Populaciona genetika-predmet istraživanja, genetička varijabilnost i Hardi-Vajnbergov princip.

1. ПОПУЛАЦИОНА
ГЕНЕТИКА

2. Подобласти генетике
1. ТРАНСМИСИОНА ГЕНЕТИКА
2. ЦИТОГЕНЕТИКА
3. МОЛЕКУЛАРНА ГЕНЕТИКА
4. ПОПУЛАЦИОНА
ГЕНЕТИКА

3. Чиме се све бави
популациона генетика





Анализа гена на нивоу популације;
Генетичка варијабилност у популацијама;
Како се различите генетичке варијанте јављају,
како и зашто се неке од њих одржавају у
популацији, а неке временом нестају, који процеси
утичу на то;
Колико се популације разликују по генетичкој
структури;
Како се мења генетичка структура популације кроз
генерације-да ли је популација у генетичкој
равнотежи или није.

4. Самосталан/групни
начин живота

Већина живих бића живи у групама.

5. ПОПУЛАЦИЈА

Група јединки исте врсте која живи на
истом простору у исто време и
међусобно се укрштају тј разможавају
и дају плодно потомство .

6. Повезаност/изолованост

Већина популација је међусобно повезана

7. Острвске популације-изоловане

8. 
Јединке неке популације међусобно се
разликују иако припадају истој врсти.

9. ВАРИЈАБИЛНОСТ
Различитост јединки унутар врсте која гради једну
популацију

10. Генетичка варијабилност у
популацији
Генетичка варијабилност
фенотипска варијабилност

11. Варијабилност
у спољашњем
изгледу
ВАРИЈАБИЛНОСТ БОЈЕ ОЧИЈУ
ВАРИЈАБИЛНОСТ БОЈЕ КОЖЕ
ФЕНОТИПСКА
ВАРИЈАБИЛНОСТ
ВАРИЈАБИЛНОСТ БОЈЕ КОСЕ

12. Варијабилност
у спољашњем
изгледу

13. Како откривамо да постоји
генетичка варијабилност

Анализе протеина

Анализе ДНК

14. Анализа протеина

Електрофореза протеина

15. Анализе ДНК


Сечење “молекуларним маказама”
Секвенционирање

16. “Молекуларне маказе”

17. Секвенционирање

18. Практична примена одређивања
варијабилности




Медицина
Криминалистика
Пољопривреда
Конзервациона биологија

19. ДНК “отисак”
ДНК отисак ≠ отисак прста
Али имају исту функцију

20. Утврђивање
починитеља
злочина

21. Утврђивање очинства

22. ГЕНЕТИЧКА СТРУКТУРА
ПОПУЛАЦИЈЕ
Учесталост
различитих генетичких
варијанти у популацији.


Одређена је свим
алелима свих гена
једне популације.
Изражава се
учесталошћу алела и
генотипова.

23. Генски фонд (генофонд)

24. Харди-Вајнбергов принцип

Математички модел који
описује генетичку структуру
популације

25. Учесталост алела
- Заступљеност појединог алела
у односу на све присутне алела
за дато својство у популацији.

А=р
фреквенција доминантног алела

а=q
фреквенција рецесивног алела
p+q=1

26. Учесталост генотипова

Заступљеност појединог генотипа у
односу на све присутне генотипове за
посматрано својство у популацији.
АА = p2
Аа = 2 pq
Аа = q2
фреквенција доминантног хомозигота
фреквенција хетерозигота
фреквенција рецесивног хомозигота
p2 + 2pq + q2 = 1

27. Случајно укрштање гамета

28. Генетичка равнотежа


Учесталост алела и генотипова
кроз генерације остају
непромењене тј. процес
наслеђивања сам по себи не
мења учесталост алела и
генотипова.
У природи су стално присутни
фактори који могу да ремете
генетичку структуру популације:
мутације, миграције, селекција.

29. “Модел популација”




Неограничено велика
Влада случајно укрштање
Нема мутација, миграција, селекције
Фреквенције алела и генотипова се не
мењају из генерације у генарацију
Ови услови су потребни да би постојала
генатичка равнотежа.

30. Природна популација




Није неограничено велика
Не влада случајно укрштање
Постоје мутације, миграције, селекција
Последица тога јесте промена учесталости
алела и генотипова

31. Укрштање у сродству





Јединке генетички сличније и не
задовољава се услов случајног укрштања.
Јавља се код животиња, људи, биљака.
Већи број гена у хомозиготном обликурецесивне мутације (штетне).
Повећава се учесталост хомозигота, а
смањује учесталост хетерозигота.
Бројне негативне последице код свих
организама.

32. Последице
укрштања у
сродству код
биљака

33. ХВАЛА НА ПАЖЊИ