Pljosnati crvi; planarije

1. PLJOSNATI CRVI
Damnjanović Ivana

4. Opšte odlike
Žive u slanim, slatkim vodama i na vlažnom
zemljištu
Brojne parazitske vrste

5. Aktivno se kreću
Fosili nisu nađeni zbog
nedostatka skeletnih elemenata
Do sada je opisano oko
20 000 vrsta

6. Pljosnato telo
Dvobočna simetrija-telo se uzdužnom ravni
deli na levu i desnu polovinu

7. Prednji deo tela
(glaveni region)
Zadnji deo tela
GRAĐA TELA

8. Troslojne životinje:
-spoljašnji sloj (kožno-mišićni; sadrži
žlezdane ćelije)
-unutrašnji sloj
-središnji sloj-parenhim (transport hranljivih
i štetnih materija)
Spoljašnji
sloj
Središnji
sloj
Unutrašnji
sloj

9. PLJOSNATI CRVI
Trepljasti crvi
(planarije)
Metilji
Pantljičare

10. Žive u slanim, slatkim vodama (čistim!)
i na vlažnom zemljištu
PLANARIJE (TREPLJASTI CRVI)

11. Malih su dimenzija, veličine od nekoliko
milimetara do nekoliko desetina
centimetara (60 cm), koje dostižu neke
tropske vrste
Obično su jarkih boja, slatkovodne
vrste su uglavnom beličaste ili
prozračne

13. Na telu se razlikuje glaveni region
Na njemu se nalaze oči i dva izraštaja
oblika pipka na kojima su čulne ćelije
Oči
Izraštaji

14. Telo je sluzavo
Na površini tela se nalaze treplje
(kretanje)

18. Grabljivice

19. Karnivori
Hrane se sitnim račićima i drugim
beskičmenjacima
Manji broj vrsta se hrani algama

20. Ishrana
Izbacuju ždrelo kroz usni otvor
Na ždrelo se nastavlja razgranato crevo
u kojem se hrana vari
Nesvarenu hranu izbacuju kroz usni otvor
Crevo
Ždrelo
Usni otvor
Hrana
Nesvareni
ostaci hrane

22. Razgranato crevo

23. Vrsta koja se hrani plaštašima

24. Dišu površinom tela
Izlučuju preko posebnog sistema za
izlučivanje (ekskreciju)-prvi put u
evoluciji!
Ekskretorni kanali
Ekskretorne
pore

25. Vrpčast nervni sistem
Nervne ganglije
Nervne vrpce

26. Razmnožavanje
Bespolno
Polno
Poprečna deoba Hermafroditi
Unakrsno oplođenje

27. Regeneracija

30. Izvesni eksperimenti su pokazali da jedna vrsta
trepljastih crva planarija ne samo što je u stanju da
regeneriše glavu kada joj je neko odseče već
regenerisani “mozak” uspeva da sačuva sva sećanja
Naučnici su u laboratoriji ispitivali pamćenje
trepljastih crva mereći koliko im dugo treba da dođu
do hrane
Ipak, potrebno je još istraživanja da se otkrije gde
skladište memoriju i kako su u stanju da regenerišu
ceo mozak
Naučnici se nadaju da bi to istraživanje pomoglo da se
obnove sećanja i ljudi

33. HVALA NA PAŽNJI!!!