Balkanski ratovi - Dušan Kostić - Vera DujakovićNašaŠkola.Net
Takmičenje na portalu www.nasaskola.net
"biramo najbolju lekciju"
februar 2012. godine,
Balkanski ratovi,
Istorija,
Dušan Kostić, III-4, Vera Dujaković,
Prva niška gimnazija "Stevan Sremac"
Balkanski ratovi - Dušan Kostić - Vera DujakovićNašaŠkola.Net
Takmičenje na portalu www.nasaskola.net
"biramo najbolju lekciju"
februar 2012. godine,
Balkanski ratovi,
Istorija,
Dušan Kostić, III-4, Vera Dujaković,
Prva niška gimnazija "Stevan Sremac"
Обнавља се градиво од стварања Прве српске државе до Првог светског рата уз помоћ презентације ученици одговарају на питања а проверава се на слајду.
Рад на новом садржају Обнављају се околности које су довеле до Првог светског рата (балкански ратови, краљ Петар Први Карађорђевић, Аустроугарска на Балкану, Сарајевски атентат). Показују се фотографије краља Петра и Гаврила Принципа
Нападом на Србију почиње највећи рат до тада, светски рат – Велики рат. Свет се поделио. На основу илустрације шаховске табле (Уџбеник, стр. 63), ученици читају називе чланица Централних сила и Атанте. (Следећа излагања пропратити показивањем на карти.) Већ у августу 1914. Аустроугарска напада Србију из правца Дрине и долази до велике битке на планини Цер. Слабије наоружана и малобројнија српска војска је под вођством Степе Степановића потукла аустроугарску војску. Поводом ове херојске победе, српски композитор Станислав Бинички компоновао је патриотску песму, корачницу „Марш на Дрину“ (пустити песму или је погледати: Марш на Дрину https://www.youtube.com/watch?v=Z-s1gpeUgiY).
Остало је забележено да су аустроугарски војници, бежећи, тражили Дрин. Велика победа српске војске остварена је и у бици на Колубари крајем 1914. године. Наступио је миран период до октобра 1915. када почиње велики напад непријатеља. Аустроугарској се придружују Немачка и Бугарска. Њихов план је био да се српска војска опколи са три стране и уништи. Српска војска је око два месеца пружала отпор, затим је била принуђена да се повуче заједно са својим народом. Војска, на челу са краљем Петром, повлачила се током сурове зиме преко Црне Горе и Албаније до Јадранског мора. Чита се сведочење мајора Гавриловића (читанка, стр149)
Преживеле српске војнике и преживело становништво савезници су пребацили на острво Крф. Због недостатка места за сахрану, многе умрле су бацали у Јонско море око острвцета Видо, због чега је део овог мора назван Плава гробница (Може се прочитати одломак песме „Плава гробница“ Милутина Бојића).
ПЛАВА ГРОБНИЦА
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.
Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.
Када су се српски војници опоравили, придружили су се савезницима у борби за ослобођење Србије. Непријатељ је трпео поразе. Београд је ослобођен 1. новембра 1918. Немачка је капитулирала 11. новембра, чиме је завршен I светски рат. Створена је нова држава – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која 1929. мења назив у Краљевина Југославија. Анализира се историјска карта и изглед грба Краљевине СХС (Уџбеник, стр. 65).
2. Почетком 20.века Турско царство је у озбиљној
кризи
То се негативно одражавало на положај
хришћанског становништва
Балканске државе су имале две групе циљева:
Национално-ослободилачке
Балканске државе су сматрале да од Турске
морају бити ослобођене све територије, које су
улазиле у састав њихових средњевековних
држава
То је практично значило протеривање Турске са
Балкана
3. Стратешке
Србија је тражила излаз на море
Бугарска је имала претензије на Вардарску
долину и простор Македоније
Грчка је тежила освајању Солуна и Тракије
Црна Гора је тежила заузимању Скадра и
ширењу на север и исток
4. Посматрају кризу на Балкану као део
“источног питања”
Велике силе су биле против отварања кризе
на Балкану, плашећи се њеног претварања
у општеевропски рат
Аустроугарска и Немачка су јачање
балканских држава сматрале јачањем
руских интереса на Балкану
5. Најспорније је било питање Македоније
На простору Македоније постоје три регије:
Пиринска Македонија (у саставу Бугарске),
Егејска Македонија (у саставу Грчке) и
Вардарска Македонија (у саставу БЈРМ)
На овом простору живело је словенско
становништво са још неизграђеном
националном свешћу
Бугарска, Србија и Грчка су националном
пропагандом настојале да придобију
локално становништво
6. Рад на стварању савеза убрзан је након италијанско-
турског рата из 1911, вођеног у северној Африци и
Средоземљу
Основу савеза чинио је српско-бугарски споразум,
преговори су због спорних питања трајали неколико
месеци
Залагањем председника влада Милована
Миловановића и Ивана Гешова у пролеће 1912.год.
склопљен је савез
Споразумом није у потпуности дефинисана подела
територија, али је договорено посредовање руског
цара у случају спора
У савез су се затим укључиле Црна Гора и Грчка
7.
8. Почео је у јесен 1912.год.
Српска војска је била добро припремљена
за рат, са око 400.000 људи
Начелник генералштаба био је Радомир
Путник, који је за успехе у овом рату добио
чин војводе
Команданти три армије били су:
1.престолонаследник Александар
Карађорђевић
2. Степа Степановић
3. Божидар Јанковић
9.
10. Крајем октобра 1912.год. српска војска
(1.армија) је однела победу над главнином
турске војске код Куманова
Затим је ослободила Скопље
Средином новембра Турци су побеђени код
Битоља
11.
12.
13. Истовремено 3. армија је ослободила
Косово и преко северне Албаније изашла на
јадранску обалу
Бугари су однели неколико победа, али нису
успели да заузму Једрене
Грци су заузели Солун
Црногорско напредовање било је
заустављено код Скадра
14. Крајем 1912.год. потписано је примирје и
велике силе су организовале конференцију
у Лондону
Аустроугарска је настојала да умањи
добитке Србије и спречи њено јачање
Крајем новембра 1912.год. у Валони је
проглашено стварање независне албанске
државе, што је значило да Србија неће
добити излаз на море
15. Ратне операције настављене су почетком 1913.год.
Бугари су, уз помоћ делова 2.српске армије коначно
освојили Једрене
Грци су заузели Јањину
Уз огромне губитке, Црногорци су априла 1913.год.
заузели Скадар
Аустроугарска је извршила додатни притисак на
Србију и Црну Гору
Србија је била принуђена да повуче војску са
јадранске обале, док је Црна Гора морала да
напусти Скадар, који је вољом великих сила
препуштен Албанији
16. I балкански рат окончан је миром у Лондону, маја
1913.год.
Турска је изгубила све територије на Балкану, осим
Цариграда
Грчка је добила Солун, Крит и острва у Егејском мору
Србија је ослободила Косово и део Рашке области, али
није добила излаз на море
Црна Гора је добила део Рашке области и Метохију,
али нису добили Скадар
Над Албанијом је уведен међународни протекторат
Као спорно питање, остало је питање Македоније
17. Србија је под притиском Аустроугарске
морала да се повуче са јадранске обале и
тако је остала без економски и стратешки
битног излаза на море
За то компензацију тражи територије у
Вардарској Македонији
Бугарска је за себе захтевала те територије,
у складу са уговором из 1912.год.
Истовремено дошло је до спора Бугарске и
Грчке око Солуна и Тракије
18. У Бугарској је све више јачала ратоборна
струја, подстакнута од стране Аустроугарске
II балкански рат почео је нападом бугарске
војске на српску војску на Брегалници, крајем
јуна 1913.год.
Српска војска однела је велику победу
У рат улазе и Грчка, Румунија и Турска
Румуни освајају Добруџу, док Турска поново
осваја Једрене
19.
20. II балкански рат окончан је миром у Букурешту
1913.год.
Србија је овим миром добила источни део
Вардарске Македоније, укључујући градове
Охрид, Битољ, Штип, Кочане
Грчкој је припала Егејска Македонија и део
Тракије
Румунија је добила јужну Добруџу
Турској је враћено Једрене
Бугарској је остављена Пиринска Македонија