predavanja iz bromatologije 2014/2015

1. MINERALNE MATERIJE
Brižita Đorđević

2. Opšti aspekti
Mineralne materije su NEORGANSKI nutrijenti.
Mnogobrojne funkcije u organizmu
Nalaze se u namirnicama u različitim količinama, od
nekoliko mcg (I) do čak nekoliko grama (Na).
Biljni i amimalni izvori
Geohemijski uslovi utiču na sadržaj minerala u biljkama.
Za neke nutrijente, animalni izvori su bolji od biljnih (Fe,
Zn, Ca).
Kompleksirajući agensi mogu sprečiti apsorpciju iz
biljnih izvora (oksalna,fitinska, vlakna).
Drugi agensi mogu povećati iskoristljivost (askorbinska,
mlečna, limunska kiselina).

3. Komplekirajući agensi: fitinska i
oksalna kiselina
Fitinska kiselina
Oksalna kiselina

4. Mineralne materije
• Smatra se da je bar 18 minerala potrebno za normalno funkcionisanje
organizma.
• Strukturna uloga (kosti, krv...).
• Čine oko 4-5% (2,8-3,5 kg) mase organizma.
• Regulatorna uloga - održavanje normalne funkcije ćelija, strukturne komponente
enzima, moduliraju aktivnost proteina, prenose signale, imuno-modulatorna.
Podela mineralnih materija:
• MAKROELEMENTI, prisutni u organizmu u značajnim količinama: Ca, Mg, P,
Na, K., više od 50 mg/kg tm.
• MIKROELEMENTI, prisutni u organizmu u malim količinama (≤5 g). Njihova
uloga je poznata i definisana: Fe, Zn, Cu, I, Se i Cr, manje od 50 mg/kg tm.
• Mineralne materije prisutne u tragovima, čija uloga još uvek nije razjašnjena: Co,
Mo, Mn, Cd, As, Si, V, Ni.

5. Podela minerala
• Makroelementi (Major minerals)
kalcijum fosfor magnezijum natrijum sumpor
hlor kalijum
• Mikroelementi (Trace minerals with known functions)
gvožđe bakar jod mangan kobalt
cink molibden selen fluor
hrom
• Elementi prisutni u malim količinama sa nepoznatom ulogom
aluminijum bor nikl kalaj silicijum
vanadijum germanijum
• Klasični toksični elementi
kadmijum olovo živa arsen

7. Makroelementi - major
minerals
U obliku katjona (Ca2+
, Mg2+
, Na+
i K+
) i anjona (Cl-
, PO43-
, SO42-
), jer
se nalaze u obliku jona u vodenom rastvoru.
Uobičajena, zajednička funkcija je održanje osmotskog pritiska i
regulacija ravnoteže vode.
Formiranje membranskog potencijala i prenošenje nervnih
impulsa.
Kontrakcija mišiće (Ca,Mg, Na, K)
Imaju i svoje specifične funkcije (npr. K u sekreciji želudačne
kiseline).
Mogu biti kofaktori enzima (Mg).
U sintezi proteina (S) i Co-A, u obliku Met i Cys.
S i Cl su retko deficitarni.

8. Mikroelementi - trace
minerals
Od elemenata u tragu, ukupno 10 je esencijalno za
čoveka.
Fe, I, F, Se, Zn, Cu, Cr, Co, Mo, Mn
Uobičajena, zajednička uloga je da su kofaktori
enzima, a katalitička svojstva su posledica
promene valenci.
Ostvaruju i specifične funkcije u organizmu (F je
značajan za zubnu gleđ i gustinu kostiju; I ulazi u
sastav tiroidnog hormona, Fe u obliku
hemoglobina...).

9. Podela prema mogućem riziku po organizam
Grupa A – nema dokaza o mogućim štetnim posledicama u količinama u
kojima se konzumira
•Hrom
Grupa B – Nizak rizik od postizanja potencijalno štetnih unosa
•Fosfor
•Magnezijum
•Molibden
•Selen
Grupa C – potencijalni rizik od prekoračenja optimalnih količina
•Kalcijum
•Bakar
•Fluoridi
•Jod
•Gvožđe
•Mangan
•Cink

10. Procena rizika od prekomernog unosa
minerala
NOAELNOAEL, najviši nivo unosa pri kome nisu zabeleženi neželjeni efekti
LOAELLOAEL , najniži unos pri kome se mogu primetiti neželjeni efekti

11. Optimalna
količina
Nedovoljna
količina
Preterana
količina
Ugrožen Klinički Subklinički
život simptomi simptomi
deficita deficita
Dobro
zdravlje
Sublinički Klinički Ugrožen
simptomi simptomi život
suficita suficita

12. Tolerišući nivo gornjeg unosa
Scientific Committee on Food, EU definiše Tolerišući
gornji nivo unosa (Tolerable Upper Intake Level-UL),
kao maksimalnu količinu ukupnog, stalnog dnevnog
unosa određenog vitamina ili minerala (računajući sve
izvore unosa) za koju se procenjuje da neće uticati štetno
na zdravlje ljudi.
UL=NOAEL (LOAEL)/ SF
UL ne predstavlja preporučeni nivo unosa !

13. Iskoristljivost pojedinih minerala zavisi od:
•vrste namirnice,
•statusa u organizmu,
•hemijskog oblika i količine u kom se minerali nalaze u hrani,
•prisustva drugih sastojaka hrane: npr. fitati, oksalna kiselina i tanini
onemogućavaju resorpciju gvožđa i magnezijuma, vitamin C povećava
apsorpciju gvožđa, kompetitivna inhibicija apsorpcije Fe (Zn, Mg, Cu, Co);
•prisustva antinutrijenata (goitrogene upstance sprečavaju resorpciju I);
•načina pripreme namirnica (kuvanje povećava iskoristljivost karotena,
smanjuje vitamina C).

14. KALCIJUM (Ca)
Čini 1,5 -2 % ukupne telesne mase 0.9 kg od 54 kg

15. Kalcijum iz hrane (600-800 mg)
Resorpcija 30%
Resorpciju povećavaju:
Mali unos
Rast
Vitamin D
Nizak pH
Laktoza
Neke AK
Ca u plazmi
2.2-2.5
mmol/L
Urinarn
i
Ca,
200 mg
Neresorbovano 70%
Resorpciju smanjuju:
Visok unos masti
Mnogo fosfata
Oksalna kiselina
Fitinska kiselina
Malo vitamina D
Visok pH
Puno Ca u hrani
Ca u
fecesu
Ca u
kostima i
zubima

16. CT,
Ukupni Ca u
organizmu
Skelet i zubi (99%)
U ćelijama (1%)
Van ćelija (0,1%)
U plazmi (2,5 mmol/l)
Vezani Ca+2Jonizovani
Ca+2
(45%)
Kontrolišu vitamin D,
kalcitonin, PTH
Plazma proteini
(45%)
Anjoni
(bikarbonati, fosfati...)
Kontrola nivoa Ca u serumu

17. (Similar to Figure 45.9)
Homeostatska
regulacija
nivoa Ca+2
u plazmi

18. Fiziološke uloge kalcijuma
•Formiranje kostiju i zuba;
•kalcijum hidroksiapatit, Ca10 (PO4 )6 (OH)2 ;
•kalcijum-fosfat;
•4% kostiju glave i 25% trabekularne kosti se svake godine
zameni.
•Koagulacija krvi – indirektno pomaže konverziju protrombina
u trombin;
•Mišićne kontrakcije i opuštanje;
•Prenošenje nervnih impulsa;
•Permeabilnost ćelijskog zida;
•Aktivacija nekih enzima.

19. Optimalan dijetarni unos Ca
Bebe 1-12 meseci 400-600 mg
Deca 1-10 godina 800 mg
Deca i adolescenti 11-24 1200 mg
Žene i muškarci 800 mg = 100% RDA
Graviditet i laktacija + 400 mg
Suficit kalcijuma se javlja:
•kod hipertiroidizma, primarnog hiperparatireoidizma, feohromocitoma,
tuberkuloza, akutnih bubrežnih oboljenja, benigne displazije dojke;
• pri uzimanju lekova (tamoksifen, litijum, tiazidni diuretici, hlortalidon)
• kod suficita vitamina A i D.
Preveliki unos Ca hranom ili iz suplemenata može dovesti do:
•pojave kamena u bubregu;pojave kamena u bubregu;
•hiperkalcemije ( posebno kod osoba koje uzimaju antacidna sredstva i mnogohiperkalcemije ( posebno kod osoba koje uzimaju antacidna sredstva i mnogo
mleka);mleka);
•interakcija Ca sa Zn i vitaminom C.interakcija Ca sa Zn i vitaminom C.

20. Deficit kacijuma
Nizak unos, mala raspoloživost, loša resorpcija
nedovoljno vitamina D sniženje konc. Ca u plazmi tetanije
i rahitis kod dece i osteomalacija kod odraslih

21. Kod odraslih
Osteomalacija

22. Osteoporoza kod odraslih

23. Porcije koje obezbeđuju 100 mg kalcijuma
•Izvori Ca u ishrani: mleko i mlečni proizvodi, pasulj, žumance, orasi, zeleno lisnato
povrće.

24. Interakcije Ca i lekova
Antagonističko delovanje
• Lekovi koji negativno utiču na apsorpciju i aktivnost
vitamina D, smanjuju i nivo Ca u organizmu! Barbiturati
smanjuju aktivnost vitamina D i holestiramin smanjuje
apsorpciju vitamina D.
• Tetraciklini, blokatori H2 receptora i inhibitori protonske
pumpe smanjuju resorpciju kalcijuma iz suplemenata.
• Istovremeno uzimanje kalcijuma i bisfosfonata ili
hinolona smanjuje resorpciju lekova.
• Fitinska i oksalna kiselina, dijetna vlakna i alginati
smanjuju resorpciju kalcijuma.

25. FOSFOR (P)
Čini 0.8-1.1 % ukupne telesne mase 0.54 kg od 54 kg
Metabolički blizanac kalcijuma

26. Fosfor iz hrane (900-1200mg)
Resorpcija 70%
Resorpciju povećavaju:
Rast
Vitamin D
Odnos Ca:P od 1:1
P u plazmi,
0.8-1.6 mmol/L Urinarni
P (600-
1000
mg)
Neresorbovano 30%
Resorpciju smanjuje
Malo vitamina D
P u
fecesu
Kosti i zubi
80%
Razna
jedinjenja u
ćelijama
10%
Vezan za proteine,
lipide, uglj. hidrate
10%

27. •Formiranje kostiju i zuba
•kalcijum hidroksiapatit, Ca10 (PO4 )6 (OH)2 i kalcijum-fosfat
•fosforilacijom kolagena započinje razvoj kostiju
•Učestvuje u resorpciji glukoze i glicerola (iz masti),
transportu masnih kiselina.
•Ulazi u strukturne masti (u obliku fosfolipida).
•Ulazi u strukturu fosfoproteina i nukleinskih kiselina.
•Sekundarni glasnici sadrže fosfor (cAMP, cGMP, IPP).
•Učestvuje u energetskom metabolizmu.
•Puferski sistem.
Fiziološke uloge fosfora

28. Dijetarni unos fosfora
Odnos Ca i P u hrani od 1:1 do 1,5:1 je poželjan; mnogo P,
malo Ca uzorkuje gubitak kostiju.
Dijetarni izvori fosfora
Meso, riba, žumance, mleko i mečni proizvodi
Bebe 1-12 meseci 300-500 mg
Deca 1-10 godina 800 mg
Deca i adolescenti 11-24 1200 mg
Žene i muškarci 800 mg
Graviditet i laktacija + 400 mg

29. Efekti paratiroidnog hormona (PTH) pri različitim odnosima Ca i P

30. Interakcije P sa lekovima
Antagonističko delovanje
• Antacidna sredstva na bazi aluminijum-
hidroksida ometaju apsorpciju fosfora, gradeći
aluminijum-fosfat.
• Fitinska i oksalna kiselina, dijetna vlakna i
alginati smanjuju resorpciju fosfora.

31. Naziv, simbol, atomska
masa
Magnezijum, Mg, 12
Prisustvo u hrani Integralne žiterice, mekinje,
jezgrasto voće
Faktori koji utiču na
iskoristljivost
SMK, vlakna, Zn, okslaati, fitati,
alkohol
Fiziološke funkcije Kosti (hidrokisapatit)
Kofaktor 300 enzima
Neuromišićni prenos
Energetski metabolizam
Smanjenje agregacije trombocita
Količina u organizmu 20-28 g
Ekskrecija Bubrezi
RDA 300 ž, 350 m
Deficit Poremećaj GIT-a, renalna
eksrecija (primena diuretika).
Simptomi CNS, mišići, KVS, GIT.
Suficit Nauzeja, povracanje bolovi u GIT-
u.

32. Apsorpcija
•U ileumu , jejunumu i kolonu;
•Nije hormonski regulisana;
•Prosečan nivo resorpcije je 45% , ali efikasnost zavisi od dijetarnog unosa
(11-70%);
•Resorpcija ide paralelno sa Ca.

33. Raspodela Mg u organizmu:
•60% u kostima, od toga 30% je lako-izmenljivo;
•oko 40% u mišićima i drugim mekim tkivima i eritrocitima;
•1% u ekstracelularnoj tečnosti.
•32% je vezano za proteine plazme (uglavnom albumin);
•Oko 13% je kompleksno vezano za fosfate, citrate i male peptide;
•Oko 55% Mg je u jonskom obliku;
•Nivo Mg u serumu je 0.75-0.95 mmol/L kod odraslih.

34. Fiziološke uloge magnezijuma
•Formiranje tkiva.
•Jonizovani Mg je neophodan za metabolizam ugljenih
hidrata i proteina jer je prostetična grupa za preko 300
enzima.
•Aktivacija enzima:
Mg + S ↔ MgS
MgS + Enzim ↔ MgP + enzim
•Formira komplekse sa fosfolipidima, nukleinskim
kiselinama.
•Učestvuje sa Ca u regulaciji kontraktilnosti mišićnih ćelija.
•Neophodan za sintezu PTH i njegovo delovanje.

35. Dijetarni unos magnezijuma
Dijetarni izvori magnezijuma
Orasi, zrno soje, kakao, pasulj, grašak, meso
Kod osoba sa ishemičnim oboljenjem srca i alkoholičara je
smanjena količina Mg
U prevenciji kardiovaskularnih oboljenja
Bebe 1-12 meseci 40-60 mg
Deca 1-6 godine 80-120 mg
Deca 7-10 godina 170 mg
Deca i adolescenti 11-18 god. 270-400 mg
Žene i muškarci 300-350 mg 375 mg = 100%RDA
Graviditet i laktacija – nije dodatno potreban

36. Interakcije sa lekovima
Antagonističko delovanje
• Lekovi koji se koriste u relaksaciji mišića
tokom hirurških intervencija, oralna
antikoagulantna sredstva i diuretici smanjuju
nivo magnezijuma u organizmu.

37. •Istovremeno uzimanje magnezijuma i lekova, kao što su
tetraciklini, bisfosfonati i hinoloni, smanjuje resorpciju lekova.
•Hrana bogata dijetnim vlaknima, fitatima i oksalatima,
zatim konzumiranje veće količine alkohola može dovesti do
smanjene resorpcije magnezijuma.
•Istovremeno uzimanje magnezijuma i gvožđa ili mangana
može smanjiti nivo resorpcije ova dva elementa, usled
kompetitivne inhibicije.

38. Natrijum (Na)
•1/3 ugrađena u skelet, a 2/3 se nalazi u ekstracelularnoj tečnosti.
•JJonizovanionizovani NNa je najvaa je najvažžniji katjon ekstracelularne teniji katjon ekstracelularne teččnostinosti..
Fiziološka funkcija
•Održava balas vode u organizmu;
•Reguliše kiselo-baznu ravnotežu;
•Održava permeabilnost ćelijskog zida;
•Zajedno sa K učestvuje u prenosu nervnog impulsa (ulazak Na+
u ćeliju
izaziva depolarizaciju membrane).

39. Naziv, simbol, atomska masa Natrijum, Na, 11
Prisustvo u hrani Kuhinjska so, hleb, meso i
prerađevine, sir, sosevi,
konzervisna riba, đus od
pomoranže.
Faktori koji utiču na
iskoristljivost
nepoznati
Fiziološke funkcije Ekstracelularni anjon (antagonist
K).
Regulacija acido-bazne ravnoteže.
Regulacija krvnog pritiska.
Količina u organizmi 100 g
Ekskrecija Bubrezi, znojenje
Adekvatni unos 550-2300 mg
Deficit Redak, nije iz dijetarnih razloga-
Hipotenzija, tahikardija, spazam
mišiće, otkazivanje CNS-a.
Suficit Hipertenzija, KVB

40. Dijetarne potrebe
•5 g kuhinjske soli ili 2 g Na za odrasle;
•Kod osoba sa nekim faktorom rizika 1,5 g Na.
Dobri dijetarni izvori
•kuhinjska so,
•sve prerađene namirnice,
•artičoke, asparagus,
•Aditivi.
Namirnica mg/100 g
Jabuka
Banana
Krompir
Paradajz
Mleko
Kupus
Hleb, beli
Slani margarin
Slanina
izburgerČ
0.9
0.9
4
3
45
13
474
888
919
650

41. Uticaj smanjenog unosa Na
na hipertenziju
 Povezanost redukcije unosa Na hranom
sa smanjenjem krvnog pritiska je
potvrđena.
 Umereno smanjenje sadržaja samo
Na (na 60-70% od uobičajenog unosa)
ima 3 puta manji uticaj na sniženje
krvnog pritiska, nego veće sniženje (na
40% od uobičajenog unosa).*
*Journal of Human Hypertension (2005)
Hooper (2002) – meta analiza
Smanjenje soli za 2.8 g smanjuje pritisak za
2.5/1.2 mm Hg.
MacGregor i He (2002) – meta analiza
Umereno smanjenje unosa soli dovodi do
smanjenja pritiska za 4.96/2.73 mm Hg kod
hipertenzivnih i za 2.03/0.97 kod
normotenzivnih.
Hofman i sar. (1983-1998) – studija 476
novorođenčadi tokom prvih 6 meseci života
unosilo 0.1 i 0.3 g soli dnevno.
Značajne razlike u sistolnom pritisku, koje
su ostale i 15 godina posle eksperimenta.

42. Kalijum (K)
•U intracelularnoj tečnosti uglavnom, a mala količina u
ekstracelularnoj tečnosti.
Fiziološka funkcija
•Reguliše mišićnu aktivnost zajedno sa Na i Ca.
•Reguliše kiselo-bazni balans.
•Metabolizam ugljenih hidrata (deponuje se sa glikogenom).
•Sinteza proteina.

43. Naziv, simbol, atomska
masa
Kalijum, K , 19
Prisustvo u hrani Povrće-krompir, paradajz, voće-
banane, pirinač, žitarice.
Faktori koji utiču na
iskorostljivost
nepoznati
Fiziološke funkcije Intracelularni katjon
Neuromuskularna transmisija
Acido-bazna ravnoteža
Sinteza proteina i viskoko energ.
jedinjenja
Količina u organizmi 140 g
Ekskrecija bubrezi
RDA 2 -4 g
Deficit Redak, probelima sa GIT-om i
bubrezima
Suficit Kod zdravih ljudi nepoznat

44. Fiziološke funkcije gvožđa
 Između 60 – 70 % ukupne količine gvožđa u organizmu nalazi se u
hemoglobinu, u crvenim krvnim zrncima – prenos kiseonika od
pluća do tkiva i ćelija.
 Gvožđe je neophodno za funkcionisanje velikog broja enzima koji su
potrebni za snabdevanje organizma energijom (citohromi).
 Svrstava se u minerale u tragu zbog fiziološke funkcije, a ne
količine (60 mg/kg TM u organizmu prisutno).
 Deficit rasprostranjen, svaka treća osoba je deficitarna, a svaka
četvta anemična.
Dnevne potrebe
odrasli 18 mg (Ž), 10 mg (M)
Gvožđe (Fe)

45. Naziv, simbol, atomska
masa
Fe, 26
Prisustvo u hrani Meso, iznutrice, jaja-najbolji izvor, hemsko
gvožđe, lisnato povrće (ne-hem gvožđe)
Faktori koji utiču na
iskorostljivost
↑ askorbinska , mlečna, limunska, AK
sulfidrilne
↓fitinska, oksalna, lignini, tanini, vlakna,
kompetitivna inhibica sa drugim min
materija,a
Fiziološke funkcije Transpot kiseonika
Komponenta hem i ne-hem enzima
Količina u organizmu 3 -5 g
Ekskrecija Žuč
RDA 10m, 18 ž
Deficit Čest, mnogobrojni , hipohromna anemija
Suficit Retko dijetarni razlozi, povećani rizik od
kancera kolona

46. Dijetarni izvori
Crveno meso, džigerica, morski plodovi, pasulj, crvena paprika (resorpcija Fe iz biljnih
i životinjskih izvora se razlikuje, hem/he-hem gvožđe).
Deficit
Anemija
Toksičnost
Hemohromatoze, trovanja

47. Interakcije sa lekovima
Antagonističko delovanje
 Antacidna sredstva ometaju resorpciju gvožđa.
 Istovremeno uzimanje tetraciklinskih antibiotika ili hinolona i gvožđa
smanjuje resorpciji i leka i gvožđa.
 Istovremeno uzimanje gvožđa sa bisfosfonatima, penicilaminom,
levotirozinom ili levodopom smanjuje resorpciju lekova.
 Kalcijum, magnezijum, vanadijum i cink mogu smanjiti resorpciju
gvožđa.
 Dodatno gvožđe može nepovoljno uticati na status bakra u
organizmu.
 Istovremeno unošenje gvožđa i ne-esterifikovanog vitamina E može
oksidisati vitamin E.
Sinergističko delovanje
 Vitamin C, beta-karoten, sumporne aminokiseline poboljšavaju
resorpciju gvožđa.

48. Cink
Fiziološke funkcije cinka
• Cink je esencijelni element koji ulazi u sastav preko 70
različitih enzimskih sistema u organizmu.
• Posebno je značajan u sintezi DNK i RNK.
• Neophodan je za rast, deobu i sazrevanje ćelija.
• Značajnu ulogu ima u formiranju kostiju kao i za
aktivaciju vitamina A u procesu vida.
• RDA odrasle osobe 8 mg(ž), 11 mg(m)
• Dijetarni izvori: sadrže ga namirnice životinjskog
porekla, posebno školjke i drugi plodovi mora, meso,
jetra, jaja, celo zrno žitarica, orasi, seme suncokreta i
bundeve.

49. Interakcije cinka sa lekovima, hranom i
suplementima
Antagonističko delovanje
•Istovremeno uzimanje cinka i lekova kao što su tetraciklini, bisfosfonati,
penicilamin i hinoloni smanjuje resorpciju i lekova i cinka.
•Hrana bogata dijetnim vlaknima, fitatima i oksalatima može dovesti do
smanjene resorpcije cinka.
•Istovremno uzimanje cinka i gvožđa smanjiti nivo resorpcije oba elementa.
•Istovremno uzimanje cinka i bakra može smanjiti resorpciju bakra.
•Istovremno uzimanje cinka i kalcijuma i fosfata može smanjiti resorpciju
cinka.
•Kafa i čaj (kofein) mogu smanjiti resorpciju cinka.
Sinergističko delovanje
•Sumporne aminokiseline poboljšavaju resorpciju cinka

50. Selen
Fiziološke funkcije selena
• Selen je sastavni deo enzima glutation peroksidaze.
• Glutation peroksidaza je izuzetno značajan enzim i čini
prvu liniju odbrane organizma od oksidativnih procesa i
slobodnih radikala. U tom smislu selen, zajedno sa
vitaminom E, koji se nalazi u unutrašnjem delu ćelijske
membrane, ima veoma važnu ulogu u zaštiti tkiva
organizma od slobodnih radikala.
• RDA: odrasli 55 µg
• Mala širina optimalnog unosa.

51. • Dijetarni izvori:
integralne žitarice, mekinje, jezgrasto voće, meso,
iznutrice.
• Interakcije selena: sinergističko delovanje
Vitamin E i selen deluju sinergistički u organizmu i unošenje
jednog može delom smanjiti potrebe za drugim
nutrimentom.

52. Naziv, simbol, atomska
masa
Selen, Se, 29
Prisustvo u hrani Integralne žitarice, mekinje,
jezgrasto voće, meso , iznutrice
Faktori koji utiču na
iskorostljivost
Biljni izvori su bolji ali zavise od
tla
Fiziološke funkcije Selenocistein, komponeneta
mnogobrojnih enzima
Antioksidans-glutation
perokisdaza
Sinteza tiroidnih hormona
Količina u organizmi 3 -30 mg
Ekskrecija Bubrezi
RDA 55 mcg
Deficit Kešanska bolest
Suficit Akutna intokiskacija

53. Naziv, simbol, atomska
masa
Jod, I, 53
Prisustvo u hrani Morska riba i alge
Faktori koji utiču na
iskorostljivost
↓goitrogene supstance
(izotiocijanati)
Fiziološke funkcije T4 i T3
antioksidans
Količina u organizmi 67 mg
Ekskrecija bubrezi
RDA 200 mcg
Deficit KRITIČAN!
Gušavost, hipotiroidizam,
kretenizam (prenatalni
period)
Suficit hipertiroidizam

54. Naziv, simbol, atomska
masa
Hrom, Cr, 24
Prisustvo u hrani Paradajz, pasulj
Faktori koji utiču na
iskorostljivost
Org jedinjenja boljeraspoloživosti,
Integralne žitarice
Fiziološke funkcije Funkcionisanje insulina
Količina u organizmi 1,7 mg
Ekskrecija bubrezi
AI 30- 100 mcg
Deficit Hiperglikemija, netolerancija ns
glukozi
Suficit Slaba toksičnost trovalentnog
hroma
Preventivna upotreba Poboljšanje tolerancije na Glu,
dijabetes tipa-2

55. Naziv, simbol, atomska
masa
Bakar, Cu, 29
Prisustvo u hrani Integralne žiterice, mekinje,
jezgrasto voće, riba, čokolada,
kafa, čaj
Faktori koji utiču na
iskorostljivost
↓Ca, Zn, Cd, Mo, Fe
↑proteini, AK, org kiseline
Fiziološke funkcije Metaloenzimi (oksidaze,
hidrokislaze)
Količina u organizmi 100-150 mg
Ekskrecija žuč
RDA 1,5 mg
UL 5,0 mg
Deficit GIT poremećaji, hipohromna
mikrocitna anemija,
neutropenija)
Suficit Konzumiranje kontaminrane
hrane , veoma ozbiljni