3. Moskva
Moskva (rus. Москва) je glavni i najveći grad Rusije. Nalazi se na reci Moskvi i
obuhvata površinu od 1097,12 km². Po poslednjem popisu iz 2010. u Moskvi je
živeo 11.503.501 stanovnik.[1] Samim tim Moskva je najnaseljeniji grad u
Evropi, dok urbano stanovništvo grada čini 1/12 ruske populacije.
Moskva ima status grada federalnog značaja (federalnog subjekta). Uz nju, takav
status u Rusiji ima još samo Sankt Peterburg. Nalazi se u Centralnom federalnom
okrugu. Administrativno se deli na 10 okruga koji se dele na mnogobrojne područne
uprave.
U središtu grada nalazi se Kremlj, utvrđeni kompleks koji je do 1703. bio političko
središte Ruskog carstva, a od 1918. Sovjetskog Saveza, i od 1991. Ruske Federacije.
Uz istočni zid Kremlja prostire se Crveni trg, mesto mnogih državnih ceremonija.
Na trgu se nalaze i dve verovatno najpoznatije moskovske građevine - crkva Sv.
Vasilija Blaženog i mauzolej Lenjina.
Moskva je takođe veliki ekonomski i trgovački centar, dom velikog broja
milijardera. U 2007. Moskva je drugu godinu za redom proglašena za grad koji je
najskuplji na svetu za život.[2]
4. Geografija
Moskva je smještena u blago brežuljkastom području na obalama Moskve, rijeke dugačke
oko 500 km. Nadmorska visina grada u Sveruskom izložbenom centru, gdje se nalazi
glavna meteorološka stanica, je 156 m. Najviša tačka je Teplostanskaja visoravan s 255 m.
Širina grada, od zapada prema istoku, je 39,7 km, a od sjevera do juga je 51,7 km.
Moskva je odredišna tačka vremenske zone koja obuhvata većinu srednje
Rusije, uključujući i Sankt Peterburg. Po zimi, područje je u sklopu "Moskovskog
standardnog vremena", 3 sata ispred koordiniranog svjetskog vremena, tj. UTC+3.
Ljeti, Moskovsko vrijeme pomiče se sat vremena unaprijed i postaje "Moskovsko ljetnje
vrijeme (MSD)" - UTC+4. Ipak, početkom 2011., ruski predsjednik Dmitrij Medvedev
najavio je ukidanje zimskog računanja vremena.
Moskva je u području umjerene kontinentalne klime (Köppenova klasifikacija klime Dfb) s
toplim, donekle vlažnim ljetima i dugim, hladnim zimama. Uobičajene visoke temperature u
toplim mjesecima junu, julu i septembru su oko 23 °C, ali tokom valova vrućine koje mogu
trajati nedelju ili ddvije (između maja i septembra, dnevne visoke temperature često dostižu 30
°C. Zimi, temperatura obično pada na oko −10 °C, iako može biti i toplijih razdoblja s
temperaturama iznad 0 °C. Najviša temperatura ikad zabilježena iznosila je 38,2 °C i 39,0 °C u
središtu Moskve 29. jula 2010., tokom neuobičajenog vala vrućine na sjevernoj polulopti.
Prema novom prosjeku iz perioda 1981.-2010., srednja temperatura u julu je 19,2 °C. Najniža
ikada zabilježena temperatura bila je −42,2 °C u januaru 1940. Prosječna godišnja temperatura
je 5,8 °C, ali godina 2007.-2008., godišnja temperatura bila je viša od 7 °C. Nasuprot tome, u
prvoj polovini 20. vijeka, u Moskvi je tokom kasnih ljetnih mjeseci bilo laganog mraza.
Snježni pokrivač (3-5 mjeseci godišnje) najčešće je prisutan od kraja novembra do sredine
marta.
5. Istorija
v, bukvalno prevedeno
kao „Grad uz reku Moskvu“). Pravo poreklo imena je nepoznato ali ipak
postoji nekoliko pretpostavki.[3] Jedna od pretpostavki govori o tome da ime
dolazi iz drevnog finskog jezika i znači „mračan“ ili „zamućen“.
U rejonu Moskve nađeni su tragovi neolitskih naseobina iz perioda od 3000-
2000. p. n. e. Naseobine Slovena potiču iz 6. veka, a Moskva se prvi put
spominje kao naselje u letopisu 1147. kada je princ Novgorodske republike
pozvao Jurija Dolgorukog rečima: „dođi meni, brate, u Moskvu“.[4] Knez
Jurij Dolgoruki izgradio je utvrđenje od drveta - Kremlj - 1156. godine, oko
kojeg se širilo naselje.[5] Od početka 14. veka u vlasti je moskovskih
kneževa, a od druge polovine 14. veka ona se izjednačuje sa pojmom ruske
države i nalazi se na čelu borbe protiv mongolsko-tatarskog jarma. U 14. i
15. veku Moskovljani su dizali više ustanaka protiv svojih feudalaca. Od
druge polovine 15. veka Moskva postaje prestonica ruske države, a
početkom 16. veka imala je oko 100.000 stanovnika.
6. Arhitektura
Dugo vremena gradom su dominirale Pravoslavne crkve,Izgled Moskve se mnogo
promijenio za vrijeme Sovjetskog Saveza,naročiti za vrijeme Staljina.Tad je doslo
do modernizacije grada gdje su izgrađeni široki bulevari i drugi putevi ali i uništena
brojna bitna arhitektonska zdanja.Kula Šukarev,mnoga imanja i prodavnice kao i
različite građevine vezane za religiju.Međutim.mnoge su u 20.vijeku obnovljene.
Jedan od glavnih arhitekata je Vladimir Šukuv,koji je projektovao nekoliko
građevina u Moskvi.Po njemu je nazvana i Kula Šukuv,koja se koristila kao toranj
za prenos radio signala ,građena između 1919.i 1922.
Staljin je takođe naredio izgradnju kompleksa zgrada Sedam Sestara,objekata koji
podsjećaju dijelom na katedrale.Svih sedam građevina se vide sa većine uzvišenja u
gradu i one su najviše zgrade u Moskvi.Kako je sovjetska politika zahtijevala da
svaki građanin bude stambeno zbrinut.počela je izgradnja velikih stambenih
blokova.Građevine sovjetskog doba su masivne i obični ukrašene motivima
socijalističkog realizma.
Postoje pokušaji da se restauriraju najbolje sačuvani primjeri arhitekture ranijih
vremena.Renovirani objekti se lako uočavaju zbog svijetlih boja i karakterističnih
fasada.Mnoge kuće pisaca,kompozitora i umjetnika pretvoreni su u muzeje.
7. Znamenitosti
Najstarije jezgro i centar grada je Kremlj, ispod kojeg je Lenjinov mauzolej
na Crvenom trgu. Kremlj je centralni deo starih ruskih utvrđenih gradova iz
feudalnog doba opasan zidovima sa kulama. U Kremlju su se nalazili
knežev dvor, saborna crkva i kuće plemstva. Posle Drugog svetskog rata
izgrađene su mnogobrojne prostrane stambene četvrti, široki bulevari sa
alejama, trgovima i parkovima.Grad je političko-upravno podeljen na 17
rejona. Sedište je najviših državnih organa i naučnih ustanova (kojih u
Moskvi ima 535), sanitetskih ustanova, instituta, labaratorija, biblioteka
(oko 4.000), muzeja, pozorišta, umetničkih galerija.Moskva ima nekoliko
univerziteta(među kojima su MGIMO,...), sa univerzitetskim gradom
izgrađenim na Lenjinskim brežuljcima, a najstariji univerzitet je
Lomonosov osnovan 1755. godine. Moskva je grad sa mnogobrojnim
umetničkim i arhitektonskim spomenicima.U blizini Moskve nalazi se
atomski centar Rusije i institut za nuklearna istraživanja. U okolini grada
izgrađena je i prva atomska električna centrala. U zoni od oko 10 km od
Moskve je šumski zeleni pojas u kojem su podignuti mnogi stadioni i
sportski centri.
8. Sankt Peterburg
Санкт Петербург (рус. - рг, раније Петроград, Лењинград)
је град у северозападној Русији који носи статус федералног града и
административног центра Лењинградске области и Северозападног
федералног округа.
После Москве, Санкт Петербург је други по броју становника, и други по
важности економски, индустријски, научни и културни центар Русије.
Налази се на ушћу реке Неве у Фински залив (Балтичко море), што га чини
и важним траснпортним и трговачким центром.
Санкт Петербург је основао Петар Велики 1703. на мочварном земљишту у
близини мора. Тиме је желео да осигура руски приступ Балтику. Град је од
18. до 20. века био престоница Руског царства, значајан европски културни
центар, и најважнија руска лука на Балтику. Централни део града је данас
под заштитом УНЕСКО.
Површина града је 1.439 km². Према попису становништва из 2010. у граду
је живело 4.848.742 становника. То је најсевернији милионски град на
свету.[1]
9. Geografija
Sankt Peterburg je najseverniji od velikih gradova sveta - nalazi se
na 59°57′ SGŠ, u severozapadnom delu Rusije, na obalama delte
reke Neve i mnogobrojnim ostrvima delte.
Grad je ponikao na bivšem močvarnom zemljištu na ušću Neve u
Finski zaliv. Područje grada se prostire na 606 km² (od 1999.
gradsko područje je prošireno na 1.431 km² uključivanjem predgrađa
u sastav grada, na primer Peterhofa i Puškina), od čega je nekih 10 %
pod vodom. U gradu postoji 42 ostrva. Nekad ih je bilo više, ali su
neki od kanala koji su ih razdvajali vremenom zatrpani. Sank
Peterburg je sagrađen na 2 do 4 metra nadmorske visine. Ušće Neve
se nalazi približno na nivou mora, tako da su njene obale u početku
učvršćene granitnim stenama. Ove stene štite grad od vode ali i daju
gradu specifičan karakter. Aleksandar Puškin ga je opisao rečima:
„Grad obučen u granitu“.
10. Istorija
Sankt Petersburg ili Petrograd je grad na ušću reke Neve u Baltičko more. Nastao je
u kasnom srednjem veku, nakon što je Rusija osvojila Ingriju od Švedske i sa
težnjom da u tom delu zemlje izađe na more.
Ovaj grad je posle osnivanja Cara Petra postao glavni grad Rusije od 1712. god. do
1918. god.
Nakon Oktobarske revolucije prestonica je ponovo premeštena u Moskvu.
Grad je ime dobio po svom osnivaču, ruskom Caru Petru 1. Velikom. Rusko ime za
njega je Sankt Petersburg, J
koje je zapadnjačkog prizvuka, u duhu uvođenja zapadnjačkih vrednosti koje je
sprovodio car Petar. Za vreme sovjetskog režima zvao se Lenjingrad. Sankt
Petersburg je jedan od najvažnijih ruskih gradova.
Oktobarska revolucija, dve i po godine opsade nemačkih snaga u II svetskom ratu
samo su neki najvažniji istorijski događaji u ovom gradu.
11. Arhitektura
Архитектура у Санкт Петербургу, а посебно свом старом
градском језгру, настаје у XVIII – XX века један од
најистакнутијих, експресивних архитектонских комплекса
капитала. На територији руског Санкт Петербурга је постала први
велики модеран град , на територији Европе - најмлађи главни
град .
Карактеристике архитектуре у Санкт Петербургу су добро
промишљене развој регуларност, урбане пропорционалности
ансамбли , разматрање утицаја ниско-кључ окружењу, хармонична
полифонија различитих архитектонских стилова , комбинација
регионалне и митрополита менталитета , укључујући приградска
енклаве у једном конурбација . Због континуитета векова руске и
западноевропске урбаног искуства, ове карактеристике су
формирали јединствену архитектонску легуре, изазива сталне
обрадовати становнике и посетиоце на северној престоници .
12. Znamenitosti
Državni muzej Ermitaž nalazi se u Sankt
Peterburgu u Rusiji. Predstavlja jednu od
najvećih, najlepših i najstarijih umetničkih i
kulturno-istorijskih muzeja u ljudskoj istoriji i
kulturi. Njegova ogromna zbirka izložena je u 6
zgrada na obali reke Neva, s tim što je glavna
zgrada Zimski dvorac koji je nekada bio zvanična
rezidencija ruskih careva. U više od 350 sala
izloženo je 60.000 eksponata.
