2. GUSLE
Gusle su srpski narodni
muzički instrument sa jednom, ili
eventualno dve žice. Najčešće su
napravljene od javorovog drveta. Kao
jednožičani instrument, gusle se sreću u
Srbiji, Crnoj Gori, Bosni, Hercegovini i
Dalmaciji. Gusle iz Like i
Bosanske Krajine uglavnom imaju dve
žice.
3. Žice su napravljene od trideset upredenih konjskih
dlaka, kao što je slučaj i sa strunom gudala. Gudalo
se koristi tako što se povlači po zategnutim žicama,
proizvodeći oštar i dramatičan zvuk, koji je izuzetno
ekspresivan. Gusle spadaju u instrumente za koje je
potrebno veliko umeće sviranja.
Same gusle sastoje se od muzičke kutije koja je
presvučena životinjskom kožom na koju se
nadovezuje dugačak vrat na čijem završetku je
izrezbarena životinjska (najčešće konjska) ili ptičija
(najčešće orao ili soko) glava.
Pri sviranju, telo gusala se polaže na kolena (u
krilo), dok dugačak vrat pridržava dlan jedne ruke.
Gusle su igrale važnu ulogu u istoriji
srpske epske poezije.
4. ZANIMLJIVOSTI
Gusle daljim poreklom potiču iz srednje Azije, a
ne zna se tačno kako su dospele do Srba; neki
pretpostavljaju preko Vizantije. Na vrhu gusala
je često jarčeva glava kao simbol stočarstva i
nomadskih naroda, dok je gudalo najčešće
izrađeno u obliku zmije, kao simbol gorštačke
ljutine. Kasnije se na guslama sreću likovi
nacionalnih junaka, a nije slučajno što se prave
od javora, jer javor kao drvo ima simboliku u
srpskoj prethrišćanskoj religiji i označavao je
kult predaka. Takođe se uz gusle slave preci.
5. GAJDE
Ovaj instrument u veoma srodnim oblicima javlja se u
Srbiji, Makedoniji, Bugarskoj, Albaniji, Hrvatskoj.
Pomenućemo neke tipove gajdi pronađenih na prostoru
Balkana: južnomoravsko-makedonski tip,
najrasprostranjeniji tip, svira se od okoline Niša pa sve
do juga Makedonije. U okolini Niša sreću se svrljiške
gajde koje imaju gajdenicu (sviralu, gajdarku) sa duplom
cevi, postoje još i erske gajde, zatim vojvođanske gajde
koje imaju meh i takođe dvocevnu sviralu.
6. Svaki tip odlikovao se različitim štimom (uglavnom
netemperovanim), kasnije su majstori uhvatili kalupe po
kojima su pravili gajde preciznijeg štima.
Gajde se sastoje od nekoliko elemenata: Gajdenica
(gajdurka po makedonski, svirala, gajdarka) deo koji daje
zvuk, ima rupe gde svirač prebira prstima i kroji melodiju sa
ukrasima. Broj rupa se kreće između 6 i 8. Gajdenica se
pravi od tvrdog drveta. Najčešće su to šimšir ili zelenika,
dren, jorgovan i šljiva.
Na vrhu gajdenice nalazi se krivi završetak koji se nekada
pravio isključivo od bivoljeg ili drugog roga, a danas
majstori ovaj egzotični materijal zamenjuju drvetom. Sa
vrha ovog dela na uzici od kože visi zub od vuka, divlje
svinje ili medveda...ili kandža orla ili sokola. Ovaj oštri
predmet služi kao amajlija, ujedno i kao alat kojim su se
doterivale rupe kada su štimovane pomoću pčelinjeg voska
(veličina rupe se sužavala kapanjem pčelinjeg voska).
7. Pisak se nalazi u spoju između mešine i gajdenice. Vibracijom
njegovog jezička dobija se zvuk. Pisak (piska makedonski) pravi
se od sirove barske trske ili od mladica zove. Pisak se nakratko
uroni u vrelo ulje kako bi se zaštitio od vlage. Štim gajde u
mnogome zavisi od piska i od klimatskih prilika te se gajdašima
savetuje, ukoliko sviraju zajedno sa drugim instrumentima uvek
imaju sa sobom nekoliko pisaka, koji se u štimu razlikuju za
nekoliko centi ili pola stepena.
Svi prstenovi u koje se uglavljuju drveni delovi, kada se spajaju sa
mešinom, zovu se glavčine i prave se od kravljeg roga (danas
usled nedostatka materijala, od drveta).
Drveni deo u koji se duva ima povratni ventil, sa klapmom od
parčeta kože, a u novije vreme od gume.
Velika dugačka cev koja daje dubok (bas) ton takođe ima svoj
veliki pisak i zove se prdalo (brčalo na makedonskom), bas,
bordun, ili drndalo. Sklapa se iz tri dela i pravi se od drena,
šimšira ili zelenike.
8. Mešina se pravi od kože jareta ili jagnjeta koja se suši, potapa u
krečnu vodu i tako impregnira. Deo sa krznom okreće se unutra
da drži vlagu i toplotu.
Ceo instrument maže se lojem ili voskom na svim spojevima da
ne pušta, a mešina se maže svinjskom mašću da bi se očuvala.
Ovakav oblik gajdi nije se promenio vekovima. Velike vojne i
ropstva narod je prošao lečeći tugu zvukom gajdi.
Danas se gajde sviraju uz goč tj. tapan pa i uz tamburu.
Postale su sastavni deo neofolk i neovizantijskih muzičkih
sastava, kao i svih grupa koje se bave arhaičnom muzikom.
Sam zvuk gajdi vodi duboko u prošlost u zadnje repove korena
naroda. Veoma dragoceno je to što na Balkanu postoje i danas se
prave primitivni tipovi gajdi koje su svirali i naši preci. U
prošlosti su se na gajdama svirala kola i ora i bile su verni
prijatelji pastira, pored frula i kavala. Pastiri su bili oni koji su ih
najčešće i pravili idući za ovcama.
Na saborima gajdaš bi obično stao u sredinu kola i svirao dok se
kolo vilo oko njega, on bi se pak okretao licem čas jednima čas
drugima, pokazujući svoje uživanje (merak).
U narodu se kaže duva u gajde.
10. FRULA
Фрула је
дувачки/аерофони инструмент који
се прави од једног комада дрвета
(углавном шљиве). Састоји се из
чепа (данце) којим је инструмент
затворен са горње стране (не у
потпуности с обзиром да му је
одсечен један уздужни део да би
омогућио пролаз ваздуха кроз цев
свирале). На полеђини
инструмента налази се отвор са
оштрим бридом који се назива
ветрило, а који сече ваздух
стварајући тон. На дну свирале
налази се рупа која се назива
одушка. На предњој страни
свирале налази се шест рупа и
једна на полеђини помоћу којих
можемо извести седам тонова у две
октаве (најчешће тонови дурске
лествице, а по могућности молске).
11. TAMBURE
Тамбура је жичани инструмент који се
развио од инструмента познатог већ у старој
култури Месопотамије и Египта.
Тамбуре се израђују од дрвета, углавном
јавора, а предње даске израђене су од
одређених врста четинара које имају
изразита резонантна, акустична својства.
Врхунски израђени инструменти раде се
ручно, по правилу од стране старих мајстора
који тајне израде чувају и преносе „с колена
на колено“. Познате су Кудликове и Боцанове
тамбуре. Постоји више врста тамбура: прим,
басприм, контра, чело, контрабас.
Најсличније су гитарама, а по истом
принципу се добија и тон. Технике сврирања
и начини, разуме се, потпуно се разликују.
Тамбуре се штимују на А и Е дур.
12. ZURLE
Zurle su (susreću se i oblici imena zurna ili surla)
makedonsko-albanski drveni instrument tipa oboe.
Spada u narodni duvački instrument.
Zurle se izrađuju od orahovine ili šljivovine.
Sastoji se od dva dela, konične cevi i slaveca (kljuna)
koji se utakne u gornji kraj.
Njeno moguće poreklo je romsko ili tursko.
