SlideShare a Scribd company logo
1 of 10
Neorganski poremećaji
spavanja
Postoji više vrsta neke su :
 a) Disomnija – primarno psihogena stanja kod kojih je dominanatan
poremećaj u dužini , kvalitetu ili u ciklusu spavanje-budno stanje,a u
čistoj osnovi se nalaze emocinalni uzročnici , npr.
Insomnija,hipersomnija,poremecaj ciklusa spavanje – budno stanje.
 b) Parasomnija – nenormalna epizodična zbivanja koja se dešavaju
tokom spavanja : hodanje u snu ( somnabulizam) ,noćni strahovi i
noćne more.
Neorganska insomnija
 Karateriše se nezadovoljavajućim kvalitetom ili kvalitetom spavanja
koji traje tokom dužeg vremenskog preioda. Pacijent koji pati od
insomnije,najčešće imaju poteškoće da zaspe,česta buđenja i rano
jutarnje buđenje. Razvija se u vreme povećanih životnih stresova .
Javlja se kod žena ,starijih osoba,osoba sa psihološkim problemima i
siromašnih osoba. Može da dovede do straha od nesanice.
Pacijenti se osećaju napetim,anksioznim,zabrinutim ili depresivnim i
koriste lekove za spavanje a ponekad i alkohol kako bi se smirili.
Neorganska hipersomnija
 Definiše se kao stanje koje se ispoljava bilo preteranom pospanošću
tokom dana i napadima spavanja bilo prolongiranim prelaskom do
potpuno budnog stanja ,posle buđenja. Povezano je sa mentalnim
poremećajem .
 Karakteriše:
 a) preterana dnevna pospanost ili napade spavanja
 b) ispoljava se svakog dana više od jednog meseca .
 c) odustni su dodatni simptomi narkoleksije.
 d) odsustvo bilo kakve neurološke ili opšte bolesti
Hodanje u snu
 Stanje izmenjene svesti u kome su kombinovani feonomeni spavanja
i budnosti. Za vreme epizoda hodanja u spavanju takva osoba
ustaje iz kreveta,obično tokom prve trećine noćnog spavanja i
šetanja naokolo.
 Mogu čak i da izađu iz svojih kuća ili stanova. Obično se ničeg ne
sećaju tokom spavanja .Tokom epizode hodanja u toku spavanja
,pogled i izraz lica takvih osoba deluje prazno. Osobe uglavnon ne
reaguju na napore drugih da utiču na njih,ili da komuniciraju sa
njima.Mogu se probuditi uz velike poteškoće.
 Posle buđenja postoji amnezija u osnosu na epizodu
somnabulizma.Nekoliko minuta posle buđenja iz epizode ne
registruje se bilo kakav poremećaj mentalne aktivnosti ili ponašanja
,mada inicijalno može postojati kratak period konfuzije u
dezorijentacije
Noćni strahovi
 Noćni strahovi ili strahovi u spavanju predstavljaju noćne epizode
ekstremnog straha i panike povezane sa intezivnom vokalizacijom i
motaliteotm,kao i visokim nivoima autonomnog pražnjenja. Osoba
sa ovim poremećajem ,obično tokom prve trećine noćnog
spavanja ,podiže se iz kreveta sa paničnim vriskom ,često jureći ka
vratima,kao da želi da pobegne ,mada retko napušta sobu.Napori
drugih da smire takvu epizodu mogu da dovedu do straha ,jer
osobe tokom noćnog straha ne samo da rekativno ne reaguju na
ponašanja drugih,već su i dezorijentisane nekoliko minuta.Posle
buđenja pacijent se obično ne seća epizode. Zbog navedenih
kliničkih karakteristika pacijenti su pod velikim rizikom povrevađinja
tokom epizoda noćnog straha.Dominantni simptomi jedna ili više
epizoda buđenja iz sna sa paničnim vriskom,obilno znojenje
,ubrzano disanje ,autonomna hiperaktivnost,tahikardija,sećanje na
epizodu ,ukoliko uopšte postoji ,veoma je ograničeno,postoji
odsustvo bilo kakvih bolesti kao što su na primer ,tumor
mozga,epilepsija.
Noćne more
Predstavljaju snove ispunjene anksioznošću ili strahom čijih sadržaja se osoba do detalja seća .
Ovi snovi su veoma jasni i obično uključuju teme koje se odnose na pretnje životu,sigurnosti ili
samopoštovanju.Veoma često se pojavljuju snovi sa istim ili sličnim temama.Tokom noćnih
mora posotji određen stepen autonomog pražnjenja,ali sa zanemarljivom vokalizacijom ili
telesnim motalitetom.Posle buđenja osoba postaje potpuno svesna i orijentisana.Osoba može
u potpunosti da komunicira sa drugima ,obično detaljno opisujući svoj san,kako neposredno
posle buđenja ,tako i sledećeg jutra . Kod dece su noćnemore uglavnom povezane sa
fazama emocionalnog razvoja dok se kod odraslih ispoljavaju psihičke smetnje,obično u vidu
poremećaja ličnosti.
SLATKI SNOVI
:3

More Related Content

What's hot

Opticke iluzije i varke
Opticke iluzije i varkeOpticke iluzije i varke
Opticke iluzije i varke
orfej
 
Motivacija za učenje
Motivacija za učenjeMotivacija za učenje
Motivacija za učenje
ssdositej
 
Uvod u patologiju
Uvod u patologijuUvod u patologiju
Uvod u patologiju
dr Šarac
 
Spavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša Lazarević
Spavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša LazarevićSpavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša Lazarević
Spavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša Lazarević
nasaskolatakmicenja
 

What's hot (20)

Polno prenosive bolesti std
Polno prenosive bolesti stdPolno prenosive bolesti std
Polno prenosive bolesti std
 
дефиниција и класификација 1
дефиниција и класификација 1дефиниција и класификација 1
дефиниција и класификација 1
 
Pobačaj
Pobačaj Pobačaj
Pobačaj
 
Psihički poremećaji
Psihički poremećajiPsihički poremećaji
Psihički poremećaji
 
Predmet i struktura licnosti
Predmet i struktura licnostiPredmet i struktura licnosti
Predmet i struktura licnosti
 
непосредан закључак
непосредан закључакнепосредан закључак
непосредан закључак
 
Opticke iluzije i varke
Opticke iluzije i varkeOpticke iluzije i varke
Opticke iluzije i varke
 
Poremecaji ishrane slike
Poremecaji ishrane  slikePoremecaji ishrane  slike
Poremecaji ishrane slike
 
дедуктивни закључак
дедуктивни закључакдедуктивни закључак
дедуктивни закључак
 
хипотетички, дисјунктивни и мешовити силогизми
хипотетички, дисјунктивни и мешовити силогизмихипотетички, дисјунктивни и мешовити силогизми
хипотетички, дисјунктивни и мешовити силогизми
 
Organske osnove psihickog zivota
Organske osnove psihickog zivotaOrganske osnove psihickog zivota
Organske osnove psihickog zivota
 
Motivacija za učenje
Motivacija za učenjeMotivacija za učenje
Motivacija za učenje
 
Uvod u patologiju
Uvod u patologijuUvod u patologiju
Uvod u patologiju
 
Stres
StresStres
Stres
 
Teorije licnosti
Teorije licnostiTeorije licnosti
Teorije licnosti
 
Autizam
AutizamAutizam
Autizam
 
Spavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša Lazarević
Spavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša LazarevićSpavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša Lazarević
Spavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša Lazarević
 
inteligencija
inteligencijainteligencija
inteligencija
 
Narkomanija i zdrav zivot
Narkomanija i zdrav zivotNarkomanija i zdrav zivot
Narkomanija i zdrav zivot
 
име и појам филозофије
име и појам  филозофијеиме и појам  филозофије
име и појам филозофије
 

Viewers also liked (17)

Hipnoza
HipnozaHipnoza
Hipnoza
 
Naše gljive
Naše gljiveNaše gljive
Naše gljive
 
Hipnoza
HipnozaHipnoza
Hipnoza
 
Psihologija filogeneza
Psihologija   filogenezaPsihologija   filogeneza
Psihologija filogeneza
 
ucenje i pamcenje
ucenje i pamcenjeucenje i pamcenje
ucenje i pamcenje
 
8
88
8
 
Učenje i pamćenje
Učenje  i  pamćenjeUčenje  i  pamćenje
Učenje i pamćenje
 
54a
54a54a
54a
 
опажање особа форимирање утиска о људима
опажање особа форимирање утиска о људимаопажање особа форимирање утиска о људима
опажање особа форимирање утиска о људима
 
Filogenetski razvoj-zivih-bica
Filogenetski razvoj-zivih-bicaFilogenetski razvoj-zivih-bica
Filogenetski razvoj-zivih-bica
 
Detinjstvo gabriela-pal
Detinjstvo gabriela-palDetinjstvo gabriela-pal
Detinjstvo gabriela-pal
 
Emocije dajana
Emocije dajanaEmocije dajana
Emocije dajana
 
адолесценција
адолесценцијаадолесценција
адолесценција
 
Adolescencija 1
Adolescencija 1Adolescencija 1
Adolescencija 1
 
Mišljenje osterman monika ii-1 (1)
Mišljenje   osterman monika ii-1 (1)Mišljenje   osterman monika ii-1 (1)
Mišljenje osterman monika ii-1 (1)
 
Detinjstvo
DetinjstvoDetinjstvo
Detinjstvo
 
Storage Area Network (San)
Storage Area Network (San)Storage Area Network (San)
Storage Area Network (San)
 

Similar to Neorganski poremećaji spavanja (8)

Spavanje i poremećaji spavanja
Spavanje i poremećaji spavanjaSpavanje i poremećaji spavanja
Spavanje i poremećaji spavanja
 
Neuroza
NeurozaNeuroza
Neuroza
 
Manijako depresivna-psihoza
Manijako depresivna-psihozaManijako depresivna-psihoza
Manijako depresivna-psihoza
 
Generativne paihoze
Generativne paihozeGenerativne paihoze
Generativne paihoze
 
Migrena kod-zena
Migrena kod-zena Migrena kod-zena
Migrena kod-zena
 
Anksioznost predavanje Dr Krunić
Anksioznost  predavanje  Dr KrunićAnksioznost  predavanje  Dr Krunić
Anksioznost predavanje Dr Krunić
 
17.reaktivna stanja1
17.reaktivna stanja117.reaktivna stanja1
17.reaktivna stanja1
 
Reaktivna stanja1
Reaktivna stanja1Reaktivna stanja1
Reaktivna stanja1
 

More from Anita Kliment (13)

Psihoza monika osterman ii-1
Psihoza   monika osterman ii-1Psihoza   monika osterman ii-1
Psihoza monika osterman ii-1
 
Psihoze
PsihozePsihoze
Psihoze
 
Frojd
FrojdFrojd
Frojd
 
53
5353
53
 
54a
54a54a
54a
 
8a
8a8a
8a
 
Inteligencija
InteligencijaInteligencija
Inteligencija
 
Aids
AidsAids
Aids
 
tehnike
tehniketehnike
tehnike
 
ciljevi i grane psihologije
ciljevi i grane psihologijeciljevi i grane psihologije
ciljevi i grane psihologije
 
11
1111
11
 
organska osnova
organska osnovaorganska osnova
organska osnova
 
predmet psihologije
predmet psihologijepredmet psihologije
predmet psihologije
 

Neorganski poremećaji spavanja

  • 2. Postoji više vrsta neke su :  a) Disomnija – primarno psihogena stanja kod kojih je dominanatan poremećaj u dužini , kvalitetu ili u ciklusu spavanje-budno stanje,a u čistoj osnovi se nalaze emocinalni uzročnici , npr. Insomnija,hipersomnija,poremecaj ciklusa spavanje – budno stanje.  b) Parasomnija – nenormalna epizodična zbivanja koja se dešavaju tokom spavanja : hodanje u snu ( somnabulizam) ,noćni strahovi i noćne more.
  • 3. Neorganska insomnija  Karateriše se nezadovoljavajućim kvalitetom ili kvalitetom spavanja koji traje tokom dužeg vremenskog preioda. Pacijent koji pati od insomnije,najčešće imaju poteškoće da zaspe,česta buđenja i rano jutarnje buđenje. Razvija se u vreme povećanih životnih stresova . Javlja se kod žena ,starijih osoba,osoba sa psihološkim problemima i siromašnih osoba. Može da dovede do straha od nesanice. Pacijenti se osećaju napetim,anksioznim,zabrinutim ili depresivnim i koriste lekove za spavanje a ponekad i alkohol kako bi se smirili.
  • 4. Neorganska hipersomnija  Definiše se kao stanje koje se ispoljava bilo preteranom pospanošću tokom dana i napadima spavanja bilo prolongiranim prelaskom do potpuno budnog stanja ,posle buđenja. Povezano je sa mentalnim poremećajem .  Karakteriše:  a) preterana dnevna pospanost ili napade spavanja  b) ispoljava se svakog dana više od jednog meseca .  c) odustni su dodatni simptomi narkoleksije.  d) odsustvo bilo kakve neurološke ili opšte bolesti
  • 5.
  • 6. Hodanje u snu  Stanje izmenjene svesti u kome su kombinovani feonomeni spavanja i budnosti. Za vreme epizoda hodanja u spavanju takva osoba ustaje iz kreveta,obično tokom prve trećine noćnog spavanja i šetanja naokolo.  Mogu čak i da izađu iz svojih kuća ili stanova. Obično se ničeg ne sećaju tokom spavanja .Tokom epizode hodanja u toku spavanja ,pogled i izraz lica takvih osoba deluje prazno. Osobe uglavnon ne reaguju na napore drugih da utiču na njih,ili da komuniciraju sa njima.Mogu se probuditi uz velike poteškoće.  Posle buđenja postoji amnezija u osnosu na epizodu somnabulizma.Nekoliko minuta posle buđenja iz epizode ne registruje se bilo kakav poremećaj mentalne aktivnosti ili ponašanja ,mada inicijalno može postojati kratak period konfuzije u dezorijentacije
  • 7.
  • 8. Noćni strahovi  Noćni strahovi ili strahovi u spavanju predstavljaju noćne epizode ekstremnog straha i panike povezane sa intezivnom vokalizacijom i motaliteotm,kao i visokim nivoima autonomnog pražnjenja. Osoba sa ovim poremećajem ,obično tokom prve trećine noćnog spavanja ,podiže se iz kreveta sa paničnim vriskom ,često jureći ka vratima,kao da želi da pobegne ,mada retko napušta sobu.Napori drugih da smire takvu epizodu mogu da dovedu do straha ,jer osobe tokom noćnog straha ne samo da rekativno ne reaguju na ponašanja drugih,već su i dezorijentisane nekoliko minuta.Posle buđenja pacijent se obično ne seća epizode. Zbog navedenih kliničkih karakteristika pacijenti su pod velikim rizikom povrevađinja tokom epizoda noćnog straha.Dominantni simptomi jedna ili više epizoda buđenja iz sna sa paničnim vriskom,obilno znojenje ,ubrzano disanje ,autonomna hiperaktivnost,tahikardija,sećanje na epizodu ,ukoliko uopšte postoji ,veoma je ograničeno,postoji odsustvo bilo kakvih bolesti kao što su na primer ,tumor mozga,epilepsija.
  • 9. Noćne more Predstavljaju snove ispunjene anksioznošću ili strahom čijih sadržaja se osoba do detalja seća . Ovi snovi su veoma jasni i obično uključuju teme koje se odnose na pretnje životu,sigurnosti ili samopoštovanju.Veoma često se pojavljuju snovi sa istim ili sličnim temama.Tokom noćnih mora posotji određen stepen autonomog pražnjenja,ali sa zanemarljivom vokalizacijom ili telesnim motalitetom.Posle buđenja osoba postaje potpuno svesna i orijentisana.Osoba može u potpunosti da komunicira sa drugima ,obično detaljno opisujući svoj san,kako neposredno posle buđenja ,tako i sledećeg jutra . Kod dece su noćnemore uglavnom povezane sa fazama emocionalnog razvoja dok se kod odraslih ispoljavaju psihičke smetnje,obično u vidu poremećaja ličnosti.