Balkanski ratovi - Dušan Kostić - Vera DujakovićNašaŠkola.Net
Takmičenje na portalu www.nasaskola.net
"biramo najbolju lekciju"
februar 2012. godine,
Balkanski ratovi,
Istorija,
Dušan Kostić, III-4, Vera Dujaković,
Prva niška gimnazija "Stevan Sremac"
Обнавља се градиво од стварања Прве српске државе до Првог светског рата уз помоћ презентације ученици одговарају на питања а проверава се на слајду.
Рад на новом садржају Обнављају се околности које су довеле до Првог светског рата (балкански ратови, краљ Петар Први Карађорђевић, Аустроугарска на Балкану, Сарајевски атентат). Показују се фотографије краља Петра и Гаврила Принципа
Нападом на Србију почиње највећи рат до тада, светски рат – Велики рат. Свет се поделио. На основу илустрације шаховске табле (Уџбеник, стр. 63), ученици читају називе чланица Централних сила и Атанте. (Следећа излагања пропратити показивањем на карти.) Већ у августу 1914. Аустроугарска напада Србију из правца Дрине и долази до велике битке на планини Цер. Слабије наоружана и малобројнија српска војска је под вођством Степе Степановића потукла аустроугарску војску. Поводом ове херојске победе, српски композитор Станислав Бинички компоновао је патриотску песму, корачницу „Марш на Дрину“ (пустити песму или је погледати: Марш на Дрину https://www.youtube.com/watch?v=Z-s1gpeUgiY).
Остало је забележено да су аустроугарски војници, бежећи, тражили Дрин. Велика победа српске војске остварена је и у бици на Колубари крајем 1914. године. Наступио је миран период до октобра 1915. када почиње велики напад непријатеља. Аустроугарској се придружују Немачка и Бугарска. Њихов план је био да се српска војска опколи са три стране и уништи. Српска војска је око два месеца пружала отпор, затим је била принуђена да се повуче заједно са својим народом. Војска, на челу са краљем Петром, повлачила се током сурове зиме преко Црне Горе и Албаније до Јадранског мора. Чита се сведочење мајора Гавриловића (читанка, стр149)
Преживеле српске војнике и преживело становништво савезници су пребацили на острво Крф. Због недостатка места за сахрану, многе умрле су бацали у Јонско море око острвцета Видо, због чега је део овог мора назван Плава гробница (Може се прочитати одломак песме „Плава гробница“ Милутина Бојића).
ПЛАВА ГРОБНИЦА
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.
Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.
Када су се српски војници опоравили, придружили су се савезницима у борби за ослобођење Србије. Непријатељ је трпео поразе. Београд је ослобођен 1. новембра 1918. Немачка је капитулирала 11. новембра, чиме је завршен I светски рат. Створена је нова држава – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која 1929. мења назив у Краљевина Југославија. Анализира се историјска карта и изглед грба Краљевине СХС (Уџбеник, стр. 65).
3. 13.март 1912.- Одбрамбено-офанзивни уговор о пријатељству и савезу
Бугарске и Србије.
Балкански савез: Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора
Први Балкански рат 1912. – 1916.
4. Врховни командант Петар I Карађорђевић
ПРВА АРМИЈА
командант: престолонаследник
Александар Карађорђевић
ДИВИЗИЈЕ
- Моравска (I позив)
- Дунавска (I позив)
- Дринска (I позив)
- Тимочка (II позив)
- Дунавска (II позив)
- Коњичка
ДРУГА АРМИЈА
командант: генерал Степа
Степановић
ДИВИЗИЈЕ
- Тимочка (I позив)
- Бугарска 7. рилска
ТРЕЋА АРМИЈА
командант: генерал Божидар
Јанковић
ДИВИЗИЈЕ
- Шумадијска (I позив)
- Моравска (II позив)
- Дринска (II позив)
- Моравска бригада
ПОМОЋНЕ СНАГЕ
ИБАРСКА ВОЈСКА
- Шумадијска (II позив)
- 5. прекобројни пук
КОМБИНОВАНА
ЈАВОРСКА БРИГАДА
- 3. пешадијски пук
Начелник штаба
Врховне команде
генерал Радомир Путник
Помоћник начелника штаба
Врховне команде
пуковник Живојин Мишић
Српска војска у Балканским ратовима
5. Први Балкански рат започела је Црна Гора 8. Октобра 1912. објавивши рат
Турској, а остали савезници то чине
18. октобра.
Краљ Никола I Петровић Његош
6.
7. Српска проширења у рату 1912.
заједно са заузимањем Албаније.
Опсада Скадра
9. Први Балкански рат
08. октобар 1912. – 30. мај 1913.
Први Балкански рат
08. октобар 1912. – 30. мај 1913.
Кумановска битка 23/24. октобар 1912.
Освајање Косова и Старе Србије
Прилепска битка 3.-6. новембар 1912.
Битољска битка 16.-19. новембар 1912.
Лондонска мировна конференција новембар 1912.- мај 1913. године
- Стварање независне Албаније уз протекторат Великих сила
Лондонски мир 28. мај 1913.
- Турски пораз и повлачење источно од линије Енос - Мидија
10. Србија је морала да се повуче
са обала Јадранског мора.
Албанија је добила независност
Новопазарски санџак је
подељен између Србије и Црне
Горе
Без дефинитивне одлуке о
Македонији.
Лондонски мир
Потписници Лондонског мира
11.
12. Први Балкански рат
08. октобар 1912. – 30. мај 1913.
Други Балкански рат
30. јун – 10. август 1913.
Узрок рата: Бугарско незадовољство поделом Македоније уз притисак
Аустроугарске.
На страну Србије су стале: Грчка, Црна Гора, Турска и Румунија.
Брегалничка битка 30. јун- 9. јул 1913.
Букурешки мир - 10. август 1913.
15. Први Балкански рат
08. октобар 1912. – 30. мај 1913.
Проширења накона балканских ратова
Србија: Вардарска Македонија, Косово и део Метохије, Рашка област
Црна Гора: део Метохије и део Рашке области
Грчка: Егејска Македонија, Епир, Халкидики, Солун и део Тракије
Бугарска: Пиринска Македонија
18. Први Балкански рат
08. октобар 1912. – 30. мај 1913.
Последице Балканских ратова
Ослобођење већег дела Балкана од вишевековне турске власти.
Територијално проширење балканских држава.
Све чланице балканских ратова су претрпеле велике људске и
материјалне губитке.
Први балкански рат је био ослободилачки, а други освајачки.
19. Први Балкански рат
08. октобар 1912. – 30. мај 1913.
Крај!
Слике преузете са сајта sr.wikipedia.org
www.istorijskariznica.rs