Albanska golgota

1. Nastavnica: Učenica:
Zorica Helać Simić Tamara Bežanović VIII3

2.  Albanska golgota je naziv za povlačenje srpske vojske,
državnog vrha i dela naroda krajem 1915. godine preko
albanskih i crnogorskih planina, u izuzetno surovim
uslovima – suočavali su se niskim spoljnim temperaturama,
glađu, bolestima, iscrpljenošću, neprijateljskim napadima.
 Povlačenje je teklo u više kolona iz pravcaMetohije ka obali
Jadranskog mora, gde su Savezničke komande organizovale
transport brodovima i prihvat do bezbednosnih odredišta,
grčkih ostrva u Jonskom moru, Italiji i severnoj Africi.

4.  Austougarska Balkanska armija i 11. nemačka armija od oko
500.000 vojnika, 10 eskadrila aviona i sa brojnom rečnom
flotilom na Dunavu i Savi, pokrenule su 6. oktobra 1915.
najveću ofanzivu na Kraljevinu Srbiju.
 Do 15. oktobra 1915., uprkos krajnjem požrtvovanju srpske
vojske, austrougarska balkanska vojska i 11. nemačka armija
zauzele su Beograd, Smederevo, Požarevac i Golubac,
stvorile su širi mostobran južno od Save i Dunava, nateravši
srpske trupe na povlačenje prema Južnoj Srbiji.

5.  Istog dana, 15. oktobra 1915. godine, bez objave rata, dve
bugarske kompletne armije potisnule su slabe srpske
jedinice i do 22. oktobra 1915.godine zauzele Kumanovo,
Štip, Skoplje i onemogućile povlačenje srpske vojske prema
grčkoj granici i Solunu.
 Srpska vojska i izbeglice su se našle u bezizlaznoj situaciji
na Kosovu i Metohiji. Jedini put Srpskoj vojsci i izbeglicima
prema saveznicima i jadranskoj obali vodio je preko
albanskih planina.

6.  Stanje srpske vojske je bilo izuzetno nepovoljno, vladao je opšti
zamor, slaba ishrana, nedostatak ratnog materijala, a pristizala je
zima.
 Prva kolona je krenula, 26. novembra 1915. iz Prizrena preko
Vezirovog mosta prema Skadru i Lješu, u kojoj su bili kralj, vlada
i diplomatski kor.
 Druga kolona je krenula 30. novembra 1915. iz Prizrena preko
Ljum Kule, Piškopeje, Elbasana i Tirani.
 Povlačenje sve tri srpske armije, glavnina vojske, pravcem Peć -
Andrijevica - Podgorica – Skadar. Trupe Novih oblasti pravcem
Đakovica - Vezirov most - Ljum Kula - Skadar, a Timočka vojska i
oredi iz zapadne Makedonije preko Piškopeje, Debra i Struge u
Elbasan.

7.  Iako je stanje bilo zrelo za kapitulaciju, pojavila se
ideja o kontraofanzivi koja je poticala od vojvode
Živojina Mišića. Ideja nije prihvaćena, te je preostalo
da se postupi po naređenju Vrhovne komande.
 Uništivši ili zakopavši teške i poljske topove, srpska
vojska je krenula 3. decembra put Crne Gore i Albanije.
 Kretanje je bilo sporo, a dodatni problem su
predstavljali napadi Albanaca koji nisu priznavali vlast
Esad-paše Toptanija, saveznika Srbije.

8.  13. decembra glavnina srpske vojske je bila između
Andrijevice i Podgorice, a u periodu od 15. do 21. decembra
je stigla u okolinu Skadra.
 Prema podacima srpske Vrhovne komande, na albansku
obalu je stiglo oko 110.000 vojnika i 2.350 oficira.
 Pretpostavlja se da je od početka povlačenja život izgubilo
oko 72.000 ljudi. Ukupno je preko Albanije prešlo oko
54.000, a preko Crne Gore oko 90.000 ljudi.

9.  Posle više od mesec dana teških marševa, po lošem
vremenu, srpska vojska se okupila kod Skadra, Drača i
Valone. Dolazak na albansku jadransku obalu nije značio i
konačan spas. Na samoj obali veliki saveznici nisu bili
organizovali zadovoljavajući prihvat, a jedan saveznik
(Italija) se ponašao kao neprijatelj.
 Nikola Pašić je 15. januara 1916. uputio cirkular ruskom caru
Nikolaju II tražeći pomoć. Car Nikolaj je poslao telegram
kralju Velike Britanija i predsedniku Francuske, u kome je
rekao ako srpska vojska ne bude spasena, da će Rusija
raskinuti savez sa njima. Intervencija ruskog cara je ubrzala
savezničku pomoć, a italijanska vlada je dozvolila Srbima
da uđu u Valonu.

10.  28. januara francuska vlada je odlučila da njena mornarica
odloži sve druge transporte dok iz Albanije ne bude
izvučena srpska vojska. Do 15. februara prevezeno je na
grčko ostrvo Krf 135.000 ljudi i u Bizertu oko 10.000 ljudi.
Do aprila se na Krfu prikupilo 151.828 vojnika i civila.
Materijalne troškove opremanja i izdržavanja srpske vojske
preuzele su Francuska i Velika Britanija.
 Prvi dani na Krfu su bili užasni za Srbe. Saveznici nisu
imali dovoljno vremena da se pripreme za adekvatan
prihvat tako velikog broja ljudi. Nije bilo dovoljno hrane,
odeće, ogreva i šatorske opreme, pa su vojnici, izmučeni od
napornog marša, masovno umirali. Ni vremenske prilike
nisu bile naklonjene srpskim vojnicima jer je kiša
neprekidno padala danima. Premorena i izmučena vojska
je pod vedrim nebom, bez šatora i zaklona sedam dana
teško podnosila ledenu kišu.

11.  Na ostrvu Vido su iskrcavani najteži ranjenici i bolesnici i
to su uglavnom bili najmlađi koje je povlačenje najviše
pogodilo. Od 23. januara do 23. marta 1916 umrlo je 4.847
ljudi. Malo ostrvo Vido kod Krfa, koje je bilo organizovano
kao bolnica, je pretvoreno u „ostrvo smrti“, a more oko
njega u „plavu grobnicu“. Bez mogućnosti sahrane, oko
5.400 umrlih je spušteno u more. Iz pijeteta i poštovanja
prema umrlim srpskim junacima, grčki ribari narednih 50
godina nisu izlovljavali ribu u tom području.
 Na Krfu je Drinska divizija pod upravom Krste Smiljanića
bila smeštena u San Matijasu koje je u brdima i odakle se
ne vidi more.


12.  Na ovom putu srpski narod je doživeo jedan od
najvećih egzodusa u svojoj istoriji. U zvaničnom
izveštaju ministra vojnog generala Božidara Terzića,
predsedniku vlade Nikoli Pašiću piše da je nestalo,
umrlo, poginulo ili zarobljeno 243.877 ljudi.
 Srpska vojska se oporavila i reorganizovala do aprila i
takva je prevezena na Solunski front gde je dobila svoj
sektor i igrala važnu ulogu u njegovom probijanju dve
godine kasnije.