Skip to main content
UploadLanguage (EN)Support
BusinessMobileSocial MediaMarketingTechnologyArt & PhotosCareerDesignEducationPresentations & Public SpeakingGovernment & NonprofitHealthcareInternetLawLeadership & ManagementAutomotiveEngineeringSoftwareRecruiting & HRRetailSalesServicesScienceSmall Business & EntrepreneurshipFoodEnvironmentEconomy & FinanceData & AnalyticsInvestor RelationsSportsSpiritualNews & PoliticsTravelSelf ImprovementReal EstateEntertainment & HumorHealth & MedicineDevices & HardwareLifestyle
Uploaded byplavaplaneta
3,398 views

Sistem organa za varenje - "muzikanti":)

Nađa i Marko

Education◦
СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ВАРЕЊЕ <ГРАЂА>
Систем органа за варење (дигестивни систем или цревни систем) се састоји из низа узастопних делова у којима се одвијају поједине фазе варења и апсорпције. Чине га цревни канал и жлезде са спољашњим лучењем (јетра и панкреас).
Цревни канал сачињавају: усна дупља; ждрело; једњак; желудац; танко црево; дебело црево; анални отвор (ректум) Црево је причвршћено за телесни зид трбушном марамицом – мезентером.
Дигестивни систем
Усна дупља  Усна дупља има функцију примања хране.  У усној дупљи се налазе помоћни органи за варење:  зуби,  језик,  пљувачне жлезде
Зуби  Зуби се састоје од органске материје дентина , а споља су покривени слојем тврде глеђи. Унутрашњост зуба је испуњена зубном пулпом (везивно ткиво) у којој се налазе крвни судови (исхрањују зуб) и нерви. Корен зуба је покривен слојем цемента (коштано Код сисара постоје само две ткиво). зубне генерације (млечни и стални).
Језик Језик је мишићно- слузокожни орган смештен у усној дупљи. Обавља низ значајних функција као што су: говор, жвакање,сисање, гутање, преношење утисака у централни нервни систем... Састоји се из предњег дела или тела и задњег дела или корена језика.
Чуло укуса  Представљено је групама секундарних чулних ћелија које заједно са потпорним ћелијама образују тзв. густативне квржице. Највећа осетљивост за поједине надражаје везана је за одређене зоне језика – врхом језика се осећа слатко, а задњим крајем горко итд. Не постоји чулна зона за љуто, већ се такве дражи преносе преко нервних завршетака као бол.  Постоје 4 основна осећаја укуса:  сланог,  слатког,  горког и  киселог.
Пљувачне жлезде  Налазе се у усној дупљи.  У њу жлезде изливају продукт своје секреције и тако учествују у хемијској преради хране. Има их 3 пара:  1 паротидна  2 подвилична  3 подјезична
Ждрело  Ждрело је мишићно-слузокожни орган који представља део система органа за варење и дисање.  Дигестивни тракт се из усне дупље наставља преко ждрела у једњак и остале нисходне делове, док се пут за ваздух наставља из носне дупље преко ждрела у гркљан.  На ждрелној дупљи се разликују три дела или спрата: носни, усни и гркљански. Једњак Једњак је мишићна цев која спроводи храну до желуца. Код многих птица на њему се јавља проширење – вољка, са многобројним слузним жлездама чији секрет размекшава храну.
Желудац  проширени део канала за варење који се пружа од једњака до дванаестопалачног црева.  горњим делом желудац комуницира са једњаком преко кардијачног отвора  доњим крајем комуницира са дванаестопалачним цревом преко пилоричног отвора  прстенасти мишиљи затварачи налазе се на уласку и изласку из желуца.  По свом облику желудац подсећа на усправљену удицу
Панкреас Налази се попречно постављен лево од дванаестопалачног црева. Жлезда са двојаком улогом (спољашње и унутрашње лучење) У варењу учествује део панкреаса са спољашњим лучењем у ком се стварају ензими и преко изводних канала уливају се у дванаестопалачно црево.
Јетра  Јетра је највећи орган трбушне дупље а налази се на десној страни тела, неподредно испод дијафрагме. Клинастог је облика, чини је меко ткиво и тамноцрвене је боје. Њена маса код одраслог човека износи 1 до 2.5 килограма.  Учествује у метаболизму обављајући мноштво функција, укључујући детоксификацију, одлагање гликогена и производњу протеина крви.  Јетра такође производи жуч, која је важна приликом варења масти.  Жуч се ствара у жучној кеси и преко жучног канала се улива у дванаестопалачно црево.
ТАНКО ЦРЕВО У танком цреву се под утицајем великог броја ензима, које луче гуштерача и слузокожа танког црева и жучи из јетре Танко црево се дијели на врши највећи дио варења, као и три дијела: ресорпција сварених састојака. 1. Дванаестопалачно црево (дуоденум), које полази од желуца и причвршћено је за задњи трбушни зид; у њега се уливају одводни канали јетре и панкреаса 2. празно црево (јејунум) 3. криво црево (илеум), које се улива у цекум, почетни део дебелог црева.
ТАНКО ЦРЕВО На његовој површини се налазе цревне ресице које повећавају површину танког црева и која са њима укључује површину од 250 квадратних метара. У цревним ресицама се налазе крвни судови који упијају сварену храну.
Дебело црево Завршни део дигестивног тракта који се наставља на танко црево Дужине је око 2м Прихвата садржај из танког црева из ког абсорбује воду и соли. Прикупља несварене остатке које у процесима варења и труљења претвара у измет (фецес) У њему мноштво симбионатских бактерија које стварају витамине и обезбеђују завршетак варења. Састоји се из: Слепог црева (lat. cecum), колона (lat. colon) ректума (lat. rectum).
Анус  Анус у анатомији је посљедњи део пробавног тракта, и коначни отвор ректума, а сам отвор се зове чмар. Улога:  Када је ректум пун, повећање притиска тера на ширење аналне цеви како би измет доспео у цев. Ректум се смањује, а измет путује аналном цеви до ануса помоћу перисталтике.
Процес варења хране у нашем телу
Варење хране Процес механичког и хемијског ситњења хране до простијих хранљивих материја које се могу абсорбовати и преносити путем крви. МЕХАНИЧКО ХЕМИЈСКО ВАРЕЊЕ ВАРЕЊЕ подразумева улогу ензима и подразумева других супстанци које луче уситњавање и желудачне жлезде, цревне мешање хране жлезде, пљувачне жлезде, помоћу зуба, језика панкреас и јетра разлажући и у желуцу помоћу храну и претварајући је у мишића зида једињења које тело лакше желуца. апсорбује и користи. ХРАНА СЕ ПОТИСКУЈЕ КРОЗ ЦРЕВО ПЕРИСТАЛТИЧКИМ ПОКРЕТИМА ЗИДА ЦРЕВА.
Ензими  То су комплексни протеини који регулишу активности свих живих ћелија и учествују у многим хемијским променама у организму.  Од њих зависи рад свих органа, ткива и ћелија. Без њих организам не би могао да опстане. Сваки ензим у организму има задатак да обави одређену реакцију и ретко има вишеструке функције  Ензими су биолошки катализатори који контролишу и убрзавају реакције метаболизма.
Дигестивни ензими  Дигестивни ензими су они ензими који се налазе у органима за варење и који функционишу као биолошки катализатори да покрену процес разграђивања хране, тако да важне хранљиве материје буду добро апсорбоване и искоришћене. Сва храна садржи хранљиве материје и одређене нутритивне вредности, међутим док ензими не почну процес варења хранљиве материје су ,,закључане’’ и нису доступне да их тело апсорбује.
Улога усне дупље  Уношењем хране у усну дупљу почиње уситњавање хране и разврставање несварљиве опне влакана које окружују јестиве делове неких врста хране.  Пљувачне жлезде почињу да луче пљувачку у којој се налазе ензими.  Пљувачка натапа храну и помоћу ензима амилазе починје хемијско варење скроба.
Жвакање  Жвакањем се храна у усној дупљи ситни и меље. Жвакање се састоји у комбинованом деловању попречно пругастих мишића вилица, образа и језика.  Жвакање има неколико улога: уситњавање хране и олакшавање гутања, мешање хране са пљувачком чиме започиње варење скроба, а пљувачка делује и лубрикантно, довођење хране у контакт са рецепторима за укус и мирис.
Пљувачка има функцију :  Да ствара амилазе тј.ензиме који разлажу угљене хидрате на просте шећере.  Да влажи и згушњава иситњену храну да би је језик одгурнуо према доњем делу уста,када гутањем храна склизне низ грло (ждрело и једњак) у желудац
Улога желуца  Окружен је јаким мишићима помоћу којих снажно мешајући разлаже храну, чинећи ритмичке контракције.  Жлезде које се налазе у зиду желуца луче желудачне сокове (смеса ензима, хлороводоничне киселине и слузи).  Желудачна (хлороводонична киселина) има улогу да уништи евентуалне узрочнике болести који су доспели са храном у желудац, да створи киселу средину неопходну за дејство ензима.  Ензим који се лучи у желуцу из желудачних жлезда је пепсин – започиње варење беланчевина
Панкреас и функција у варењу Егзокрини део панкреаса Панкреас ствара и ензиме: ствара ензиме трипсин и амилазу – разлаже химотрипсин који даље шећере до дисахарида разлажу беланчевине све до липазу – разлаже масти амино-киселина. Основна функција Жуч (јетра) жучне кесе је чување жучи, смеђе или зеленкасте течности која помаже да се разгради маст. Главни састојци жучи су жучне соли и киселина.
Варење у цреву  У дванаестопалачном цреву врши се варење масти дејством жучи (разбија маст У дванаестопалачном на ситне капљице), завршетак цреву је, за разлику од желуца, базна варења беланчевина средина, неопходна деловањем трипсина и за активност ензима химотрипсина. панкреаса.  Завршава се и варење шећера деловањем амилазе и масти деловањем липазе из панкреаса. Најважнија фаза процеса варења одвија се у цреву у коме се врши и апсорпција сварених хранљивих материја на цревним ресицама.
Дебело црево До дебелог црева доспева несварни део хране, вода и соли. Несварена храна се у виду фецеса избацује, а вода и соли се ресорбују. У њему се налази мноштво бактерија које имају способност синтезе витамина које организам апсорбује.