1. ADOLESCENCIJA

2.  Adolescencija je razdoblje prelaza iz detinjstva u
odraslo doba.

3.  Psihiĉki razvoj tokom adolescencije kreće se ka sve
većoj kompetentnosti, samostalnosti i spremnosti
za preuzimanje odgovornosti koju imaju odrasli.
Adolescencija se psihološki završava upravo
preuzimanjem odgovornosti koje imaju odrasli, a
kada će se to desiti, zavisi od individualnih faktora,
razvijenosti društva i kulture.

4.  Danas je najĉešće mišljenje da adolescencija traje
od 12. do 20. godine.

5. TELESNI I SEKSUALNI RAZVOJ
 Adolescencija poĉinje pubertetom. Pubertet je
period seksualnog sazrevanja koji je pokrenut
pojaĉanim luĉenjem polnih hormona. Javlja se i
ubrzan telesni rast.
 Devojĉice ranije ulaze u pubertet, oko 10. godine, a
deĉaci dve godine kasnije.

6.  Adolescenti su svesni svojih telesnih promena.
Svesnost da se telo menja izaziva kod
adolescenata strepnju i osetljivost na izgled.
 Intenzivnije luĉenje hormona uslovljava pojaĉanu
emocionalnu osetljivost. Zato je pubertet delikatan
razvojni period, ali ne i problematiĉan kao što se
misli.

7. SOCIJALNI I EMOCIONALNI RAZVOJ
 Adolescenti su intelektualno zreli, što znaĉi da
mogu da razmišljaju o apstraktnim temama i da
moralno rasuĊuju na nivou odrasle osobe. To im
stvara osećanje kompententnosti ili sposobnosti i
želju za samostalnošću i nezavisnošću.

8.  Seksualna zrelost izaziva želju za romantiĉnom
ljubavlju.

9.  Zbog pobuĊene samosvesti, postavljaju se pitanja
“ko sam ja i koje je moje mesto u svetu.”
Sve to pokreće adolescente na sticanje raznovrsnih
životnih iskustava jer im upravo to nedostaje.
Adolescenti su zato stalno u akciji i spremni da
probaju nešto novo. Tako stiĉu razne socijalne
veštine i formiraju stavove o sebi i drugima.

10.  Adolescenti naviše žele da budu slobodni,
samostalni i nezavisni. Roditelji najĉešće hoće da ih
kontrolišu jer misle da još nisu odgovorni i zreli i to
dovodi do sukoba izmeĊu njih. Vremenom, roditelji
stiĉu poverenje u njihovu odgovornost i sposobnost.
 Sukobi su najĉešći u svakodnevnim pravilima
ponašanja, poput oblaĉenja, izlazaka, pospremanja
i dr. Mnogo su reĊi sukobi u vezi religije, politike,
ekonomije...

11.  Za razliku od detinjstva, kada su roditelji bili
najvažnija emocionalna podrška, sada, u
adolescenciji to postaju prijatelji. Sa njima
razmenjuju intimna iskustva, provode najviše
vremena i preduzimaju nove aktivnosti.
Kroz podršku i razumevanje prijatelja, adolescenti
stiĉu samopoštovanje i sigurnost, postaju
samostalnije i snažnije liĉnosti.

12.  Društvo obiĉno ima pravila koja se odnose na
izgled mesta izlazaka, vrstu muzike...
 Adolescenti najĉešće spremno prihvataju i slede ta
pravila, jer im je važno da budu prihvaćeni.

13.  Društvo takoĊe može pripadati nekoj većoj grupi
kao što su reperi, pankeri, šminkeri, hip-hoperi...

14.  Adolescenti imaju potrebu da spoznaju svoje
osobine, uverenja, sposobnosti, životne ciljeve i po
ĉemu su sliĉni drugim ljdima, a po ĉemu razliĉiti od
njih.

15. FORMIRANJE IDENTITETA
 Psiholog Erik Erikson smatrao je da razvoj
identiteta u adolescenciji pokreće potreba da se
izabere buduća profesija i da je to najteži zadatak u
adolescenciji. To je dugotrajan proces
preispitivanja, koji može izazvati krizu identiteta.
 Neki adolescenti ne reše krizu identiteta zato što
olako prihvataju identitet koji im nameću drugi.
Erikson je smatrao da oni koji ne razreše krizu
identiteta nemaju dovoljno jasan doživljaj sebe i
postaju nesigurni i nedosledni u sporvoĊenju svojih
odluka i zavisni od tuĊih mišljenja.

16. POREMEĆAJI U ADOLESCENCIJI
 Najĉešći problemi u adolescenciji jesu alkoholizam,
narkomanija, anoreksija, bulimija i maloletniĉka
delikvencija.

17. Razlozi zbog kojih adolescenti konzumiraju alkohol i
drogu mogu biti radoznalost, radi zabave, razni
problemi u porodici, školi, ljubavi ili društvu.

18.  Ĉesto opijanje alkoholom pogoršava sve psihiĉke i
fiziĉke funkcije. Razvijaju se osobine kao što su
neodgovornost, depresivnost, agresivnost...
 Hroniĉno opijanje može izazvati težak psihiĉki i
fiziĉki poremećaj-delirijum tremens koji se javlja
usled nagle apstinencije, a karakteristike su
drhtanje, jaki bolovi, muĉnina...

19.  Droga se uzima zbog želje za stanjem u kojem se
osoba oseća prijatno, zadovoljno i opušteno.
Dejstvo droge je kratko i nakon toga nastaju jaka
napetost, nezadovoljstvo i praznina.

20.  Anoreksija i bulimija su poremećaji u ishrani.
 Ne mogu se savladati bez pomoći stuĉnjaka.
Leĉenje i psihoterapija dugo traju, a nekada je
potrebna i hospitalizacija.
 Psiholozi smatraju da su mogući uzroci anoreksije
i bulimije strah od odrastanja, strah od debljine i
odnosi sa roditeljima.

21.  Glavne karakteristike anoreksije jesu da
se osoba izgladnjuje i da ima iskrivljenu
sliku o svom telu.
 Izgladnjivanje prouzrokuje preteran
gubitak težine, fiziĉku slabost i
zdravstvene probleme kao što su
usporeni rad srca, nizak krvni pritisak,
usporen rad srca...
 Anoreksija je u 90% sluĉajeva ženski
poremećaj. Obiĉno poĉinje nakon prve
menstruacije kada se malo udebljaju i,
plašeći se da se ne ugoje, one se
izgladnjuju jer veruju da su debele.
Tako se vremenom dobija iskrivljeno
opažanje tela. Anoreksija nekada traje
ceo život, a može imati i smrtni ishod.

22.  Bulimija je nekontrolisana proždrljivost.
Preterano prejedanje obiĉno prati faza
namernog pražnjenja(povraćanja ili
korišćenjem laksativnih sredstava) da se
osoba ne bi ugojila.
 Najĉešće poĉinje u srednjoj ili kasnoj
adolescenciji.
 Nakon prejedanja i povraćanja, osoba se
oseća veoma loše, uplašena je, ljuta je na
sebe i grize je savest.

23.  Maloletniĉka delikvencija je kršenje zakona od
strane maloletnika. Najteži oblici maloletniĉke
delikvencije jesu pljaĉke, silovanja i ubistva. Drugi
prestupi su tuĉe, bežanje od kuće, uništavanje
imovine, pušenje...
 Na delikvenciju utiĉu psihološki i sociološki ĉinioci:
nisko samopoštovanje, nedostatak ljubavi i pažnje,
fiziĉko zlostavljanje, loš uspeh u školi...

24. ZRELA LIĈNOST KAO CILJ RAZVOJA
 Psiholozi smatraju da je liĉnost zrela kada doĊe do
emocionalne, kognitivne i kognitivno-socijalne
zrelosti.
 Emocionalnu zrelost karakteriše uravnoteženo
emocionalno reagovanje na dogaĊaje koji su važni
ta osobu.
 Kognitivna zrelost predstavlja razvijenost
kognitivnih procesa u obimu i na nivou koji je
karakteristiĉan za ponašanje odraslih osoba u
odredjenoj kulturnoj sredini.
 Socijalnu zrelost odlikuju ukljuĉenost u društveni
život i volja da se istraje u ostvarenju prihvaćenih
ciljeva.