Nepromenljive reci

2. Прилози су речи које одређује глаголску радњу по њеном месту, времену,
начину...
Прилози се по значењу деле на:
прилози за место
› доле, горе, напред, назад, позади, лево, десно, далеко...
Нпр. Мила седи иза Нине.
Она је стајла испред мене у реду.
прилози за време
› данас, јуче, сутра, ујутру, увече, летос, зимус, пролетос...
Нпр. Сутра идемо на море.
Синоћ сам гледала најбољи филм икада.
прилози за начин
› брзо, споро, лепо, одлучно, јуначки, људски, кришом, узгред...
Нпр. Изгледала је одлично.
Возио је тако брзо, као ветар.

3. Прилози означавају односе између предметима и појавама. Пошто се
предмети и појмови именују именицама, предлози стоје уз именице.
Предлози по значењу се деле на:
месне
› на, испред, међу, дуж, близу, кроз...
Нпр. Бицикл је испред куће.
Дуж обале налази се ограда.
временске
› преко, од, после, пре...
Нпр. Преко викенда била сам код баке и деке.
После школе идем на утакмицу са другом.
узрочне
› из, због, услед...
Нпр. То је урадио из беса.
Уплашио се због његовог израза на лицу.

4. Веници су речи које повезују реченице и реченичне чланове.
Деле се на две врсте:
Напоредне везнике – повезују оне реченичне чланове и и реченице које су
напоредне.
Саставни везници: и, ни, нити, па, те.
Нпр. Ја сам дошла прва, па после мене је дошла Каћа.
Раставни везник – или.
Нпр. Хоћеш да ја идем или ћеш ти да идеш по сок.
Супротни везници: а, али, но, него, већ.
Нпр. Ја сам дошла, као што смо се договориле, а она није.
Зависни везници – стоје испред зависних реченица и одређују њихову врсту.
То су на пример: да, јер, пошто, иако,мада, кад...
Нпр. Она није дошла у школу јер се разболела.

5. Речце су речи са различитим значењима и функцијама.
Деле се на:
Упитне речце
› зар, ли, да ли
Нпр. Зар ти не идеш!
Супротне речце
› међутим, пак
Нпр. Звала сам је, међутим она се није јавила.
Модалне речце
› можда, сигурно, вероватно, нипошто...
Нпр. Можда ћемо мало закаснити на журку.
Остале речце: заповедна речца, узвична, за истицање, повратна...

6. Узвици су речи које не стоје у реченици, већ сами имају вредност читаве
реченице.
Деле се на неколико група:
› За изражавање осећања: ух, јој, јао...
› За дозивање: еј, ој.
› Заповедни: пст, хајде, де.
› Ономатопејски: трас, бум, крц, бућ...