Download to read offline
Digestivni trakt
- 1.
- 5. • Ingestija obuhvataunošenje hrane u usnu duplju, žvakanje i gutanje. • Digestija podrazumeva dalje usitnjavanje hrane i degradaciju makromolekula uz pomoć enzima do jedinjenja male molekulske mase koja mogu da se transportuju u krv. Ugljeni hidrati se razlažu do monosaharida, proteini do aminokiselina, a masti do monoglicerida i slobodnih masnih kiselina. • Apsorpcija uključuje transport svarenih hranljivih materija iz lumena GIT u krv ili limfu.
- 9. ŽVAKANJE • Žvakanjem sehrana u usnoj duplji sitni i melje. Žvakanje se sastoji u kombinovanom delovanju poprečno prugastih mišića vilica, obraza i jezika. Ono je najvećim delom refleksna radnja koordinisana signalima iz centra u produženoj moždini. Pokreti žvakanja traju sve dok se ne formira kompaktan zalogaj hrane (bolus) koji može da se proguta. • Žvakanje ima nekoliko uloga: • Usitnjavanje hrane i olakšavanje gutanja • Mešanje hrane sa pljuvačkom, čime započinje varenje skroba, a pljuvačka deluje i lubrikantno • Dovođenje hrane u kontakt sa receptorima za ukus i miris.
- 23. • Zubi • organskamaterija dentin • spolja su pokriveni slojem tvrde gleđi. • Unutrašnjost zuba je ispunjena zubnom pulpom (vezivno tkivo) u kojoj se nalaze krvni sudovi (ishranjuju zub) i nervi. • Koren zuba je pokriven slojem cementa (koštano tkivo) gleđ dentin pulpa cement
- 25.
- 27. Pljuvačne žlezde • Razvijenesu • podjezične, podvilične i zaušne. • Njihov sekret sadrži enzim ptijalin koji vari ugljene hidrate. zaušne. podvilične podjezične
- 28. Pljuvačne žlezde (glandulae salivarie ) Pljuvačne žlezde luče pljuvačku ( saliva ) Mogu biti male ( gl. salivarie minores ) I velike ( gl. salivarie majores ) Velike pljuvačne žlezde su : Podjezična ( gl. sublinqualis ) Podvilična ( gl. submandibularis ) Doušna ( gl. parotis )
- 29. PLJUVAČKA • Pljuvačku lučetri para glavnih pljuvačnih žlezda i veći broj malih pljuvačnih žlezda rasutih po usnoj duplji. Dnevno se izluči 0.5- 1 litar pljuvačke. • Pljuvačka je hipotoničan vodeni rastvor, sa manje natrijumovih i hloridnih, a više kalijumovih i bikarbonatnih jona u odnosu na plazmu. Glavni organski sastojci su enzim alfa-amilaza (ptijalin) i mucini.
- 30. Uloge pljuvačke: • Zaštitnauloga • Uloga u varenju skroba • Lubrikantna uloga 1. Zaštitna uloga pljuvačke ogleda se u tome što ona hladi toplu hranu, ispira usnu duplju, čisti zube i deluje baktericidno zbog prisustva enzima lizozima. 2. Zahvaljujući ptijalinu, u usnoj duplji započinje varenje skroba i ono je ograničeno zbog kratkog zadržavanje hrane u ustima i inaktivacije ptijalina u kiseloj sredini želuca. 3. Lubrikantna uloga pljuvačke sastoji se u podmazivanju zalogaja i olakšavanju gutanja, vlaženju usana i olakšavanju funkcije govora.
- 31. GUTANJE • Gutanjem sesažvakan i pljuvačkom natopljen zalogaj hrane brzo sprovodi iz usne duplje kroz ždrelo u jednjak i želudac. • Gutanje može da se izazove voljno,međutim kad se hrana nađe u blizini ždrela, nastaje refleksni odgovor koji ne može da se kontroliše. • Tokom gutanja, disanje je nakratko inhibirano, a ulaz u grkljan zatvoren, da bi se sprečio prelazak hrane u dušnik. Hrana se kroz jednjak potiskuje peristaltičkim pokretima čija je snaga srazmerna veličini zalogaja. Hrana kroz jednjak putuje oko 10 sekundi, a tečnost znatno brže. • Refleks gutanja je složeni refleks koji započinje stimulacijom mehanoreceptora usne duplje i ždrela prisutnom hranom. Centar se nalazi u produženoj moždini.
- 32. Ždrelo • Usna dupljase nastavlja na ždrelo koje prelazi u jednjak. • preko pukotinastog otvora u vezi sa dušnikom, • preko Eustahijeve tube sa srednjim uhom • i preko unutrašnjih nosnih otvora (hoana) sa nosnom dupljom.
- 36. Jednjak Jednjak je dugačak22-25 cm, počinje nastvaljanjem na ždrelo i završava se u želudačnom otvoru za jednjak (lat: cardia).Prečnik jednjaka je oko 2 cm na mestu kontakta sa drugim organima gradi odgovarajuća suženja (lat: angustitiae esophagi). 1.Gornje suženje se zove još i krikoidno (lat: angustitia cricoidea)prečnik je ovde oko 14 mm. U srednjem delu jednjaka nalazi se drugo suženje, aortikobronijalno suženje (lat: angustitia aorticobronchialis), kalibar jednjaka oko 16-17 mm. U donjem delu jednjaka prilikom prolaska kroz dijafragmu (prečagu), nastaje i treće suženje jednjaka, dijafragmatično suženje (lat: angustitia diaphragmatica). Jednjak je ovde širok oko 15-17 mm.
- 42. Želudac • Predstavlja proširenideo creva u kome se hrana nagomilava i započinje varenje da bi se zatim postepeno propuštala u crevo. • Na želucu se razlikuju dva dela: • kardijalni (deo gde jednjak prelazi u želudac) i • pilorični (graniči se sa crevom). • Želudačne žlezde produkuju HCl i enzim pepsin koji započinje varenje belančevina.
- 44. Row 1 Row2 Row 3 Row 4 0 2 4 6 8 10 12 Column 1 Column 2 Column 3
- 46. MOTILITET ŽELUCA • Mišićnisloj zida želuca izgradjen je od tri sloja longitudinalno, cirkularno i koso postavljenih glatkih mišićnih ćelija . • Zahvaljujući motilitetu: • Želudac služi kao rezervoar hrane • Omogućeno je sitnjenje hrane i mešanje sa želudačnin sokom • Pražnjenje želuca kontrolisanom brzinom. • Hrana uobičajenog sastava zadržava se u želucu 2-6h. Za to vreme mehaničkim usitnjavanjem i delovanjem enzima pretvara se u masu konzistencije paste koja se zove himus. • Pražnjenje želuca se vrši potiskivanjem male količine himusa (2-7 ml) kroz pilorusni sfinkter.
- 47. SEKRETNA AKTIVNOST ŽELUCA •Želudačni sok je produkt sekrecije nekoliko tipova egzokrinih žlezda sluzokože želuca. G ćelije sluzokože luče i jedan hormon-gastrin. • Sastav: • Glavni sastojci želudačnog soka, pored vode, su: • Hloridna kiselina (HCl) • Pepsinogeni • Unutrašnji faktor • pH čistog sekreta je 1-2
- 48. • HCl lučeparijetalne ćelije žlezda sluzokože. • HCl želudačnog soka ima višestruke uloge: • Pomaže varenje proteina na više načina: denaturiše proteine hrane i olakšava delovanje pepsina, vrši aktivaciju pepsinogena u pepsin i obezbeđuje optimalan pH za delovanje pepsina • Visoka koncentracija HCl deluje baktericidno • HCl rastvara soli kalcijuma i gvožđa iz hrane i omogućava apsorpciju ovih elemenata.
- 49. • Pepsini suproteaze želudačnog soka. Sintetišu se u glavnim (peptičnim) ćelijama želudačnih žlezda kao neaktivni prekursori pepsinogeni. Aktivaciju u pepsine vrši vodonikov jon u lumenu želuca. Pepsini započinju varenje proteina u digestivnom traktu i hidrolizuju ih do polipeptida različite dužine. • Unutrašnji faktor sintetišu parijetalne ćelije.To je glikoprotein neophodan za apsorpciju vitamina B 12. Unutrašnji faktor je jedini produkt sekrecije želuca neophodan za život. • Mukus debljine oko 1 mm, pokriva sluzokožu želuca i štiti je od mehaničkih oštećenja grubljom hranom ili hemijskog oštećenja sa HCl ili enzimima. Mukus luče mukozne (peharaste) ćelije žlezda i epitelne ćelije slobodne površine sluzokože. Epitelne ćelije luče i vodenastu tečnost bogatu i bikarbonatom koji daje alkalitet mukusu.
- 50. Crevo se sastojiod dva dela: 1. tankog creva; 2. debelog creva. • Granica između njih je obeležena jednim slepim izraštajem – slepim crevom.
- 51. TANKO CREVO Može dabude dugačko oko 6 m. Početni deo tankog creva je dvanaestopalačno crevo (duodenum) koje je u obliku "C",a koji se ulivaju odvodi jetre i pankreasa, pričvrćcen je za abdomen pomoću trbušne maramice. U zidu tankog creva nalaze se žlezde koje luče velike količine sluzi i enzime. Sluz kao omotač štiti crevnu sluzokožu od dejstva enzima.
- 58.
- 59. Gross Anatomy ofLarge Intestine Figure 22.22a
- 63.
- 64. SEKRETNA AKTIVNOST TANKOGCREVA • Produkt čiste egzokrine sekrecije tankog creva teško je izolovati jer se u duodenumu izlivaju i žuč i pankreasni sok. • Sekret tankog creva je vodeni rastvor elektrolita koji sadrži brojne enzime, ali oni najverovatnije potiču iz deskvamiranih enterocita. • Tanko crevo ima važnu endokrinu ulogu. Peptidni hormoni koji produkuju endokrine ćelije njegove sluzokože imaju uloge u regulaciji motiliteta, sekrecije i rasta GIT.
- 65. Pankreas • Leži ukrivini dvanaestopalačnog creva. • Kod mnogih riba pankreas je rasut u vidu mnogobrojnih žlezdanih čvorova u crevnoj mezenteri. • Pankreas luči pankreasni sok u kome su enzimi u neaktivnom stanju (npr. tripsinogen, himotipsinogen) da bi se aktivirali dospevanjem u duodenum (postaju aktivni tripsin i himotripsin).
- 69. Sastav pankreasnog soka •Pankreasni sok je tečnost alkalne reakcije koja je posledica velikog sadržaja bikarbonata. Dnevno se izluči 1-1.5 l pankreasnog soka. • Vodenastu komponentu bogatu bikarbonatom produkuju epitelne ćelije zidova pankreasnih kanala. • Enzimsku komponentu sintetišu acinusne ćelije. Enzimska komponenta sadrži enzime za varenje svih važnih sastojaka hrane.
- 71. • Proteaze pankreasnogsoka su: • Tripsin • Himotripsin • Karboksipeptidaza A i B • Elastaze
- 72. • Proteaze pankreasnogsoka su: • Tripsin • Himotripsin • Karboksipeptidaza A i B • Elastaze
- 73. • One seu soku nalaze u neaktivnom obliku, kao tripsinogen, himotripsinogen, prokarboksipeptidaze i proelastaze. • Aktivacija se vrši u tankom crevu. • Tripsinogen se specifično aktivira u tankom crevu pod uticajem enzima enterokinaze koji potiče iz enterocita. • Nastali tripsin autokatalitički aktivira tripsinogen, a vrši i aktivaciju himotripsinogena i karboksipeptidaze. • Tripsin i himotripsin su endopeptidaze koje skraćuju polipeptidne lance do manjih peptida, a • karboksipeptidaze su egzopeptidaze koje odvajaju aminokiseline sa C-terminalnog kraja peptida.
- 74. • Pankreasni soksadrži i alfa-amilazu koja je identična ptijalinu pljuvačke. Ona cepa skrob do maltoze. • U pankreasnom soku su prisutne lipaze, enzimi koji razgrađuju masti hrane i njihove degradacione produkte. • To su: • Pankreasna lipaza • Pankreasna esteraza • Fosfolipaza A
- 75. Jetra • To jenajveća žlezda u organizmu • Jetrin sekret je žuč koja se sakuplja u žučnoj kesi, a odatle kroz žučni kanal izliva u duodenum. • Žuč ne sadrži enzime, ali omogućava varenje masti tako što vrši njihovu emulgaciju (razbija ih na sitne kapljice). • Pored toga jetra obavlja još niz značajnih funkcija: u njoj se glikoza pretvara u glikogen, predstavlja skladište vitamina i gvožđa, transformiše otrovne materije u neotrovne (sva krv iz creva prvo prolazi kroz jetru pa zatim ulazi u opšti krvotok) i dr
- 79. • Glavna ulogajetre u varenju ostvaruje se putem sekrecije žuči. • Žuč stvaraju hepatociti i epitelne ćelije sluzokože zidova žučnih kanala. • Žuč se iz jetre izlučuje kontinuirano, ali se između obroka deponuje u žučnoj kesi. U tanko crevo žuč se izliva samo tokom obroka.
- 81. SASTAV ŽUČI • Hepatocitiprodukuju žučne soli, holesterol, lecitin, žučne boje i izotonični rastvor elektrolita. • Žučne kiseline su najzastupljeniji sastojak suve materije žuči. One nastaju oksidacijom holesterola. Molekul žučne kiseline je izrazito polaran i zato žučne kiseline već u žuči stvaraju agregate sa holesterolom i lecitinom koji se zovu micele. • Osnovne uloge žučnih kiselina u varenju i apsorpciji masti su: • Emulgovanje masti unetih hranom u sitne kapljice, čime se olakšava delovanje lipaza • Formiranje mešovitih micela rastvorljivih u vodi sa produktima varenja masti, čime se olakšava apsorpcija produkta varenja masti.
- 84. Debelo crevo • Dodebelog creva dospeva nesvareni deo hrane, voda i soli. • U njemu se nalazi mnoštvo bakterija koje imaju sposobnost sinteze vitamina koje organizam apsorbuje. U debelom crevu se vrši apsorpcija vode i soli i prikupljanje nesvarenih ostataka pre njihovog izbacivanja.
- 85. Debelo crevo • Dodebelog creva dospeva nesvareni deo hrane, voda i soli. • U njemu se nalazi mnoštvo bakterija koje imaju sposobnost sinteze vitamina koje organizam apsorbuje. U debelom crevu se vrši apsorpcija vode i soli i prikupljanje nesvarenih ostataka pre njihovog izbacivanja.
- 86. PROCESI U DEBELOMCREVU • Glavna uloga mu je da apsorbuje vodu i elektrolite i formira, transportuje i evakuiše feces. Sluzokoža debelog creva ima i sekretnu ulogu; u lumen se sekretiraju mukus, bikarbonatni i kalijumov jon. • Fekalna masa se formira apsorpcijom vode. Mukus, koga luče mnoge peharaste ćelije sluzokože debelog creva, pomaže vezivanje fekalne mase i ima lubrikantno delovanje.
- 87. • Čvrste materijeu fecesu uključuju celulozu i druge nesvarljive sastojke hrane, deskvamirane ćelije crevne sluzokože, mucine, nešto masti i neorganske sastojke. Feces sadrži i ogromnu količinu živih i mrtvih bakterija, kao i vitamine u čijoj sintezi učestvuju bakterije kolona. • Pražnjenje debelog creva se vrši refleksnim putem (refleks defekacije).
- 88.
- 89. • Varenje glavnihsastojaka hrane se sastoji u čitavom nizu hemijskih procesa koji se odigravaju određenim redosledom i uključuju veliki broj enzima poreklom iz sekreta pljuvačnih žlezda, želuca i egzokrinog pankreasa. • Delovanje enzima potpomažu HCl iz želudačnog soka i žuč iz jetre. • Varenje je najintezivnije u tankom crevu.
- 90. UGLJENI HIDRATI • Ugljenihidrati prisutni u ljudskoj ishrani su polisaharidi, disaharidi i monosaharidi. Od polisaharida se vare samo amilopektin (biljni skrob) i glikogen (životinjski skrob). • Varenje skroba počinje u usnoj duplji pod uticajem alfa-amilaze pljuvačke, ptijalina, ali se prekida u želucu zbog inaktivacije enzima u kiseloj sredini.
- 91. • Varenje ugljenihhidrata se nastavlja u tankom crevu pod uticajem pankreasne alfa amilaze. • Ona, kao i ptijalin, razlaže skrob od maltoze, maltotrioze i alfa-graničnih dekstrina. • Nastali monosaharidi, pre svega glukoza, apsorbuju se u početnim delovima tankog creva.
- 92. PROTEINI • Za razlikuod ugljenih hidrata, proteini moraju da se unose hranom. Normalno se celokupna količina hranom unetih proteina svari i apsorbuje. • Varenje započinje u želucu pod uticajem pepsina koji cepa molekule proteina do peptida različite dužine.
- 93. • Glavnu uloguu varenju proteina imaju proteaze pankreasnog soka: tripsin, himotripsin, karboksipeptidaze i elastaze. • One razgrađuju proteine i peptide do malih peptida. • Postoje i peptidaze koje dalje razgrađuju male peptide do aminokiselina, dipeptida, tripeptida i tetrapeptida.
- 94. • Završna digestijaproteina odigrava se u: • lumenu tankog creva, • četkastom pokrovu enterocita i • citoplazmi enterocita. • Za aminokiseline postoji nekoliko transportnih mehanizama, ali za sve je zajedničko da se kotransportuju sa natrijumovim jonom.
- 95. MASTI • Glavne mastiu prosečnoj ishrani su trigliceridi. • Masti se vare u duodenumu pod uticajem lipolitičkih enzima pankreasnog soka. • Da bi ovi enzimi mogli da deluju, masti moraju da se emulguju pomoću žučnih kiselina. • Najvažniji lipolitički enzim je pankreasna lipaza koja hidrolizuje trigliceride do dve slobodne masne kiseline i monoglicerida.
- 96. • Iz produkatadigestije masti i micela žučnih kiselina formiraju se mešovite micele. • Micele su hidrosolubilne i ulaze u nepokretni vodeni sloj između crevnih resica. Sastojci micela difunduju u vodeni sloj, a onda, kao liposolubilni, lako difunduju kroz membranu četkastog pokrova.
- 97. • U enterocituprodukti varenja masti odlaze na glatki endoplazmin retikulum gde se vrši reesterifikacija monoglicerida do triglicerida. Iz novosintetisanih lipida se obrazuju hilomikroni. • To su sferne lipidne kapljice različite veličine • Hilomikroni se procesom egzocitoze izbacuju iz enterocita u intersticijelni prostor i ulaze u limfne kapilare čiji endotel ima dovoljno velike međućelijske prostore.
- 98. VODA I ELEKTROLITI •U normalnim uslovima 99% vode i jona se apsorbuje iz lumena digestivnog trakta. • Dnevno se u creva unese oko 2 l vode u obliku tečnosti i hrane, a još 7 l se izluči u obliku sekreta egzokrinih žlezda digestivnog trakta i iz jetre. • Ako se fecesom eliminiše oko 200 ml, oko 8800 ml se reapsorbuje pasivno na osnovu osmotskog gradijenta.
- 99. • Natrijumov jonse apsorbuje celom dužinom creva, ali najintenzivnije u tankom crevu. Apsorpciju u tankom crevu stimuliše hormon aldosteron. • Kalijumov jon se apsorbuje u tankom crevu, dok se u debelom crevu i apsorbuje i sekretira, pri čemu je sekrecija intenzivnija. Sekreciju stimuliše aldosteron. • Bikarbonatni jon koji potiče iz pankreasnog soka i žuči do kraja jejunuma se uglavnom reapsorbuje. U ileumu i kolonu bikarbonatni jon se sekretira u zamenu za hloridni jon koji se apsorbuje. • Kalcijumov jon se apsorbuje u proksimalnom delu tankog creva. Transport kroz luminalnu membranu se vrši olakšanom difuzijom preko nosača čiju sintezu stimuliše vitamin D hormon.
- 100.
- 101. • Vitamini suorganska jedinjenja koje sintetišu biljke i mikroorganizmi. • U organizmu čoveka nastaju samo vitamini D3 i PP. • Izvor vitamina su namirnice biljnog i životinjskog porekla. • Hrana sadrži ili vitamine ili njihove prekursorne oblike provitamine koji se u organizmu pretvaraju u vitamine.
- 102. • Podela vitaminaje izvršena na osnovu njihove rastvorljivosti na: • liposolubilne vitamine: • A, D, E i K i • hidrosolubilne: •vitamin C i vitamine B grupe.
- 103. • Liposolubilni vitaminimogu da se deponuju u većoj količini, naročito u jetri. • Hidrosolubilni vitamini su prisutni u ECT i brzo se izlučuju preko bubrega. • Od hidrosolubilnih vitamina deponuje se uglavnom vitamin B12. • U cirkulaciji se liposolubilni vitamini nalaze kompleksovani sa proteinima plazme, što im povećava rastvorljivost i stabilnost.
- 104. • Količina vitaminau organizmu određena je intenzitetom: •apsorpcije u digestivnom traktu, •konverzije provitamina, •aktivacije i •ekskrecije.
- 105. LIPOSOLUBILNI VITAMINI VITAMIN A •Vitamin A se u organizmu nalazi u obliku alkohola (retinol), aldehida (retinal) i kiseline (retinoinska kiselina). • Svi oblici su aktivni. • U digestivnom traktu vitamin A se apsorbuje olakšanom difuzijom, a u enterocitima se ugrađuje u hilomikrone, pa preko limfe prelazi u cirkulaciju. U krvi se vezuje za retinoil- vezujući protein.
- 106. • Vitamin Aje neophodan za: Normalan rast organizma Formiranje kostiju Obnovu epitelnih tkiva Normalno funkcionisanje retine Normalnu reproduktivnu sposobnost oba pola Sintezu kortikosteroida Sintezu mukopolisaharida mukoznih sekreta epitela.
- 107. • Mehanizam delovanjavitamina A: •modulacija genske aktivnosti, slično steroidnim hormonima •Ekstranuklearna delovanja, odnosno deluje kao red-oks sistem.
- 108. • Prirodni izvorivitamina A: •šargarepa •spanać •džigerica •riblje ulje •mlečni proizvodi •voće
- 109.
- 110. VITAMIN D • VitaminD obuhvata grupu srodnih steroidnih jedinjenja od kojih najveći značaj imaju vitamini D2 i D3. • Oni nastaju iz provitamina pod uticajem UV zraka. Konverzija provitamina D3 u vitamin D3 vrši se u koži. • Deponuje se u masnom tkivu i mišićima. U plazmi se nalazi vezan za globuline plazme.
- 111. • Vitamin Dse u organizmu konvertuje u vitamin D hormon. • Njegova glavna uloga da pomaže transport kalcijuma u organizmu. • Vitamin D hormon deluje na brojna tkiva, ali glavna delovanja su mu u • tankom crevu, gde pomaže apsorpciju kalcijuma i • u kostima, gde deluje na osteoblaste i osteocite i stimuliše sintezu transportera za kalcijumov jon. • Ako se vitamin D, što je slučaj i sa vitaminom A, unosi u velikim dozama ima toksične efekte.
- 112. • Prirodni izvorivitamina D: •Džigerica •Žumance •Riblje ulje •Mlečni proizvodi
- 113.
- 114. VITAMIN K • VitaminK je neophodan za koagulaciju krvi jer učestvuje u sintezi protrombina, VII, IX i X faktora koagulacije.
- 115. • Prirodni izvorivitamina K: •Zeleno povrće
- 116. VITAMIN E • VitaminE je zajedničko ime za grupu jedinjenja tokoferola, od kojih je najvažnije alfa-tokoferol. • Delovanje vitamina E: • Kao antioksidans sprečava oksidaciju masnih kiselina, vitamina A i C i tiolske grupe određenih enzima • Ima dokaza o njegovoj ulozi u metabolizmu nukleinskih kiselina, eritropoezi i sintezi koenzima Q.
- 117. HIDROSOLUBILNI VITAMINI VITAMIN C •Vitamin C je najčešće redukciono sredstvo u organizmu i na toj osobini mu se zasniva uloga. • Nalazi se u svim tkivima i telesnim tečnostima, ali ga najviše ima u nadbubrežnoj žlezdi, hipofizi, žutom telu jajnika i timusu. • Ovako široka rasprostranjenost ukazuje na njegov izuzetan fiziološki značaj. •
- 118. • Vitamin Cdeluje kao kofaktor u brojnim biološkim procesima: • značajan za očuvanje strukturnog integriteta vezivnih tkiva, kostiju i bazalnih membrana. • Potreban je za nastajanje noradrenalina. • Potreban je za sinteze steroida kore nadbubrega. • Potreban je za sintezu purina i timina, odnosno DNK. • Neophodan je za inkorporaciju gvožđa u feritin. • Redukuje gvožđe i prevodi ga u oblik koji se lakše apsorbuje iz digestivnog trakta. • Potreban je za integritet celularnog trakta.
- 119. VITAMIN B1 • VitaminB1 sadrži sumpor u svom molekulu.Lako se resorbuje u tankom crevu. U crevnoj sluzokoži se pretvara u aktivan oblik tiamin pirofosfat ( TPP). • Uloge vitamina B1: • TPP učestvuje u velikom broju metaboličkih procesa kao koenzim najmanje 24 enzima. Kofaktor je u reakcijama dekarboksilacije alfa-keto kiselina (pirogrožđana, alfa–ketoglutarna kiselina), prenošenja fragmenata od 2 ugljenikova atoma sa jednog ugljenog hidrata na drugi, u reakcijama pentozofosfatnog puta i dr. Iz ovoga proizilazi da je TPP neophodan za normalan metabolizam ugljenih hidrata i ishranu svih tkiva. • TPP ima važnu ulogu u mehanizmima uključenim u sprovođenje akcionih potencijala u perifernim nervima i u nervno-mišićnoj transmisiji.
- 120. VITAMIN B2 • VitaminB2 ulazi u sastav koenzima FMN i FAD, aktivnih grupa flavoproteina koji su važni enzimi tipa dehidrogeneza. • Vitamin B2 je uključen u procese oksidativne fosforilacije koji su od vitalnog značaja.
- 121. VITAMIN PP • VitaminPP se nalazi u obliku nikotinske kiseline (niacin) i njenog amida, nikotinamida (niacinamid). • Aktivni oblici su NAD i NADP koji su koenzimi ili kosupstrati brojnih dehidrogeneza. • Kao sastavni delovi ovih koenzima učestvuju u biološkim oksidacijama.
- 122. VITAMIN B6 • VitaminB6 se javlja u tri oblika: piridoksin, piridoksamin i piridoksal. • Vitamin B6 je koenzim u velikom broju metaboličkih procesa: • U obliku piridoksal fosfata koenzim je enzima koji katalizuju oko 40 tipova enzimskih reakcija u koje spadaju: dezaminacije, transaminacije, dekarboksilacije, desulfhidracije i dr. • Piridoksal fosfat je koenzim nekoliko enzima uključenih u metabolizam triptofana. • Neophodan je za sintezu GABA u CNS.
- 123. FOLNA KISELINA • Folnakiselina ima ključnu ulogu u metabolizmu jer je kofaktor enzima uključenih u biosintezu prekursora nukleinskih kiselina. • Potrebna za sintezu timina; baze koja ulazi u sastav DNK, za sintezu purinskih baza i za redukciju ribonukleotida u deoksiribonukleotide.
- 124. VITAMIN B12 • Ovajvitamin se resorbuje u terminalnom delu ileuma. • U digestivnom kanalu se vezuje za unutrašnji faktor koji ga štiti od degradacije. Pri resorpciji se vitamin odvaja od unutrašnjeg faktora. • U cirkulaciji se vitamin B12 nalazi vezan za proteine transkobalamine. • Deponuje se u jetri. Kao i većina vitamina B grupe i B12 se aktivira u tkivima • Vitamin B12 je neophodan za: • Normalnu eritropezu • Održavanje integriteta mijelinskog omotača nervnih vlakana • Obnavljanje epitela u digestivnom kanalu • Direktno ili indirektno je uključen u metabolizam nukleinskih kiselina, proteina i ugljenih hidrata.
- 125. VITAMIN H • Funkcionišekao koenzim u reakcijama karboksilacije.
- 126. PANTOTENSKA KISELINA • Pantotenskakiselina je zastupljena u svim biljnim i životinjskim tkivima. • Ulazi u sastav koenzima A (CoA). • Ovaj koenzim ima ključnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina. • U obliku acetil-CoA uključen je u sintezu masnih kiselina, holesterola, steroida, Ach i dr. jedinjenja.