Skip to main content
СИСТЕМ
ОРГАНА ЗА
 ВАРЕЊЕ
 <ГРАЂА>
Систем органа за варење
(дигестивни систем или цревни
   систем) се састоји из низа
 узастопних делова у којима се
одвијају поједине фазе варења
         и апсорпције.
Чине га цревни канал и жлезде
са спољашњим лучењем (јетра
          и панкреас).
Цревни канал сачињавају:
усна дупља;
ждрело;
једњак;
желудац;
танко црево;
дебело црево;
анални отвор (ректум)
Црево је причвршћено за телесни зид
трбушном марамицом – мезентером.
Дигестивни
  систем
Усна дупља
 Усна дупља има
  функцију
  примања хране.
 У усној дупљи се
  налазе помоћни
  органи за
  варење:
 зуби,
 језик,
 пљувачне жлезде
Зуби
 Зуби се састоје од
  органске материје дентина
  , а споља су покривени
  слојем тврде глеђи.
  Унутрашњост зуба је
  испуњена зубном пулпом
  (везивно ткиво) у којој се
  налазе крвни судови
  (исхрањују зуб) и нерви.
  Корен зуба је покривен
  слојем цемента (коштано
                             Код сисара постоје само две
  ткиво).
                                зубне генерације (млечни и
                                                   стални).
Језик
Језик је мишићно-
слузокожни орган смештен
у усној дупљи.
Обавља низ значајних
функција као што су: говор,
жвакање,сисање, гутање,
преношење утисака у
централни нервни систем...
Састоји се из предњег дела
или тела и задњег дела или
корена језика.
Чуло укуса
 Представљено је групама секундарних чулних ћелија
  које заједно са потпорним ћелијама образују тзв.
  густативне квржице. Највећа осетљивост за поједине
  надражаје везана је за одређене зоне језика – врхом
  језика се осећа слатко, а задњим крајем горко итд. Не
  постоји чулна зона за љуто, већ се такве дражи
  преносе преко нервних завршетака као бол.
 Постоје 4 основна осећаја укуса:
 сланог,
 слатког,
 горког и
 киселог.
Пљувачне жлезде
 Налазе се у
  усној дупљи.
 У њу жлезде
  изливају продукт
  своје секреције и
  тако учествују у
  хемијској преради
  хране.
Има их 3 пара:
 1 паротидна
 2 подвилична
 3 подјезична
Ждрело
 Ждрело је мишићно-слузокожни орган који представља
  део система органа за варење и дисање.
 Дигестивни тракт се из усне дупље наставља преко
  ждрела у једњак и остале нисходне делове, док се пут
  за ваздух наставља из носне дупље преко ждрела у
  гркљан.
 На ждрелној дупљи се разликују три дела или спрата:
  носни, усни и гркљански.

                     Једњак
 Једњак је мишићна цев која спроводи храну до желуца.
    Код многих птица на њему се јавља проширење –
  вољка, са многобројним слузним жлездама чији секрет
                   размекшава храну.
Желудац
 проширени део канала за
  варење који се пружа од
  једњака до
  дванаестопалачног црева.
 горњим делом желудац
  комуницира са једњаком преко
  кардијачног отвора
 доњим крајем комуницира са
  дванаестопалачним цревом
  преко пилоричног отвора
 прстенасти мишиљи затварачи
  налазе се на уласку и изласку
  из желуца.
 По свом облику желудац
  подсећа на усправљену удицу
Панкреас
Налази се попречно
постављен лево од
дванаестопалачног
црева.
Жлезда са двојаком
улогом (спољашње и
унутрашње лучење)
У варењу учествује део
панкреаса са
спољашњим лучењем у
ком се стварају ензими
и преко изводних
канала уливају се у
дванаестопалачно
црево.
Јетра
 Јетра је највећи орган трбушне дупље а налази се на десној
  страни тела, неподредно испод дијафрагме. Клинастог је
  облика, чини је меко ткиво и тамноцрвене је боје. Њена маса
  код одраслог човека износи 1 до 2.5 килограма.
 Учествује у метаболизму обављајући мноштво функција,
  укључујући детоксификацију, одлагање гликогена и
  производњу протеина крви.
 Јетра такође производи жуч, која је важна приликом варења
  масти.
 Жуч се ствара у жучној кеси и преко жучног канала се улива у
  дванаестопалачно црево.
ТАНКО ЦРЕВО
                               У танком цреву се под утицајем великог
                               броја ензима, које луче гуштерача и
                               слузокожа танког црева и жучи из јетре
Танко црево се дијели на       врши највећи дио варења, као и
три дијела:                    ресорпција сварених састојака.
1. Дванаестопалачно
црево (дуоденум), које
полази од желуца и
причвршћено је за задњи
трбушни зид; у њега се
уливају одводни канали
јетре и панкреаса
2. празно црево (јејунум)
3. криво црево (илеум), које
се улива у цекум, почетни
део дебелог црева.
ТАНКО ЦРЕВО
На његовој површини се налазе цревне
ресице које повећавају површину танког
црева и која са њима укључује површину
од 250 квадратних метара.
У цревним ресицама се налазе крвни
судови који упијају сварену храну.
Дебело црево
Завршни део дигестивног тракта који
се наставља на танко црево
Дужине је око 2м
Прихвата садржај из танког црева из
ког абсорбује воду и соли.
Прикупља несварене остатке које у
процесима варења и труљења претвара
у измет (фецес)
У њему мноштво симбионатских
бактерија које стварају витамине и
обезбеђују завршетак варења.


Састоји се из:
Слепог црева (lat. cecum),
колона (lat. colon)
ректума (lat. rectum).
Анус
 Анус у анатомији је посљедњи
  део пробавног тракта, и
  коначни отвор ректума, а сам
  отвор се зове чмар.
Улога:
 Када је ректум пун, повећање
  притиска тера на ширење
  аналне цеви како би измет
   доспео у цев. Ректум се
  смањује, а измет путује
  аналном цеви до ануса помоћу
  перисталтике.
Процес варења хране у
     нашем телу
Варење хране
     Процес механичког и хемијског ситњења хране до
     простијих хранљивих материја које се могу
     абсорбовати и преносити путем крви.

МЕХАНИЧКО                 ХЕМИЈСКО ВАРЕЊЕ
ВАРЕЊЕ                    подразумева улогу ензима и
подразумева               других супстанци које луче
уситњавање и              желудачне жлезде, цревне
мешање хране              жлезде, пљувачне жлезде,
помоћу зуба, језика       панкреас и јетра разлажући
и у желуцу помоћу         храну и претварајући је у
мишића зида               једињења које тело лакше
желуца.                   апсорбује и користи.
    ХРАНА СЕ ПОТИСКУЈЕ КРОЗ ЦРЕВО ПЕРИСТАЛТИЧКИМ
                ПОКРЕТИМА ЗИДА ЦРЕВА.
Ензими
 То су комплексни протеини који регулишу активности свих живих
  ћелија и учествују у многим хемијским променама у организму.
 Од њих зависи рад свих органа, ткива и ћелија. Без њих организам
  не би могао да опстане. Сваки ензим у организму има задатак да
  обави одређену реакцију и ретко има вишеструке функције
 Ензими су биолошки катализатори који контролишу и убрзавају
  реакције метаболизма.
Дигестивни ензими
 Дигестивни ензими су они ензими који се налазе у
  органима за варење и који функционишу као биолошки
  катализатори да покрену процес разграђивања хране,
  тако да важне хранљиве материје буду добро
  апсорбоване и искоришћене. Сва храна садржи
  хранљиве материје и одређене нутритивне вредности,
  међутим док ензими не почну процес варења хранљиве
  материје су ,,закључане’’ и нису доступне да их тело
  апсорбује.
Улога усне дупље

 Уношењем хране у усну дупљу почиње
  уситњавање хране и разврставање несварљиве
  опне влакана које окружују јестиве делове неких
  врста хране.
 Пљувачне жлезде почињу да луче пљувачку у
  којој се налазе ензими.
 Пљувачка натапа храну и помоћу ензима
  амилазе починје хемијско варење скроба.
Жвакање
  Жвакањем се храна у усној дупљи ситни и меље. Жвакање се
  састоји у комбинованом деловању попречно пругастих мишића
  вилица, образа и језика.
 Жвакање има неколико улога: уситњавање хране и
  олакшавање гутања, мешање хране са пљувачком чиме
  започиње варење скроба, а пљувачка делује и лубрикантно,
  довођење хране у контакт са рецепторима за укус и мирис.
Пљувачка има функцију :
 Да ствара амилазе тј.ензиме који
  разлажу угљене хидрате на просте
  шећере.
 Да влажи и згушњава иситњену храну да
  би је језик одгурнуо према доњем делу
  уста,када гутањем храна склизне низ
  грло (ждрело и једњак) у желудац
Улога желуца
 Окружен је јаким мишићима помоћу
  којих снажно мешајући разлаже
  храну, чинећи ритмичке контракције.
 Жлезде које се налазе у зиду
  желуца луче желудачне сокове
  (смеса ензима, хлороводоничне
  киселине и слузи).
 Желудачна (хлороводонична
  киселина) има улогу да уништи
  евентуалне узрочнике болести који
  су доспели са храном у желудац, да
  створи киселу средину неопходну за
  дејство ензима.
 Ензим који се лучи у желуцу из
  желудачних жлезда је пепсин –
  започиње варење беланчевина
Панкреас и функција у варењу
Егзокрини део панкреаса      Панкреас ствара и ензиме:
ствара ензиме трипсин и      амилазу – разлаже
химотрипсин који даље        шећере до дисахарида
разлажу беланчевине све до   липазу – разлаже масти
амино-киселина.


 Основна функција
                    Жуч (јетра)
 жучне кесе је чување
 жучи, смеђе или
 зеленкасте течности
 која помаже да се
 разгради маст.
 Главни састојци
 жучи су жучне соли и
 киселина.
Варење у цреву
 У дванаестопалачном цреву
  врши се варење масти
  дејством жучи (разбија маст      У дванаестопалачном
  на ситне капљице), завршетак     цреву је, за разлику
                                   од желуца, базна
  варења беланчевина               средина, неопходна
  деловањем трипсина и             за активност ензима
  химотрипсина.                    панкреаса.
 Завршава се и варење
  шећера деловањем амилазе
  и масти деловањем липазе из
  панкреаса.
    Најважнија фаза процеса варења одвија се у
    цреву у коме се врши и апсорпција сварених
    хранљивих материја на цревним ресицама.
Дебело црево

   До дебелог црева доспева несварни део
хране, вода и соли. Несварена храна се у виду
 фецеса избацује, а вода и соли се ресорбују.
  У њему се налази мноштво бактерија које
   имају способност синтезе витамина које
            организам апсорбује.