Rizici i izazovi mladih u doba adolescencije (kratak prikaz)

1. RIZICI I IZAZOVI
MLADIH
U DOBA
ADOLESCENCIJE
Sead Bojadžić, diplomirani psiholog

2. Pe r i o d a d o l e s c enc i j e . . .
• period fizioloških,
• emocionalnih i
• intelektualnih promena i razvoja, ali i
...
• vrijeme kada je čovek isuviše mlad da
bio pripadao odraslima,
• ali i prestar da bi bio dijete.

3. Na putu ka odraslosti...
• Na putu odrastanja i formiranja identiteta adolescenta stoje
mnoge prepreke...
• Savladavanje ovih prepreka podrazumeva i određene rizike
i izazove, sa kojima adolescent mora da se suoči i savlada
ih.
• Neki od rizika i izazova sa kojima se susreće adolescent
su:
 tetoviranje,
 pušenje,
 alkoholizam,
 narkomanija.

4. Šta je adolescencija?
• Lat. adolescere znači "postati zreo, sazreti“
• Počinje sa postizanjem polne zrelosti u razdoblju puberteta
• Za gornju granicu uzima vreme postizanja emocionalne i
socijalne zrelosti
• A to podrazumeva iskustvo, spremnost i sposobnost da se
preuzme uloga odraslog
• Kada se govori o uzrasnom i hronološkom određenju
adolescencije, najčešće se uzima period između 10. i 19. godine
života
• Međutim, SZO je 1984. godine odredila gornju granicu
mladalaštva na 24. godinu života, smatrajući da u mnogim
krajevima sveta mladi ne postižu status odraslog ni posle 20.
godine života.

5. Adolescencija - pubertet
• Adolescencija i pubertet se često koriste kao
sinonimi, iako to nisu.
• Pubertet je skup fizičkih i fizioloških
promena vezanih prvenstveno za sazrevanje
reproduktivnih funkcija
• Adolescencija je sve to ali i period
psihološkog i socijalnog sazrevanja koji
prethodi, uslovljava odraslost

6. Erikson – teorija psihosocijalnog
razvoja
• Suštinski zadatak adolescencije je formiranje identiteta
• Pored ovog zadatka pred adolescentom stoji još nekoliko važnih
zadataka koje je potrebno da izvrši kako bi stupio i svet odraslih
• Put adolescenta ka odraslosti i ispunjavanje postavljenih
zadataka, kao i traženje i formiranje sopstvenog identiteta,
otvaraju mogućnost vulnerabilnosti mladih prema devijantnim i
socijalno neprihvatljivim ponašanjima
• U ovom procesu formiraja identiteta, da bi napravio konačan
izbor elemenata koji će formirati identitet, adolescent isprobava
različite identifikacije, uloge, sisteme vrednosti.
• Ovakvo eksperimentisanje je povezano sa rizikom i različitim
izazovima.

7. Psihosocijalni razvoj adolescenta
• Razvojni period života koji nazivamo adolescencijom je donekle
elastičan u ograničavanju perioda početka i završetka
• Ali generalnio uključuje decu od 12 do 20 godine
• Na jednom kraju ograničen je biologijom (početak puberteta)
• A na drugom kraju socijalnim i pravnim pravilima (godine kada se
neko smatra odraslim)
• Za pojedinu decu, percepcija da su ušli u period adolescencije može
započeti njihovim sopstvenim promenama ili vidljivim promenama
kod njihovih vršnjaka, te otuda nejasna ograničenja adolescencije
• Krajnja tačka završetka je takođe nejasna
• U Americi deca se smatraju dovoljno odraslom sa 16 godina da mogu
da voze, sa 18 da mogu da glasaju, a da konzumiraju alkohol tek sa 21
godinom

8. • Tokom ovog relativno kratkog perioda pred adolescentima je nekoliko
razvojnih zadataka koje je potrebno da ispune
• Oni moraju da nauče da funkcionišu kao odrasle osobe, odvojeni od
svojih porodica, ali bez prekidanja veza sa porodicom
• Takođe, adolescenti postaju pojačano orijentisani na druge van
porodica, kao što razvijaju značajne veze i sa drugim odraslim (npr.
nastavnici, treneri) i sa vršnjacima oba pola
• Njihov self-image se ušvršćuje i inkorporira njihov seksualni identitet
(npr. Šta znači biti muškarac/žena? Zašto se ja razlikujem od
žene/muškarca?)
• Self-image uključuje sliku tela, koja se prema mišljenju mnogih
kristalizuje tokom adolescencije
• Pojavljuje se mnoštvo novih senzacija i osećanja, i adolescenti se
moraju nositi sa tim u uslovima kada postoje seksualni nagoni i da
odrede kako da upravljaju njima

9. • Adolescenti moraju da razviju plan za svoju budućnost, da
odrede pravac, ciljeve i odgovarajuće obrazovanje za
karijere.
• Na koji način adolescenti postižu ovo sa toliko mnogo
razvojnih zadataka koje moraju da izvrše?
• Jedan od razloga je da mnogi od ovih zadataka ne počinju
de novo u adolescenciji
• Na primer, deca dobijaju povećanu nezavisnost kroz
detinjstvo tako što uče da se sama oblače i hrane, biraju
omiljene aktivnosti ili ostaju kod prijatelja preko noći

10. • Jedan od glavnih fokusa tokom rane adolescencije je želja
za povećanom nezavisnošću od porodice, u kombinaciji sa
rapidnim porastom važnosti vršnjaka
• Potreba za konformitetom sa vršnjacima dostiže vrhunac u
preadolescenciji i ranoj adolescenciji, koju prati postepeno
opadanje u kasnoj adolescenciji
• Takav konformitet podrzumeva oblačenje, frizuru, muziku
i govor
• Nagle promene na ovim poljima mogu uplašiti roditelje, jer
vide da im se deca pretvaraju u nešto što jedva prepoznaju.

11. • Sa povećanjem interakcija sa suprotnim polom, tinejdžeri se
koncentrišu na:
 seksualni identitet
 ponašanje prilikom zabavljanja
 komunkacijske veštine i
 pravila za interakciju sa vršnjacima oba pola
• Ove rane veze su često kratke i površne, ali sa fizičkom
pojavom i veštinama igraju glavnu ulogu u izboru partnera
• Moralnost, pravda i poštenje postaju fokus interesovanja
tinejdžera, a tiču se onih koji žive u njihovom svetu, ali i društva
uopšte

12. Adolescenstka kriza!?
• Normalna, razvojna, psihička kriza
• Vezana za prelazak iz jednog socijalanog i uzrasnog statusa u drugi
• Javlja se u periodu adolescencije i , po pravilu, spontano se prevazilazi,
bez stručne pomoći psihologa ili psihijatra.
• Kriza nastaje iz jednog ili više tipičnih konflikata za adolescenta, kao :
 Sukob između želje za samostalnošću i zavisonsti od autoriteta
(roditelja)
 Sukob između potrebe za ličnim identitetom i pripadnošću grupi
 Sukob između potrebe za ljubavlju i intimnošću sa osobom suprotnog
pola i straha od bliskosti
 Između grubosti i nežnosti
 Egoizma i altruizma
 Intelekta i nagona...

13. Rizici i izazovi adolescenta
• Tokom ovog perioda rasta i razvoja, adolescent prolazi kroz različite faze i
procese
• Formiranje identiteta kao jednog od glavnih zadataka doba adolescencije
obuhvata i period razvoja nezavisnosti i samostalnog funkcionisanja
• „Dokaz“ nezavisnosti i samostalnosti, odnosno odraslosti, adolescent
iskazuje na različite načine i koristeći razne simbole i kroz različita
ponašanja
• Jedan od takvih simbola može biti i tetovaža i pirsing
• Pušenje, upotreba alkohola, opojnih droga i psihoaktivnoh supstanci, kao
potreba da se prihvati zabranjeno, da se iskaže nezavisnost, da se
oponašaju „odrasli“, vodi adolscenta u svet ovisnosti i toksikomanija
• Posledice pušenja i upotrebe alkohola (koja može voditi alkoholizmu), kao
i upotreba opojnih droga i psihoaktivnih supstanci, mogu biti višestuke i
nesagledive, kako na telesni tako i na psihosocijalni razvoj adolescenta

14. Tetovaža i pirsing
• Nanošenje boja u potkožni sloj kože, a u različitim oblicima, najčešće u
obliku crteža i natpisa, naziva se tetovaža
• Ovi tetovirani crteži najčešće se nalaze na podlakticama, grudima,
spoljašnjoj strani nadlaktice, vratu, oko skočnog zgloba
• Prema polu, najčešće se sreće kod muškog, ali je poslednjih godina
primetan porast tetovoranja i kod ženskog pola
• Najčešće odrasli ne odobravaju ovakav način ukrašavanja tela i za njih je
to akt nasilja i agresije nad sopstvenim telom
• Za adolescenta to je način da se iskaže bunt, način da se privuče pažnja
• Njihovi najčešći razlozi za tetoviranje i nošenje alkica i naušnica (engl.
piercing) su to što žele biti drugačiji i zato što je to moderno i lepo
• Takođe, tetoviranje i pirsing za adolescenta predstavlja pripadanje
određenoj grupi ili „plemenu“, a to znači nezavisnost i samostalnost

15. P u š e n j e
• Stav Svetske zdravstvene organizacije da je pušenje jedan od najvećih faktora
rizika i uzročnika bolesti, kao i prevremene smrtnosti u savremenom svetu,
proizilazi iz činjenice „da u svetu prevremeno svake godine od direktnih
posledica pušenja umre oko pet miliona osoba“
• U Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (ICD-10) pušenje se vodi pod šifrom F-
17 i uvršteno je u toksikomanije, zajedno sa alkoholizmom i narkomanijom
• Iako je pušenje kod odraslih muškaraca u padu, kod adolescenata i žena je u
značajnom porastu.
• Pušenje obično počinje između dvanaeste i petnaeste godine.
• Neki od tipičnih razloga započinjanja pušenja su: radoznalost, oponašanje
„idola“, pasivno prepuštanje zahtevima grupe, oponašanje odraslih.
• Osim navedenih razloga, pušenje kod mladih, takođe odražava pokazivanje
nezavisnosti i samostalnosti, želja da se uđe u svet odraslih, otpor prema
zabranama koje dolaze od odraslih, nedostatak hrabrosti da se odbije ponuđena
cigareta, oponašanje odraslih.

16. Upotreba alkohola – alkoholizam
• Istraživanja pokazuju da je upotreba alkohola kod mladih sve veći
problem
• Zemlje u razvoju beleže nagli porast upotrebe alkohola kod
adolescenata
• Početak upotreba alkohola i opijanja veže se za period od završetka
osnovne škole pa do osamnaeste godine.
• Prema polnoj klasifikaciji, dečaci više i češće piju, ali je poslednjih
godina primetna tendencija da devojčice sve više upotrebljavaju
alkohol.
• Štetan uticaj alkohola ogleda se kako u telesnim poremećajima
(organska i funkcionalna oštećenja gastrointestinalnog trakta, CNS-a,
kardiovaskularnog sistema)
• Tako i psihosocijalnim poremećajima (poremećaji emocionalnih,
konativnih i kognitivnih funkcija; poremećaji u porodičnom životu i
interpersonalnim odnosima)

17. Još o alkoholizmu...
• Kod mladih, kao rizične populacije za sve vrste bolesti zavisnosti, navika
pijenja se lako uspostavlja, čak i sa malim količinama alkohola
• Upotreba alkohola najčešće počinje sa prvim izlascima, žurkama ili u
kafićima, omiljenim mestima sastajanja mladih
• Alkoholizam kod mladih počinje eksperimentisanjem, radoznalošću, preko
povremenog pijenja, redovnog pijenja do zavisnosti
• Mehanizam nastanka upotrebe alkohola, a kasnije i alkoholizma je sličan kao
kod pušenja, pasivno pristajanje na zahteve vršnjačke grupe, nedostatak
hrabrosti da se odbije ponuđeno piće, oponašanje odraslih
• U očima adolescenta, alkohol je stvar prestiža, iskušenje da se proba ono šta
nije smeo u detinjstvu, „ulaznica“ u svet odraslih
• Posledice upotrebe alkohola kod mladih mogu biti višestruke
• Otežano ispunjavanje razvojnih zadataka, pad društvenog ugleda, kao i prekid
ili otežano i usporeno školovanje i profesionalno osposobljabanje, samo su
neke od mogućih posledica alkoholizma

18. Upotreba droga - narkomanija
• Upotrebi droge i opojnih sredstava najšečće prethodi pušenje i alkohol
• Pušenje i alkohol na neki način uvode adolsecenta u svet ovisnosti, jer
kada se jednom pređe prag zabranjenog onda je lakše nastaviti sa svim
ostalim što je zabranjeno
• Upotreba droga kod mladih je u sve većem porastu, kako u svetu tako i
kod nas
• Najčešće korišćena droga je marihuana, kao „najmanje opasna“
• Međutim, trend povećanja mladih ovisnika povećava i upotrebu ostalih
vrsta droga.
• Na početak upotrebe droga utiču mnogi faktori
• Međutim, put od bezazlene radoznalosti, isprobavanja nečeg novog,
preko upotrebe radi zabave, vode prema ovisnosti, čije su posledice
ogromne i vrlo često nepopravljive

19. Narkomanija...
• Kao glavne razloge otpočinjanja upotrebe droga mladi navode:
 „radoznalost“
 „eksperimentisanje“
 „želju da se olakša situacija i zaboravi na probelm“
 „pritisak vršnjaka“
• Upotreba droga nosi velike rizike:
 oštećuje mogućnost funkcionisanja u svakodnevnim aktivnostima i
onemogućava učenje
 mogućnost infekcije od nečiste droge ili predoziranja može da ugrozi zdravlje
 upotreba igala i špriceva kod droga koje se uzimaju intravenoznim putem
može da dovede do infektivne žutice ili SIDE
 finansijski troškovi oko nabavke neretko vode u kriminal i delikventno
ponašanje

20. Još o narkomaniji...
• Nabavka droga se obavlja ilegalno i za velike sume novca
• Ovo predstavlja veliki problem za ovisnika, jer je on već stekao
fiziološku i psihološku zavisnost, pa mora kontinuirano da koristi
drogu
• Kako je adolescent-ovisnik finansijski još uvek zavisan od roditelja,
velike količine novca se mogu nabavati jedino na nelegalan način, što
adolescenta ovisnika vodi u kriminalno i delinkventno ponašanje
• Adolescent-ovisnik pod dejstvom droge mora da prikriva svoje stanje i
da se skriva od okoline, što predstavlja dodatno opterećenje, koje vodi
promeni uobičajenog ponašanja, koje se može manifestovati
desocijalizacijom i otuđenjem od okoline.

21. Nešto kao zaključak...
• Period između detinjstva i zrelosti, adolescencija, obeležen je nizom
specifičnosti
• Adoelscencija kao razvojni period, kao jedan od najosetljivijih
stadijuma u razvoju čoveka, postavlja pred adolescenta nekoliko
razvojnih zadataka
• Osim somatskih promena u ovom periodu – rast, razvoj, spoljni izgled,
seksualno sazrevanje – za ovaj period su karakteristične i kognitivne i
emocionalne promene
• U ovom periodu jedan od ključnih razvojnih zadataka za adolescenta je
traženje i formiranje identiteta
• Adolescenti u ovom periodu su najčešće zavisni od roditelja, škole, od
okoline, sveta odraslih, svojih vršnjaka
• Ta zavisnost ih stavlja u specifičan položaj, položaj vulnerabilnosti,
rizika i izazova

22. ...
• Tokom ovog perioda akivira se nekoliko procesa, od početka
separacije i individuacije, do sticanja nezavisnosti i formiranja
identiteta
• Na ovom putu adolescent prolazi kroz različite faze i procese
• Do formiranja identiteta i sticanja statusa odraslog, adolescent ima
pred sobom slike odraslih, njihovog života, samostalnosti, finansijske i
svake druge nezavisnosti, emocionalne i seksualne ispunjenosti
• Stremeći ka ovom cilju, a često u raskoraku između sopstvenih
mogućnosti i zahteva realnosti, adolescenti su izloženi različitim
izazovima i rizicima, koji mogu ugroziti najpre njihovo zdravlje, a
zatim i celu budućnost
• Pušenje, upotreba alkohola i droga samo su neki od faktora rizika koji
stoje na putu adolescenta ka odraslosti.

23. ...
• Da bi se adolescentima olakšalo i pomoglo na ovom putu ka
odraslosti, u ovom periodu između detinjstva i zrelosti,
najefikasnije je obezbediti podršku roditelja
• Podrška uključuje:
 razumevanje za njihove razvojne promene i potrebe,
 razumevanje za njihovo ponašanje koje je vezano za nagonske
potrebe i novonastale psihofizičke promene
• S druge strane, podrška šire društvene zajednice u vidu
programa prevencije i promovisanja mentalnog zdravlja
• Kao i promovisanje zdravih moralnih, društvenih i
kulturoloških vrednosti, mogu u mnogome olakšati ovaj
specifičan period u razvoju ličnosti.