О Србији деспота Ђурђа Бранковића, првом и другом паду деспотовине, о настанку имена Херцеговине, паду краљевине Босне, о паду Зете Црнојевића.

1. ПАД ХРИШЋАНСКИХ
ДРЖАВА ПОД ТУРКЕ
www.casistorije.tk

2. После Косовске битке, књегиња Милица морала је да
прихвати вазалску подложност Османлијама. Син
Стефан, постао је деспот, увећао је територију српске
деспотовине, направио је од Београда модеран град, али
је то платио двоструким вазалством. Шта је после било?
- Деспота Стефана Лазаревића наследио је Ђурађ
Бранковић (1427-1456), син Вука Бранковића. Од
византијског цара добио је титулу деспота, али је морао
да врати Београд угарском краљу, па је зато сазидао
нови град- престоницу Смедерево.
- Главне сукобљене стране у овом периоду су Турци и
Угри, на које се ослањају поједини српски феудалци.
- Први пад деспотовине се догодио 1439., и до 1444.
деспотовина није постојала као држава.

3. - Мехмед II Освајач 1453. освајио је Константинопољ
(Цариград) и тако је хиљадугодишња Византија нестала
са историјске сцене.
- Због неслоге српских феудалаца, 1459. српска
деспотовина бива по други пут освојена, али сада
коначно. Србија је била припојена Османском царству.
- У Краљевини Босни се у 15. веку дешавају исте ствари
као у Србији крајем 14. века. Феудалци су иступали
самостално, нису поштовали босанског краља, нису му
давали владарске приходе, самостално су ратовали.
Истицале су се породице Хрватинићи, Павловићи и
Косаче, свака у свом обласном господарству.

4. Фреска деспота Ђурђа Бранковића Стефан Томашевић, последњи владар Србије

5. - Најача породица су биле Косаче. Стјепан Вукчић Косача
ширио је своју територију ослањајући се на Турке. Да би
истакао своју самосталност прогласио се херцегом од
Светог Саве, по чему његова област добила име
Херцеговина.
- Босна је пала под Турке 1463., а Херцеговина 1481.
- Породица Балшића је владала територијом Зете (Дукље),
од распада српског царства. По рођачкој линији, Балша III
завештао је Зету, деспоту Стефану Лазаревићу 1420. За
време деспота Ђурђа, Зета се одваја под породицом
Црнојевић. Временом центар државе је постало Цетиње,
где се изграђено седиште митрополије, двор и прва
ћириличка штампарија.
- 1496. Зета, последња српска територија, коначно је пала
под Турке.

6. Кључне белешке:
- Неслога влада у свим српским земљама
- Деспот Ђурађ Бранковић 1427-1456.; престоница
Смедерево
- Угарско-турски сукоби; први пад Србије 1439.; обнова
1444.
- Мехмед II Освајач осваја: Византију 1453., Србију 1459.,
Босну 1463.
- Стјепан Вукчић Косача; Херцег од Св. Саве-Херцеговина
- Зета-Балшићи, Црнојевићи; пад 1496.

8. Кључне речи: Ђурађ Бранковић, деспотска титула,
турски упади преко Саве и Дунава, Влашка, Влад
Дракул, Ердељ, битка код Брашова, први пад
Деспотовине, обнова Деспотовине, Мехмед II Освајач,
пад Цариграда, сукоби међу наследницима Ђурђа
Бранковића, протурска струја, проугарска струја,
коначан пад српске државе, разједињеност Босне,
Хрватинићи, Павловићи, Косаче, Стјепан Вукчић,
ослонац на Турску, херцег од светог Саве, Херцеговина,
Стјепан Томашевић, коначан пад Босне, Албанија,
Ђорђе Кастриот, Скендербег, Балшићи, битка код
Берата, Балша III Зету оставља деспоту Стефану
Лазаревићу, рат Ђурђа Бранковића и Млечана,
осамостаљење Црнојевића, Стефан Црнојевић, Иван
Црнојевић, санџак-бег, Цетиње, митрополит, Ђурађ
Црнојевић, ћириличка штампарија, коначан пад Зете

9. Смедерево