Psihologija - 2 razr gimn

1. Značaj emocija za mentalno zdravlje

2. • Emocije utiču na mentalno i fizičko zdravlje, nekad očigledno,
a nekad posredno. Za održavanje mentalnog zdravlja
poželjno je negovati pozitivne emocije. Pretežno dobro i vedro
raspoloženje, osećanje lične vrednosti i uspešnosti,
emocionalna podrška u porodici i prijateljskom okruženju,
fizičke aktivnosti i uživanje u njima, hobi koji čoveka
ispunjava zadovoljstvom, život oplemenjen kulturom i
umetnošću, daju čoveku opšte osećanje lepote i radosti
življenja, pozitivno utiču na psihičku ravnotežu i
omogućavaju dobro telesno funkcionisanje i zdravlje.

3. • Emocije kao što su: brige, strahovanja, uznemirenosti, gnev,
osećanje ogorčenosti, mrzovoljnost, depresivnost, kada su
suviše jake i dugotrajne mogu da nanesu i izvesne štete
čoveku. Postoje dve vrste štetnih posledica:
• -neurotsko reagovanje i
• -tzv. psihomatski poremećaji.

4. • Psihička trauma obuhvata snažne,
dramatične događaje opasne po fizički i
psihički integritet i opstanak ličnosti. To su
izrazito negativni dogadjaji koji se ne mogu
prevazići ni dodatnim naporima, ni običnom
prisebnošću. Za ljude koji dožive psihičku
traumu, poželjno je da dobiju odgovarajući
psihološki tretman podrške.

5. • Stres je svaki novi zahtev za prilagodjavanjem koji
sredina postavlja pred psihički život pojedinca.
Ovako definisan, stres se odnosi na svaku značajnu
promenu u životu čoveka, bilo da je pozitivna, ili
negativna. Kad se nadje u situaciji da treba nešto
menjati, čovek neminovno to doživljava kao stres.
Od pojedinca zavisi kako će proći kroz stresnu
situaciju, da li će to proizvesti pozitivne ili
negativne posledice po njega.

6. • U stresnoj situaciji postoji delovanje sredinskih
faktora koje nazivamo stresori, kako i reakcija
organizma koja se može podeliti u izvesne faze.
Poznavanje načina reagovanja na stres može
pomoći čoveku koji se nadje pod dejstvom
stresora.

7. • Reakcija na stres obuhvata sledeće faze:
• 1.Alarm – prva reakcija u kojoj dolazi do remećenja ravnoteže, čovek
postaje svestan da će se njegov život promeniti u novoj situaciji.
Uglavnom traje kratko, jer se sastoji od postizanja svesti o postojanju
promene.
• 2.Otpor – faza u kojoj čovek pokušava da se prilagodi novim zahtevima
sredine, koristeći rezervnu energiju i ulažući dodatni napor. Ukoliko se u
ovoj fazi dobro organizuje, pojedinac će moći da se prilagodi novim
uslovima, odnosno da nadje prihvatljiv izlaz iz stresne situacije.
• 3.Slom – javlja se u situaciji kada pojedinac prestaje da se angažuje na
prilagodjavanju. Ukoliko dejstvo stresora nije prestalo duže vreme,
iscrpljene su rezerve organizma, a nije došlo do prilagodjavanja, čovek
jednostavno odustaje i prepušta se negativnom dejstvu. Ova reakcija nije
nervni slom, nego slom. Smisao je da se najčešće odustaje, što dovodi do
bolesti, smrti, ubistva ili samoubistva.

8. • Iz opisa ovih faza vidi se da stres može pokrenuti neke
rezervne snage organizma, da može omogućiti razvoj i
prilagodjavanje ličnosti, ukoliko se na pravi način deluje u
drugoj fazi. Postojanje treće faze najavljuje negativne
posledice stresa po ličnost.

9. • Istrazivanja su dokazala da su sledećih 10 zivotnih dogadjaja
najuznemirijući i veoma stresni za osobu:
• Smrt deteta,
• Smrt bračnog druga,
• Smrt bliskog člana porodice,
• Sopstvena bolest opasna po zivot,
• Prevremeni porođaj ili mrtvorođeno dete,
• Pokusaj samoubistva bliskog člana porodice,
• Narušavanje sluha i vida,
• Ozbiljna bolest člana porodice
• Gubitak posla.

10. • Istrazivanja su dokazala da su sledećih 10 zivotnih dogadjaja
najuznemirijući i veoma stresni za osobu:
• Smrt deteta,
• Smrt bračnog druga,
• Smrt bliskog člana porodice,
• Sopstvena bolest opasna po zivot,
• Prevremeni porođaj ili mrtvorođeno dete,
• Pokusaj samoubistva bliskog člana porodice,
• Narušavanje sluha i vida,
• Ozbiljna bolest člana porodice
• Gubitak posla.