zadirkuje?
Ne obraćaj pažnju na njega, Alisa“, reče gospođa Stejsi. „Mnogo se toga desilo otkako je
Britanija izgubila Ameriku. Ali sada smo opet prijatelji, zar ne, lorde Laksone?“ Lord uhvati
gospođu Stejsi za ruku i pognu se da je poljubi. Podiže pogled prema njoj i ledenoplave oči
3 Engl.: birdcage − ptičji kavez. U ovoj ulici su se za vreme vladavina Džejmsa Prvog i Carlsa Drugog nalazili
kraljevski zverinjak i ptičnjak. (Prim. prev.)
15. mu se susretoše s njenim toplim smeđim.„Svakako da jesmo, gospođo, zašto biste ikada u to
sumnjali? Mada, da li je pomisao na Ameriku koja je još pod britanskom vlašću toliko
odbojna?“Alisa se zasmeja, a gospođa Stejsi mu u šali pripreti kažiprstom.„Zaboga, lorde
Laksone! Duboko ste me potresli! Boravite kao gost u Zemlji slobodnih4 − trebalo bi da vas
je stid...“„Stid, gospođo? Avaj, tog sam se osećanja davno odrekao. Uostalom, kako to moj
prijatelj De Korsi voli da kaže, stid tako ružno utiče na držanje...“„Ali da li biste promenili tok
istorije da možete?“, uporna beše Alisa. „Zanimljivo je to pitanje − da li bi vam bilo draže da
je Britanija ugušila pobunu Amerikanaca?“„Englez sam i odan kralju i otadžbini. Svakako ne
očekujete da gajim izdajnička osećanja? Naravno da bi mi bilo draže. Doista bi mi bilo drago!“
Lord odjednom prestade da se osmehuje. „Trebalo je da naredim našim crvenim mundirima
da pregaze tog vašeg obožavanog generala Vašingtona...“ Gospođa Stejsi glasno uzdahnu.
Nastade duga i neprijatna tišina dok je sunce nemilosrdno pržilo glave troje sagovornika, a
reči lorda Laksona mučno visile u vazduhu. Alisa pokuša nekako da razume taj ispad. Da li je
lord Lakson takve stvari smatrao duhovitim? Da li je uživao nekog da izaziva? Međutim, lord
je spokojno uzvraćao poglede dvema ženama, bez i nagoveštaja izvinjenja u očima. Gospođa
Stejsi se potom široko nasmeši, baš kao lord Lakson, i uskoro su se oboje glasno smejali.Alisa
prouči lepo lice tog Engleza i nasmeši se. „Ne znam da li igrate poker, lorde Laksone, ali bi
svakako trebalo!“, reče Alisa. Htela je da ga pita zašto je rekao da je odan kralju a ne kraljici i
otadžbini, ali nešto ju je nagnalo da to ne čini.Shvati da ju je na trenutak zapravo ubedio da
bi, kad bi to bilo moguće, Ameriku povratio kralju Džordžu Trećem. Retko joj se dešavalo da
je neko tako zbuni. Oči joj se zacakliše.„Usuđujete se da tako govorite o Džordžu Vašingtonu
pred dvema čestitim američkim građankama!“, reče njena tetka. „Počinjem da vas
razotkrivam, lorde Laksone! Volite da zadirkujete, užasno volite da zadirkujete!“Lord Lakson
blago pognu glavu, no istog se trena opet zasmeja, u čemu mu se smesta pridružiše gospođa
Stejsi i Alisa. Lord izvadi maramicu i potapka oči. „Volim da zadirkujem? Naprotiv, drage
moje dame“, jedva izgovori. „Verujte da sam bio potpuno ozbiljan...“
4 Fraza iz jednog stiha američke himne. (Prim. prev.)
16. Kad sam sinoć nakon večere rekao Piteru kako nameravam da zapišem značajne događaje
kojima smo skoro prisustvovali, to ga iznenada obodri. Na moje zaprepašćenje, ispriča mi kako
je odrasli Piter njegovom ocu već dao primerak knjige Život i doba Gedeona Simora, secikese
i gospodina, iz 1792. godine, knjige koju ću završiti tek kad napunim pedesetu! Moj mladi
prijatelj očito nije primetio nemir koji mi se zbog toga javio u srcu budući da me je, razdragano
se smeškajući, pitao da li verujem kako svaka sekunda našeg sadašnjeg života briše onaj
prethodni!
Odmahujući glavom, jer ne znadoh šta da mu odgovorim, povukoh se u samoću ne bih li pod
okriljem prohladne noći neko vreme razmišljao. Možda se Piter zbog svoje mlade dobi ne čini
užasnut pomišlju na poništeno postojanje. A ja, s druge strane, već pogrbljen pod teretom
proteklog života, šetao sam unedogled po Linkolns In Fildsu, gonjen rojem pitanja koji mi je
lebdeo nad glavom ne nameravajući da odleti.
Pomisao na to da negde postoji neki drugi Gedeon Simor, iste kože, kose i sklonosti, čije srce
tuče istim ritmom i koji možda ima iste snove i žudnje, neizrecivo me muči. No još više me
uznemirava mogućnost da život tog drugog Gedeona Simora bude izbrisan upravo mojim, u
kojem donekle postajem kukavica u sopstvenom gnezdu.
Juče sam se probudio s uverenjem da znam ko sam, uverenjem tako čvrstim da bi vas ruka
zabolela kad biste po njemu udarili. No danas se u neospornostima koje nudi Život pojavila
velikapukotina, budući da je u našoj prirodi da s jedne strane želimo da budemo isti kao i svi
ostali, a s druge sasvim različiti. Jer, ako nisam jedinstven u vasioni, zar nisam zato manje
vredan čovek?
Gedeon Simor
Linkolns In Filds, 1763.
17. ČETVRTO POGLAVLJE
Vartolomejski vašar
U KOM UŽASNUTI GEDEON SAZNAJE ZA OBMANU LORDA LAKSONA,
A DRUŽINA POSEĆUJE VARTOLOMEJSKI VAŠAR
Družina je čekala na stepeništu da sluga i kočijaš završe sa opremanjem ser Ričardove
kočije sa šest konja. Životinje behu plašljive i nemirne pa su rzale i kopale kopitima zemlju.
Kejt je držala Pitera za ruku. Povorka gustih oblaka prošaranih pretećom crvenom bojom
jurila je preko bledog večernjeg neba gonjena snažnim jugozapadnim vetrom, koji je oduvao
trorogi šešir ser Ričardu s glave i poneo ga preko pločnika. Piter pohrli za njim. Kejt se trže i
ispruži ruku za njim kad odjuri. Primeti kako je pastor gleda pa polako spusti ruku.„Menja se
vreme“, objavi pastor Ledberi okrećući se ka ser Ričardu. „Gotovo je leto, pazite šta vam
kažem.“Kejt zgrabi Pitera za ruku dok je prolazio pored stepeništa da preda trorogi šešir
vlasniku. Vide kako pastor, namršten, šeta pogledom od nje pa do praznog prostora
poredHane, gde se mogao zakleti da je stajala tek trenutak ranije. Potom se opet zagleda u
Kejt, koja je tačno znala o čemu razmišlja. Kako li je prošla ispred njega a da on to ne primeti?
Pastor je zbunjeno vrteo glavom. Kejt je uporno zurila u suprotnom pravcu.Slepi miševi su
iznad njihovih glava jurili kroz sumrak, a negde daleko čulo se žalosno crkveno zvono.
Nekako su se svi potrpali u kočiju, udišući sada već dobro poznat miris kožnih sedišta i
konjskih tela. Kejt je sedela između Hane i Pitera, čiju je ruku čvrsto stezala. Nasuprot deci
sedeli su pastor Ledberi, ser Ričard i Gedeon. Piter je razmišljao o tome kako ne tako davno
nipošto ne bi dozvolio da ga neka devojčica tako dodiruje, ma koliko bila uznemirena. Ali nije
se odmakao i čak je stisnuo Kejt za ruku ohrabrujući je.Ona podiže pogled ka njemu i nasmeši
se.„Sve će biti u redu“, reče on.„Znam...“Ser Ričardov šestopreg bučno se iskotrljao iz Linkolns
In Fildsa. Ulice su bile neobično prazne. Nekim čudom, njihova kočija beše jedina u Ulici Haj
Holborn, a nisu ugledali čak ni kakvog uličnog prodavca. Hana reče da je to verovatno zbog
velikog vašara koji se održava u Smitfildu. Pola Londona se tamo sjatilo. Škripa prevelikih,
od vetra zanjihanih natpisa nad radnjama i udaranje potkovica po granitnim pločama
odjekivali su ulicama. Kejt na uglu ulica Haj Holborn i Grejs i lejn ugleda jednog mopsa
hipnotisanog plesom suvog lišća u kovitlacu stvorenom naletom vetra. Pas je režeći uzmicao.
Potom bezglavo pojuri niz ulicu da lavežom sve upozori.„Budalica...“, nasmeja se Kejt i priseti
se svog psa. „Pitam se šta sada radi Moli. Nadam se da je dobro. I da ne pati.“Piter se na vreme
zaustavi da ne kaže kako nema smisla upotrebiti reč „sada“ i zauzvrat joj opet stisnu šaku.
Potom se naže ka njoj i prošaputa joj u uho: „Nešto sam razmišljao... Da li bi trebalo Gedeonu
da kažemo za Katranog, pošto sada postoji mogućnost da se ponovo sretnu?“„Moramo li?“,
uzvrati mu Kejt šapatom. „Mislim, to ne može biti istina, zar ne?“„Ali trebalo bi da mu kažemo
čak i ako nije istina. Zar ne misliš tako?“„Neće mu se svideti.“„Misliš da nisam toga svestan!
18. Da mu kažem ja ili ćeš ti?“„Ti! Svakako ti.“Piter duboko udahnu i glasno izdahnu.
„Dobro...“„Šta vas dve bitange smerate?“, zahtevao je pastor Ledberi da zna.Kad Piter podiže
pogled, sva trojica muškaraca radoznalo su ih posmatrala.„Gedeone?“, poče Piter
neodlučno.„Da, gospodaru Pitere?“, kaza Gedeon blago se smešeći. „Izgledaš kao neko ko ima
nešto da prizna. Šta si učinio, mladi moj prijatelju?“„Ne, nije to u pitanju.“„Šta te onda toliko
muči?“Piter zastade pa pređe pravo na stvar. Tako nešto se nije moglo ulepšati. „Kad je
antigravitaciona mašina vratila Kejt i mene u hiljadu sedamsto šezdeset treću, baš pre nego
što je lord Lakson utekao s uređajem a mi se obreli u Hotorn kotidžu, čuli smo razgovor
između njega i Katranog.“„Da?“ Gedeon mu se ohrabrujuće smešio.„Naravno, ne znamo da li
je sve to istina ili ne, a i sam znaš da bi lord Lakson rekao svašta samo da dobije ono što
želi...“„Šta je rekao?“„Pa...“„Gukni, dečko, nije valjda tako strašno?“, uzviknu pastor. Piter
pogleda u Kejt, koja je snažno klimala glavom. „Hajde, Pitere. Reci mu.“„Pa, on... On...“, Piter
zbrza, „rekao je da ste ti i Katrani braća i da je to od početka znao.“Hana glasno uzdahnu i
stavi šaku preko usta pa su se dug trenutak čuli samo škripanje osovina i klopot kopita. Ser
Ričard i pastor razmeniše uspaničene poglede. Niko nije znao šta da kaže. Potom se Gedeon
zasmeja.„Kakva li je to maštarija? Lord Lakson laže − mada ne mogu reći iz kog razloga. Sva
moja braća su mrtva − osim mog polubrata Džošue. Lord to zna. Kao što vam rekoh, oduvek
je voleo da se poigrava − rekao je to ne bi li mu podvalio.“ Piter klimnu glavom. „Sigurno si u
pravu − mislim, nemoguće je da ste ti i Katrani u srodstvu.“„Tako mi svega“, reče pastor,
„kakve li strašne zamisli! Zaboga, kad samo pomislim da postoji i najmanja mogućnost da ti
i to čudovište potičete iz istog soja, krv mi se sledi!“ Pastor protrlja sede čekinje na bradi pa
nastavi: „A opet, istinu govoreći, i čudnije su se stvari dešavale... A i ne može se poreći da su
razlozi zbog kojih ti je Katrani baš u pravi čas pritekao u pomoć u Tibernu već dugo prava
zagonetka. Ako je otkrio da vam venama teče ista krv, onda bi to bio dovoljan razlog, zar ne?
Možda bismo mu mogli priznati nešto malo časti: možda su mu postupci odali želju da spase
mlađeg brata...“„Ne teče nam ista krv venama!“, povika Gedeon. „Kao što vam rekoh, pastore“,
nastavi kroz stisnute zube, „nemam starijeg brata!“Pastor zausti nešto da kaže, no ser Ričard
ga uhvati za nadlakticu, a Gedeon se zagleda kroz prozor.„Izvini, Gedeone“, reče Piter. „Morao
sam da ti kažem.“ Gedeon klimnu glavom, ali se ne okrete da ga pogleda. Dvoje dece se
pokajnički zgledaše.Dotad već beše pao mrak a čađave staklene kugle ispunjene kitovim
uljem, koje su služile kao ulične svetiljke na ovom važnom putu, behu malobrojne i prilično
udaljene jedna od druge. U samoj kočiji putnici nisu videli ni prst pred nosom. Uskoro je,
međutim, ulicu obasjao narandžast odsjaj i oni ugledaše jednu porodicu zbijenu oko
rasplamsale vatre založene od krovnih greda. Ogromna lomača je pucketala i šištala bacajući
slapove iskri kroz tamu. Iza vatre se videlo da se jedna zgrada urušila ostavljajući u nizu kuća
zjapeću crnu rupu baš kao ispali zub u osmehu. Kad kočija protutnja pored vatre, do nozdrva
im dopre oštar miris buđi, kreča i pepela. Iako prespora da bi ih stigla, za njima potrča neka
žena pridržavajući maramu, ruku raširenih u znak preklinjanja. Nešto povika za njima, no
reči joj odnese vetar. Ser Ričard izvadi iz džepa nekoliko novčića, baci ih i oni joj se
zakotrljaše pred nogama. Piter se naže kroz prozor i ugleda kako čitava porodica skače na
noge i počinje da čeprka po tlu kao pile kad kljuca po prašini.„Od čega li se, zaboga, kuća sruši
poput kule od karata?“, uzviknu Hana. „Tako nešto još nisam videla!“„Nažalost, Hana, to se u
poslednje vreme često dešava. To je drugakuća za koju znam da se srušila u poslednjih mesec
dana“, reče ser Ričard. „Ti domovi su loše izgrađeni, a vrelo leto je isušilo i ispucalo zemlju
pod njima.“„Onda mi je od sveg srca žao tih jadnih ljudi“, reče Hana, „i drago mi je što živim
19. u Darbiširu u kući od kamena.“ Kejt odjednom zadrhta i popusti malo stisak na Piterovoj šaci.
Piter je upitno pogleda. Kejt slegnu ramenima.„To je od ovog čudnog vetra. Izgleda da će biti
oluje, ne čini li ti se?“Piter odmahnu glavom. „Ne − po čemu uopšte možeš da vidiš da se
sprema oluja? Ja ne mogu.“
Na Snou hilu promet se odjednom pojača i nađoše se okruženi čezama, taljigama i teretnim
kolima punim buradi piva, što su se tiskali tražeći mesto na širokom drumu. Svi su kretali u
istom pravcu − ka pijaci Smitfild, gde se održavao Vartolomejski vašar. Mileli su posmatrajući
predstavu koju su pravila dva Irca toliko rešena da se probiju kroz zid od vozila noseći
zatvorenu nosiljku, da su namerno udarili o jednu najamnu kočiju, zbog čega mršavi konji
počeše da se propinju i zanjištaše od straha.Obično smiren u nezgodnim trenucima, Gedeon
se sada sve više uzrujavao.„Do vraga s ovom gužvom!“, reči provališe iz njega. „Ako čari
Vartolomejskog vašara nisu uspele da ga zadrže, Modrokožac je sada možda već ko zna
gde!“Kad stigoše do uličice Kok, odlučiše da nastave pešice. Kočijašu rekoše da ih čeka na
obodu Snou hila. Beše toliko svetine da se ser Ričardu učini da će brže stići ako idu izokola
kroz lavirint sporednih ulica koje je poznavao. Mogli bi i lučonošu unajmiti da im osvetli put
kroz mračne prolaze. Pastoru se, baš kao ni Gedeonu, taj plan nije sviđao.„Verujte mi, ser
Ričarde“, reče Gedeon, „pošto iz iskustva znam da je Vartolomejski vašar magnet za sve
gradske lopove − Smit ild će kipeti od zlikovaca što vrebaju iz senki.“Hana iznenada
preplašeno kriknu. Put joj je preprečio čovek s violinom i magarećim ušima privezanim uz
glavu. Približio je lice njenom, koketno nagnuo glavu na stranu i zakukurikao poput petlića.
Hana po drugi put zavrišta kad se na čovekovoj glavi između magarećih ušiju pojavi majmun,
ispruži tanke, smežurane prste i zgrabi je za nos − snažno.„Oh! Oh! Oh!“, vikala je Hana
mašući rukama pred licem kao da pokušava da skine paučinu. „Sklanjaj to đavolje stvorenje
od mene!“Lakrdijaš se nasmeja zadovoljan njenom reakcijom i odskakuta dalje. Pijano se
teturajući kroz mnoštvo Londonaca, podiže violinu i izvuče gudalo iz fraka pa zasvira brzi
irski džig. Ljudi smesta zapevaše prateći melodiju tapšanjem, a majmun poigra na
lakrdijaševom ramenu zureći u noćno nebo sjajnim očima crnim kao ugalj.„Dobro si, Hana?“,
doviknu joj Kejt.„Živa bila, gospodarice Kejt, jesam, hvala na pitanju. Nikad nisam mogla da
podnesem lakrdijaše. Njihova je uloga da ljude nasmeju, ali ja se od njih najčešće naježim. A
onog majmuna ću sanjati − zaboga, skoro da izgleda kao neki sićušni, smežurani
starac!“„Doduše, tata mi je rekao da ljudi i majmuni imaju istog pretka...“Hana sva pometena
pogleda u Kejt, ne znajući da li se ova to šali ili ne.„Zaista, gospodarice Kejt?“, uzvrati Hana
neodlučno. „Moji preci behu iz Jorkšira.“
I tako nastaviše da se probijaju kroz gužvu s Gedeonom i ser Ričardom na čelu. Kejt je čvrsto
držala Pitera za ruku a oboje su zurili oko sebe, očiju razrogačenih od čuđenja ali i nemalog
straha. Uskoro graja svetine preraste u gromku, razlegnutu riku pa osetiše da se približavaju
širokom otvorenom prostoru pijace u Smitfildu. Začuše ritam bubnjeva a potom i uporan
zveket zvona uličnog telala. „Predstava! Predstava! Predstava!“, vikao je. Vetar − ionako
dovoljno nezgodan da natera muškarce da se drže za šešire ili perike i žene za suknje −
20. odjednom besomučno zahuja Ulicom Kok pa družina takoreći dolete, a ne došeta u Smitfild.
Odjednom izađoše iz tame na svetlost, gde je bezbroj svetiljaka i baklji od smole i kudelje
obasjavalo golem, uskovitlan, čudovištan, čudesan prizor koji se pred njima pružao:
Vartolomejski vašar.Oslobođena iz ulice nalik uskom levku i puštena u Smitfild, svetina je
sada mogla da se raširi. Družina je jedno vreme stajala nepomično, razgledajući okolinu ne
bi li se lakše snašla, živo svesna zvukova koji su je saletali: platna šatora su lepršala i talasala
se na vetru, dečaci s kolicima punim robe zvonili su zvonima, ulični prodavci vikali su do
iznemoglosti, posetioci su pljeskali, uzvikivali i šalili se, psi su lajali i majmuni torokali, a
nenadani talasi bučnog smeha dopirali su do njih iz obližnje gostionice pod šatorom.„Već mi
se vrti u glavi!“, uzviknu Hana.Držeći se jedno uz drugo, krenuše dalje u svetinu. Savitljivi
čovek od gume, mršav poput kostura i sposoban da po želji iščaši sebi kost, vezivao je telo u
čvorove i izmamljivao glasne uzdahe oduševljene publike; žongler se s gutačem vatre
nadmetao ko će privući pažnju otmenih dama i gospode čija su napuderisana lica, ukrašena
crnim mladežima, sijala sablasno bela pod mutnim, treperavim svetlom. Jedna prodavačica
cveća skupljala je odbačene ogriske jabuka i druge ostatke hrane i bacala ih mrkom medvedu.
Zver beše okovana teškim lancima uz stub i sedela je nepomično na kuštravim zadnjim
nogama, s pogledom u osećajnim očima od kog bi i kamen zaplakao.„O ne!“, povika Kejt.
„Kako mogu to da rade?“Gedeon je nežno povede odatle.„Osećaš li taj grozan miris?“, upita
Piter nabravši nos. „Kao da smo u mesari. Još gore.“„Ništa čudno“, reče Gedeon. „Smitfild je
pijaca mesa i oduvek je to bio, koliko ja znam. Ovo mesto je ogrezlo u smradu klanice.“Deca
se pogledaše. Međutim, do njih tad dopre nešto prijatniji miris pa pastor Ledberi podiže
glavu i zadovoljno onjuši vazduh. Posmatrao je kako dva muškarca gola do pojasa, izraženih
mišića sjajnih od znoja, polako okreću ogroman ražanj na kom su se pekle dve cele svinje.
Vatra je cvrčala odkapljica masti koje su padalena usijani žar.„Budi mi se apetit“, reče pastor.
„Nadam se da ćemo gospodara Modrokošca naći po kratkom postupku jer mi se čini da bi mi
koje svinjsko rebarce baš prijalo.“„Potrebna nam je vaša kuraž, a ne vaš apetit“, podrugnu
mu se ser Ričard. „A nesumnjivo i odvažnost pre nego što se ova noć završi.“„Tako mi života,
gospodine, ni zalogaj mi neće preći preko usana sve dok hulju ne pokorimo, a tad ću, to vam
obećavam, zadovoljiti apetit bez imalo suzdržavanja!“Gedeon se nasmeši. „Vidite li onajgore-
dole tamo?“, reče pokazujući ka napravi nalik točku koja se dizala iz sredine vašara. „Tu ćemo
se sastati.“„Kad sam se kao dečak vozio na njima, zvali smo ih vrteške“, primeti ser Ričard.
„Ali ipak sam ja više od dvadeset godina stariji od tebe, Gedeone.“Deca pogledaše šta
pokazuje.„Da ne poveruješ! Pa to je panorama, zaboga!“, uzviknu Piter obraćajući se Kejt.Ser
Ričard se okrete ka Gedeonu. „Šta misliš, da li bi trebalo da se podelimo u dve ili tri
grupe?“„Po mom mišljenju u tri, gospodine. Budući da vrlo brzo moramo pretražiti što veću
površinu.“„U redu onda. Predlažem da pastor Ledberi pođe s Hanom, a da ti, gospodine
Simore, povedeš Pitera. A, ako mi takva čast bude ukazana, ja ću biti pratilac gospodarici
Kejt“, reče ser Ričard ne primećujući Kejtin izraz lica.Kejt pokuša da obuzda osećanja, ali se
duboko u njoj ipak javi očajna panika. Kako da odbije tako ljubaznu ponudu ser Ričarda? Ali
mora ostati s Piterom.Piter oseti kako mu Kejt još snažnije stiska ruku i zapita se da li bi
trebalo nešto da kaže. No u pomoć joj priskoči pastor Ledberi.„Verujem da bi se gospodarica
Kejt osećala sigurnije uz svog prijatelja, dragi moj ser Ričarde. A pošto je meni svejedno da li
ću ići sam ili u društvu, predlažem da ipak vi budete Hanin pratilac.“Ser Ričard, međutim,
nije hteo ni da čuje za to, već se kroz svetinu uputi sam rekavši da će pretražiti severni deo
trga. Pastoru i Hani naložio je da pregledaju zapadnu stranu, a Gedeonu i deci istočnu.„Hajde
21. da se ispred vrteške nađemo za sat vremena, bez obzira na to jesmo li spazili Katranog ili
ne.“„Držite se mene“, reče Gedeon Piteru i Kejt.Pođe potom brzim korakom dok su ga mladi
prijatelji pratili kako su znali i umeli. Piter se okrete ka Kejt. „Nije da mi smeta, Kejt, ali zašto
moraš da me držiš za ruku sve vreme? Kao da se plašiš da ću te ostaviti ako me pustiš. Slušaj,
kunem se da neću nikud poći bez tebe. Dosad bi već trebalo da mi veruješ!“Kejt porumene,
zbog čega Piter požele da ništa nije ni rekao. „Izvini“, reče ona. „Znam da te gnjavim.“Kejt je
već teško disala od naprezanja da održi korak s Gedeonom. Piter ju je pogledao. Nije izgledala
dobro. Ni za trenutak nije popuštala stisak kojim mu je stezala ruku. Pitao se da li je uopšte
bilo pametno što su poveli i nju. Prošli su pored drvenih tezgi prepunih kolača od đumbira,
marioneta i igara s kockicama. Sve vreme su pogledima pretraživali more lica koje se pred
njima valjalo ne bi li spazili sablasni beli ožiljak, vitko, snažno telo i te nedokučive tamne oči
kojih su sve troje imali razloga da se plaše.„Zaboravila sam da ti kažem da Katrani sada ima
belje zube“, reče Kejt Gedeonu, sva zadihana. „Popravio ih je. A mislim da je lečio i svoj
povređeni vrat jer mu glava više nije iskrivljena na stranu.“„Tako mi svega“, odvrati Gedeon.
„Nemoj mi reći da je taj grubijan sad zgodan.“„Zapravo“, reče Kejt, „izgledao je prilično dobro
kad smo ga poslednji put videli...“„Kejt!“, kriknu Piter.„Pa kad jeste!“„Kakva sve čuda vaš vek
stvara“, reče Gedeon. Ali se ne nasmeši.Nakon otprilike četvrt časa bezuspešne potrage, Kejt
zapita da li bi mogli načas stati da povrati dah. Zatekoše se pred platnenim šatorom pred
čijim je ulazom stražario kršan čovek u kostimu Turčina. Stajao je pravo i nepomično, ruku
prekrštenih preko upečatljivih grudi, no kad mu žena sa susedne tezge donese krčag piva, on
joj odgovori s kokni5 naglaskom.„Bogami“, reče unjkavo, „mnogo mi je drago što te vidim. Ni
pomiš' o nisam da od stajanja možeš tol’ko da ožedniš.“U tom trenutku neko lako odgurnu
vrata šatora. Crnokosa žena u egzotičnoj svilenoj haljini, s nečim ciganskim u izgledu, pratila
je devojku krupnih, dobroćudnih očiju. Devojka se okrete i Kejt joj ugleda zaokrugljeni
stomak.„Zaboga, gospođo, pa zaboravila sam da pitam koliko ću dece imati!“„Proricanje
budućnosti, milo moje dete, užasan je teret i skupo me košta kad god zakoračim u to
tajanstveno carstvo. No položi mi srebro na dlan i reći ću ti sve što ti nežno mlado srce
ište.“Devojka otvori torbicu i zaviri unutra.„Možda je najbolje takve stvari i ne znati... Tako
mi svega, ne bih da preplašim muža! Ostajte zbogom, gospođo, i hvala vam.“Proročica slegnu
ramenima i oprosti se od devojke.„Za šta te plaćam?“, brecnu se na čuvara pokazujući glavom
ka njegovom krčagu. „Tri mušterije na veče nisu dovoljne da se plati to pivo!“Piter i Gedeon
nastaviše da proučavaju svako lice u svetini kroz koju su prolazili, no Kejtin pogled se
zaustavi na gatari, koja samo što nije ušla nazad u šator, ali odjednom zastade kao ukopana i
netremice se zapilji u Kejt. Potom, nakon kraćeg vremena, nesigurno koraknu unazad
stavljajući šaku preko usta. Lice joj preblede. Kejt ugleda strah u tim tamnim očima. Žena
uperi koščati prst prema njoj pa se potom polako povuče u šator žestoko vukući platnena
vrata ne bi li ih zatvorila. Niko drugi nije primetio ženinu reakciju. Kejt je srce lupalo.
Pomislila je samo: ona zna.„Jao!“, povika Piter. „Nema potrebe da mi zabodeš i nokte u
ruku!“„O, izvini“, odvratiKejt. „Nisam ni znala da to radim.“Gedeon se okrete prema njoj. „Jesi
li se dovoljno oporavila da nastavimo jedno vreme, gospodarice Kejt?“Kejt klimnu glavom i
Gedeon pođe. No nakon samo nekoliko koraka zastade kad začu kako ga doziva gromak
glas.„Gospodine Simore!“Gedeon se okrete i ugleda čoveka zadivljujuće veličine kako ide
prema njemu široko se osmehujući. Gedeon priđe da ga pozdravi.„Gospodine Federstone!
5 Narečje koje uglavnom koristi londonska radnička klasa. (Prim. prev.)
22. Drago mi je što vas vidim! Mada sam zapanjen što vas ovde srećem! Ko brine o gostima u
Rouzu?“„Rouz je skoro prazan zbog ovog vašara, gospodine Simore. I tako kažem ja sebi:
Zašto, kog vraga, stari Federston ne bi potražio malo zabave? Dođite, da popijemo po
jednu?“„Nekom drugom prilikom drage volje,gospodine Federstone,no zatičete me u potrazi
za nekim i ne smem zastajati da mu se ne bi izgubio trag.“„Baš šteta. Prijalo bi mi vaše
društvo. No koga to tražite, ako smem da pitam?“„Modrokošca.“Federston se glasno nasmeja.
„U tom slučaju ćete se zaista obradovati što je sreća htela da nam se putevi ukrste. Tek koliko
pre pet minuta razmenio sam reč-dve s Modrokošcem.“ Gedeon beše skoro za glavu niži od
vratara gostionice Rouz, ali ga zgrabi za laktove i gotovo podiže u vazduh.„Pričali ste s
Modrokošcem! Gde? Recite mi, dobri gospodine Federstone!“„Ta u Ulici Njugejt, išao je na
istok.“„Da li je bio sam?“„Mislim da je to s njim bio Džo Kerik, ali njemu se nisam
obraćao.“Gedeon se pozdravi s Federstonom i požuri da Piteru i Kejt saopšti povoljne
vesti.„Katrani je zajedno s Džoom Kerikom na pet minuta odavde. Moram trčati ako želim da
ga stignem. Probijte se do mesta gde treba da se sastanemo i recite ostalima da je Katrani
viđen i da sam otišao u Ulicu Njugejt da ga nađem.“„Idem i ja s tobom!“, povika Piter. „Brzo
trčim! Pobeđivao sam u trkama − pa dobro, samo u jednoj...“„Nemam vremena za prepirke,
gospodaru Pitere“, reče Gedeon. „Ostani s gospodaricom Kejt. Ja moram da hitam!“ Piter se
naglo okrete ka Kejt. „Moram da idem s Gedeonom. Ako je Kerikova banda s Katranim,
trebaće mu pomoć!Pozvao bih te da i ti pođeš, ali... Prosto mislim da trenutno nisi u stanju
da dugo trčiš.“Kejt obuze očaj. „Nemoj! Molim te! Ne ostavljaj me!“ Piter joj se besno obrati:
„Kejt, nemoj me sada gnjaviti! Moram da idem. Brzo ću se vratiti. Idi na mesto sastanka i reci
ostalima šta se dešava.“„Pitere! Molim te! Rekao si da me nećeš napustiti...“„I ozbiljno sam to
mislio! Neću te napustiti! Zar zaista misliš da se ne bih vratio po tebe? Sigurno nema potrebe
da baš svakog trenutka budem uz tebe... Zar ne shvataš da moramo što pre uhvatiti Katranog
kako bi se i ti što pre vratila kući da ozdraviš?“Kejt je posmatrala kako se Piterova leđa gube
u daljini. Gedeonovu plavu glavu već više nije ni videla. Koliko dugo će proći pre nego što
počne ubrzano da se kreće? Od ledenog, jezivog straha koji joj je postao stalni saputnik, Kejt
se pogrbi i pokunji glavu. Grupe posetilaca su prolazile pored nje: siromašni i bogati, mladi i
stari, lepi i neugledni − ceo svet, osim Kejt, izgleda beše veseo.Približi joj se lakrdijaš koji se
kreveljio, lupao u doboš, ludirao se i šalio, skrećući pažnju na nadrilekara što ga je pratio.
Lakrdijaš se iznenada baci na zemlju, napravi savršeni salto i doskoči tako blizu Kejt da je
mogla videti kako mu kroz čupavu kosu mile vaške. Kejt ga nagonski i silovito odgurnu od
sebe. Lakrdijaš se zatetura unazad pa iskoristi tu brzinu kretanja da napravi vešt salto
unazad, od čega mu zvončići na kostimu zazveckaše. Začuše se smeh i slabo pljeskanje.Kejt
oseti da joj je neko očešao haljinu i koraknu unapred kako bi osoba iza nje lakše prošla. Ali
ta osoba ne prođe i Kejt na leđima oseti toplinu fizičkog prisustva. Sledećeg trenutka opazi
kako joj neko stavlja ruku na rame. Trže se od iznenađenja. Potom je zgrabi i druga ruka i
neki snažni prsti joj stegoše meso kao mengelama. Kejt glasno uzdahnu od zapanjenosti i
oseti kako joj se dlanovi ohladiše i ovlažiše, a dlake se na potiljku naježiše. Šesto čulo joj je
reklo ko ju je ščepao i pre no što se okrenula da pogleda. Virnula je preko ramena.
„Ti!“„Pozdravljam vas, gospodarice Kejt!“, odvrati Katrani.„Ne razumem, Gedeon
je...“„Uprkos onome u šta gospodin Simor možda veruje, ne bi bio ovde da ja nisam pozvao
njega.“Kejt je grozničavo razmišljala. Gedeon i Piter su sigurno već odmakli. Ostali su na
drugoj strani ovog ogromnog vašara... Da li da vrišti? Beži? Viče u pomoć? Nakon trenutka
23. oklevanja ona iskrivi vrat u stranu, zgrabi zubima šaku Katranog i zari mu ih u meso, stežući
vilice i poslednjom mrvicom snage.
24. PETO POGLAVLJE
Veleizdaja
U KOM LORD LAKSON DOBIJA ODGOVOR NA PITANJE,
A ALISA NAILAZI NA VRLO KURAŽNOG PSA
Tek što je lord Lakson spomenuo kako voli da posmatra panoramu Njujorka s mora,
gospođa Stejsi se seti da ima ugovoren neki neodložan sastanak i ponudi lordu da mu Alisa
pravi društvo priobilasku brodom. Alisa zinu da se pobuni, no lord je izgledao istinski srećan
zbog predloga pa ona popusti i zatvori usta.Gospođa Stejsi zaustavi taksi i ulazeći u njega
prošaputa nećaki u uho: „Koliko si muškaraca upoznala koji se mogu razmetati zamkom u
Škotskoj?“„Ma stotine“, odvrati joj Alisa šapatom. „Želim ti prijatno popodne, tetka
Lora.“Gospođa Stejsi uđe u taksi pa kroz otvoren prozor povika: „Jedva čekam da mi sve
prepričaš...“„Mnogo ti hvala, tetka Lora“, reče Alisa zajedljivo.Gospođa Stejsi se umilno
nasmeši lordu Laksonu. Naviknut da mu polovina matrona u Londonu nabacuje svoje ćerke,
lord ništa nije odao izrazom lica, već je samo izrazio žaljenje što ga gospođa Stejsi lišava svog
društva za to popodne.
Pola sata kasnije lord Lakson i Alisa sedeli su na klupama od letvica na pramcu turističkog
brodićakoji je polazio s pristaništa u Južnoj ulici. Zarđalibrod zabrekta otiskujući se u mutne,
smeđe talase njujorške luke, pa ih nakon mučne toplote grada morski povetarac obradova
milujući im lica. Alisa podiže preplanulo lice ka suncu i udahnu oštar miris slane vode. Ispuni
pluća duboko udišući morski vazduh i stavi velike sunčane naočari.„Ovo baš prija“, reče.
„Polako sam počinjala da se topim tamo u muzeju.“ Okrete glavu ka svom pratiocu, i dalje
besprekorno odevenom u odelo boje slonovače. „Izvinite što pitam, ali koliko tačno treba da
postane toplo pa da skinete sako?“ Lord Lakson joj ne odgovori smesta, ali mu se krajevi
usana izviše u podrugljiv osmeh.„Nosio bih ga i da je toplije nego sada, gospođo,ako bi prilika
tako nalagala. Verujem da je očigledno da su nam odnosi prema modi... različiti.“„Želite da
kažete“, reče Alisa pogledavši u svoje kratke pantalone i majicu s kratkim rukavima, „da ne
razumete ljude koji smatraju da odmor suviše kratko traje da bi traćili više od pola minuta
dnevno na odluku o tome šta će obući?“ Lord Lakson beše u iskušenju da kaže: Zar i toliko?,
ali odluči da to ne bi bilo u redu.„Ne, ne, uveravam vas da sam potpuno zadivljen', reče on.
„Tako očigledan nedostatak taštine može se posmatrati jedino kao... pohvalan.“Alisa podiže
obrve, ali odoli iskušenju da kaže kako je granica između pomodnog i komičnog izgleda
nekad vrlo nejasna.Lord Lakson je u međuvremenu pokušavao da zamisli Alisu u celokupnoj
dvorskoj odeždi s čvrsto stegnutim korsetom, žiponom, širokim obručem prekrivenim
25. metrima teške svile i raskošnom perikom da upotpuni sliku. Na tu sliku licem mu se raširi
osmeh. On promeni položaj promišljeno se pretvarajući da mu pažnju zaokuplja Kip slobode,
čiji se džinovski oblik sada pomaljao. Kad bi Alisu prebacili u njegov vek, razmišljao je, i
obukli je po ondašnjoj modi, ona bi se nesumnjivo smesta onesvestila. A ne bi, pretpostavljao
je, posedovala ni samodisciplinu neophodnu da se stalno odražava ono otmeno držanje koje
se od dame očekuje u svim okolnostima. Poznavao je mnoge žene koje su nakon godina
boravka na dvoru mogle da stoje mirno duže nego bilo koji vojnik na smotri. Mogle su tako
satima, čak i bremenite, ili ožalošćene zbog smrti muža, ili polulude od groznice... „Zapravo“,
reče Alisa, „ovu majicu veoma volim.“Lord Lakson prouči njenu crnu majicu s kratkim
rukavima i krupnim, crvenim, iskošenim slovima. Lord iskrivi glavu i pročita napisano,
veoma pažljivo izgovarajući svaku reč: „Plus je connais les hommes, plus j’aime mon
chien.“„Što više upoznajem ljude, sve više volim svog psa“, prevede mu Alisa.„ Ako je tako,
onda bih veoma voleo da upoznam vašeg psa.“„Nemam psa.“„Onda me, tako mi svega,
gospođo, vaš izbor odeće baš zbunjuje...“Alisa se grohotom nasmeja. „Sve je to gluma, zar ne?
Sve to gospođo! i tako mi svega!. Da li to radite zato što znate da sam istoričarka?“Lord Lakson
iznenađeno podiže obrve. „Ne razumem vas, gospođo!“Od toga Alisa poče još jače da se
smeje. „S druge strane, ja vas počinjem savršeno da razumem!“, reče. „Malčice se šalite na
moj račun, zar ne? Što je u redu... Imam trojicu braće navikla sam da me muče.“Lord Lakson
ju je zbunjeno posmatrao.„No recite mi“, nastavi Alisa, „koliko zapravo imate godina?
Svakako zvučite kao da vam je sto tri, ali pretpostavljam da niste mnogo stariji od mene...
Imate dvadeset šest? Ili dvadeset osam? Da li sam blizu?“Lord Lakson je uporno zurio u
galeba koji je leteo, perja zaslepljujuće belog naspram zagasitoplavog neba.„Gospođo,
odbijam da priznam da imam više od dvesta sedamdeset godina.“„U tom slučaju, gospodine,
izgledate vraški dobro za svoje godine.“„Sušta ste ljubaznost, gospođo.“„Možemo li da
pređemo na ti?“, upita Alisa. „Ne prija mi sva ta formalnost.“„Ako tako želiš. Možeš me zvati
Edvard.“„Edvard... Lord Edvard Lakson. Lepo je to ime...“„Drago mi je što ti se sviđa. Ime sam
dobio poocu.“„Ja sam ime dobila po liku iz Alise u zemlji čuda. Mada i dalje čekam da upadnem
u tu rupu!“Na licu lorda Laksona očitavala se zbunjenost.„Ma znaš − Alisa u zemlji čuda, dečja
knjiga Luisa Kerola... S Belim zecom i Ludim šeširdžijom...?“Lord Lakson zavrte glavom.„Ali
moraš za to znati − pa Englez si!“Zvučnici odjednom oživeše i palubom odjeknu glas
turističkog vodiča. Pričao je priču o Kipu slobode i lord je zaprepašćeno slušao.„Prelep je to
prizor, zar ne?“, primeti Alisa.„Veličina kipa je toliko zapanjujuća da ne mogu da poverujem
da je stvaran. Mada, da budem iskren, Sloboda mi izgleda prilično... komična.“„Ne smeš to da
kažeš za Kip slobode!“, uzviknu Alisa. „Izbaciće nas s broda!“„S druge strane, ovaj je prizor“,
reče lord pokazujući bledom šakom ka panorami Njujorka, „veličanstven. Mogao bih ga
doveka posmatrati i ne bi mi dosadio.“„Onda je na mene red da mi bude drago što se tebi
nešto sviđa.“Brod polako napravi luk i pođe natrag ka gradu. Njujork se podizao iz mora kao
neko čudo.„Ko poseduje Menhetn?“, upita iznenada lord.Alisa se nasmeja. „Kakvo pitanje! Svi
i niko. Ili si možda mislio na nekretnine? Možeš li mi reći ko poseduje London?“„Eto
slučajnosti, jedan moj poznanik poseduje popriličan deo. Jednom se kladio u pola ulice da će
jedna kap kiše stići do dna prozora pre druge.“„To je bolesno!“, reče Alisa pa nakon kratke
stanke upita: „Je li pobedio?“„Jeste. Prati ga vraška sreća. Doduše, kažu da je isto sa
mnom...“Glas turističkog vodiča jednolično je brujao, a lordu se na trenutak učini da se ne
pokreće brod, već da pored njih klizi Njujork. Slika grada beše satkana od beskrajnih plavih
daljina i džinovskih oblika što su stremili ka nebu. Kako se samo smejao kad je gospođa Stejsi
26. Njujork nazvala Velikom jabukom. Tada to ime nije razumeo, ali gledajući ga sada, halapljivo
bi zagrizao tu voćku i pustio da mu sok pocuri niz bradu...Popodnevno sunce blistalo je na
ustalasanoj vodi zaslepljujući lorda Laksona, koji je, u nedostatku trouglastog šešira da mu
zaštiti oči, stavio šaku uz čelo. Alisa pročeprka po svojoj velikoj torbi i ponudi mu sunčane
naočari.„Izvoli − uvek nosim rezervne.“Isprva nesiguran, lord joj zahvali i bojažljivo stavi
naočari na koren nosa. Pređe pogledom po luci kroz ovalna stakla oivičena metalom.„Dobro
ti stoje“, reče Alisa. „Izgledaš kao Šveđanin.“„Tako mi svega“, uzviknu lord, skidajući ih i
ponovo stavljajući ne bi li uporedio šta kada može da vidi. Potom ustade, uzbuđeno se naže
prekoograde i zagleda u zelenkastosmeđu vodu.„Vidim jata riba!“„Tako mi svega!“,rečeAlisa
smešeći se. „Zar nikada pre nisi nosio polarizovane naočari za sunce? Odlične su jersmanjuju
odsjaj. Zadrži ih ako ti se sviđaju!“„Ne mogu da prihvatim tako skupocen dar...“„Kupila sam
ih na sniženju u robnoj kući. Veruj mi, nisu skupocene...“„Hvala... Alisa.“Alisi se učini da je lord
tada prvi put za celo popodne zazvučao iskreno. Izraz lica joj se ublaži i lord to primeti. Brzo
se vratio na sedište. Beše to pravi trenutak, odlučio je, da stavi glavu u torbu i postavi pitanje
zbog kojeg je i tražio nekog poput Alise. Stade da sređuje misli, no upravo Alisa nače temu
pre njega.„Jesi li ozbiljno mislio ono što si rekao u gostionici Fronsis − da te strastveno zanima
taj deo američke istorije? Da li je to istina ili... ili si samo bio pristojan?“Lord Lakson se okrete
ka sagovornici i primeti njen iznenadni nespokoj. Ugao usana joj se trzao.Tako mu nebesa,
mislio je, da li je moguće da počinje da se sviđa toj previše obrazovanoj Amerikanki? Primeti
jedva osetno lepršanje u grudima, ali ga pažljivo prikri. Možda će ona tako otvorenije dati
potrebne podatke...„Ne, uveravam vas,u menise razvila strast upravo prema tom istorijskom
razdoblju. Mada sam bedno neupućen u njegove pojedinosti...“„U pojedinosti Rata za
nezavisnost?“„Upravo tako. Zar nije istina da si uradila istraživanje o vojnim i diplomatskim
greškama Britanije koje su dovele doameričke nezavisnosti?“„Otkud to znaš?“, uzviknuAlisa.
„To je tema moje doktorske disertacije. Već sam napisala pola knjige o tome. Molim te reci mi
da me tetka Lora nije hvalila!“„Nije. Nije ni morala. Ali hoćeš li mi dopustiti da ti postavim
jedno pitanje, Alisa? Mislim da na svetu postoji tek šačica onih koji bi na njega mogli bolje
odgovoriti.“„Sve čudnije od čudnijeg!“, reče Alisa. „Naravno − o čemu se radi?“Lord Lakson
popravi držanje i zagleda se u luku istačkanu brodovima što ostavljaju trag po vodenom
prostranstvu. Alisa shvati da joj se veoma sviđa njegov lep profil i, uprkos svemu, kroj
njegovog sakoa.„Ako bi mogla da se vratiš kroz vreme i osujetiš tok Rata za nezavisnost −
tako da Britanija izađe kao pobednik, a Amerika nikada ne stekne nezavisnost − kako bi to
izvela?“Za samo nekoliko trenutaka Alisinim licem pređoše izrazi radoznalosti, čuđenja a
onda i zabavljenosti.„Sviđa mi se to pitanje! Na jesen treba da počnem da predajem na
Prinstonu i to bi bio sjajan zadatak za studente! Bio bi to odličan test njihovog razumevanja
tog sukoba i toka rata...“„Ne zanima me mišljenje tvojih studenata, već samo tvoje. Kako bi ti
odgovorila na to pitanje, Alisa? Koristeći prednosti naknadnog uviđanja i oštrog oka
istoričara, koje bi američke slabosti iskoristila? Koje je ljude sudbina odredila kao junake tog
doba? Šta su britanske snage mogle uraditi kako bi osigurale slavnu pobedu?“Alisa se ozari.
„Stvarno jesi zanesenjak, zar ne? Mada, moram te upozoriti, o tome mogu veoma dugo da
pričam. Možda će ti biti žao što si pitao!“„Naprotiv, uveravam te“, reče lord Lakson vadeći
malu kožnu beležnicu i zlatno nalivpero.Alisa ga je podozrivo posmatrala. „Ali zašto te to
toliko zanima?“„Zar tebe ne oduševljava mogućnost drugačijeg toka istorije?“„Istorija
poseduje dovoljno sopstvenih zagonetki, ne treba je još skretati s koloseka
izmišljotinama!“Lord Lakson pokaza ka gradu koji je svetlucao pod izmaglicom od vreline.
27. „Pogledaj šta je od Amerike postalo. Kakva bi bila da je još deo Britanskog carstva? Zar to
pitanje ne potpiruje vatru tvoje istoričarske radoznalosti − čak ni malo?“Alisa se nasmeja.
„Potpiruje. I to ne samo malo. Mada nisam sigurna da želim jednom Englezu da kažem kako
bi Ameriku mogao vratiti u kolonijalno ropstvo!“„To je samo uobrazilja, maštarija!“„Tačno,
ali bih i dalje bila kriva što učestvujem u tvojoj izdajničkoj maštariji.“„Koještarije, zanimljiva
je to maštarija, zar ne? Zašto mi ne bi udovoljila?“„Koještarije! Odakle ti svi ti zastareli
izrazi?“Alisa se zavali, zaklopi oči i duboko uzdahnu. Lord Lakson je nestrpljivo čekao,
iskreno se nadajući da se Alisa ne sprema da zaspi. Činilo mu se da je prošlo već nekoliko
minuta pa ga obuze nemir budući da se mlada istoričarka nije ni pomerala ni progovarala.
Alisa naglo ustade.„Realno gledano“, poče ona, „Britanija ima samo dve mogućnosti da
odnese odlučujuću pobedu. Prva je za vreme oštre zime 1776/77, kada Vašington uspeva
Britance da osujeti u dve značajne prilike. Druga mogućnost pojaviće se kasnije, čini mi se, u
bitkama hiljadu sedamsto osamdesete godine. Mada svakako moram još malo porazmisliti o
svemu tome...“Lord Lakson prouči njeno nadahnuto lice i nasmeši se.Poče da zapisuje. Morao
je da piše brzo, grebući nalivperom debelu hartiju jer Alisa nije znala kako da se zaustavi.
Priča o gorkom ratu izlivala se iz nje i lord shvati da otmenim zlatnim vrhom pera ispisuje
nepoznate reči: imena bitaka, vojnika i političara. Sva ta imena s kojima će se uskoro tako
prisno upoznati: Vašington i Tomas Pejn; Klinton i Benedikt Arnold; Trenton i Prinston i Veli
Fordž... Kad je brod pristao i putnici krenuli da se iskrcavaju,Alisa već beše promukla, a lorda
je bolela ruka. Alisa je glasom prizvala tako ubedljivu sliku da je lord Lakson gotovo očekivao
da vidi sante leda kako plove rekom Hadson i duge redove crvenih mundira i plaćenika koji
nose puške i marširajući pevaju. Skoro se iznenadio što je ponovo zakoračio u Njujork vlažan
od avgustovske jare i preplavljen Amerikancima koji svoje poslove obavljaju uživajući
potpunu slobodu.Tu se dve prilike rastaše jer je lord izjavio kako namerava da otpešači do
hotela, a Alisa je odlučila da se vrati taksijem do tetkinog stana koji gleda na Centralni park.
Oboje su se odjednom osećali prazno i iscrpljeno, kao da se desilo nešto tajanstveno i
važno.„Dugujem vam za ovo, Alisa“, reče lord Lakson ljubeći joj ruku dok je ulazila u taksi.
„Nadam se da ću uskoro ponovo uživati u vašem društvu. A imam i mnogo drugih
pitanja...“„Naravno“,reče Alisa.„Bilo bi mi drago.“Posmatrao je kako taksi odlazipa razjareno
primeti da mu je nalivpero procurilo i da se velika crna mrlja od mastila polako pomalja kroz
gornji džep njegovog lanenog sakoa boje slonovače.
***
Kao da joj je šesto čulo dojavilo u kakvom je zbrkanom stanju um njene nećake, gospođa
Stejsi pozva Alisu da je pita kako je provela popodne. Melodija na Alisinom mobilnom
telefonu, Hendlova horska pesma Aleluja, beše toliko glasna da taksista pritisnu kočnicu.
Besno je zatim pogleda u retrovizoru, a ona mu se skrušeno nasmeši.„Gde si upoznala lorda
Laksona, tetka Lora?“„U baru Bemelmans...6 Što pitaš?“„Znači on se tebi prvi predstavio?“„Ne,
onaj tvoj bivši profesor − onaj što je predavao na Prinstonu, a sada radi na Kolumbiji. Kako
se ono zove? Stiv nekako...“„Stiv Eliot?“„Da! E pa on mi je predstavio lorda. A mene je
predstavio kao tetku jedne bivše studentkinje koju − imajući u vidu ono što lorda posebno
zanima − svakako treba da upozna.“„Znači iskoristio je tebe da bi upoznao mene! Zašto mi to
nisi rekla?“„Pa jesam! Rekla sam ti da bi voleo da ga neko provede po gostionici
Fronsis.“„Mislila sam da je to neki tvoj prijatelj koji je ovde na odmoru...“„Alisa! Otkud ti sva
6 Bar luksuznog hotela Karlajl. (Prim. prev.)
28. ta pitanja?“ Tetka je počinjala da paniči. „Šta se desilo? Jesi li dobro? Šta je učinio?“„Ma ne,
ne, dobro sam, tetka Lora. Zapravo, sviđa mi se i više nego što sam mislila da hoće. Samo
sam...“„Samo si šta?“„Samo sam mu rekla kako da osujeti ishod Rata za nezavisnost.“Nastade
tišina.„To nije nimalo patriotski s tvoje strane, draga!“ Alisa primeti smeh u tetkinom glasu.
„Zar te je to uzrujalo?“„Eto, baš to...“„O, Alisa! Mislim da si previše bila na suncu...“„U redu,
tetka Lora, shvatila sam.“ Alisa se iznenada oseti smešno i završi razgovor. „Moram da
idem...“Razdražena svojim koliko i tetkinim ponašanjem, Alisa baci mobilni u svoju
prostranu torbu kao u duboku vodu. Vrućina beše stvarno grozna. Alisa nadlanicom obrisa
čelo. Tetka Lora, doduše, jeste bila u pravu − zašto dozvoljava da se toliko uzbudi?Kad taksi
skrenu u Šestu aveniju, uvideše da saobraćaj stoji. Beše previše toplo za strpljenje i sirene
kola nasumice su se prolamale kroz uličnu buku. Alisa je odsutno zurila kroz prozor u reke
ljudi koje su se spuštale u podzemnu železnicu kao leminzi.7 Baš tada spazi lorda Laksona.
Skinuo je sako i nosio ga preko ramena. Plenio je izgledom krećući se kroz svetinu. Široki
rukavi njegove snežnobele košulje talasali su se, a savršeno skrojen prsluk naglašavao mu je
vitki stas. Alisa primeti da se mnoge glave okreću za njim. Nakon nekoliko trenutaka vide
kako staje i gleda dole. Usne su mu se pomerale. Je li to pričao s nekim detetom? Ili možda
psom? Potom, podižući sako palcem i kažiprstom, odjednom ga ispusti... Alisa ga isprati
pogledom kad se ponovo uputio Šestom avenijom dok mu se sve nejasnija bela prilika polako
gubila u plovećoj masi duginih boja. Kad se redovi automobila ponovo pokrenuše, Alisa
otvori prozor i zagleda se u mesto na pločniku gde se lord bio zaustavio. Skitnica divlje kose
i tena boje štavljene kože prislonio je lordov sako uz lice, milujući tkaninu i gurajući prste u
džepove.Ljudi su skretali da se ne spotaknu o čovekove ispružene noge.Ko bi pomislio da ima
tako plemenito srce?, reče Alisa sebi. Tek tako je poklonio taj predivni sako! Poriv je natera
da zamoli taksistu da stane pa mu tutnu punu šaku dolara u ruke i poče da se probija kroz
gužvu, očiju neprestano uprtih u plavu kosu lorda Laksona, žureći kad je mogla, ali uglavnom
se trudeći da se probije kroz vojsku kupaca koja je nadirala prema njoj. Kad ga spazi kako
prelazi na drugu stranu Šeste avenije, pohita da učini isto, no svetla na semaforu sprečiše je
u tome. Alisa je morala da čeka cupkajući u mestu sve dok ne beše slobodna da pojuri preko
ulice. Kad je stigla na drugu stranu, lord Lakson je već nestao u Ulici Prins. Alisa pođe za njim
i to trkom,udarajući belim patikama ritam po uzavrelom pločniku. Kad spazi da je lord zastao
pred šestospratnicom od crvenih cigala, i ona stade odjednom se osećajući glupo. Šta ja to
radim?, upita se. Šta bi tačno trebalo da mu kažem ako me ugleda? Kome treba . tetka Lora,
ionako umem da se osramotim bez ičije pomoći!Skloni se s ulice i zakorači u uzan, smećem
zatrpan prolaz između zgrada. Nasloni se ramenom na pocrneli zid od cigala i obrisa vlažno
lice i vrat pokušavajući da povrati dah.Ne uspevši da odoli iskušenju da krišom pogleda lorda
Laksona, proviri ispod papirne maramice i od onog što ugleda smesta zaboravi na sramotu i
želju da bude u bilo kakvom rashlađenom prostoru. Zinula je od čuda. Dok je lord Lakson
čekao na trotoaru, iznad njega, na svakom odmorištu požarnih stepenica Alisa ugleda po
jednog crvenog mundira kako stoji mirno. Odjednom joj se učini da više ne posmatra
savremeni Soho, već neko utvrđenje, neosvojivo i tajanstveno. Kad jedan vojnik spusti lordu
merdevine, njoj se učini da je to pokretni most. Kičmom joj od uzbuđenja prođe jeza. Iako je
duboko u sebi znala da ti momci verovatno vole da glume istorijske događaje − i to iz sredine
7 Sitni arktički glodari za koje se veruje da, slepo prateći jedni druge prilikom migracija u velikim grupama,
izvršavaju masovno samoubistvo. (Prim. prev.)
29. osamnaestog veka, sudeći po kaputima − nije žurila da sebi objasni šta to gleda. Sve je to
krajnje zanimljivo!Lord Lakson uskoro nestade u zgradi, a trenutak kasnije isto učiniše i
četvorica od petorice crvenih mundira. Zurila je u poslednjeg crvenog mundira napolju i on
odjednom uperi pogled ka njoj. Alisa se smesta sakri iza maramice i potapka njome čelo. Kad
ponovo pogleda, njega već nije bilo. Pokretni most do zamka, međutim, ostao je na svom
mestu i mamio je. Alisa pričeka nekoliko minuta pa, pošto se niko nije vratio napolje, ne
mogavši da obuzda radoznalost, ona jurnu iz svog skrovišta i pređe put.
Lord Lakson se penjao preskačući svaki drugi stepenik i kad se kroz vrata na podu pojavi na
prvom odmorištu požarnih stepenica, prihvati sluginu ispruženu ruku. Metalno odmorište je
zveketalo dok je Vilijem žurio da lordu otvori teška sigurnosna vrata. Na spratu, narednik
Tomas i njegovi ljudi nemarno su mu salutirali, lica crvenih gotovo koliko i kaputa. Vilijem je
posmatrao kako mu gospodar hitro korača do umivaonika u uglu mračne, duboke prostorije,
u isto vreme skidajući prsluk i otkopčavajući košulju. Vilijem shvati da ne može da
pretpostavi u kakvom je lord raspoloženju. Nije primetio ni znak njegove uobičajene
klonulosti. Da li je to zbog nečeg uzbuđen ili besan? Lord do kraja odvrnu slavinu, odveza
traku s kose pa na dug trenutak stavi glavu pod bujicu hladne vode, okrećući je polako levo-
desno. Potom se uspravi i protrese glavom kao mokar pas pa mu potočići vode skliznuše niz
ramena i pljusnuše na prašnjavi pod. Vilijemu laknu kad primeti osmeh na lordovom licu.
Sve žaluzine behu, kao i obično, čvrsto zatvorene; međutim, nežne zlatne pruge sunca ipak
su se probile i osvetlile predivnu gomilu umetnina. Odabrani komadi nameštaja od atlasnog
drveta, pojedini ukrašeni i sedefom ili zlatom, blistali su na polusvetlu. Među njima su stajali
i nasumice poređani kipovi i srebrni svećnjaci i gomile uglačanog plavo-belog delftskog
porcelana. Mermerna papina glava kao da je korila grupu razigranih nimfi na jednoj grčkoj
urni; kip konjanika jurišao je iza visokog časovnika; dok je iz pozlaćenih ramova nekoliko
pari aristokratskih očiju, razbacanih među prizorima Venecije i Londona, pazilo na svaki
pokret u riznici lorda Laksona. Na počasnom mestu, pored vrata, visio je portret u prirodnoj
veličini s jednostavnim okvirom. Zapravo, predstavljao je sina glavnog baštovana u Tempest
hausu − iako beše u odeći koja dolikuje princu − a dečak bistrog pogleda stajao je spokojno
ispod širokog baldahina bukvine krošnje. Dva leptira lebdela su mu iznad glave a u daljini su
se zatalasana brda Sarija stapala s maglovitim plavo-zelenim obzorjem. Gospodin Gejnsboro
dodao je i neke čudne detalje ne bi li nagovestio identitet svog modela. Lopatica i nekoliko
kutija sa semenom krili su se kraj korena velikog drveta kao putokazi za rešenje zločina, a na
dečakovim belim pantalonama videla se i upadljiva mrlja od trave. Slika, koju ju je lordu
Laksonu nedavno uručio sam umetnik, beše, po svim merilima, remek-delo. Lord Lakson je
pohlepno pogleda žaleći, po ko zna koji put, što mora da je proda.„Nađi mi stolicu, Vilijeme!
I donesi mi piva pre no što izdahnem od toplotnog udara. Pih! Volim ovaj grad, ali zagušljiviji
je i zakrčeniji od Vedra krvi na dan vešanja! I dovedi mi kapetana Tomasa i njegove ljude kad
već ideš. Imam vesti.“„Da, gospodaru“, reče Vilijem podižući lordov prsluk i košulju s
betonskog poda. Pomučivši se da skloni nekoliko komada nameštaja i drvenih sanduka,
Vilijem ugleda ono što je tražio. Ogromna, pozlaćena fotelja beše preteška za nošenje pa je
on uz glasnu škripu odvuče do sredine prostorije. Lord Lakson se smesta na nju baci i izu
cipele. Uze potom kožnu beležnicu iz džepa pantalona i poče da čita.Kad se Vilijem vratio s
30. narednikom Tomasom i trojicom muškaraca, shvati da fotelja ne samo da je izgledala kao
presto već je to zapravo i bila. Zapita se s kog su dvora i iz kog veka gospodar i njegovi ljudi
poharali taj predmet. Kralju možda ne bi nedostajala slika ili sat, ali nije mu se činilo
ispravnim ukrasti mu presto... U maloj mračnoj kuhinji u zadnjem delu zgrade Vilijem je
ohladio obraze bocom pre nego što ju je odneo lordu Laksonu, koji je, kao i ostali muškarci,
zavoleo dobro ohlađeno pivo.Muškarci su rasejano stajali mirno, zadovoljni što su ušli u
primetno hladniju zgradu, i čekali da im se obrati lord golih grudi. Na licu mu je poigravao
bodar izraz dok je kuckao prstima po otvorenoj beležnici. Otpi dug gutljaj pa nadlanicom
obrisa usta i nastavi da čita zabeleške. Muškarci su žudno gledali u orošenu bocu piva koju
je lord ljuljao među prstima, i oblizivali se, priželjkujući da sede u svežiniMajklovog bara s
otmenim podmetačem za čaše, činijom slanog kikirikija i vrelim šakama priljubljenim uz
ohlađenu čašu. Čekali su da im se lord Lakson obrati. On ubrzo podiže pogled i shvati da pilje
u njega.„Gospodo, konačno vidim put kroz močvare istorije. Mnogo sam očekivao od
današnjeg sastanka s nećakom gospođe Stejsi, no briljantnost njenih zapažanja zaista me je
zapanjila. Našem je pohodu dala jasnoću i svrhu. Već smo načinili krupne korake, naučili smo
da se kroz vreme krećemo veoma precizno, no danas je ta nadarena mlada Amerikanka
nesvesno i potpuno izdala svoju zemlju. Gospodo, više ne moramo besciljno tumarati
izgubljeni po rubovima Revolucije, jer sada imamo putanju i strategiju. Uskoro ćemo,
okupljeni na ovom mestu, imati čast da prisustvujemo mrtvorođenju nezavisne
Amerike...“Vilijem oseti kako mu niz kičmu prolaze žmarci dok je posmatrao vatru u
gospodarevim očima. Mada nije bio siguran da li ih izaziva osećanje rodoljublja, straha ili
užasa. Pogleda ka naredniku Tomasu, koji mu uzvrati pogledom, ali šta god da je taj
prekaljeni vojnik osećao, zadržao je za sebe. Odjednom se otvoriše unutrašnja vrata i u
prostoriju uđe svetlokos dečak. Beše uzrujan, ali se nije usuđivao da progovori.„Šta ne valja,
momče?“, zareža narednik Tomas.„Tu je neka devojka, gospodine. Učinilo mi se da nas
posmatra, ali nisam bio siguran. Zato sam se nakratko sakrio da vidim šta će uraditi. Plašim
se da se upravo penje uz merdevine.“„Zar ih niko nije podigao nakon što sam se popeo?“,
uzviknu lord Lakson razjareno.Narednik Tomas opazi Vilijemov skrušeni izraz lica. „To je
moja dužnost, gospodaru“, reče brzo. „Neće se ponoviti.“Narednik Tomas pohita ka prozoru
i odgurnu jednu letvicu. Lord Lakson i vojnici učiniše isto. Narednik Tomas izvadi napunjeni
pištolj i uperi ga ka devojci.„To je Alisa, nećaka gospođe Stejsi!“, prošaputa lord Lakson.„Da
li vam je pružila odgovore koje ste tražili?“ upita narednik Tomas.„Jeste − barem dobrim
delom.“„Onda bi bilo dobro da je se što pre otarasimo.“„Ne!“„Oprostite, gospodaru, ali ovo je
rat. Ako vas je pratila, to znači da u nešto sumnja. Ako ništa ne učinite, bojim se da ćete zbog
toga zažaliti.“„Otkad ja to prihvatam savete običnih narednika?“, prosikta lord Lakson.„Kako
želite, gospodine.“Preko žaluzina bešumno prođe senka vitke prilike. Svi zakoračiše unazad.
Obris glave prislonjene uz prozor beše jasno vidljiv. Pokušavala je da vidi šta se dešava
unutra. Niko se nije pomerao. Potom narednik Tomas prošaputa lordu na uho.„Ako je
nećemo povrediti, moramo je barem zaplašiti.“Lord klimnu glavom.Nekoliko trenutaka
kasnije narednik Tomas je već čučao iza vrata. Jednom rukom tiho okrenu kvaku. Drugom je
stezao čeljusti svog ogromnog mešanca. Kad proceni da je pravo vreme, prošaputa nešto Sali
na uho, otvori širom vrata i gurnu razroku kerušu na požarno stepenište. Skriven u dubini
sobe, lord Lakson opazi sjajnu smeđu kosu i Alisino skamenjeno lice kad je kuja sruši na pod
i stade iznad nje režeći, prednjih šapa na njenim ramenima. Alisa stade da vrišti i da se otima,
žestoko teškom torbom udarajući psa po njušci. Ali Sali ništa nije moglo da otera. Alisa uspe
31. da skoči i potrči ka merdevinama nadajući se da je pas neće pratiti. Pištolj narednika Tomasa
bio je kroz žaluzine uperen ka Alisinoj glavi dok je silazila. Salino odsečno lajanje beše
zaglušujuće i cela se Ulica Prins okrete da vidi šta se dešava.„Treba samo da se složite“, reče
narednik Tomas lordu Laksonu preko ramena. „Ako ne ovde, mogao bih je pratiti do nekog
mirnog mesta i tamo to učiniti...“Lord Lakson mu se pridruži kod prozora i proviri kroz
žaluzine. Položi šaku na vojnikov pištolj i spusti ga.„Ne. Mogla bi biti oruđe kojim ćemo
izvojevati pobedu.“Sali nastavi mahnito da laje.„Kako želite“, reče narednik Tomas tupo.Lord
Lakson se trže jer mu se učini da se Alisa okrenula i divlji pogled, kao da probija žaluzine,
usmerila pravo ka njemu pre nego što je otrčala prema Šestoj aveniji i sigurnosti.
32. ŠESTO POGLAVLJE
Proročica
U KOM JE NA KATRANOG RED DA POKAŽE ZUBE,
A A KEJT DOKAZUJE KOLIKO VREDI
Iako su mu Kejtini sekutići probili kožu, Katrani je sebi dozvolio tek oštar uzdah. Smireno
se nagnuo i slobodnom rukom uštinuo živac na njenom vratu. Ona zaplaka od žestokog,
probadajućeg bola koji je taj jednostavni pokret izazvao. Katrani povuče bolnu ruku i zavrnu
Kejt ruke iza leđa. Osetila je kako joj zglobove steže žica. Pokuša da ispljune ukus Katranog.
Oseti mučninu.„ Ako želiš da se uljudno prema tebi ponašam, gospodarice Dajer, predlažem
ti da povedeš računa o lepom ponašanju − mada ni od gospodara Soka ne beše preterano
galantno što te je ostavio samu. Zar ne zna da je Vartolomejski vašar prepun hulja koje bi
napale takve kao što si ti?“„Šta hoćeš od mene?“, povika Kejt.„Sve u svoje vreme.“Kejt otvori
usta da pozove u pomoć,ali joj povik smesta bi prigušen kad je Katrani prstima pljesnu preko
usta. Ludino kreveljenje još je privlačilo pažnju svetine i samo je jedan čovek primetio manju
gužvu na obodu kruga posmatrača. Beše to gatarin stražar. Kejt, koja se i dalje otimala kao
riba na udici, širom otvori oči i uputi mu molećiv pogled. On se ne osvrnu na njeno nemo
preklinjanje. Katrani se takođe upiljio u krupnog čoveka i pokretom glave mu dao do znanja
da treba da nestane odatle.„Čini mi se da negde imate nešto hitno da obavite, gospodine
O’Donele.“„Da, gospodaru Modrokošče, zaista imam.“ Visoka prilika s turbanom otetura se
tako brzo da je gotovo potrčao.Katrani odvuče Kejt unatraške u gatarin šator. Još potresena
od Kejtine pojave, žena je sedela za malim stolom i iz kalajne šolje pila džin. Željno podiže
pogled navlačeći na lice prijatan osmeh za najnoviju mušteriju. Osmeh joj svenu.„Biću vam
zahvalan ako budete ćutali, gospođo“, reče Katrani držeći jednom rukom podivljalu Kejt a
drugom nož prislonjen uz ženino grlo. Žena je prelazila pogledom od Kejt do njenog
napadača i na licu joj se pojavi izraz tako kukavnog užasa da se čak i Katrani iznenadi. Žena
uperi drhtavi prst prema njima pa u vazduhu iscrta čudan znak koji Kejt nije uspela da
protumači.„Proročica!“, prodahta žena.Lice joj postade pepeljasto i trenutak kasnije se
onesvesti lupivši pri tom glavom o sto. Katrani, koji beše navikao da mu žrtve pribegavaju
kojekakvim smicalicama ne bi li izbegle njegovim kandžama, nagonski krenu da proveri
verodostojnost ženine nesvesti. Stoga đonom pogura ženinu stolicu i nastavi da je ljulja sve
dok zakon gravitacije ne učini svoje i žena ne ispade iz nje kao vreća krompira na tvrdi pod.
Kejt se trže kad začu kako gatari glava udara o nogu stola.„Proročica?“, ponovi Katrani. „Šta
je veštica time mislila?“ Beše to retoričko pitanje budući da je rukom i dalje stezao Kejti usta.
Šutnu ženu u leđa, ne uživajući preterano u tome, kako bi utvrdio je li zaista u nesvesti, pa
pažnju ponovo usmeri ka važnijem.Saže se, podiže gatarinu stolicu i prisili Kejt da sedne u
nju. Nadneo se nad njom. Kejt je uspela tek na trenutak da mu uzvrati taj prodoran pogled.
