Žlezde sa unutrašnjim lučenjem

Žlezde sa unutrašnjim lučenjem

• 1.
  Građa i funkcijažlezda s unutrašnjim lučenjem Novak Radojković
• 2.
  Evolucija endokrinog sistema Tiporganizama Uticaj endokrinih žlezdi Glavonošci Kamuflaža Insekti (zglavkari) Kontrolišu presvlačenje Ribe Kontrolišu obojenost tela Vodozemci Kontrolišu metamorfozu punoglavaca Gmizavci Promena boje tela (kameleon) Sisari Lučenje mleka
• 9.
  Kameleon
• 10.
  Procesi endokrinih žlezda •Sve procese u čoveku (metabolizam, rast, telesni i umni razvoj, razmnožavanje) kontrolišu nervni sistem i sistem žlezda s unutrašnjim lučenjem (endokrini sistem). • Kako nervni sistem kontroliše rad organizma? Putem nervnih impulsa • Kako žlezde s unutrašnjim lučenjem kontrolišu rad organizma? Putem hormona
• 11.
  Hormoni • Hormoni sumaterije koje luče žlezde s unutrašnjim lučenjem.
• 12.
  Hormoni • Oni seizlučuju direktno u krv u vrlo malim količinama. Za razliku od nervnog sistema koji omogućava brze odgovore, hormoni deluju sporije, ali njihovi efekti traju mnogo duže. Hormoni putem krvi dospevaju do svih ćelija.
• 13.
  Šematski prikaz
• 14.
  Tipovi žlezda • Poredžlezda s unutrašnjim lučenjem u telu čoveka postoje žlezde s spoljašnjim lučenjem: pljuvačne, znojne i lojne žlezde, jetra, pankreas... • One svoje proizvode preko izvodnih kanala izlučuju u telesne šupljine ili van tela.
• 15.
  Hipofiza • Hipofiza jedrškom povezana sa međumozgom. Ona utice na rad svih ostalih žlezda s unutrašnjim lučenjem. • Hormon rasta koji deluje na mišiće, hrskavičavo i koštano tkivo je produkt hipofize. • On stimuliše proces rasta i njegovo lučenje je pojačano u pubertetu.
• 16.
  Štitna žlezda • Štitnažlezda smeštena je s prednje strane vrata ispod grkljana. Ona luči hormone za čije stvaranje je neophodan jod, koji unosimo hranom (jodirana kuhinjska so). Ova žlezda kontroliše metaboličke procese i utiče na opšti telesni i psihički razvoj organizma. Uz štitnu žlezdu nalaze se paraštitne žlezde. Njihovi hormoni regulišu metabolizam kalcijuma i fosfora, koji učestvuju u razvoju skeletnog sistema.
• 17.
  Grudna zlezda • Timusili grudna žlezda je organ smešten u prednjem, gornjem delu grudnog koša. • Timus je centralni organ limfatičnog sistema. • Kod dece ima bitnu ulogu u odbrani organizma, dok kasnije tu ulogu gubi i prelazi u masno tkivo.
• 18.
  Gušterača • Gušterača poznatai pod nazivom pankreas, je veoma važna žlezda u sistemu organa za varenje. Dugačka je otprilike 15 cm, duguljastog oblika i pljosnata. • Hormon insulin snižava nivo šećera u krvi . • Hormon glukagon, deluje suprotno, povećava nivo šećera u krvi.
• 19.
  Nadbubrezne zlezde • Nadbubrežnežlezde se nalaze na gornjim polovima bubrega. Sastoje se iz dva dela, kore i srži, koji se međusobno razlikuju i po poreklu i po funkciji. • Kada je organizam u opasnosti u povećanoj količini luči se hormon adrenalin koji priprema organizam za odbranu ili napad. Ovaj hormon ubrzava rad srca i disanje, povećava krvni pritisak, širi zenice itd.
• 20.
  Polne žlezde • Polnežlezde imaju dvojaku funkciju, proizvode polne ćelije (jajne ćelije i spermatozoide) i izlučuju polne hormone. • Muške polne žlezde su semenici, proizvode muške polne ćelije, spermatozoide i luče hormon testosteron. • Ženske polne žlezde su jajnici, proizvode jajne ćelije i luče ženske polne hormone estrogen i progesteron.
• 21.
  Povezanost endokrinog inervnog sistema • Homeostaza je stalnost unutrašnje sredine. • Nervni i endokrini sistem kontrolišu rad našeg tela tako da su uslovi u njemu uvek optimalni. • Mehanizmi koji povezuju nervni i endokrini sistem u kontroli organizma nazivaju se povratnim spregama.
• 22.
  Pozitivna povratna sprega
• 23.
  Negativna povratna sprega
• 24.
  Pitanja 1. Iz čegase nadbubrežne žlezde sastoje? 2. Da li delovi nadbubrežnih žlezda imaju slične uloge? 3. Kakva je uloga srži nadbubrežne žlezde? 4. Može li srž nadbubrežne žlezde oboleti? 5. Šta su hormoni? 6. Sa kojim delom mozga je povezana hipofiza? 7. Kakvu ulogu ima insulin a kakvu glukagon? 8. Muške polne žlezde su? 9. Ženske polne žlezde su? 10. Gde je smeštena štitna žlezda ?
• 25.
  Odgovori 1. Svaka sesastoji od dva zasebna tela: kore i srži. 2. Ne. Oni u stvari predstavljaju zasebne organe. 3. Ovaj deo žlezde luči hemijske supstance poznate kao adrenalin i noradrenalin. To su hormoni koji se izlučuju u krvotok. 4. Da. Tumor poznat kao feohromocitom ponekad nastaje u srži nadbubrežnih žlezda. 5. Hormoni su hemijske materije koje nastaju u žlezdama sa unutrašnjim lučenjem i imaju ulogu glasnika. 6. Hipofiza je drškom povezana s međumozgom. 7. Insulin snižava nivo šećera u krvi a glukagon radi suprotno povećava nivo šećera u krvi . 8. Muške polne žlezde su semenici. 9. Ženske polne žlezde su jajnici. 10. Štitna žlezda je smeštena s prednje strane vrata ispod grkljana.
• 26.
  Hvala na pažnji!