2. Застава Грб
крилатица: För Sverige i tiden ¹
Химна
Du gamla, Du fria (Ти древни, ти слободни)
Главни град Стокхолм
Службени језик шведски
Облик државе Уставна монархија
- Краљ Карл XVI Густаф
- Премијер Фредрик Рајнфелт
Учвршћивање Праисторијско
Приступ у ЕУ 1. јануар 1995.
Површина
- Укупно 449.964 km² (55.)
- Вода (%) 8,7
Становништво
- 2011. 9.415.295 (84.)
- 1990. попис 8.587.353
- Густина 20,6/km² (156.)
3. Балтичко море и Ботнијски залив на истоку
Шведске стварају дугачку обалу, што утиче на
климу. На западу, на граници са Норвешком
налазе се Скандинавске планине. Јужни делови
Шведске се углавном састоје од пољопривредних
подручја, где је и густина насељености највећа.
Осталу територију углавном заузимају шуме.
Шведска је најнасељенија земља северне Европе
и трећа по величини. Она се налази у источном
делуСкандинавског полуострва. Граничи на
западу са Норвешком, на североистоку са
Финском. Шведска има површину од 449.964 km
квадратних и око 9,5милиона становника.
Густина насељености је 20 становника по
квадратном километру. Шведска је етнички
хомогена, јер Швеђани чине 91% укупног
становништва. Главни град је Стокхолм са око 1,5
милиона становника. Врсте вегетације је тундре-
области лишајева, маховина, закржљалог грмља.
Клима у Шведској је планинска, али и океанска
4. Краљевина Шведска (шве. Konungariket Sverige) је
нордијска земља у Скандинавији, у северној
Европи. Граничи се са Норвешком на западу,
Финском на североистоку. На југозападу
Ересундски мост спаја Шведску са Данском.
Скагерак мореуз је на југозападу, Балтичко море и
Ботнијски залив су на истоку. Шведска има
релативно мало становника, и позната је по
великим мирним шумама и планинском дивљином.
Главни град је Стокхолм, који је и највећи град
Шведске.Други већи градови су Гетеборг, Малме,
Упсала, Линчепинг, Вестерос, Еребру, Норћепинг,
Хелсингборг и Јенчепинг
5. САТЕЛИТСКИ СНИМАК
ШВЕДСКЕ 19. ФЕБРУАРА 2003
Шведска клима је темперирано
влажна. У јужним деловима
земље клима је топлија, а
северно од Меларена је све
хладнија. Шведска има
углавном благу климу. Зиме су
хладне а лета свежа. С обзиром
да се Шведска налази на северу,
клима је релативно топла
захваљујући топлоти која
долази из Голфске струје.
На северу Шведске, где има
високих планина, клима је
углавном субартичка, а на
највишим врховима поларна.
6. Шведска је административно подељена у 21 регију. Свака
регија има своју административну управу коју поставља
влада. Шведска се понекад дели и у историјске покрајине,
којих има 25.
7. Шведска је доживела христијанизацију у ХΙΙ веку. У XIV
веку, као и већина других европских земаља, Шведска
је погођена великом кугом, или Црном смрћу. У
средњем веку Шведска проширује своје границе до
Лапланда на северу и Финске. Финска до 1809. скоро 450
година припада Шведској. 1389. године склопљена је
Калмарска Унија, која је ујединила Шведску са
Норвешком и Данском. Унија је на снази до 1521. када
шведски краљ Густав I после више ратова успева да
формира самосталну државу, за коју се сматра да је
темељ модерне Шведске. Недуго после тога, исти краљ
одбацује римокатолицизам и уводи Шведску у
протестанску реформацију. Густав I сматран је оцем
шведске нације.
8. Шведско царство 1658.
године (жута) и
данашња Шведска
(наранџаста)
Шведско царство 1658. године
(жута) и данашња Шведска
(наранџаста)
Током XVII века Шведска расте
да постане једна од моћнијих
европских сила, пошто краљ
Густав II Адолф успешно води
државу крозТридесетогодишњи
рат. У Наполеонским ратовима,
Шведска побеђује Данску. Као
последица, 1814. Норвешка је
приморана да формира унију са
Шведском, у којој је остала све
до 1905. Шведска од 1814.
готово није учествовала ни у
једном рату (о неутралности
Шведске у Другом светском рату
се расправља).
9. Транспорт и комуникације су од великог значаја
за Шведску, ради величине земље и
разбацаности природних богатстава и
популације. Вековима, доминирало је
бродарство, са Стокхолмом као главном луком
на Балтику, касније Гетеборгом, као великом
извозном луком, и низом лука на северу за
извоз дрвета, руда и гвожђа. Изградња мреже
железничких пруга (у 19. веку), омогућила је
транспорт руда из планинских рудника на
северу.
10. Богати извори железне руде, дрвета и хидроенергије, вешти
инжењери и радници, омогућили су наглу индустријализацију, раније
сиромашне и претежно на пољопривреду оријентисане Шведске. Ови
људи су својим стрпљивим и напорним радом као и знањем умели да
искористе све оно што им је природа пружала. Најбогатији ресурси су
црногоричне шуме, хидроенергија, руде железа, урана, и других
минерала.Традиционално, тешка индустрија (нпр. целулозе, папира, и
црна металургија) има велико учешће у извозу Шведске.
11. Шведској припада око 2% од укупне светске производње железне руде, један је од
највећих извозника, а највећи у Европи. У извозу бакра, олова и цинка, учествује
са око 1%, 3,7 % и 3.3%. Око 1% тржишне вредности целе индустријске производње
отпада на рударство, које запошљава 0,5 % од укупног броја запослених. Укупна
производња железне руде, 1998. године, износила је 20.9 милиона тона,
сулфидних руда које садрже сумпор, бакар, олово, цинк, арсен, нешто мање
сребра и злата, 24 милиона тона. Око 6 милиона тона креча, углавном за
индустрију цемента. Највећа налазишта железне руде налазе се неколико стотина
километара северније од поларног круга (лапонска тундра). Кируна, са околним
брдима Луосавара и Кирунавара, највеће је налазисте, у коме су залихе око
милијарду тона руде, са 70% гвожђа (налазиште је површине 16000 km²). Кируна је
средиште огромног налазишта, рударски град, чије 3/4 становника ради у
рударству. 1998. године, у овом налазишту ископано је 14 милиона тона руде
железа. Малмбергет, такође у Лапонији (са производњом од 7 милиона тона 1998.
године), је други по величини рудник железне руде у земљи.
12. ХИДРОЕНЕРГИЈА НУКЛЕАРНА ЕНЕРГИЈА
Највећа постројења за производњу
хидроенергије су на 9 река
северне Шведске.
Најискорисћенија ријека је
Лулеелвен, са 15 хидроцентрала, и
производњом од око 14,1Twh,
затим Индалселвен (7,5Twh), Уме
елв (5,4Twh) и Онгерманаелвен
(5,5Twh). Влада Шведске је у сврху
очувања природних лепота
ограничила и прописала строге
услове за даљњу изградњу
хидроелектрана, односно неке
реке (иначе са великим
потенцијалом) потпуно заштитила.
То су најлепше реке, нерегулисане,
са природним токовима,
водопадима и брзацима, као сто су
Винделелвен, Пите елв, Каликс елв
иТорне елв
Први Шведски нуклеарни реактор
пуштен је у рад 1972, а дванаести и
последњи 1985. године. Сви се
налазе у јужном делу земље:
Барсебек (два реактора, укупно
1.200 Mw), Оскарсхамн (три
реактора, 2.210 Mw), Рингхалс
(четири реактора, 3.550 Mw) и
Форсмарк (три реактора, 3.095
Mw). Укупна годишња производња
је око 74Twh. Дотрајали делови
реактора и нуклеарни отпад
одлаже се на локацијама
Оскарсхамн и Форсмарк, у камене
пећине око 50 m испод површине
мора. Ниво радиоактивности се
редовно контролише.
13. На крају 2009, 71,3 % Швеђана је припадало Шведској цркви
(лутерани).Овај број се смањивао за око један проценат
годишње током задње две декаде.[1][2] Међутим, само око 2%
чланова цркве редовно посећује недељне службе.[3]
Резултати Евробарометар анкете из 2005. показују[4]
23% Швеђана је одговорило да „они верују да постоји бог“.
53% је одговорило да „они верују да постоји нека врста духа
или животне силе“.
23% је одговорило да „они верују да постоји нека врста духа,
богa, или силe“.
14. Шведски језик спада у групу германских језика. Сличан је
норвешком и данском. Шведска формално нема службени језик
мада шведски има статус као такав; увек је увелико доминирао и
питање службеног језика је тек политичког карактера. Ипак,
Шведска признаје пет мањинских језика: фински, меакијели, сами,
ромски и јидиш. Велика већина Швеђана испод 60 година добро
влада енглеским језиком
15. Дворац у области Сканија Типичне сеоске куће у Шведској
Поглед на Стари град, Стокхолм Скупштина Шведске - Риксдаг
