SlideShare a Scribd company logo
ГЕНЕТИЧКО ИНЖЕЊЕРСТВО,
КЛОНИРАЊЕ
Растко Ивановић 2-1
Гимназија и економска школа
“Јован Јовановић Змај“
Оџаци
ТРАДИЦИОНАЛНА И САВРЕМЕНА
БИОТЕХНОЛОГИЈА
За разлику од ТРАДИЦИОНАЛНЕ
биотехнологије која подразумева
оплемењивање биљака и домаћих
животиња, коришћење микороорганизама
за производњу хране и пића и др.),
САВРЕМЕНУ биотехнологију чине
ГЕНЕТИЧКИ ИНЖЕЊЕРИНГ И
КЛОНИРАЊЕ.
Основно питање везано за савремену
биотехнологију јесте како рационално
искористити предности које она пружа, а
да се при томе спрече потенцијалне
негативне последице по човека и његову
животну средину.
Биотехнологија је
проучавање и
коришћење живих
организама у циљу
стварања неког
производа.
Генетички инжењеринг је технологија
рекомбиноване ДНК и обухвата методе вештачког
образовања нових комбинација наследног
материјала.
Генетички код је универзалан и омогућује да се
генетички материјал једног организма преноси у
други. Тиме се добија организам са другачијом
комбинацијом гена, чија се ДНК назива хибридна
тј. рекомбинована ДНК.
Овакав случај рекомбинације гена у природи је
немогуће наћи.
У зависности од тога који се део генетичког
материјала преноси разликује се:
 генски, где се манипулише генима;
 хромозомски, где се врши манипулација
хромозомима;
 геномски инжењеринг, при коме се врши
манипулација целим гарнитурама хромозома
Суштина генетичког инжењеринга је производње генетски
модификованих (ГМ) или трансгених организама чија ДНК
садржи стране гене, а заснива се на већ поменутој
универзалности „упутства за рад“ записаног у генима баш
свих живих бића на планети.
Да би ћелија могла да обавља функције, неопходно је да
производи протеине изграђене од ланаца аминокиселина,
чије је упутство за производњу записано у генима у виду
шифре.
Техника ове методе се може објаснити на примеру бактеријске синтезе хуманог
(људског) инсулина.
Суштина ове технике је да се ХУМАНИ ГЕН ЗА ИНСУЛИН УГРАДИ У ПЛАЗМИД
БАКТЕРИЈСКЕ ЋЕЛИЈЕ. Бактерије ће затим по упутству тог гена производити хумани
инсулин.
Поступак за то је следећи:
 исецање жељеног гена из хумане ДНК уз помоћ ензима
који ће пресећи ДНК на тачно одређеним местима; ензими
који ово омогућују су рестрикционе ендонуклеазе (маказе)
 пресецање плазмида истом рестрикционом
ендонуклеазом којом је исечена хумана ДНК
 после дејства р. ендонуклеаза крајеви исечака постају
лепљиви – пошто су једноланчани теже да хибридизују са
себи комплементарним ланцима;
 хумани ген односно његови једноланчани лепљиви
крајеви хибридизују са крајевима исеченог плазмида;
 лигаза (лепак) спаја хибридизоване молекуле при чему
постаје рекомбинована (хибридна) ДНК;
 умножавањем бактерија и плазмид се у њима репликује,
тако да се у свакој бактерији добије неколико стотина
плазмида;
 бактерија сада може да синтетише хумани инсулин.
Од тог открића кренули су
експерименти и на бићима сложенијим
од бактерија. Најпознатије биљке прве
генерације ГМО су кукуруз, памук, соја,
којима је уграђен бактеријски ген.
Захваљујући том страном гену овакве
биљке могу да стварају отров који их
брани од штетних инсеката. Такве
биљке се не морају прскати
инсектицидима који су изузетно штетни
по здравље људи.
Генетички инжењеринг
утврђује и структуру
одређених делова ДНК,
што омогућује дијагнозу
неких болести пре него
што се манифестују. Оно
омогућава комбиновање
гена и жељених особина уз
стварање нових генотипа,
који досад нису постојали у
природи.
Примена генетичког инжењеринга
1. омогућава дијагностиковање наследних болести ( процењује се да је око 4000 обољења
условљено променама у једном гену)
2. производња протеинских хормона за лечење људи-инсулин, соматотропни хормон, хормон раста,
фактор неопходан за згрушавање крви (даје се особама које болују од емофилије
3. производња протеина за исхрану стоке (тзв. једноћелијски протеини)
4. производња нових антибиотика, вакцина, лекова
5. израда мапе људског генома – тачно после 50 година од када су Вотсон и Крик открили структуру
ДНК, завршена је мапа хуманог генома тј. 2003.г.
6. упознавање сложене структуре гена
7. истраживања туморских вируса који инфицирају ћелије сисара
8. производња биљних култура које дају веће приносе, отпорније су на биљне болести, неповољне
климатске услове итд.
9. уграђивање страног гена у неки ембрион или замена неког гена у ембриону
10. бактерије које производе биоразградиву пластику
АЛИ,
масовним гајењем ГМ биљака које су отпорне на хербициде
(средства за борбу против корова) може доћи до осиромашења
биљног и животињског фонда (биодиверзитета). Не знамо још, није
још тачно утврђено, какве последице на организме које се хране ГМ
биљкама има та модификација гена. Знамо да се сада јавља све
више алергија код људи. Које су још последице, какве болести могу
да се јаве, још не знамо.Да би се неки ген уградио у ГМО неопходни
су тзв. вектори, а ти вектори су често вируси. Вируси у нашем
организму могу да изазову свакојаке негативне последице. Неки
стручњаци (Лик Монтањје, проналазач ХИВ вируса) кажу да је
овај најновији вирус који је однео много живота генетски
модификован безопасан корона вирус у који је уграђен вирус
сиде (у циљу проналажења лека за сиду).
Развојем и
масовнијом
применом нових
технологија у
области медицине,
хемије, екологије,
пољопривреде...
генетика добија све
значајнију улогу. Она
ће, по многима, бити
једна од кључних
наука новог доба.
Клонирање је поступак стварања генетички
идентичних копија неког организма.
Клонирање је облик несексуалне репродукције, тако
да потомци немају ни маму ни тату.
За клониране потомке, постоје само донатори гена.
Ко може да буде давалац гена? На ово питање је веома лако
одговорити:
1 . женка која ће бити клонирана и чија ће материца бити
раздвојена клонираним ембрионом;
2 . женка, која је само давалац једра, а због старости, болести или
неког другог разлога не може да донесе младунче;
3 . мушкарац, који ће бити клониран.
У првом случају је клонирана женка свом детету и мама и тата.
Потомак је њена копија (има само њене гене) и има само једног
родитеља. У другом случају потомак не би имао ни једног правог
родитеља. Женка која га је родила, била би му мама само по томе, а
она која му је дала гене не би га родила. Тате у оба случаја нигде
нема. У трећем случају је ситуација мало блажа. Ту отприлике имамо
нешто најсличније класичним родитељима. Женка у чијој се
материци развија ембрион је мама, мада потомак нема ниједан њен
ген, а тата је давалац гена. Њихов мушки потомак ће дакле имати
мајку која га је донела на свет, а са којом нема никакве генске
сродности и оца чија је апсолутна копија.
Сам процес клонирања је следећи:
из организма даваоца узима се соматска
ћелија и спаја се са неоплођеном јајном
ћелијом примаоца којој је уклоњено једро.
После спајања две ћелије долази до
развића ембриона који се имплантира у
материцу сурогат- мајке, где се даље
нормално развија. Потомак је генетички
исти као организам даваоца.
Клонирање је појам који потиче из
1963. године те, наизглед, није
посебно сложен захват и већ 1962.
је британски научник Јохн Гурдон
успео да створи једну жабу.
Успешно је пренео језгро из једне
ћелије жабе у неоплпђену јајну
ћелију жабе у којој је претходно
уништио језгро УВ зрачењем.Иако
се тако добијена јајна ћелија успела
развити само до пуноглавца, ова
техника преноса језгра показала је
пут за нова успешна клонирања.
Први пример клонирања сисара била је
овца Доли, 1997. године.
Доли-први успешно
клонирани сисар
Животиње које су
клониране након Доли
Клонирани
мајмуни
Фабрика за
клонирање
Клонирање вунастог
мамута!!!
Клонирање
неандерталца!!!
Да ли ће се људи
ускоро клонирати?!
Репродуктивно клонирање има
за циљ стварање нове јединке,
а терапеутским клонирањем се
производе ћелије којим би се
лечиле болести (нпр.
парализа, дијабетес и др.)
Осим правог клонирања, постоји и још и ТРАНСГЕНЕЗА.
ТРАНСГЕНЕЗА означава пренос једног или више гена из ДНК једног
организма у ДНК примаоца. Пренос гена може се извести и између
различитих врста, а таква животиња (биљка) се назива трансгена.
Најпознатији примери прве генерације трансгених биљака које су
отпорне на штетне инсекте (садрже трансген из бактерије који им
даје способност синтезе отрова ефикасног против инсеката) или
хербициде. У другу генерацију спадају биљке којима је побољшан
квалитет – промењен састав масти, обогаћене су витаминима и др.
Литература:
 http://www.stari.tehnickaue.edu.rs/REPOSITORY/4507_4Biotehnologija%20i%20gen
eticki%20in%C5%BEenjering%20prezentacija.pdf
 https://www.bionet-skola.com/w/Kloniranjehttps://www.bionet-
skola.com/w/Kloniranje
 http://poincare.matf.bg.ac.rs/~aljosha/mb0304/bajkic%20sanja.htm
 https://www.bionet-
skola.com/w/Biotehnologija#Geneti.C4.8Dki_in.C5.BEenjering_.28_tehnologija_re
kombinovane_DNK_.29
 https://www.nationalgeographic.rs/

More Related Content

What's hot

Типови наслеђивања особина
Типови наслеђивања особинаТипови наслеђивања особина
Типови наслеђивања особинаVioleta Djuric
 
Mendelova pravila nasleđivanja
Mendelova pravila nasleđivanjaMendelova pravila nasleđivanja
Mendelova pravila nasleđivanjaIvana Damnjanović
 
Nasledjivanje
NasledjivanjeNasledjivanje
Nasledjivanjesaculatac
 
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.Ena Horvat
 
Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиVioleta Djuric
 
Репликација, транскрипција, транслација
Репликација, транскрипција, транслацијаРепликација, транскрипција, транслација
Репликација, транскрипција, транслацијаVioleta Djuric
 
3. Nivoi organizacije zivih sistema. Bioloski kontrolni sistemi
3. Nivoi organizacije zivih sistema. Bioloski kontrolni sistemi3. Nivoi organizacije zivih sistema. Bioloski kontrolni sistemi
3. Nivoi organizacije zivih sistema. Bioloski kontrolni sistemiltixomir
 

What's hot (20)

Šta je genetika
Šta je genetikaŠta je genetika
Šta je genetika
 
Типови наслеђивања особина
Типови наслеђивања особинаТипови наслеђивања особина
Типови наслеђивања особина
 
Evolucioni mehanizmi
Evolucioni mehanizmiEvolucioni mehanizmi
Evolucioni mehanizmi
 
Mendelova pravila nasleđivanja
Mendelova pravila nasleđivanjaMendelova pravila nasleđivanja
Mendelova pravila nasleđivanja
 
Molekularna biotehnologija
Molekularna biotehnologijaMolekularna biotehnologija
Molekularna biotehnologija
 
Mutageni faktori sredine
Mutageni faktori sredineMutageni faktori sredine
Mutageni faktori sredine
 
Nasledjivanje
NasledjivanjeNasledjivanje
Nasledjivanje
 
Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima
Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelimaGenetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima
Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima
 
Teorije evolucije
Teorije evolucijeTeorije evolucije
Teorije evolucije
 
Nukleinske kiseline
Nukleinske kiselineNukleinske kiseline
Nukleinske kiseline
 
Specijacija.pdf
Specijacija.pdfSpecijacija.pdf
Specijacija.pdf
 
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
 
Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилности
 
Autotrofna i heterotrofna ishrana, list, fotosint pigmenti
Autotrofna i heterotrofna ishrana, list, fotosint pigmentiAutotrofna i heterotrofna ishrana, list, fotosint pigmenti
Autotrofna i heterotrofna ishrana, list, fotosint pigmenti
 
Celijski ciklus
Celijski ciklusCelijski ciklus
Celijski ciklus
 
Репликација, транскрипција, транслација
Репликација, транскрипција, транслацијаРепликација, транскрипција, транслација
Репликација, транскрипција, транслација
 
Populaciona genetika
Populaciona genetikaPopulaciona genetika
Populaciona genetika
 
Mutacije
MutacijeMutacije
Mutacije
 
3. Nivoi organizacije zivih sistema. Bioloski kontrolni sistemi
3. Nivoi organizacije zivih sistema. Bioloski kontrolni sistemi3. Nivoi organizacije zivih sistema. Bioloski kontrolni sistemi
3. Nivoi organizacije zivih sistema. Bioloski kontrolni sistemi
 
Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015
 

Similar to Genetičko inženjerstvo - kloniranje

Seminarski diplomski kloniranje
Seminarski diplomski kloniranjeSeminarski diplomski kloniranje
Seminarski diplomski kloniranjenikolasse
 
Испитна питања
Испитна питањаИспитна питања
Испитна питањаVioleta Djuric
 
генетика понашања.катарина
генетика понашања.катаринагенетика понашања.катарина
генетика понашања.катаринаKatarina Nikolić
 
Гаметогенеза
ГаметогенезаГаметогенеза
ГаметогенезаVioleta Djuric
 
Opsta bakteriologija 2012
Opsta bakteriologija 2012Opsta bakteriologija 2012
Opsta bakteriologija 2012Dušan Mitić
 
генетички модификовани организми.Ppt чд
генетички модификовани организми.Ppt чдгенетички модификовани организми.Ppt чд
генетички модификовани организми.Ppt чдKatarina Nikolić
 
Gmo petnica eseb
Gmo petnica esebGmo petnica eseb
Gmo petnica esebmetodicar4
 
Генетика за Музичку школу
Генетика за Музичку школуГенетика за Музичку школу
Генетика за Музичку школуVioleta Djuric
 
Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиVioleta Djuric
 
Izvori geneticke varijabilnosti Sanja Jovanić
Izvori geneticke varijabilnosti Sanja JovanićIzvori geneticke varijabilnosti Sanja Jovanić
Izvori geneticke varijabilnosti Sanja JovanićSanja582366
 
Biologija -pripremna_nastava
Biologija  -pripremna_nastavaBiologija  -pripremna_nastava
Biologija -pripremna_nastavamilorad22
 
Nasledjivanje
NasledjivanjeNasledjivanje
Nasledjivanjesaculatac
 
1b molekularna-osnova
1b molekularna-osnova1b molekularna-osnova
1b molekularna-osnovaNatasa Spasic
 
Бластулација и гаструлација
Бластулација и гаструлацијаБластулација и гаструлација
Бластулација и гаструлацијаVioleta Djuric
 
Nasledjivanje osobina i varijabilnosti
Nasledjivanje osobina i varijabilnostiNasledjivanje osobina i varijabilnosti
Nasledjivanje osobina i varijabilnostisaculatac
 

Similar to Genetičko inženjerstvo - kloniranje (20)

клонирање
клонирањеклонирање
клонирање
 
Seminarski diplomski kloniranje
Seminarski diplomski kloniranjeSeminarski diplomski kloniranje
Seminarski diplomski kloniranje
 
Испитна питања
Испитна питањаИспитна питања
Испитна питања
 
генетика понашања.катарина
генетика понашања.катаринагенетика понашања.катарина
генетика понашања.катарина
 
Гаметогенеза
ГаметогенезаГаметогенеза
Гаметогенеза
 
Opsta bakteriologija 2012
Opsta bakteriologija 2012Opsta bakteriologija 2012
Opsta bakteriologija 2012
 
генетички модификовани организми.Ppt чд
генетички модификовани организми.Ppt чдгенетички модификовани организми.Ppt чд
генетички модификовани организми.Ppt чд
 
Gmo petnica eseb
Gmo petnica esebGmo petnica eseb
Gmo petnica eseb
 
Генетика за Музичку школу
Генетика за Музичку школуГенетика за Музичку школу
Генетика за Музичку школу
 
Matične ćelije
Matične ćelijeMatične ćelije
Matične ćelije
 
Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилности
 
Izvori geneticke varijabilnosti Sanja Jovanić
Izvori geneticke varijabilnosti Sanja JovanićIzvori geneticke varijabilnosti Sanja Jovanić
Izvori geneticke varijabilnosti Sanja Jovanić
 
Biologija -pripremna_nastava
Biologija  -pripremna_nastavaBiologija  -pripremna_nastava
Biologija -pripremna_nastava
 
Nasledjivanje
NasledjivanjeNasledjivanje
Nasledjivanje
 
Бактерије
БактеријеБактерије
Бактерије
 
1b molekularna-osnova
1b molekularna-osnova1b molekularna-osnova
1b molekularna-osnova
 
Carstvo monera
Carstvo moneraCarstvo monera
Carstvo monera
 
Цитологија
ЦитологијаЦитологија
Цитологија
 
Бластулација и гаструлација
Бластулација и гаструлацијаБластулација и гаструлација
Бластулација и гаструлација
 
Nasledjivanje osobina i varijabilnosti
Nasledjivanje osobina i varijabilnostiNasledjivanje osobina i varijabilnosti
Nasledjivanje osobina i varijabilnosti
 

More from Nada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" Odžaci

More from Nada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" Odžaci (20)

Vodozemci
VodozemciVodozemci
Vodozemci
 
Zebre
ZebreZebre
Zebre
 
Lav
LavLav
Lav
 
Gmizavci
GmizavciGmizavci
Gmizavci
 
Pljosnati crvi
Pljosnati crviPljosnati crvi
Pljosnati crvi
 
Kviz iz biologije za učenike 6. razreda
Kviz iz biologije za učenike 6. razredaKviz iz biologije za učenike 6. razreda
Kviz iz biologije za učenike 6. razreda
 
Kviz pitanja za učenike 5.razreda
Kviz pitanja za učenike 5.razredaKviz pitanja za učenike 5.razreda
Kviz pitanja za učenike 5.razreda
 
Nacionalni parkovi Srbije - kviz pitanja
Nacionalni parkovi Srbije - kviz pitanjaNacionalni parkovi Srbije - kviz pitanja
Nacionalni parkovi Srbije - kviz pitanja
 
Promene u broju i strukturi hromozoma
Promene u broju i strukturi hromozomaPromene u broju i strukturi hromozoma
Promene u broju i strukturi hromozoma
 
Humana genetika rodoslovno stablo
Humana genetika rodoslovno stabloHumana genetika rodoslovno stablo
Humana genetika rodoslovno stablo
 
Promene u strukturi i broju hromozoma
Promene u strukturi i broju hromozomaPromene u strukturi i broju hromozoma
Promene u strukturi i broju hromozoma
 
Humana genetika, rodoslovno_stablo
Humana genetika,  rodoslovno_stabloHumana genetika,  rodoslovno_stablo
Humana genetika, rodoslovno_stablo
 
Genetičko savetovanje i prenatalna dijagnostika
Genetičko savetovanje i prenatalna dijagnostikaGenetičko savetovanje i prenatalna dijagnostika
Genetičko savetovanje i prenatalna dijagnostika
 
Genetičko savetovanje i prenatalna dijagnostika
Genetičko savetovanje i prenatalna dijagnostikaGenetičko savetovanje i prenatalna dijagnostika
Genetičko savetovanje i prenatalna dijagnostika
 
Fenotip, fenotipska plastičnost
Fenotip, fenotipska plastičnostFenotip, fenotipska plastičnost
Fenotip, fenotipska plastičnost
 
Nasledjivanje kvantitativnih osobina
Nasledjivanje kvantitativnih osobinaNasledjivanje kvantitativnih osobina
Nasledjivanje kvantitativnih osobina
 
Efekat staklene bašte
Efekat staklene bašteEfekat staklene bašte
Efekat staklene bašte
 
Biljna tkiva, prilagođenosti biljaka na kopneni način života
Biljna tkiva, prilagođenosti biljaka na kopneni način životaBiljna tkiva, prilagođenosti biljaka na kopneni način života
Biljna tkiva, prilagođenosti biljaka na kopneni način života
 
Trendovi u evoluciji životnih procesa biljaka
Trendovi u evoluciji životnih procesa biljakaTrendovi u evoluciji životnih procesa biljaka
Trendovi u evoluciji životnih procesa biljaka
 
Insekti
InsektiInsekti
Insekti
 

Genetičko inženjerstvo - kloniranje

  • 1. ГЕНЕТИЧКО ИНЖЕЊЕРСТВО, КЛОНИРАЊЕ Растко Ивановић 2-1 Гимназија и економска школа “Јован Јовановић Змај“ Оџаци
  • 2. ТРАДИЦИОНАЛНА И САВРЕМЕНА БИОТЕХНОЛОГИЈА За разлику од ТРАДИЦИОНАЛНЕ биотехнологије која подразумева оплемењивање биљака и домаћих животиња, коришћење микороорганизама за производњу хране и пића и др.), САВРЕМЕНУ биотехнологију чине ГЕНЕТИЧКИ ИНЖЕЊЕРИНГ И КЛОНИРАЊЕ. Основно питање везано за савремену биотехнологију јесте како рационално искористити предности које она пружа, а да се при томе спрече потенцијалне негативне последице по човека и његову животну средину. Биотехнологија је проучавање и коришћење живих организама у циљу стварања неког производа.
  • 3. Генетички инжењеринг је технологија рекомбиноване ДНК и обухвата методе вештачког образовања нових комбинација наследног материјала. Генетички код је универзалан и омогућује да се генетички материјал једног организма преноси у други. Тиме се добија организам са другачијом комбинацијом гена, чија се ДНК назива хибридна тј. рекомбинована ДНК. Овакав случај рекомбинације гена у природи је немогуће наћи.
  • 4. У зависности од тога који се део генетичког материјала преноси разликује се:  генски, где се манипулише генима;  хромозомски, где се врши манипулација хромозомима;  геномски инжењеринг, при коме се врши манипулација целим гарнитурама хромозома
  • 5. Суштина генетичког инжењеринга је производње генетски модификованих (ГМ) или трансгених организама чија ДНК садржи стране гене, а заснива се на већ поменутој универзалности „упутства за рад“ записаног у генима баш свих живих бића на планети. Да би ћелија могла да обавља функције, неопходно је да производи протеине изграђене од ланаца аминокиселина, чије је упутство за производњу записано у генима у виду шифре.
  • 6. Техника ове методе се може објаснити на примеру бактеријске синтезе хуманог (људског) инсулина. Суштина ове технике је да се ХУМАНИ ГЕН ЗА ИНСУЛИН УГРАДИ У ПЛАЗМИД БАКТЕРИЈСКЕ ЋЕЛИЈЕ. Бактерије ће затим по упутству тог гена производити хумани инсулин.
  • 7. Поступак за то је следећи:  исецање жељеног гена из хумане ДНК уз помоћ ензима који ће пресећи ДНК на тачно одређеним местима; ензими који ово омогућују су рестрикционе ендонуклеазе (маказе)  пресецање плазмида истом рестрикционом ендонуклеазом којом је исечена хумана ДНК  после дејства р. ендонуклеаза крајеви исечака постају лепљиви – пошто су једноланчани теже да хибридизују са себи комплементарним ланцима;  хумани ген односно његови једноланчани лепљиви крајеви хибридизују са крајевима исеченог плазмида;  лигаза (лепак) спаја хибридизоване молекуле при чему постаје рекомбинована (хибридна) ДНК;  умножавањем бактерија и плазмид се у њима репликује, тако да се у свакој бактерији добије неколико стотина плазмида;  бактерија сада може да синтетише хумани инсулин.
  • 8. Од тог открића кренули су експерименти и на бићима сложенијим од бактерија. Најпознатије биљке прве генерације ГМО су кукуруз, памук, соја, којима је уграђен бактеријски ген. Захваљујући том страном гену овакве биљке могу да стварају отров који их брани од штетних инсеката. Такве биљке се не морају прскати инсектицидима који су изузетно штетни по здравље људи. Генетички инжењеринг утврђује и структуру одређених делова ДНК, што омогућује дијагнозу неких болести пре него што се манифестују. Оно омогућава комбиновање гена и жељених особина уз стварање нових генотипа, који досад нису постојали у природи.
  • 9. Примена генетичког инжењеринга 1. омогућава дијагностиковање наследних болести ( процењује се да је око 4000 обољења условљено променама у једном гену) 2. производња протеинских хормона за лечење људи-инсулин, соматотропни хормон, хормон раста, фактор неопходан за згрушавање крви (даје се особама које болују од емофилије 3. производња протеина за исхрану стоке (тзв. једноћелијски протеини) 4. производња нових антибиотика, вакцина, лекова 5. израда мапе људског генома – тачно после 50 година од када су Вотсон и Крик открили структуру ДНК, завршена је мапа хуманог генома тј. 2003.г. 6. упознавање сложене структуре гена 7. истраживања туморских вируса који инфицирају ћелије сисара 8. производња биљних култура које дају веће приносе, отпорније су на биљне болести, неповољне климатске услове итд. 9. уграђивање страног гена у неки ембрион или замена неког гена у ембриону 10. бактерије које производе биоразградиву пластику
  • 10. АЛИ, масовним гајењем ГМ биљака које су отпорне на хербициде (средства за борбу против корова) може доћи до осиромашења биљног и животињског фонда (биодиверзитета). Не знамо још, није још тачно утврђено, какве последице на организме које се хране ГМ биљкама има та модификација гена. Знамо да се сада јавља све више алергија код људи. Које су још последице, какве болести могу да се јаве, још не знамо.Да би се неки ген уградио у ГМО неопходни су тзв. вектори, а ти вектори су често вируси. Вируси у нашем организму могу да изазову свакојаке негативне последице. Неки стручњаци (Лик Монтањје, проналазач ХИВ вируса) кажу да је овај најновији вирус који је однео много живота генетски модификован безопасан корона вирус у који је уграђен вирус сиде (у циљу проналажења лека за сиду). Развојем и масовнијом применом нових технологија у области медицине, хемије, екологије, пољопривреде... генетика добија све значајнију улогу. Она ће, по многима, бити једна од кључних наука новог доба.
  • 11. Клонирање је поступак стварања генетички идентичних копија неког организма. Клонирање је облик несексуалне репродукције, тако да потомци немају ни маму ни тату. За клониране потомке, постоје само донатори гена.
  • 12. Ко може да буде давалац гена? На ово питање је веома лако одговорити: 1 . женка која ће бити клонирана и чија ће материца бити раздвојена клонираним ембрионом; 2 . женка, која је само давалац једра, а због старости, болести или неког другог разлога не може да донесе младунче; 3 . мушкарац, који ће бити клониран. У првом случају је клонирана женка свом детету и мама и тата. Потомак је њена копија (има само њене гене) и има само једног родитеља. У другом случају потомак не би имао ни једног правог родитеља. Женка која га је родила, била би му мама само по томе, а она која му је дала гене не би га родила. Тате у оба случаја нигде нема. У трећем случају је ситуација мало блажа. Ту отприлике имамо нешто најсличније класичним родитељима. Женка у чијој се материци развија ембрион је мама, мада потомак нема ниједан њен ген, а тата је давалац гена. Њихов мушки потомак ће дакле имати мајку која га је донела на свет, а са којом нема никакве генске сродности и оца чија је апсолутна копија.
  • 13. Сам процес клонирања је следећи: из организма даваоца узима се соматска ћелија и спаја се са неоплођеном јајном ћелијом примаоца којој је уклоњено једро. После спајања две ћелије долази до развића ембриона који се имплантира у материцу сурогат- мајке, где се даље нормално развија. Потомак је генетички исти као организам даваоца.
  • 14. Клонирање је појам који потиче из 1963. године те, наизглед, није посебно сложен захват и већ 1962. је британски научник Јохн Гурдон успео да створи једну жабу. Успешно је пренео језгро из једне ћелије жабе у неоплпђену јајну ћелију жабе у којој је претходно уништио језгро УВ зрачењем.Иако се тако добијена јајна ћелија успела развити само до пуноглавца, ова техника преноса језгра показала је пут за нова успешна клонирања.
  • 15. Први пример клонирања сисара била је овца Доли, 1997. године.
  • 16. Доли-први успешно клонирани сисар Животиње које су клониране након Доли Клонирани мајмуни Фабрика за клонирање Клонирање вунастог мамута!!! Клонирање неандерталца!!! Да ли ће се људи ускоро клонирати?!
  • 17. Репродуктивно клонирање има за циљ стварање нове јединке, а терапеутским клонирањем се производе ћелије којим би се лечиле болести (нпр. парализа, дијабетес и др.)
  • 18. Осим правог клонирања, постоји и још и ТРАНСГЕНЕЗА. ТРАНСГЕНЕЗА означава пренос једног или више гена из ДНК једног организма у ДНК примаоца. Пренос гена може се извести и између различитих врста, а таква животиња (биљка) се назива трансгена. Најпознатији примери прве генерације трансгених биљака које су отпорне на штетне инсекте (садрже трансген из бактерије који им даје способност синтезе отрова ефикасног против инсеката) или хербициде. У другу генерацију спадају биљке којима је побољшан квалитет – промењен састав масти, обогаћене су витаминима и др.
  • 19. Литература:  http://www.stari.tehnickaue.edu.rs/REPOSITORY/4507_4Biotehnologija%20i%20gen eticki%20in%C5%BEenjering%20prezentacija.pdf  https://www.bionet-skola.com/w/Kloniranjehttps://www.bionet- skola.com/w/Kloniranje  http://poincare.matf.bg.ac.rs/~aljosha/mb0304/bajkic%20sanja.htm  https://www.bionet- skola.com/w/Biotehnologija#Geneti.C4.8Dki_in.C5.BEenjering_.28_tehnologija_re kombinovane_DNK_.29  https://www.nationalgeographic.rs/