ПРЕЗЕНТАЦИЈА

1. ИГРЕ ПОКРЕТОМ

2.  Покрет је природан за децу, она од најранијег
узраста спонтано истражују и испробавају
могућности свог тела и његових моторичких
могућности.
 Ако се стварају ситуације у којима деца могу
да практикују активности везане за покрет,
она ће бити у прилици да открију и непознате
могућности кретања и моћи свога тела, што
ће бити велики допринос развијању њихове
свести о телу и покрету.

3.  Постижући моторну стабилност, деца ће
истовремено постајати сигурнија у себе као
личност, при чему ће се њихове идеје даље
лако развијати и бити подстицај за
креативност.
 Комуникација са другима, упућује на
сарадњу, што им пружа прилику да процењују
себе у односу на друге и упоређују са
другима.

4.  Дете ће заузети критичан став према
себи и околини, из чега се рађа
конструктивно мишљење.
 Ентузијазам оних који треба да пренесу
игру деци јесте најбољи пут да се
развије њихова осетљивост за свет и за
себе, за своје тело, за изражавање
покретом, за уметност кретања.

5. КАКО УВЕСТИ ДЕТЕ У СВЕТ
ПОКРЕТА
 Најпре треба ослободити
тело и скинути све што га
спутава: ципеле,
чарапе,тесну одећу...
 Добар пут у ослобађању
физичких и психичких
потенцијала јесте и у
импровизацији кретања,
слободно или на одређену
тему, при чему је музика
подстрек и омиљени
пратилац активности.
 Сваку игру треба објаснити и
показати, разговарати о њој.

6.  Пре него што се почне са покретом, децу треба
заинтересовати, покренути сваки део тела.
 Значајно је подстаћи децу на истраживање,
мењање, испробавање покрета, а потом поштовати
њихове идеје, чак и кад им покрет не прати са
лакоћом саму идеју.
 Сваки пут се може наћи разлог да се оно похвали,
јер је позитивна мотивација услов за успешну
реализацију.

7.  Дете ће, најчешће, небројено пута тражити
и понављање игре коју оно највише воли.
Не треба бежати од понављања, јер је оно
добра мотивација и уједно вежба за
учвршћивање покрета.Сваки пут треба
настојати да се направе нове верзије исте
игре.

8.  Поступак рада који је коришћен у овој
књизи води своје порекло из
стваралачких радионица па је стога
нужно истаћи неке њихове основне
елементе које већ сви добро познајемо


9.  Упућивање у стваралачки процес почиње
стварањем атмосфере са циљем ослобађања
физичких и психичких потенцијала.
 Иза ове следи фаза концентрације на себе.
 У следећој фази развија се концентрација на
друге.
 Последња је фаза заједничког рада.

10. КОМЕ СВЕ ОВЕ ИГРЕ МОГУ
КОРИСТИТИ
 Осим деце која нормално расту и развијају се,
користи од ових игара могу имати и деца са
потешкоћама у развоју: менталним, физичким и
емоционалним.
 Деца са оштећеним слухом могу се укључити у
ритмичке игре, јер она осећају ритам кроз вибрације,
а могу и сама да производе ритам рукама или
удараљкама.
 Деца чије су могућности за кретање
ограничене могу се у седећем положају истезати,
савијати, окретати делове тела који су им здрави.
 Деца са оштећеним видом , доживљавају чулом
слуха ритам и музику, па се могу исказати покретом.

11.  ИГРЕ ПОКРЕТОМ СУ ОДСКОЧНА ДАСКА ЗА
ПУТОВАЊЕ ПРОСТОРОМ, СКАКАЊЕМ,
ИЗВРТАЊЕМ, ИСТЕЗАЊЕМ... ИГРЕ СУ
ИЗАЗОВ ДУШИ И ТЕЛУ.

12. Игре су подељене у следеће
групе:
 ИГРИ У ФУНКЦИЈИ СВЕСТИ О ТЕЛУ
 ИГРЕ У ФУНКЦИЈИ СВЕСТИ О
ТРАЈАЊУ И ДИНАМИЦИ ПОКРЕТА
 ИГРЕ У ФУНКЦИЈИ СВЕСТИ О
ПРОСТОРУ
 ИГРЕ У ФУНКЦИЈИ ПРИЛАГОЂАВАЊА
ПАРТНЕРУ
 ЈЕДАН ОД МОДЕЛА РАДА НА
РАЗВИЈАЊУ КРЕАТИВНОГ ПОКРЕТА

13. Пошто су игре већ наведене
системског типа, изводе се по
редоследу који смо навели.
 На крају могу доћи игре као што
су:ритмичке игре, игре кретања, вођене
игре, пантомиме, групне импровизације,
сензорне игре...

14.  Коју год игру започнете, можете је изменити,
учинити је драматичном, различитом или
оригиналном, мењајући сегмент игре.
 Игра помаже детету да се упозна са средствима
изражавања: бојом, глином, музиком и својим
телом. Циљ оваквог рада са децом требало би да
буде буђење дечје маште покретом, што значи да
сваки водитељ треба да мисли у смислу покрета,
али не само да интелектуално анализира покрет,
већ да се њиме бави.

15. ДЕЛОВИ АКТИВНОСТИ
 Увод – загревање
У сврху загревања могу се применити: једноставна
истезања и савијања која ће припремити мишиће,
трљање, трешење, њихање,љуљање и акције које
садрже контраст тензија – опуштање.
 Разрада – покрет
У овом делу активности истражује се лепеза покрета
потребних за игру. Они могу проистећи из претходног
рада или из загревања, а може бити и потпуно нов
материјал.

16.  Врхунац
Деца спајају своје кратке игре у завршни
материјал.Без обзира колико он био кратак и
једноставан, треба га поновити бар два пута.
 Закључак
Треба подстаћи посматрање и давање
сугестија у раду као и вежбама релаксације
променити расположење.