1. ВРСТЕ РЕЧИ (10)
- ПОДСЕТНИК -

2. ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
(МЕЊАЈУ ОБЛИК, ЗНАЧЕЊЕ ОСТАЈЕ ИСТО)

3. Именице су променљиве врсте речи и означавају имена бића, предмета и
појава.
Именице имају мушки, женски и средњи род.
Могу бити у једнини и множини.
Неке именице имају:
-сингуларију тантум: Београд, песак, гвожђе...
-плуралију тантум: маказе, панталоне, врата...
Именице могу бити:
-ВЛАСТИТЕ: Маја, Шарац, Дунав, Стара Пазова...
-ЗАЈЕДНИЧКЕ: пас, столица, оловка, дрво...
-ЗБИРНЕ: трње, лишће, камење, воће...
-ГРАДИВНЕ: со, шећер, дрво, глина...
-ГЛАГОЛСКЕ: читање, сеоба, вожња, берба...
-БРОЈНЕ: милијарда, тројица, двојка, четворка...
-МИСАОНЕ (АПСТРАКТНЕ): љубав, срећа, радост, другарство...

4. Заменице су променљиве врсте речи и упућују на бића, предмете и особине.
Деле се на именичке и придевске.
ИМЕНИЧКЕ:
-ЛИЧНЕ: ја, ти, он...
-Повратна заменица за свако лице
СЕБЕ, СЕ ПРИДЕВСКЕ:
-НЕЛИЧНЕ -ПРИСВОЈНЕ: мој, моја, моје...
-ПОКАЗНЕ: овај, овакав, оволики...
НЕЛИЧНЕ:
-УПИТНЕ: ко, шта -УПИТНО-ОДНОСНЕ: који, чији, колики...
-НЕОДРЕЂЕНЕ: неко, нешто -НЕОДРЕЂЕНЕ: неки, некакав...
-ОДРИЧНЕ: нико, ништа -ОДРИЧНЕ: никакав, ниједан...
-ОПШТЕ: свако, свашта -ОПШТЕ: сваки, свакакав, ма који...

5. Придеви су променљиве врсте речи и означавају особину именице уз коју стоје.
Придеви имају мушки, женски и средњи род, исти као и именица уз коју стоје.
Могу бити у једнини и множини, као и именице уз коју стоје.
Имају исти падеж, као и именица уз коју стоје.
Слагање придева са именицом = КОНГРУЕНЦИЈА
Придеви се могу поредити:
-основни облик придева = ПОЗИТИВ
-Два степена поређења – КОМПАРАТИВ и СУПЕРЛАТИВ
Једино придеви имају придевски род:
-Неодређени – НОВ
-Одређени – НОВИ
Придеви могу бити:
-ОПИСНИ: леп, мали, необичан, чаробан...
-ПРИСВОЈНИ: Мајин, Шарчев, сестрин, шумадијски...
-ГРАДИВНИ: шећерни, дрвен, глинен, гумен...
-ВРЕМЕНСКИ: јучерашњи, летњи, садашњи, данашњи...
-МЕСНИ: леви, тамошњи, обдашњи, доњи...

6. Неки бројеви су променљиве врсте речи и означавају колико тачно има нечега
што је назначено именицом уз коју стоје.
Бројеви могу бити:
-ОСНОВНИ: два, пет, осамнаест, сто, шестсто...
-РЕДНИ: други, пети, осамнаести, стоти, шестстоти...
-ЗБИРНИ: двоје, петоро, осамнаесторо...
Променљиви су:
-Основни бројеви: један, два, три, четири
-Сви редни бројеви
Непроменљиви су:
-Основни бројеви од пет па надаље
-Сви збирни бројеви

7. Глаголи су променљиве врсте речи и означавају радњу, стање или збивање.
Мењају се по лицима (прво, друго и треће).
Могу бити у једнини и множини.
Промена глагола = КОНЈУГАЦИЈА
Само глаголи имају:
-ГЛАГОЛСКИ ВИД: свршени (сести), несвршени (седети), двовидски (ручати)
-ГЛАГОЛСКИ РОД: прелазни (читати), непрелазни (седети), повратни (радовати
се)
Могу бити у потврдном и одричном облику.
Могу бити у активном и пасивном стању.
Глаголских облика има 14 (девет личних и пет неличних).
Глаголски облици се деле и на просте и сложене.
Прости се граде од инфинитивне или презентске основе и наставака.
>> Прости глаголски облици не разликују мушки, женски и средњи род.
>> Само сложени глаголски облици који у себи имају радни глаголски
придев / трпни глаголски придев разликују мушки, женски и средњи род.

8. НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
(НЕ МЕЊАЈУ НИ ОБЛИК НИ ЗНАЧЕЊЕ)

9. Прилози су непроменљиве врсте речи и обично стоје уз глаголе.
Казују место, време, начин, узрок или количину вршења радње.
Могу стајати и уз:
-Придеве: веома лепо дете
-Прилоге: врло радо долази
-Именице: много деце
Постоје:
-Прилози за место: десно, овамо
-Прилози за време: данас, никад
-Прилози за начин: овако, неустрашиво
-Прилози за узрок: зато, стога
-Прилози за количину: мало, онолико
Неки прилози могу да се пореде, па су зато променљиви:
>> Милан лепо пише.
>> Никола лепше пише.
>> Саша најлепше пише.

11. Узвици су непроменљиве врсте речи.
Углавном су то гласови или скупови гласова помоћу којих се приказују осећања.
При писању узвика се обично користе запета или узвичник.

13. РЕЧЦЕ = ПАРТИКУЛЕ
Речце су непроменљиве врсте речи и помоћу њих се исказује говорников став.