2. Značaj reciklaže stakla
Vreme razlaganja otpada u prirodi, prirodnim putem, je
različito. Biološki otpad se razloži najbrže (nedelju dana
do nekoliko meseci). Papir se razloži za jednu godinu a
čelična žica za deset godina. Staklena i plastična
ambalaža su, sa gledišta jednog ljudskog života, večni, a
zato što ih proizvodimo u ogromnim količinama, preti
nam opasnost. Otpad od ovih materijala bi mogao da
prekrije celu površinu naše planete.
3. Značaj reciklaže stakla
Staklo je, zbog svojih osobina, materijal kao stvoren za
reciklažu. Teoretski se svaka flaša može preliti u novu flašu.
To ipak, nije baš tako jednostavno.
5. Karakteristike stakla
Sastav stakla:
•Kvarcni pesak (oko 56%),
•Soda (oko 12 %),
•Kalcijum karbonat - CaCo3 (oko 12%),
•Smola (oko 4%),
•Dodaci za dekolorizaciju i kolorizaciju (sulfid željeza za
braon boju, a jedinjenja hroma za zelenu)
6. Karakteristike stakla
Od svih ovih elemenata, soda najviše zagađuje
životnu sredinu i to svojom proizvodnjom.
1t sode sadrži oko 950 kg NaCl (natrijum hlorid),
koji značajno povećava koncentraciju soli u vodama i
zemljištu. Od ukupne količine NaCl, koja se troši za
proizvodnju sode, 26 % se troši zbog proizvodnje stakla.
7. Karakteristike stakla
Osobine stakla:
1.Specifična masa (gustina): 2,5 [kg/m3].
2.Modul elastičnosti: 0,07 [N/m2].
3.Zatezna čvrstoća: 30 [N/mm2].
4.Koeficijent toplotnog širenja: 9×10-6 .
5.Optička svojstva stakla: propuštanje, refleksija i
apsorpcija.
10. Proizvodnja stakla
Proizvodnja ambalažnog stakla je prikazana na slici i ona
se odigrava u sledećim fazama:
•Dopremanje sirovina i skladištenje u silose,
•Transport primarnih sirovina u toranj, po recepturi, gde
se vrši homogenizacija i mešanje,
•Transport mešavine u peći, gde se topi na 1400-1600°C,
11. Proizvodnja stakla
•Transport istopljene mase u radne kade i dozatore,
• Ulivanje rastopa iz dozatora u kalupe i uduvavanje
vazduha pod visokim pritiskom, koji daju oblik ambalaži,
•Hlađenje ambalaže i dodatno oblikovanje gornje
površine,
•Završna kontrola.
12. Proizvodnja stakla
Proizvodnja ravnog prozorskog stakla je malo drugačija.
Dobija se tzv float procesom:
•Sirovina se topi u pećima na temperaturi od 1550°C
•Rastopljena masa se uliva u kadu za oblikovanje,
•Plutajući stakleni rastop se hladi i zbog površinskih napona
stakla dobija oblik staklenih traka paralelnih ivica
13. Proizvodnja stakla
•Staklena traka se dalje kontinuirano hladi i dodatno
oblikuje na ploče željenih dimenzija.
•Ovako dobijene staklene ploče se mogu dalje koristiti za
proizvodnju kaljenog, armiranog i laminarnog stakla.
14. Sakupljanje staklenog otpada
Pri sakupljanju staklenog otpada, najverovatnije ćemo
dobiti ovakav odnos boja:
•76% zeleno i šareno staklo
•17% belo staklo
•7% braon staklo
15. Sakupljanje staklenog otpada
Staklo spada u sekundarne sirovine, koje se, praktično
neograničeno puta može reciklirati. Sakupljeno staklo
se koristi pri izradi ambalaže kao sekundarna sirovina.
Reciklažom staklenog otpada moguće je uštedeti
primarne sirovine a takođe i veliku količinu energije.
16. Sakupljanje staklenog otpada
Separativno sakupljanje stakla je od velikog značaja.
Ono ubrzava proces reciklaže, a samim tim pojeftinjuje
sekundarnu sirovinu. Sa druge strane, to zahteva
postavljanje specijalnih kontejnera i višu ekološku svest
stanovništva.
17. Sakupljanje staklenog otpada
Sakupljanje stakla kao sekundarne sirovine zahteva
separaciju stakla po boji na:
•belo staklo (nazivano i prozirno) i
•obojeno staklo – zeleno, braon.
18. Sakupljanje staklenog otpada
Da bi sakupljeno staklo bilo iskorišćeno u reciklaži, ne
sme da sadrži opasne hemijske elemente, koji su sadržani
u nekim proizvodima. Isto tako, među sakupljenim
staklom ne smeju da se nađu proizvodi, koji će
onemogućiti iskorišćenje sakupljene sirovine.
19. Sakupljanje staklenog otpada
U tom smislu, u sakupljenom staklenom otpadu,
predviđenom za reciklažu, ne smeju da budu:
•vrlo zagađene flaše i staklena ambalaža,
•porcelan i keramika, farbano staklo,
•ekrani televizora (sadrže opasne hemijske materije)
•armirano staklo, čelikom ojačano staklo
•sijalice (sadrže živu i ostale opasne hemijske elemente)
•metalni zatvarači (plastični zatvarači i papirne etikete u
manjim količinama nisu štetni)
20. Sakupljanje staklenog otpada
Među otpadno staklo, koje može da se reciklira spada
staklena ambalaža od kompota, nezaprljane flaše od
napitaka, prozirno ravno staklo, razbijene tegle i krš od
navedene staklene ambalaže.
21. Sakupljanje staklenog otpada
Za uspešan sistem separativnog sakupljanja stakla,
potreban je upravljan sistem sa jasno definisanim ciljem.
To podrazumeva uključivanje u sistem sakupljanja
otpada, pored potrošača i proizvođača, i trgovinska
preduzeća i lokalnu samoupravu.
22. Sakupljanje staklenog otpada
U industrijski razvijenim zemljama, zbog zahteva za
velikim skladišnim prostorom i ručnom manipulacijom,
povratnim transportom i obezbeđivanja higijenske
ispravnosti, razvija se sistem proizvodnje nepovratne
ambalaže. Na ovaj sistem se nadovezuje separativno
sakupljanja stanovništva. Akcenat se stavlja na
separativno sakupljanje stakla po boji.
23. Sakupljanje staklenog otpada
• Ako nije sigurno, da li je neki od proizvoda ili
ambalaže izrađen od stakla i da li se može odložiti u
kontejner za staklo, na njemu se nalazi oznaka, od
kog je materijala napravljen.
Simbol za ambalažu
24. Tehnologija reciklaže stakla
Prerada otpadnog reciklirajućeg stakla ima za
posledicu:
•smanjenje potreba za osnovnim sirovinama,
štednja prirodnih izvora ovih sorvina (kvarcni pesak i
druge sirovine, smanjenje uništavanja životne
sredine njihovom eksploatacijom,
•smanjenje potrebe za energijom zavisno od vrste
agregata za topljenje, i vrste stakla između 2 i 4 % za
dodavanje staklenog krša od 10 % u staklarskoj
osnovi,
25. Tehnologija reciklaže stakla
• povećanje produktivnosti agregata za topljenje od
oko 5 % pri korišćenju 10 % krša, ili čak i do 80 %
(osnova čini 30%),
• rasterećenje skladišta čvrstog otpada,
• poboljšanje stanja životne sredine.
27. Tehnologija reciklaže stakla
Ukoliko stakleni otpad nije dovežen razdvojen od
ostalog otpada, proces reciklaže stakla počinje
njegovim odvajanjem od ostalog otpada. Ova
separacija može se vršiti ručno, ili pomoću
specijalizovanih uređaja
28. Tehnologija reciklaže stakla
Pri ručnoj separaciji, otpad se dovozi na pokretnu
traku, pored koje stoje radnici zaduženi za odvajanje
stakla od ostalog otpada.
Nakon izdvajanja stakla od ostalog otpada, sledi
razvrstavanje po boji na:
•Belo (prozirno) staklo,
•Braon staklo i
•Zeleno staklo
29. Tehnologija reciklaže stakla
Pri automatizovanoj separaciji se koriste uređaji raznih
izvedbi.
Za odvajanje magnetičnih metala od stakla se koriste
magnetni separatori.
31. Tehnologija reciklaže stakla
Separator MAG 4200
Tok staklenog krša se dovodi na strmu ravan, nagnutu
pod 45°, ispod koje je smeštena visokofrekventna
detekciona cev. Ova cev, pošto prepozna i najmanju
česticu metala, šalje informaciju za aktivaciju sistema
za izduvavanje, koji oduva uočenu metalnu nečistoću.
33. Tehnologija reciklaže stakla
•Separator LAG 7200
Ovaj separator funkcioniše slično kao i separator MAG
4200. Dovedeni tok staklenog krša se dovodi na strmu
ravan, pa preko nje dolazi u detekcioni sistem. Ovaj je
opremljen laserskom kamerom, koja prosvetljuje krš i na
osnovu propusnosti prepoznaje da li se radi o staklu ili o
keramici, kamenu, ili porcelanu (KKP). Ove nečistoće se
odstranjuju sistemom za izduvavanje.
35. Tehnologija reciklaže stakla
•Separator MALAG 5200
Ovaj uređaj predstavlja kombinaciju prethodna dva
opisana uređaja. U detekcionom sistemu ima i
visokofrekventnu cev i lasersku kameru
37. Tehnologija reciklaže stakla
Nakon odstranjivanja svih sitnih nečistoća iz toka staklenog
krša, potrebno je razvrstati krš i po boji. Ovo se može
ostvariti pomoću separatora FAG 8100.
Kao i kod ranije opisanih separatora i ovde se krš preko
strme ravni dovodi u detekcionu oblast, gde laser emituje
veoma koncentrisane višebojne zrake.
38. Tehnologija reciklaže stakla
Zraci se skupljaju u prijemnoj optici, koja
prepoznaje boju krša na osnovu propuštenog
laserskog zraka. Ako je uočena nepoželjna boja
krša, aktivira se sistem za izduvavanje.
40. Tehnologija reciklaže stakla
Prednosti svih nabrojanih separatora su:
•visok učinak uređaja
•pouzdana separacija pri minimalnom gubitku stakla
•podesivo vreme i trajanje izduvavanja
•automacka programska memorija
41. Tehnologija reciklaže stakla
Razvrstavanje stakla ima veliki značaj. Nečistoće u
staklenom kršu, mogu da pokvare proizvodnju stakla pa
čak i da izazovu havariju peći za topljenje.
42. Tehnologija reciklaže stakla
U tabeli je dat pregled maksimalno
dozvoljenih količina nečistoća u kršu
Vrste nečistoća
Dozvoljena količina nečistoća
g/100kg
Nemagnetični metali
Magnetični metali
Neorganski materijali
Blistavi materijali
Organske materije
Frakcije ispod 2 mm
Frakcije 2- 8 mm
max. 2,0 g
max. 0,5 g
max. 2,0 g
0
max. 50 g
max. 10%
max. 50%
Max. Veličina krša
50 mm
43. Tehnologija reciklaže stakla
Pregled dozvoljene količine nepoželjnih boja je dat u
sledećoj tabeli
Maksimalna količina
nepoželjnih boja
braon
zeleno
belo
u belom staklu
0,05 %
0,1 %
-
u braon staklu
-
5,0 %
5,0 %
5,0 %
-
5,0 %
u zelenom staklu
44. Tehnologija reciklaže stakla
Nakon odvajanja stakla
od ostalog otpada i
njegovog razvrstavanja
po boji, sledi njegovo
drobljenje.
Drobljenje se vrši u
rotacionim (sa
valjcima), ili
drobilicama sa
čekićima.
45. Tehnologija reciklaže stakla
Da bi stakleni krš mogao uspešno da se koristi u
ponovnoj proizvodnji, neophodno je da bude
zadovoljavajuće veličine.
46. Tehnologija reciklaže stakla
Za ovu separaciju se mogu koristiti specijalni separatori:
Centrifugalni separator
Vibrirajući separator
49. Zašto reciklirati?
Stakleni krš je važna komponenta staklarske osnove,
u kojoj ne samo da može da zamene primarne
sirovine do 1/3 mase sastava, već deluju povoljno na
proces i ekonomiku topljenja i na kvalitet proizvoda.
Svaki procenat krša dodat u osnovu, štedi oko 0,3 %
potrebne energije za topljenje.
50. Zašto reciklirati?
Drugi važan faktor dodavanja krša u staklarsku osnovu je
taj, što pri njihovom odsustvu temperaturu u peći treba
povećati za čak 400 °C, što se negativno odražava na njen
životni vek. Pri optimalnom dodatku krhotina (40 % na
masu osnove) životni vek peći za topljenje je oko 20
meseci, pri polovičnom dodatku je samo 16 meseci.
51. Zašto reciklirati?
Teoretski, staklo se može reciklirati do bezkonačnosti.
Nasuprot drugim ambalažnim materijalima ima tu
prednost, što pre ponovnog korišćenja nemora da bude
predviđeno za različitu namenu od prvobitne.
