Downloaded 575 times
More Related Content
Biocenoza
- 1. Životna zajednica-biocenoza i njenaorganizacija Damnjanović Ivana
- 2. • Populacije različitihvrsta protista, monera, biljaka, gljiva i životinja koje zive na istom biotopu čine životnu zajednicu (biocenozu) • Na različitim biotopima se razvijaju različite biocenoze Šta čini biocenozu?
- 3. Bios = život,koinos = zajednički Velike zajednice -nezavisne od drugih zajednica -šuma- Male zajednice -trulo stablo- Jednostavne zajednice -gradi ih samo par vrsta Složene zajednice
- 4. Prostorna organizacija biocenoze • Odnosise na strukturu i izgled biocenoze
- 5. • Struktura seogleda u rasporedu članova biocenoze i zavisi od sastava, brojnosti, gustine i veličine članova biocenoze
- 6. Sastav biocenoze • Toje ‘spisak’ svih vrsta živih bića koja ulaze u sastav jedne biocenoze • Obično se pri tome misli na biljni i životinjski svet, tj. na floru i faunu
- 7. Biocenoza pustinje Kara-Kum (Turkmenistan)- peščana pustinja Klimatski uslovi: godišnja variranja temperature su 68°C; prisutna su i dnevna variranja temperature u podne iznosi 42°C, u noći 4,5°C; godišnji vodeni talozi iznose 75-175mm; temperatura površine tla je 64°C
- 8. Biljni svet: trave,grmolike biljke
- 9. Životinjski svet: zmije,gušteri, ptice, sisari (zec, lisica)
- 10. Spratovnost – rasporedvrsta po spratovima -U suvozemnim zajednicama je zastupljen vertikalni raspored članova biocenoze -Jedan sprat čine vrste koje imaju približno istu visinu nadzemnih delova -Spratovnost omogućava bolje korišćenje resursa (svetlost, voda, ...)
- 11. Spratovnost u šumi Spratvisokog drveća Sprat niskog drveća Žbunovi Zeljaste biljke
- 12. Podzemna spratovnost seodnosi na dužinu korenovog sistema ili podzemnih izdanaka -Najplići su korenovi sistemi jednogodišnjih biljaka, krtole, lukovice -Korenovi sistemi trava -Korenovi sistemi žbunova i drveća su najdublji
- 13. -Kod vodenih biocenozasi zastupljene vertikalna i horizontalna spratovnost -Dolazi do smenjivanja različitih populacija od obale do središnjih delova kao i od površine ka dnu
- 15. Vremenska organizacija biocenoze • Različitičlanovi životne zajednice mogu svoje životne aktivnosti ostvariti u različito vreme • Ova osobina predstavlja vremensku organizaciju biocenoze • Pod njom se podrazumeva dnevne , mesečne i sezonske promene
- 16. AKTIVNOSTI: lov, parenje,polaganje jaja mitarenje, linjanje, opadanje lišća, cvetanje, oprašivanje
- 17. Fenološke promene suone koje se dešavaju svake godine (sezonske promene)
- 18. Dnevno-noćne promene promene utoku dana i noći Lala zatvara cvet noću da bi zaštitila polen koji je osetljiv na vlagu Životinje koje love noću
- 20. Ekološka niša • Svičlanovi jedne biocenoze zauzimaju određeni životni prostor na kojem pronalaze hranu, sklonište, vodu, ...
- 22. PRIMER: na istomstablu žive različite vrste organizama -Ipak, svaki zauzima određeni prostor na stablu gde živi, nalazi hranu – njegova ekološka niša
- 23. -Ekološka niša predstavljamesto i ulogu jedne vrste u biocenozi - “stanište je adresa gde neku životinju možete naći, a ekološka niša je profesija” -Stanište je mesto gde vrsta živi -Ekološka niša je pozicija vrste u lancima ishrane, njen odnos prema drugim članovima biocenoze -“za ekološku nišu nije važno gde organizam živi nego šta radi”
- 24. “Kada ekolog kaže‘evo ide jazavac‘, u svoje misli treba da uključi kompletnu ideju o mestu i ulozi životinje u zajednici kojoj pripada, isto kao da je rekao ‘evo ide pop‘”
- 25.