Prezentacija prema udžbeniku N. Rota i S. Radonjića za nastavnu jedinicu inteligencija.

1. InteligencijaInteligencija

2. Definicije
• Sposobnost adaptacije
(Složene i nepoznate situacije i
zadaci uočavanje odnosa
elemenata;
razlikovanje bitnog od nebitnog)
Sposobnost učenja iz iskustva
• Sposobnost rešavanja problema
• Primena iskustva/znanja u novim
situacijama

3. Merenje
• Bine-Simonova skala (1905)
– Procjenjuje mentalni, umni uzrast
temeljen na broju tačnih odgovora
- 1 godina 6 zadataka, 1 zadatak 2 umna
meseca (od do 14/16 godina)
– Konvertovao skalu na jedan rezultat
– KI (IQ) = mentalni uzrast x 100
kalendarski uzrast

4. Struktura
• Jedinstvena sposobnost ili više specifičnih,
relativno nezavisnih sposobnosti?
• Spirman-1904 – jedna opšta sposobnost (G-
faktor) i specifični faktori (S) - faktorska
analiza
• Osobe uvek rešavaju testove na određeni, za
njih specifičan način (G faktor) ali speciični
faktori nastaju usled specifičnog vežbanja i
interesovanja
• G faktor je opšta inteligencija

5. Struktura
Terston-1938- skup nezavisnih
sposobnosti, primarne mentalne
sposobnosti
• S-spacijalni- zamišljanje odnosa u
prostoru
• P-perceptivni- rešavanje problema na
osnovu elemenata prisutnih u
vizuelnom polju
• N- numerički- računske operacije

6. Struktura
• V-verbalni- sposobnost razumevanja
odnosa između pojmova
• M-pamćenje- neposredno upamćivanje
brojeva, reči, slika, procedura
• W-verbalna fluentnost- operacije sa
rečima, brza produkcija
• R- faktor rezonovanja - nalaženje
pravilnosti, opštih principa

7. Struktura
Gilford, 1967-trodimenzionalna šema
• 5 vrsta mentalnih procesa-kognicija,
memorija, procenjivanje, konvergentna
i divergentna produkcija
• 4 vrste sadržaja-figure, simboli,
bihevioralni, semantički
• 6 oblika produkata- jedinice, klase,
relacije, sistemi
• 5x4x6=120- nađeno 90 specifičnih
sposobnosti

8. Vrste inteligencije?
 Socijalna inteligencija - uspešno
snalaženje u složenim socijalnim
situacijama
 Emocionalna inteligencija -
opažanje, izražavanje, razumevanje i
regulacija osećanja
 Moralna inteligencija-
razumevanje i prosuđivanje –
pravednost
 Egzistencijalna- postavljanje
pitanja o smislu, života, smrti

9. Termanova klasifikacia inteligencija
• vrhunska -preko 140 IQ,
• veoma visoka - 120- 140,
• visoka -110-120,
• prosečna -90-110,
• ispodprosečna- 80-90,
• intelektualna tupost- 70-80
• slaboumnost- ispod 70 ili 65

10. Klasifikacija mentalne retardacije
• Laka - 70-50 (85%)
• Umerena - 49-35 (10%)
• Teška - 34-20 (3-4%)
• Duboka -ispod 20 (1-2%)
• Testovi: Bine-Simonova skala,
Vekslerove skale-WAIS, WISC

11. Umna nadarenost
• Genije: osoba visoke inteligencije koja je
stvorila nešto od trajne vrednosti i značaja za
čovečanstvo
• Koksova, 300 velikih umova, biografski
podatci, radovi
• Najviši umni količnici u grupi filozofa (170),
pisci i revolucionari (160), naučnici (155),
muzičari (145), slikari (140)
• 200 i preko: Gete, Laplas, Mikelanđelo, Njutn,
Paskal, Valter

12. Hipoteza praga
• Stepen inteligencije najvažniji je
činilac postignuća do 120, nakon
toga veću ulogu igraju osobine
ličnosti i visoka motivacija
• To su: upornost, samostalnost,
samouverenost
• Sklop ličnosti: odrđeni sklopovi
crta ličnosti i sposobnosti
presudni za visoko postignuće

13. Da li je ovo niska
inteligencija?

14. • Predhodni primer uopšte ne mora
da se odnosi na osobu sa niskom
inteligencijom, moguće da je samo
osoba odrasla u teškim,
siromašnim uslovima. Osoba koja
nije pohađala školu, na primer.

15. Pitanja:
• Kako psiholozi definišu inteligenciju?
• Kako Bine – Simonova skala meri inteligenciju?
• Prema Spirmanu kakva je struktra inteligencije?
• Prema Gilfordu kakva je struktura inteligencije?
• Kako se inteligencija klasifikuje?
• Kako se klasifikuje mentalna retardacija?
• Ko su geniji?
• Ko je ispitivao genijalnost poznatih i do kakvih je
zaključaka došao?
• Šta je hipoteza praga?