prezentaciju sastavila učenica Monika Osterman

2. Misli i mišljenje su psihološke funkcije koje nam omogućuju
da putem misaonih operacija određujemo svojstva pojava i
otkrivamo odnose među njima, koje ne možemo otkriti čulima.
Suština mišljenja je u
shvatanju ili uviđanju odnosa.
Ljudi su jedina živa vrsta bida koja se bitno razlikuju od
svih drugih bida jer imaju razum. Zato se čovek zove homo
sapiens (lat. razuman čovek).
Pr. Čulima ne možemo saznati kako jabuka pada sa drveta
ili kako je nastala Zemlja i sva bida na njoj.
Čovek je radoznalo bide i zbog toga je hteo sve saznati o
njegovom okruženju. Pokušavao je to otkriti svojim čulima,
ali ima neke stvari koje se ne mogu saznati tako.
Pa je tada čovek počeo
da razmišlja. Što je više
razišljao, to je više
saznao i ta saznanje je
upotrebio u svoju korist.

3. Mišljenje je sve ono
što se u glavi događa
(sećanje, predviđanje,
planiranje,
analiziranje,
zaključivanje,
zamišljenje,
veriovanje, maštanje,
snevanje, fantayiranje
itd.). Koristi se za
rešavanje problema,
zaključivanje i
donošenje odluka.
Prema Spirmanu postoje 2 oblika mišljenja. Odnos između različitih korelata ili
uočavanje relacija (otkriti nepoznati element).
Tok i faze misaonog procesa:
 Uočavanje i shvatanje problema
 Stvaranje direkcije
 Javljanje hipoteze
 Proveravanje hipoteze
Kao što znamo životinja može da misli ali ne kao čovek. Čovek je sposoban da misli o onome što
nije prisutno i što se ne može registrovati čulima. Tj. Čovek je sposban za apstraktno mišljenje.
Apstraktno mišljenje je onaj oblik mišljenja u kome se elementi problema ne nalaze u opažajnom
polju niti su dati u obliku konkretnih predstava ved se kao osnovna sredstva mišljenja pojavljuju
simboli. Glavna sredstva abstratnog mišljenja su govor (reči) ili simboli (slova).

4. Govor je ljudska specifičnost, služi za
sporazumevanje. O svakoj reči imamo
neku misao. Misaoni sadržaj o bitnim,
zajedničkim svajstvima nekog predmeta
ili vrste predmeta, bida i pojava je
pojam.
Npr. pojam škola obuhvata karakteristike
zajedničke svim školama.
Pored apstraktnog mišljenja imamo i
konkretno mišljenje. Konkretno mišljenje
(očigledno, opažajno, situaciono) odnosi se
na rešavanje problema pri čemu se koriste
uglavnom elementi u opažajnom polju ili
konkretne predstave.

5. Ako posmatramo stepen realističnosti tj. poštovanja principa realnosti u mišljenju mišljenje
može biti realistično i imaginativno.
Realisticko mišljenje je oblik mišljenja kojim se
rešavaju svakodnevni životni problemi i u kome su
elementi za rešavanje problema jasno odredjeni u
vremenu i prostoru i čije se osobine moraju
uzimati u obzir da bi se problem zaista rešio.
Npr. ako želimo da upišemo likovnu akademiju
moramo uzeti u obzir realnu činjenicu o postojanju
ili nepostojanju sopstvenog talenta.
Imaginativno mišljenje – obojeno maštom

6. Ako se posmatra ishod misaonog procesa,
mišljenje se može podeliti i na stvaralačko i
kritičko mišljenje.
Produktivno-stvaralacko
mišljenje
jeste
mišljenje čiji je ishod neka društveno priznata
vrednost kojoj se može pridati svojstvo
originalnosti.
Kritičko-procenjivačko mišljenje je poseban
oblik mišljenja čiji je ishod ili rezultat
vrednovanje-evaluacija, (procena vrednosti)
nečega sto je bilo predmet ili sadržaj
mišljenja. Svaki misaoni proces sadrži kritičko
mišljenje. Predmet kritickog mišljenja, dakle,
mogu biti sopstvene ili tudje ideje i produkti.

7. Ako se posmatra put kojim se krede mišljenje, tok misaonog procesa mišljenje se deli na
konvergentno i divergentno.
Konvergento mišljenje jeste mišljenje koje se zasniva na strogo logičnom sledu misaonih
operacija iz kojih proističe jedan jedini mogudi ishod ili zaključak.
Primeri:
a) 8:2=?
8:2=4
b) VII=I (sa šibicama)
√I=I
Divergentno mišljenje podrazumeva produkciju ideja, elastičnost mišljenja, otkrivanje
novih puteva rešenja jednog istog problema. Ovo mišljenje je dominantno u umetnosti
ali je neophodno i u mnogim fazama naučnog rada.
a) mišljenje koje dovodi do stvaranja
objektivne tvorevine – stvaralačko mišljenje.
b) mišljenje koje ne dovodi do stvaranja
objektivne tvorevine – sanjarenje i maštanje.

8. Deduktivno i induktivno mišljenje
Deduktivno mišljenje – kada se iz opštih pravila izvode konkretni primeri
Induktivno mišljenje – kada se iz konkretnih primerra izvode opšta pravila

9. Razvoj mišljenja
Pijaže je smatrao da su deca aktivni učesnici sopstvenog kognitivnog razvoja, deca otkrivaju
i konstruišu znanje kroz sopstvenu aktivnost.
Kognitivni razvoj počinje sa nekoliko osnovnih šema – kognitivnih struktura kojima
identifikujemo i interpretiramo objekte, događaje i druge informacije u okolini. Suočeni sa
novim informacijama deca se trude da ih prilagode postojećim šemama – asimilacija. Ali
ponekad je to nemoguće. (pr. nepoznati muškarac nije tata.) Kada ga roditelji ili netko
drugi ispravljaju ili kada sami otkriju da nešto ne može da se asimilira koriste proces
akomodacije, postojeće šeme se menjaju i kreiraju nove. Cilj je adaptirati se na
okruženje.
Kognitivne faze razvoja – razvoj se odvija u 4 faze, koje se razlikuju prema načinu detetovog
rezonovanja. Svaki stadijum reflektuje kvalitativno različiti stadijum rezonovanja i
razumevanja sveta. Stadijumi se odvijaju u fiksirnim sekvencama, pri tome se postignuda
ranijih stadijuma koriste u novim, predstavljaju njihovu bazu. Ipak postoje individualne
razlike u brzini kojom deca prolaze kroz stadijume (maturacija i iskustvo), prelaz iz jedne faze
u drugu je postepen i deca obično pokazuju znake obe faze tokom perioda tranzicije.

10. Senzomotorna faza – od rođenja do 2.
godine, deca počinju da razumjevaju svet
preko čula i sopstvenih motornih
aktivnosti. Na rođenju ponašanje je
refleksno,
s
vremenom
postaje
kompleksno i evoluira u inteligentno
ponašanje. Ipak inteligencija je od akcije
ne od misli, odnosi se na objekte koji su
prisutni i u trenutku opazivi, dete uči da
odgovori i manipuliše objektima, te da ih
koriste u svrsishodnim aktivnostima.
Na rođenju deca nisu sposobna da
razmišljaju i nisu u mogućnosti da
diferenciraju sebe od ostalih objekata
u okolini. Objekti postoje dok ih vide.
Najveće
dostignuće
je
razvoj
postojanosti objekta – odnosno
razumevanje da oni postoji i kada ih
beba ne vidi, na kraju perioda dete je
sposobno da mentalno predstavi
objekat u njegovom odsustvu.

11. Preoperacionalna faza – od 2. do
7. godine, period brzog razvoja
jezika, dete je u mogućnosti da
predstavi objekte u rečima i
slikama.
Mišljnje
je
jednodimenzionalno – dete može
da misli samo o jednom aspektu.
Takođe deca još ne mogu da
izvode mentalne operacije koje
prate zakone logike – ne poseduju
konzervaciju. Mentalno ne mogu
da se vrate u predhodnu fazu
akcije.

12. Konkretne operacije – od 7. do 11/12
godine, deca
postepeno
savladavaju
prepreke logičkog mišljenja povezanih sa
predoperacionalnim periodom, njihovo
mišljenje je manje egocentrično i shvataju da
se pogledi drugih mogu razlikovati od
njihovih. Mogu se decentrirati – razmotriti
dve ili više dimenzija u isto vreme, shvataju
koncept reverzibilnosti i stiču koncept
konzervacije. Ipak mogu da upotrebe logičke
operacije samo za konkretne probleme koje
direktno opažaju.
Formalne operacije – od 11/12 godine
pa na dalje, adolescenti mogu
primeniti reverzibilnost i konzervaciju
na abstraktne, verbalne ili hipotetičke
situacije i probleme u bududnosti,
sadašnjosti ili prošlosti. Tinejdžeri
mogu da shvate apstraktne koncepte.
Ne dostižu svi ovaj stepen, ali
srednjoškolsko obrazovanje, nauka i
matematika ga podstiču.

13. Osterman Monika II-1