dr Šarac

2. • odlika stabilnih ljudi jeste da oni ne gube vreme na samosažaljenje.
• ne plaše se promena i izazova u životu
• ne fokusiraju se na stvari koje ne mogu da kontrolišu
• ne pokušavaju udovoljiti svakome
• ne opterećuju se prošlošću
• ne prave iste greške iznova i iznova i iznova
• ne preziru tuđe uspehe
• ne smeju da odustaju nakon prvog nekog neuspeha
• ne plaše se osame
• ne smatraju da im svet išta duguje
• ne očekuju trenutne rezultate
• veruju u sebe
• preuzimaju odgovornost za sopstvene živote
• imaju vlastitu definiciju uspeha

3. • Mehanizmi odbrane
predstavljaju svako psihološko
sredstvo kojime se osoba štiti od
neprijatnih osećanja.
• Ono što je od velike važnosti
jeste da oni deluju automatski i
van svesne kontrole, stoga,
nismo uvek “svesni da radimo to
što radimo”.

4. 1. Poricanje (negacija)
• Poricanje je odbijanje da se prihvati
stvarnost ili činjenica
• ponašajući se kao da bolan događaj,
misao ili osećanje ne postoje
• primer:
• osoba koje su doživele gubitak
bliske osobe, što ih emotivno jako
pogađa, i negiraju da se to dogodilo.
• kod žrtva nasilja, bilo da su to deca ili
odrasli. Ljudska psiha ne prihvata
preterano intenzivne neprijatne
afekte, i pokušava na sve moguće
načine da se od njih odbrani.

5. 2.Potiskivanje
• neprijatno osećanje ili predstava
koje se nađe u svesti osobe, a
koja je zbog svog neprijatnog
sadržaja ili nedozvoljenih želja
opasna, odmah ukloni iz svesti
• energija afekta nije otišla, već je
samo premeštena na „sigurno“ –
u nesvesno.

6. 3. Regresija
• Regresija je vraćanje na raniji
stadijum razvoja kada smo
suočeni sa neprihvatljivim
mislima ili nagonima.
• adolescent koji je preplavljen
strahom, besom i rastućim
seksualnim nagonom postaje
nametljiv i počinje da ispoljava
ponašanja iz ranog detinjstva
koja je odavno prerastao, kao što
je mokrenje u krevet.
• Odrasli mogu regradirati kada su
pod velikim stresom, odbijajući
da napuste svoj krevet i uključe
se u normalne, svakodnevne
aktivnosti.

7. 4. “Acting out”
• ispoljavanje ekstremnog
ponašanja sa ciljem izražavanja
misli ili osećanja koje je osoba
nesposobna da iskaže na
drugačiji način.
• Umesto da kaže “ljut/a sam na
tebe”, osoba koja koristi “acting
out” bacaće knjige ili će udarati
u zid. Kada osoba koristi “acitng
out” ona se oslobađa pristiska i
oseća se smirenije i mirnije.
• Samopovređivanje takođe može
biti oblik acting out-a,
ispoljavajući fizičkim bolom ono
što ne možemo podneti
emocionalno.

8. 5. Disocijacija ili izolacija
• osoba izgubi pojam o vremenu i/ili
identitetu i umesto starih u trenutku
stvori nove predstave o sebi kako bi
nastavila sa životom.
• Ljudi sa istorijom bilo kakvog
zlostavljanja u detinjstu često pate
od nekog oblika disocijacije.
• U ekstremnim slučajevima
disocijacija može dovesti do toga da
osoba veruje da ima više ličnosti
(poremećaj višestruke ličnosti).

9. 6. Podeljeno mišljenje
• osoba ima podeljene skupove
vrednosti.
• ostajući nesvesna misaonog
nesklada.

10. 7. Projekcija
• Projekcija je pogrešno pridavanje
sopstvenih neželjenih misli,
osećanja ili nagona drugoj osobi
koja nema te misli, osećanja ili
nagone.
• Projekcija se najčešće koristi
kada osoba ima neprihvatljive
misli koje ne može da iskaže, ili
kada joj se gadi sama pomisao
da ima takve misli.

11. 8. Reakciona formacija
• obrtanje neželjenih ili opasnih
misli, osećanja i nagona u
njihove suprotnosti.
• veoma ljuta ,umesto toga
postaje preterano ljubazna i
velikodušna

12. • preusmeravanje misli, osećanja i
nagona sa jednog predmeta ili
osobe na drugu osobu ili
predmet.
• čovek koji je ljut na šefa, ne
može da ispolji bes jer se plaši
da ne bude otpušten.
• Umesto toga, on dolazi kući i
šutira psa ili se posvađa sa
ženom.

13. • preterano razmišljanje kada smo
suočeni sa nekim neprihvatljivim
nagonom, situacijom ili ponašanjem
bez uključivanja emocija koje bi
pomogle kao posrednici smeštanjem
misli u emocionalni, ljudski kontekst.
• Umesto da se suoči sa bolnim
emocijama,
• ima neizlečivu bolest, umesto da
ispolji svoju tugu i patnju, fokusira se
na detalje svih mogućih bezuspešnih
medicinskih procedura.

14. 11. Racionalizacija
• Racionalizacija je smeštanje nečega
u drugačije svetlo ili davanje
drugačijeg objašnjenja za nečija
zapažanja ili ponašanja, sa ciljem
menjanja stvarnosti.
• priča o lisici koja nije mogla da
dohvati grožđe pa ga je proglasila
kiselim
• žena je izlazila sa muškarcem koji joj
se veoma dopadao, misli da ju je
iznenda ostavio bez razloga. Ona
preformuliše situaciju u svojoj glavi i
kaže: “Sve vreme sam sumnjala da je
gubitnik”

15. 12. Poništavanje
• Poništavanje je pokušaj da se povuku
nesvesna ponašanja ili misli koja su
neprihvatljiva ili bolna.
• nakon što shvatite da ste
nenamerno uvredili nekog dragog, vi
sledećih sat vremena provedete
hvaleći njegovu lepotu, šarm i
intelekt.
• Poništavanjem prethodne radnje,
osoba pokušava da speči štetu
prvobitnog komentara, nadajući se
da će se jedan komentar isključiti
drugi.

16. 13. Sublimacija
• Sublimacija je preusmeravanje
neprihvatljivih nagona, misli i
emocija u prihvatljive.
• Na primer, kada osoba ima seksualni
nagon koji ne bi volela da ispolji, ona
se usmeri na rigorozne vežbe.
• Preusmeravanje takvih
neprihvatljivih ili bolnih nagona u
produktivnije pomaže osobi da
kanališe svoju energiju koja bi
drugačije bila izgubljena ili
iskorišćena na način koji bi osobi
stvorio još više anksioznosti.

17. Sublimacija se takođe vrši i
humorom ili fantaziranjem.
preusmeravanje neprihvatljivih
nagona ili misli u bezopasne priče
ili šale.
fantaziranje je usmeravanje
neprihvatljivih ili nedostižnih želja
u maštu.
Na primer, zamišljanje svog
krajnjeg cilja u karijeri može biti
korisno kada se surećete sa
trenutnim teškoćama u
akademskim postignućima.

18. 14. Kompenzacija
• Kompenzacija je proces psihološkog
kontrabalansiranja opažene slabosti,
naglašavanjem snage u drugim
oblastima.
• Naglašavanjem i fokusiranjem na
svoju snagu, osoba shvata da ne
može biti jaka u svim stvarima i u
svim oblastima svog života.
• Kada se koristi na odgovarajući način
a ne na način da natkompenzuje,
kompenzacija je mehanizam koji
pomože osobi da osnaži svoje
samopouzdanje i sliku o sebi.

20. 15. Asertivnost
• Stilovi komunikacije stoje na
kontinuumu, krećući se od
pasivnog do agresivnog, dok se
asertivni nalazi tačno između.
• Asertivni nalaze balans kada
govore za sebe, iznose svoje
mišljenje ili potrebe na direktan,
ali način pun poštovanja i slušaju
kada im drugi govore.

21. • "Tok događaja u životu ne zavisi
od nas, nikako ili vrlo malo, ali
način na koji ćemo događaje
podneti zavisi u dobroj meri od
nas samih, dakle na to treba
trošiti snagu i obraćati pažnju. "
• Ivo Andrić