Dvočas o insektima, prezentacija za 6. razred.

1. Insekti
Vladan Nešić

2. Entimologija
• Nauka koja se bavi proučavanjem insekata.

3. Opšte činjenice
• Najbrojnija klasa životinja na Zemlji, do sada ih je
otkriveno oko 1,1 miliona vrsta.
• Ovakvom brojnošću oni čine preko 65% svih žibih
bića na ovoj planeti.
• Kosmopoliti su, žive na najrazličitijim staništima pa su
i sami veoma različiti.

4. Gde žive?
• Ima ih u vodi.
• Gnjurac (Dytiscus) pliva, skriva se u vodenom
rastinju i lovi punoglavce.

5. Gde žive?
• Leptir kupusar živi na kopnu.
• Larva pravi velike štete ratarskim kulturama, a
odrasli insekt je oprašivač.

6. Gde žive?
• Medonosna pčela takođe živi na kopnu, ali voli
da živi u društvu.
• Ona je od izuzetnog značaja za čitavu biosferu,
i kao oprašivač i kao proizvožač raznih
materija.

7. Gde žive?
• Mogu živeti ispod zemlje.
• Rovac je vrsta podzemnog insekta koga
uglavnom smatramo štetočinom.

8. Gde žive?
• Neki insekti mogu živeti na površini vode.
• Stenice gazivode se kreću površinom vode,
hvatajući plen koji upadne u njihovu baru.

9. Način života
• Insekti su heterotrofni organizmi koji se
aktivno kreću.
• Zbog svog načina života su veoma značajni
čoveku i uopšte čitavoj biosferi.

10. Značaj
• Insekti su veoma značajni kao oprašivači.
• Vrste kojima se pripisuje oprašivanje biljaka
su: pčele, bumbari, leptiri, muve...

11. Značaj
• Mogu biti i štetočine...
• Gubar, larva kupusara, krompirova zlatica,
skakvci, rovci, termiti.

12. Značaj
• Insekti mogu biti paraziti i prenosioci
oboljenja.
• Komarci, vaši, muve, buve.

13. Značaj
• Insekti su jako bitni članovi lanaca ishrane.
Veliki broj drugih životinja se njima hrani.

14. Značaj
• Insekti mogu biti mesojedi, i na taj način
(hraneći se) regulišu brojnost nekih
organizama.
• Najznačajniji mesojedni insekti su: bubamare,
ose.

15. Značaj
• Insekti mogu biti i lešinari i na taj način
pomoći razlaganju organske materije.

16. Značaj
• Neki insekti koji žive u zemljištu kopaju sebi
kanale i na taj način aerišu (provetravaju)
životnu sredinu. (Mravi)

17. Značaj
• Insekti mogu biti prave fabrike korisnih
materijala. Pčele skupljaju nektar i proizvode
med, propolis... Svilene bube su sa druge
strani fabrikanti tkanine.

18. Građa
• Telo insekata je člankovito, a članci su
grupisani u 3 telesna regiona: glavu, grudi i
trbuh.

19. Građa

20. Građa

21. Građa
Koža sa kutikulom, žlezdama i dlačicama.
Potpun crevni sistem sa pomoćnim žlezdama.
Dobro razvijena muskulatura usled aktivnog
kretanja (poprečno-prugasti mišići).
Malpigijevi sudovi koji kreću sa srednjeg creva
služe za izlučivanje.
Dišu trahejnim sistemom.
Imaju otvoren krvni sistem.
Lestvičast nervni sistem koji počinje trodelnim
mozgom.

22. Građa
• Insekti su pored muskulature razvili i čulni
sistem. Poseduju:
Čulne dlačice za dodir (na antenama i krilima)
Čulo za pritisak
Čulo sluha (timpanarni organ)
Čula ukusa i mirisa
Proste i složene oči
Neki insekti imaju mogućnost luminiscencije

23. Pitanja
1. Koji tip mišića imaju insekti?
• Glatke mišiće
• Poprečno-prugaste mišiće
• Zvezdaste mišiće
2. Trahejni sistem insekata se
sastoji od:
• Stigmi i traheja
• Pluća i bronhija
• Površine tela i proreza na
kutikuli

24. Razmnožavanje
• Insekti su odvojenih polova.
• Razmnožavaju se polno. Nakon spajanja
gameta nastaje zigot, od koga se razvija
embrion.

25. Razmnožavanje

26. Ponašanje insekata
• Neke vrste insekata pokazuju zanimljive
šablone ponašanja.
• Pčele – pokazivanje lokacije gde je hrana, ples.
• Mravi – postoji društveni status jedinki
(kraljica, vojnici, radnici)
• Insekti imaju instinkt brige za potomstvo.

27. Pitanja
Navedi kaste u društvu pčela?
Koji oblik metamorfoze imaju
skakavci?
• Potpuni preobražaj
• Nepotpuni preobražaj

28. Raznovrsnost insekata
• Insekti su kosmopoliti, žive uglavnom na
kopnu ali su se sekundarno prilagodili i životu
u slatkoj i morskoj vodi.

29. Raznovrsnost insekata
• Insekti se dele na dve grupe, beskrilne
(Apterygota) i krilate (Pterygota).

30. Apterygota
1. Srebrne ribice. Česte su u šumskoj stelji, na
vlažnim i mračnim mestima. Jako su bitne za
stvaranje humusa, ali mogu biti i štetočine
kulturnih biljaka.

31. Pterygota
1. Vodeni cvetovi.
Insekti sa krupnim mrežastim krilima, prednji
par je značajno veći.
Larve žive u vodi i po 2-3 godine, a odrasli samo
par sati do nekoliko dana na kopnu.
Tiski cvet

32. Pterygota
2. Vilini konjici.
I larve i odrasli vilini konjici su grabljivice, hrane
se drugim insektima. Imaju izraženu obojenost
tela i dva para dugačkih krila. Žive u blizini vode.

33. Pterygota
3. Pravokrilci.
Dobili su ime po svojim čvrstim, pravim,
prednjim krilima. Zadnja krila su im široka i
opnasta i pomoću njih lete. Najznačajniji
pravokrilci su: popci, rovci, skakavci i zrikavci.
Imaju sposobnost stridulacije.

34. Pterygota
4. Bubašvabe.
Imaju ovalno spljošteno telo. Najbrojnije su u
tropskim oblastima. Vrste koje žive kod nas su
bubašvaba i bubarusa.

35. Pterygota
5. Termiti.
Grudi i trbuh su im široko spojeni. Imaju uzana
krila koja odbacuju kad odrastu. Žive u
društvima gde je primećeno raslojavanje na
kaste. Grade termitnjake i poznate su štetočine.

36. Pterygota
6. Uholaže.
Noćni su insekti, žive ispod kamenja. Imaju
veoma kratka prednja krila. Na kraju trbuha
imaju snažne viljuškaste nastavke. Ime su dobili
po tome što su ljudi uvereni da ulaze u uši!

37. Pterygota
7. Bogomoljke.
Krupni su i grabljivi insekti. Ženke nakon parenja
često pojedu mužjake.

38. Pterygota
8. Stenice.
Imaju usni aparat za bodenje, kojim uzimaju
biljne sokove i telesne tečnosti životinja. Poznate
su i kao smrdibube jer luče neprijatne mirise.

39. Pterygota
10. Jednakokrilci.
U ovu grupu insekata spadaju biljne vaši i cvrčci.
Biljne vaši se hrane biljnim sokovima i često
nanose štetu voću i povrću. Cvrčci su poznati po
stridulaciji odnosno zvuku koji proizvode
trenjem krila o zadnji par nogu. Žive uglavnom u
priobalnim delovima mora.

40. Pterygota
11. Vaši.
Paraziti su životinja, hrane se krvlju i telesnim
tečnostima. Krila imaju samo u stadijumu lutke.
Poznate su vrste čovečje glavene vaši, stidne
vaši, čovečja odevna vaš (prenosi tifus).

41. Pterygota
12. Buve.
Imaju bočno spljušteno telo. Krila imaju samo u
stadijumu lutke. Paraziti su. Domaća buva živi na
telu čoveka, mačaka, pasa, pacova. Prenosilac je
kuge.

42. Pterygota
13. Tvrdokrilci.
Najbrojnija su grupa insekata. Imaju čvrsta
prednja krila i opnasta zadnja krila. Veoma su
raznovrsni po izgledu i načinu života.

43. Pterygota
14. Leptiri.
U ovu grupu insekata se ubrajaju moljci, dnevni i
noćni leptiri. Njihove larve, gusenice, se hrane
biljkama i često nanose velike štete. Leptiri su
poznati po šarenimkrilim, čija obojenost potiče
od crepasto postavljenih ljuspi.

44. Pterygota
15. Dvokrilci.
 Muve. Žive na đubrištima i u njihovoj okolini.
Crvolike larve se hrane otpacima, a odrasle se
hrane tečnom hranom.

45. Pterygota
 Komarci. Hrane se krvlju životinja. Larve žive u
vodi a odrasli na kopnu. Mogu prenositi neka
oboljenja.
 Obadi i štrkljevi. Veoma su slični, zajednička
osobina im je da progrizaju kožu životinja u
potrazi za hranom ili mestom za polaganje
jaja.

46. Pterygota
16. Opnokrilci.
Imaju tanka opnasta krila. Ženke imaju legalicu,
kod pčela i osa, radilice umesto legalice imaju
žaoku.
U ovu grupu spadaju: ose, pčele, mravi,
bumbari...

47. Pitanja
• Kojoj grupi pripada
vrsta sa slike?
• Navedi osobine grupe
insekata kojoj pripada
vrsta sa slike?

48. Pitanja
• U opnokrilce spadaju:
– Leptiri i moljci
– Ose, muve, bubašvabe
– Ose, mravi, pčele.
• Prepoznaj vrstu sa slike

49. Hvala na pažnji!