ANKSIOZNOST ,SIMPTOMI ,KAKO SE LEČI? FOBIJE Autor: dr Miljana Krunić Gmail za javljanje: miljanakrunic93@gmail.com

1. ANKSIOZNOST
Šta je to anksioznost,zašto dolazi ,kako trebamo da se
borimo sa istom i kako da je lečimo?
Doc.dr Miljana Krunić

2. Šta je anksioznost?
 Strepnja, teskoba ili anksioznost je nejasan strah bez
očiglednog spoljnjeg povoda i uglavnom bez organizmičkih
znakova koji uobičajeno prate strah proizašao iz racionalne
(spoljne) pretnje. Od straha se razlikuje zbog svoje
neodređenosti, jer nije vezan za neki određeni objekat. U
ovom neprijatnom osećanju dominira iščekivanje neke
neodređene nesreće. Kada se događa često, ometa afektivni
život i osećanje dobrobiti ili je na drugi način maladaptivno,
poznata je kao anksiozni poremećaj. Anksioznost je stanje
koje se očituje osjećajem teskobe, ustrašenosti, straha sve do
panike, uz psihomotornu (telesna) napetost i unutrašnji
nemir, te postojanje osjećaja kao da će osoba „eksplodirati”.
Najčešće je nemotivirana i nije vezana za objekt ili osobu.

3.  Psihijatri dele teskobu u tri glavne vrste: opšta
teskoba, fobije, i panični poremećaj
Podela anksioznosti?

4.  U grupu anksioznih poremećaja spada većina
poremećaja koji su decenijama bili poznati pod nazivom
neuroze. One obično ne podrazumevaju izrazite
poremećaje psihičkog funkcionisanja kakvi se sreću kod
psihoza; sposobnost razlučivanja fantazije i realnosti,
tzv. testiranje realiteta očuvano je, za razliku od
psihoza. Međutim, uz to se mogu javiti značajne
teškoće u obrascima ponašanja i međuljudskih odnosa.
Učestalost anksioznih poremećaja kreće se od 0,05%
(opsesivno-kompulzivni poremećaj - OKP) do 5%
(generalizirani anksiozni poremećaj).
Podela anksioznosti!

5.  Određene karakteristike pojedinih anksioznih
poremećaja zapravo su dosta česte, a o
poremećaju se govori onda kada te smetnje
predstavljaju za osobu značajno ograničenje u
njenom svakodnevnom socijalnom i radnom
funkcionisanju. Generalno se češće javljaju kod
žena.
ANKSIOZNOST

6.  Ona se javlja u svim psihijatrijskim poremećajima, a kao primarni simptom javlja
se u anksioznim poremećajima. To su poremećaji karakterisani jakom teskobom
koju osoba nastoji nesvesno da razreši na različite načine, korištenjem raznih
mentalnih mehanizama. Izvor teskobe može biti unutrašnji nesvesni konflikt ili
situacijski faktor poput traumatskog iskustva, stresa ili gubitka. Ako postoji neka
posebno teška i problematična situacija na poslu ili kod kuće, stres koji nastaje
kao reakcija na takvu situaciju može se preliti na druge segmente života i tako
stvoriti teskobu. Anksioznost je najčešći emocionalni poremećaj, koji se javlja kod
mlađih i starijih osoba. Reakcija je na stvarnu situaciju opasnosti, u kojoj se javlja
strah, a zatim primerena reakcija koja je manje efektna što je strah veći. Može se
razviti kao kombinacija činioca rizika, uključujući životne događaje, karakteristike
osobe, genetiku, hemijske procese u organizmu. Prirodno anksioznost se oseća
kada su osobe suočene sa pretnjom, opasnošću ili kada su pod stresom. Javlja
kada se duže apstinira od seksualnog odnosa. Obično se ovaj poremećaj javlja
tokom rane adolescencije ili ranog odraslog doba.
Izvor teskobe

7.  Uzrok anksioznih poremećaja leži pretežito u psihološkim činionicima, premda
postoje dokazi o genetskom uticanju (posebno kod OKP) i neurofiziološkoj podlozi.
Emocionalni stres često može biti dodatni faktor koji koristi teskobu (ugroženost,
promene u međuljudskim odnosima). S druge strane, simptomi anksioznosti su
direktne manifestacije pobuđenosti perifernog autonomnog nervnog sistema,
nastale zbog zastrašujućih nesvesnih fantazija, impuls a i osećaja. Ako nesvesni
psihološki mehanizmi ne uspevaju da kanališu anksioznost, osoba će iskazati sliku
zaštite generalizovanih teskoba na najmanji vod ili će stanja teskobe doživljavati u
obliku napada panike. Ako psihološki mehanizmi odbrane usmeravaju anksioznost
na određeno spoljašnje objekte ili situacije koje simbolizuju početni, pravi uzrok
anksioznosti, omogućava premeštanje i vezivanje anksioznosti na neki spoljašnji
simbol poput lifta, tunela i sl, a ta situacija se može izbegavati . U tom slučaju se
govori o fobnom poremećaju. Ako osoba koristi obrambene mehanizme izolacije
neprikladnih, obično agresivnih, nesvesnih želja i vremena odvajanja od ideja,
pojedinac će doživljavati samo nametnutu misao, bez svesti o želji za realizacijom
ideja i izvornog skrivenog impulsa. Takav mehanizam u podlozi je opsesivno
kompulzivnog poremećaja.
KOJI SU TO UZROCI?

8. UZROCI

9.  Strah je afekt koji ima motornu i osećajnu reakciju. Neurotična
anksioznost je slična strahu, ali se javlja kada nema vidljivih opasnosti,
kroz zaštitu zabrinutosti, predosećaj opasnosti ili kroz vezanost za
određenu situaciju - fobija. Fobije se dele na: racionalne - refleksni
odgovor na moguću opasnu situaciju i iracionalne.
 Nova teorija anksioznosti odbacuje libido, naglašava ulogu ega koja
nema dovoljno energije, što upozorava organizam na opasnost. Nema
stvarne opasnosti, ali se organizuje u razvoju susreta sa opasnostima.
Opasnost koja upozorava organizam kreće od osećaja bespomoćnosti.
Kao koren anksioznosti Sigmund Frojd uzima motorne reakcije na
rađanje i situacije uskraćivanja ljubavi u ranom detinjstvu. Organizam je
ranjiv zato što je bespomoćan, što izaziva da u kasnijem životu reaguje
anksioznošću. U ovoj teoriji Frod se oslabio na socijalnu realnost. U
teoriji anksioznosti vidljiv je i strukturni model (strukture id i ego).
UZROCI

10.  lak gubitak strpljenja
 poteškoće s koncentracijom
 očekivanje najgoreg mogućeg išoda neke situacije
 stalno razmišljanje o najgorem mogućem išodu
 poteškoće sa spavanjem
 depresivost
 preokupiranost oko neke stvari, ili opsesivnost
SIMPTOMI

12.  pojačani osećaj žeđi
 nervozni "trbuh"
 puštanje vetrova
 učestalo mokrenje
 nemogućnost reagiranja na seksualnu stimulaciju
 stezanje u prsima
 periodi nastupanja uzlupanog srca (palpitacije)
 bolovi u mišićima
 glavobolje
 smetenost
 tremor
 ženama mogu izostati menstruacije ili mogu biti jako bolne
TELESNI SIMPTOMI

13.  Anskiozni poremećaji se dele se: generalizovani
anksiozni poremećaj, opsesivno-kompulzivni
poremećaj, panični poremećaj, posttraumatski stresni
poremećaj, poremećaj socijalne anksioznosti i
specifične fobije.
PODELA

14.  Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP)
 Glavna je karakteristika GAP-a je hronična teskoba koja traje danima,
nedeljama i mesecima. Kod odraslih usmerava se oko tema kao što su
zdravlje, novac ili karijera. Pored hronične zabrinutosti, prisutni su
drhtanje, grčenje mišića, nesanica, napetost u abdominalnom predelu,
vrtoglavica, povećana iritabilnost. Bolesnici su stalno zabrinuti, brinu ih i
najmanje sitnice i izrazito su nesigurni u vezi s budućnosti. Oni osećaju
opštu napetost, sklonost trzanju na minimalni podražaj poput
iznenadnog zvuka, nelagodu i nervozu u radu s ljudima. Sve to može biti
praćeno hroničnim umorom, glavoboljama, nesanicom i brojnim
subakutnim autonomnim simptomima. Iako sindrom nije u potpunosti
onesposobljavajući, bolesnik oseća hroničnu nelagodnost prilikom
obavljanja svakodnevnih aktivnosti i u međuljudskim odnosima, a radna
je sposobnost umanjena hroničnim umorom i teškoćama koncentracije.
GENERALIZOVANI ANKSIOZNI
POREMEĆAJ

15.  Ganični poremećaj spada među najbolnija životna iskustva. Može se ponavljano
javljati tokom vremena i može biti izrazito ograničavajući za osobu. Obično traje
od nekoliko minuta do 1-2 sata, a napad doseže najjači intenzitet već nakon par
minuta. Bolesnik oseća užas koji nastaje bez vidljivog povoda, pretnju skore smrti,
što privremeno onemogućuje racionalno mišljenje. Za vreme takvih napada često
ima osećaj da će umreti, posebno stoga što su prisutni brojni telesni simptomi
poput „lupanja srca”, povremeno prevremene srčane kontrakcije („srce preskače”),
bol u prsištu koji se opisuje kao vrlo oštar ili probadajući. Često se javlja drhtanje,
vidljivi fini tremor, znojenje, nemir u želucu, opšta motorna slabost, vrtoglavica,
mučnina i proliv. Često se javlja „glad” za vazduhom koja vodi u hiperventilaciju, a
ona može rezultirati grčenjem mišića, osećajem bockanja oko usta i u prstima.
Nakon prvih napada, bolesnik se počinje bojati ponovnih takvih stanja i može se
reći da razvije „strah od straha”.
 Zbog kardioloških manifestacija, panični napadi mogu se zameniti s infarktom
miokarda. To je i razlog što ti pacijenti često bivaju upućeni na brojne pretrage
nakon kojih se obično „ne nađe ništa”.
GENERALIZOVANI ANKSIOZNI
POREMEĆAJ

16.  OKP je neurotski poremećaj karakteriziran prisustvom
ponavljajućih ideja i fantazija (opsesija) i ponavljajućih
impulsa ili radnji (kompulzija) koje bolesnik smatra
bolesnim i protiv kojih postoji unutrašnji otpor.
Anksioznost je središnja odlika, ali u suprotnosti s
fobijama (kada je bolesnik anksiozan prilikom
suočavanja s spoljnim opasnostima i smatra da je
njihova pasivna žrtva), anksioznost nastaje kao
odgovor na nesvesne unutrašnje misli i porive kojih se
bolesnik boji i koje mora ostvariti suprotno svojoj volji.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj
(OKP)

17.  Tipične misli su zabrinutost oko infekcija i zaraženosti ili strah od neadekvatnog ili
nasilnog ponašanja. Opsesivne misli mogu voditi ka izvođenju rituala kao što su
pranje ruku ili ponavljanje fraza. Cilj je oslobađanje od opsesivnih misli.
 Opsesije (obuzetosti) predstavljaju ideje, reči i slike, obično nepovezane s onim
što pojedinac radi; uporno, jako i neodoljivo mu se nameću i skreću pažnju. Često
su obojene agresivno ili seksualno, što pojedinac doživljava potpuno stranim (npr.
misao majke da će kuhinjskim nožem ozlediti svoju djecu).
 Kompulzije (prisile) i kompulzivne radnje isto su autonomne kao i opsesije, ali se
radi o preplavljujućoj potrebi da se učini neka radnja (npr. da mora brojiti prozore
idući ulicom, da se mora pet puta prekrstiti ulazeći u stan). Prisila može biti i vrlo
agresivna, ružna ili sramotna. Kao i kod opsesija, bolesnik doživljava anksioznost,
uočava apsurd poriva i odupire mu se. Međutim, često ne može a da ne započne
ponavljajući obrazac u obliku kompulzivnih radnji i rituala.
OKP

18.  Ljudi sa paničnim poremećajem pate od ozbiljnih napada panike
bez očiglednog razloga. Napadi panike izazivaju doživljaj kao da
će se osoba onesvestiti, poludeti ili doživeti infarkt i umreti.
Manifestira se lupanjem srca, nelagodom ili bolom u grudima,
znojenjem, drhtanjem, zažarenošću ili trncima po delovima tela,
suvim ustima i doživljajem gušenja, strahom od umiranja i
gubljenja kontrole, doživljajem nestvarnosti, itd. Često se javljaju
sa agorafobijom – strahom da će se doživeti napad panike na
mestima sa kojih bi bilo teško pobjeći, te se takva mesta
izbegavaju. Uzroci se nalaze duboko u podsvesti kao potisnuta
sećanja koja naizgled bez razloga izlaze na površinu.
PANIČNI POREMEĆAJ

20.  Teskoba kao posledica hroničnog stresa, (engl.
PTSD). Obično sledi nakon izloženosti osobe
traumatskom događaju kao što su promatranje
smrti druge osobe, seksualno zlostavljanje,
iznenadna smrt bliske osobe ili prirodna katastrofa.
Tri su osnovne manifestacije PTSP-a: „oživljavanje”
traumatskog događaja (noćna mora), izbegavajuće
ponašanje (izbegavanje mjesta povezanih sa
traumom), te emocionalno udaljavanje od drugih i
psihološka uznemirenost.
PTSP

21.  Socijalna fobija se karaktereriše izuzetnom
anksioznošću vezanom za procenu drugih ili
ponašanje koje bi moglo dovesti do ismavanja i
osramoćivanja. Ovakva intenzivna anksioznost može
voditi izbegavajućem ponašanju. Fizičke manifestacije
povezane sa ovim poremećajem su lupanje srca,
ubrzano disanje, crvenjenje i znojenje.
PSA

22.  To je neurološki poremećaj karakterisan prisustvom iracionalnog ili preteranog straha od
objekata ili situacija koji nisu stvarno opasni i nisu opravdani izvor anksioznosti, npr. strah od
vožnje liftom, strah od pasa, strah od izlaska na ulicu i sl.
 Obično je sama pomisao na objekt fobije dovoljna da izazove anksioznost, a kako bolesnik u
stvarnosti postaje bliži fobičnom stimulusu, anksioznost dosiže nivo paničnog napada. Bolesnik
oseća strah bez obzira na to što je svestan njegove iracionalnosti. On stoga izbjegava situaciju
koje se boji, što često vodi k onesposobljenosti u svakodnevnim aktivnostima i smanjenoj
mogućnosti normalnog funkcionisanja (mora peške na visoke spratove, ne može sam/a na
posao ulicom i sl.).
 Agorafobija (strah od otvorenih, javnih mesta ili gužve) najčešći je fobni poremećaj. Aktivnosti
pojedinca bitno su umanjene; u krajnjem slučaju ne može uopšte izlaziti iz kuće i napustiti
sigurnost svoga doma. Često, agorafob može izaći na ulicu samo ako je u pratnji neke bliske
osobe i ta osoba postaje „obvezni pratilac”.
FOBIČNI POREMEĆAJ

23.  Mogu se razviti i specifični strahovi (npr. od pasa, insekata, zatvorenih
prostora poput lifta - klaustrofobija ili visine - akrofobija). Ako su objekti
neobični ili ako se lako izbegavaju, ne javlja se ozbiljna nesposobnost.
Međutim, mogu se javiti značajna funkcionalna oštećenja, npr. kada se
fobija od aviona razvije kod poslovnog čoveka, a posao zahteva često
letenje.
 Specifične fobije
 Osobe sa specifičnim fobijama pate od intenzivnog straha od specifičnih
situacija ili objekata (zatvoren ili otvoren prostor, visina, pauci, psi, itd).
Izraženost straha je neadekvatna u odnosu na situaciju i osoba je
prepoznaje kao iracionalnu. Specifične fobije mogu dovesti do
izbjegavanja uobičajenih, svakodnevnih situacija.
FOBIČNI POREMEĆAJ

24.  Neizvesnost je drastičan oblik nepostojanja slobode.
Strepnja je apstraktni strah od mogućeg konkretnog
gubitka slobode. Strepnja je strah od straha. Strepnja
je strah od gubitka slobode.
ANKSIZONOST

25.  - NE BRINI ,OPUSTI SE .
 - SAMO BEZ PANIKE
 -OD ANKSIOZNOSTI DO SLOBODE
STRAH OD ŽIVOTA!?

28. SOCIJALNA ANKSIOZNOST

29.  Suočite se s vlastitim strahom
 Ni gledanje u pametni telefon na nekom druženju s kolegama na poslu neće vam pomoći. Stalno praćenje
statusa na društvenim mrežama dok ste u društvu drugih možda vas čini poželjnijim i popularnijim, pa čak i
zaštićenijim od neugodnog socijalnog kontakta, ali kao mehanizam obrane od anksioznosti nije baš učinkovit.
 Nedavno istraživanje provedeno na korisnicima pametnih telefona pokazalo je da postoji značajna pozitivna
korelacija između pretjerane upotrebe pametnog telefona i socijalne anksioznosti.
 To znači da vas skirvanje iza ekrana mobitela samo odvlači od dubljeg problema – a taj je da možda patite od
socijalne fobije.
 Najbolje rješenje? Izravno se suočiti sa strahom i to počevši od jednostavnijih društvenih situacija pa sve do
složenijih. Korak po korak.
 Izložite se naprosto socijalnom kontaktu i pretrpite malo neugodnosti zbog vlastite „nespretnosti“ u vođenju
socijalne komunikacije. Ništa vam se strašno neće dogoditi. Možda ćete ispasti nespretni ili malčice čudni, ali
malo po malo spoznat ćete kako vas društveni kontakt neće ni u kojem slučaju ubiti. Bitno je da postepeno
ovladate njime.
SF

30.  Da, ali… metoda
 Kod suočavanja s vlastitom socijalnom anksioznošću pomaže i tzv. Da, ali…
metoda. Kod ove tehnike ovladavanja strahom trebate sve svoje negativne misli
zamijeniti pozitivnim.
 Ovako to izgleda na jednom primjeru. Pojedinac koji pati od anksioznosti trebao bi
razmišljati na sljedeći način: „Da, bit ću na partyju s nepoznatim ljudima od kojih
me je strah. Ali ja sam zabavan i imam toliko puno zanimljivih hobija da ću
definitivno naći temu za razgovor.“
 Važno je ne stati samo na jednoj pozitivnoj misli. Kreirajte ih barem tri i sa svima
se uhvatite u koštac s prepoznatim strahom.
 Spoznaja o tome da je u slučaju socijalne anksioznosti riječ o prirodnoj
(spontanoj), ali ipak lažnoj reakciji može vam pomoći da se osjećate opuštenije.
Također ćete se i lakše nositi s fobijom.
SF

31.  Za sebe i druge ljude ,samo tako možete da ispinite
sebe i budete zadovoljni sobom.
Činite dobra djela

36. HVALA NA PAŽNJI !!!