2. ETIOLOGIJA
Prvi put ovu bolest opisao je Flare 1854. god. kao
,,cirkulatorno ludilo”.
Još uvek se ne zna tačan uzrok ove bolesti.Veliki uticaj
ima nasleđe i psišičke traume.Neki smatraju da je ova
bolest posledica endokrinog poremećaja(poremećaj štitne
žlezde).
3. KLINIČKA SLIKA
MANIČNA FAZA-počinje postepeno (iz blago manične ili
depresivne faze) ili naglo posle depresivne faze.
Glavni simptomi su nemotivisano veselo
raspoloženje,diskoordinacija nagonsko voljnihfunkcija i
psihomotorna hiperaktivnost.
Dominira nemotivisana euforija koja je zarazna i indukuje
okolinu.Takovo stanje prati odevanje u vedre i zive boje i
upadljiva sminka.
4. Zivahan afekat je praćen ubrzanim misaonim tokom.Tipična
je bujica reči kao i bekstvo ideja (,,fuga idearum”).
Ispoljavaju se sumanute ideje(bokatstva,visokog
porekla,božanske snage,lepote,proganjanja...)
Pojačan je nagon za ishranom ali bolesnici jedu u pokretu ili
hrane druge tako da ipak gube telesnu težinu.Pojačan je i
seksualni nagon.
Ovi bol. su stalno u pokretu,pate od nesanice,pažnja im je
hipervigilna,slabog tenaciteta,pamćenje nije oštećeno.
Svest je očuvana osim u slučaju delirantne manije
(optičke,akustičke i cenestopatske halucinacije,paranoidne
ideje...)U ovoj epizodi javlja se amnezija.
5. TERAPIJA-bolesnik se mora smiriti i potrebna je regulacija
ishrane(ponekad i preko sonde) i sna.Ova bolest se često
završava ozdravljenjem,prelaskom u hroničnu ili u depresivnu fazu.
DEPRESIVNA FAZA-povišen afekat ali u formi nemotivisane tuge i
straha,nagoni sniženi kao i inicijativa bolesnika.
Bolesnik je tužan,zabrinut i zastrašen.Ovo raspolozenje je
najintenzivnije u ranim jutarnjim časovima kada je najveća
opasnost da bolesnik izvrši samoubistvo.
Usporen je misaoni tok i dominiraju sumanute ideje (postojanje
neizlečive bolesti,ekonomske propasti,krivice i dr.)
Karakterističan Kotarov sindrom (bol. smatra da nema nigde
nikog,nigde ničeg pa ni unutrašnjih organa)
6. Zbog verovanja da nisu zaslužili hranu bol. Odbijaju da
jedu.Izmenjen je nagon za življenjem i ovakvi bol. Često
pribegavaju samoubistvu.
Bez volje su i inicijative pa mogu satima da sede i leže.
Terapeuti često posvećuju najvise pažnje ovakvim
bolesnicima.
Distribucija paznje je nemoguca(okrenuti sebi),mogu imati
slušne iluzije.
Tuga i strah mogu dovesti do psihomotornog nemira.
7. CIKLOTIMIJA
Ciklotimijom se smatra ,,prementalna nestabilnost
raspoloženja” i dolikuje se brojnim periodima
,,blage depresije ili blagog ushićenja”.
Ova forma obično ne zahteva medicinsku
intervenciju.
8. DISTIMIJA
Karakterise se ,,promenjivim odnosom” blagih depresivnih
faza i perioda normalnosti
TERAPIJA-u depresivnim fazama ako je u pitanju
depresivni stupor primenjuje se elektrokonvulzivna
terapija.Od medikamenata primenjuju se antidepresivi i
lekovi za smirenje anksioznosti.
Manijako-depresivna psihoza kao recidivirajuća bolest ne
oštećuje pamćenje i inteligenciju ali su volja i inicijativa
izmenjene.
