predavanja iz bromatologije 2014/2015

1. ULOGA HRANE U
ORGANIZMU
GRADIVNA
ENERGETSKA
ZAŠTITNA

2. VITAMINI
 Vitamini su esencijelni nutrimenti biljnog porekla ili
sintetisani od strane određenih bakterija.
gastrointestinalnog trakta
 Pojedini vitamini mogu biti sintetisani u organizmu
čoveka ili određenih životinjskih vrsta.
 Esencijelne su supstance za čoveka.

3. ŠTA JE VAŽNO?
 Opšte karakteristike
 Osobine i stabilnost svakog vitamina
 U kojim se namirnicama,dijetetskim proizvodima, nalazi vitamin i
u kojim količinama
 Moguće interakcije određenog vitamina i lekova!

4. DEFINISANJE VITAMINA
 Vitamini su neophodni za normalno funkcionisanje organizma.
Potrebni su u veoma malim količinama.
 Postoji 13 vitamina
 Vitamini su supstance organskog porekla.
 Specifični simptomi ili oboljenja asocirani su sa deficitom
pojedinih vitamina.

5. APSORPCIJA VITAMINA
 Vitamini se loše apsorbuju bez prisustva hrane.
 Pojedini vitamini se u hrani nalaze u obliku koji organizam može
odmah da koristi, dok su pojedini prisutni u inaktivnoj formi i
potrebno ih je prevesti u aktivni oblik. To su provitamini ili
prekursori.

6. DEFICIT VITAMINA
 KLASICNA SIMPTOMATOLOGIJA DEFICITA
 SUBKLINICKI DEFICIT (GRANICNI DEFICIT-engl.
Border line) –RANI NEGATATIVNI BALANS NUTRIJENTA
(GUBI SE VISE NUTRIJENTA NEGO STO SE
APSORBUJE)

7. UZROCI DEFICITA VITAMINA
 Pojedinacni ili zbirni uzrok
 1. Neadekvatan unos
 2. losa apsorpcija vitamina
 3. Losa iskoristljivost
 4. Povecana ekskrecija
 5. Povecana destrukcija u organizmu
 KAPACITET DEPONOVANJA
 Razlicit za svaki vitamin

8. STABILNOST VITAMINA
 Veoma znacajno pitanje kada se radi o nutritivnoj vrednosti
 Skladistenje-procesovanje namirnica
 Mnogobrojni faktori, p, t, ph, vlaga
 Hidrosolubiilni mnogo osetljiviji

9. BIOISKORISTLJIVOST VITAMINA
 Deo unetog vitamina koji ce se biti apsorbovan I iskoriscen u
organizmu.
 Apsorpcija vitamina zavisi od dijetrnih faktora, neki mogu
delovati promotivno, a neki inhibitorno, ali I od toga da li se
nalaze u slkobodnom ili vezanom obliku
 Uneti I apsorbovani vitamin moze biti
 1. iskoriscen za odredjenu funkciju
 2. preveden u metabolicki neiskoristljiv oblik
 3. deponovam, do trenutka kada ce biti potreban

10. Vrste namirnice
 Hemijskog oblika u kom se vitamin i minerali nalaze u hrani
 prisustva drugih sastojaka hrane
(masti olakšavaju resorpciju liposolub. vitamina; vitamin C pojačava resorpciju folata, a
smanjuje resorpciju vitamina B12; fitati, oksalna kiselina, tanini onemogućavaju resorpciju
gvožđa i magnezijuma, vitamin C povećava apsorpciju gvožđa, kompetitivna inhibicija
apsorpcije Fe (Zn, Mg, Cu, Co)
 Prisustvo antivitamina (avidin u belancu jaja; polifenoli u čaju)
 Način pripreme namirnica (kuvanje povećava iskoristljivost karotena,
smanjuje vitamina C)
Iskoristljivost vitamina

11. ANTIVITAMINI
 VITAMINSKI ANTAGONISTI
 Prisutni su u hrani ili u organizmu, razaraju, vezuju ili zamenjuju
vitamine.
 Termička obrada hrane smanjuje njihovo toksično dejstvo, ali
postoje i slučajevi trovanja ovim, prirodnim toksikantima.
 Prisutni su u ribama, belancu jajeta, određenoj vrsti povrća.

12. SINTETSKI VITAMINI
 Hemijski su uglavnom slični prirodnim vitaminima.
 Pojedini, npr. vitamin C i E ekstrahovani iz hrane su hemijski
drugačiji od onih koji su dobijeni laboratorijski.
 Odgovor organizma je isti i na sintetski i na prirodni vitamin.

13. PSEUDOVITAMINI
 Pojedine supstance, iako nisu pravi vitamini, povezane su sa
vitaminima u svojim aktivnostima. Ove supstance
predstavljaju, takođe, esencijelne nutrijente i grupišu se
najčešće sa vitaminima B kompleksa. To su pseudovitamini:
 INOZITOL,HOLIN,LIPONSKA KISELINA i PARA AMINO
BENZOJEVA KISELINA

14. PODELA VITAMINA
 LIPOSOLUBILNI-A,D,E,K
 HIDROSOLUBILNI-B KOMPLEKS I VITAMIN C

16. RDA (Recommended Dietary Allowances) tabele (Nac. Ac. Sci. USA)
DRI (Dietary Reference Intake) tabele (Nac. Ac. Sci. USA) – vrednosti koje
zamenjuju RDA za pojedine nutrimente, specifičnije su za veći broj
starosnih i populacionih grupa
MDR (Minimum Daily Requirements) – minimalne dnevne potrebe

17. OPTIMALNO BALANSIRANA DIJETA
H R A N AH R A N A
FUNKCIONALNAFUNKCIONALNA
HRANAHRANA
DIJETETSKADIJETETSKA
HRANAHRANA
DIJETDIJETETSKIETSKI
SUPLEMENTISUPLEMENTI

18. EKSPERTSKA GRUPA ZA VITAMINE I MINERALE
( EVM)
 EVM je nezavisni ekspertski savetodavni komitet.
 Razmatra relevantne podatke za svaki vitamin i mineralnu
materiju i vrši procenu rizika unosa ovih nutrimenata, koja je
bazirana na tim podacima.
 CILJ: formiranje sigurnog gornjeg nivoa unosa svakog
vitamina i minerala.

19. Safe upper level (SUL) – siguran gornji nivo
Guidance level – vodič za procenu količine vitamina
i minerala koja verovatno neće
delovati štetno

20.  Za procenu su značajni i nutritivni i toksikološki podaci.
 Procena je urađena za 34 nutrimenta.
 Posebno je potrebno voditi računa o veoma osetljivim grupama
(deca , trudnice, starije osobe).

21. GENERALNI PRINCIPI ZA USPOSTAVLJANJE
SUL SU:
1. Svaki vitamin, odnosno mineral mora biti proučavan pojedinačno.
2. Ukoliko nema dovoljno validnih rezultata da se formira SUL određuje
se vodič za bezbedno korišćenje.
3. Preporučeni unos ( RDA) vitamina i minerala takođe treba uzeti u
obzir.

22. 4. Unos vitamina i minerala iz svih izvora mora se uzeti u obzir.
5 Moraju se odrediti studije o proceni rizika prilikom korišćenja
pojedinih vitamina i minerala.
6. Rezultatima dobijenim iz humanih studija treba posvetiti veću
pažnju od rezultata koji su dobijeni na eksperimentalnim
životinjama.
7. SUL treba izraziti samo kao ukupan unos svakog pojedinog
vitamina ili minerala.

23. Beta karoten
Bor
Bakar
Nikl Selen
Cink
Silicijum
Vitamin E
Vitamin B6
SUL

24. UPUTSTVO ZA BEZBEDNO
KORIŠĆENJE VITAMINA I MINERALA
 Umesto SUL ustanovi se količina supstance za koju se na
osnovu validnih rezultata veruje da ne izaziva štetne efekte
(guidance level).
 Ova vrednost se ne sme zameniti za/ ili koristiti kao SUL.

25. VODIČ
ZA SIGURNO
KORIŠĆENJE
biotin, folna kiselina,
B3, B5, B1, B2, B12 , C
vitamini A, D, K
kalcijum, magnezijum,
fosfor i kalijum.
hrom, kobalt, jod,
mangan , molibden,
olovo i gvožđe

26. Gornji nivo sigurnog unosa - Safe upper level (SUL)
UNOS VITAMINA I MINERALA PUTEM
SUPLEMENATA
SUL = +
UNOS VITAMINA I MINERALA KONZUMIRANJEM
HRANE I IZ DRUGIH MOGUĆIH IZVORA.

27. KOME SU POTREBNI
DODATNI
VITAMINI I MINERALI?

28. OSOBAMA KOJE IMAJU PROBLEM APSORPCIJE
NUTRIMENATA IZ RAZLOGA
 HRONIČNIH DIJAREJA
 OBOLJENJA GASTROINTESTINALNOG TRAKTA
 GODINA STAROSTI

29. OSOBAMA KOJE IMAJU POTREBU POVEĆANOG
UNOSA VITAMINA I MINERALA
 DECA U PERIODU RASTA I RAZVOJA
 ADOLESCENTI
 TRUDNICE I DOJILJE
 MLADE ŽENE KOJE KORISTE
KONTRACEPTIVNA SREDSTVA

30. OSOBAMA KOJE NE UNOSE ADEKVATNE
KOLIČINE VITAMINA I MINERALA HRANOM
IZ RAZLOGA
 DIJETE
 KONZUMIRANJE VELIKIH KOLIČINA ALKOHOLA
 STARIJE OSOBE
 OBOLELE OSOBE

31.  PUŠAČI
 STRIKTNI VEGETERIJANCI
 OSOBE POSLE OZBILJNIH HIRURŠKIH INTERVENCIJA
 OSOBE KOJE BOLUJU OD PRODUŽENIH INFEKCIJA

32. It is the position of the American Dietetic
Association that the best nutrition-
based strategy for promoting optimal
health and reducing the risk of
chronic disease is to wisely choose a
wide variety of foods.
Additional nutrients
from supplements can helpsome people meet their nutrition needs
as specified by science-based nutrition
standards such as the Dietary Reference
Intakes.
American Dietetic Association: Nutrient Supplementation, 2009
ZVANIČAN STAV-POSITION
STATEMENT

33. Hidroslubilni vitamini
 Vitamin C i 8 vitamina B grupe
 Ne stvaraju depoe u organizmu i lako se izlučuju ako se unose
u većim količinama od potrebnih.
 Vitamin C učestvuje u izgradnji kolegana (proteina koji
učestvuje u izgradnji kostiju, koži, noktima, i tetivama), kao i u
imunim fjama organizma i u proizvodnji tiroksina, hormona
bitnog za metaboličke funkcije.
 B vitamins imaju ulogu u izgradnji koenzima, malih molekula
koji se kombinuju sa enzimima, čineći ih aktivnim.
 Enzimi su biološki katalizatori, proteini odgovorni za
mnogobrojne funkcije u našem organizmu (digestija hrane i
sdintetisanje novih jedinjenja).
 B vitamini riboflavin, tijamin, niacin, pantotenska kiselina i
biotin učestvuju u energetskom metabolizmu.
 Vitamin B6 učestvuje u sintezi novih proteina.
 Folat i vitamin B12 su važni za deobu ćelija.

34. VITAMIN C
 Otkriven i izolovan 1932 godine
 Sintetisan 1934 godine
 Szent-Györgyi I Haworth su dobili Nobelovu nagradu za rad na
otkricu vitamina C1937. god GANIZAM ČOVEKA SADRŽI OD 2-4g
 Prema dnevnim potrebama moguće je ove rezerve trošiti u toku tri
meseca bez pojave simptoma deficita.
 Avitaminoza – skorbut
 Ljudu nemaju sposobnost sinteze

35. Vitamin C
O
HO
CH2OH
O
OHHO
H
O
HO
CH2OH
O
OO
H
HH [O]
[H]
Vitamin C u organizmu prelazi oksidacijom u
dehidro-askorbinsku kiselinu, koje takodje
pokazuje vitaminsko dejstvo, ali mnogo manje.

36. VITAMIN C
 Hemijska struktura ukazuje na sličnost sa glukozom
 Biljke vrše konverziju glukoze u vitamin C
 Fiziološka funkcija
 ANTIOKSIDANS
 Jedna od najaktivnijih redukujućih supstanci u organizmu
.

37. VITAMIN C -FIZIOLOŠKE FUNKCIJE
 Povećava apsorpciju neorganski vezanog gvožđa, tako što ga
helira i potpomaže njegovu apsorpciju, jer ga održava u Fe 2+
 Pomaže kalcifikaciju i time pravilno formiranje dentina zuba.
 Pomaže sintezu neurotransmitera koji prenose impulse između
ćelija (adrenalin i noradrenalin)
 Poseban značaj- sinteza kolagena, hidrokislacija prolina I
lizina do hidroki derivata
 Kofaktor je 8 enzima kod sisara
 Značajan je antioksidans- hvatač kiseoničnih vrsta u
vodenoj sredini citozola ćelije i ekstracelularne tečnosti.
 Bitan je za imunsi sistem, u stimulaciji fagocitoze

38. Vitamin C je bitan u
sintezi....
Kolagena
 imaju oblik dugačkih, delimično kristalnih vlakana
 sastojci vezivnog tkiva, kostiju, žila, hrskavice
 kuvanjem se rastvaraju, pri čemu se hidrolizom
oslobađa jedan deo aminokiselina i nastaje želatin
koji hlađenjem rastvora prelazi u gel koji se lako vari i
dobro iskorišćava
 želatin spada u nepotpune proteine
 karakteristične aminokiseline: hidroksiprolin i
hidroksilizin

39. DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM C
 DRI (USA) zene 75 mg, muskarci 90 mg
 EU 80 mg
 SRBIJA 80 mg
 Velika Britamija 40 mg
GORNJI BEZBEDNI NIVO UNOSA (UL)
2 g

40. DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM C
 NOVOROĐENE BEBE RDA (mg)
 0-12 meseci 35
 DECA
 1-10 45
 11-14 50
 ŽENE I MUŠKARCI
 15+ godina 60
 trudnoća i dojenje +20, +40

41. DEFICIT VITAMINA C
 EKSPERIMENTALNA STUDIJA
 ukoliko se vitamin C ne unosi :
 29 dana blaga pojava simptoma
 90 dana svi simptomi skorbuta, od blagih do
izraženih
 prevremeno rođene bebe imaju jako male rezerve-
potrebe oko 100 mg dnevno
 MLEKO MAJKE SADRŽI OKO 35mg

42. SKORBUT I TOKSIČNOST VITAMINA
C
 Skorbut-krvni sudovi su veoma osetljivi, kapilari pucaju, dolazi
do krvarenja desni i ispadanja zuba. Česte frakture kostiju i
malformacije.
 Toksičnost-konstantno uzimanje vitamina C u količinama
većim od 1000 mg dovodi do dijareje, mučnine i formiranja
oksalata u bubrezima., za osobe koje imaju problema sa
bubrezima.

43. SKORBUT

44. Interakcije sa drugim nutrijentima
 Vitamin C povecava apsorpciju ne-hem
gvozdja u tankom crevu
 Fe (III) redukuje u Fe (II)
 Depoi↓ apsorpcija↑
 Smanjuje prelazak nitrata u kancerogene
nitrozoamine

45. INTERAKCIJE VIT.C I LEKOVA
 Ampicilin (lečenje bakterijskih infekcija) utiče na sniženje
vitamina C u organizmu.
 Epinefrin (adrenalin-prirodni hormon dostupan kao OTC
proizvod- ublažava simptome astme) snižava nivo vit.C u
plazmi.
 Oralni kontraceptivi-mogu dovesti do deficita vit.C

46. INTERAKCIJE -NASTAVAK
 Aspirin-povećava eliminaciju vitamina C
 Tetraciklini- interferiraju sa aktivnošću vit C ; kod duže
upotrebe moguć je deficit vitamina C.
 Fenotiazini (lečenje različitih psihoza)
sinergističko delovanje u lečenju šizofrenije

47. NAMIRNICE KAO IZVOR VITAMINA C
 Nabogatiji:plodovi citrusa, paradajz, zeleno povrće.
 99% dnevnih potreba vitamina C obezbeđuje se konzumiranjem
voća i povrća, namirnicama animalnog porekla samo 1%.
 Veoma je nastabilan pri kulinarskom tretmanu namirnica

48. TOKSIČNOST VITAMINA C
 Toksičnost-konstantno uzimanje vitamina C u količinama
većim od 1000 mg dovodi do dijareje, mučnine i formiranja
oksalata u bubrezima., za osobe koje imaju problema sa
bubrezima.
 Povecane doze mogu povecati oksidativni stres kod osoba
sa povecanim sadrzaje Fe (hemohromatoza)

49. UTICAJ TERMICKE OBRADE NA
VITAMIN C
Stepen degradacije , I do 100 %
Blansiranje I UHT je najprihvatljiviji tretman I, kratkotrajniji I ne
dozvoljavju okstidazama da deluju

50. VITAMINI B KOMPLEKSA
 8 vitamina: tijamin, riboflavin, nijacin, pantotenska
kiselina, piridoksin, biotin, folna kiselina i
kobalamin
 4 pseudovitamina: holin, inozitol, PABA, liponska
kiselina
 Grupišu se pod terminom B kompleksa kao
posledica njihovog uobičajenog nalaženja u
namirnicama i slične funkcionalne uloge.

51. VITAMINI B KOMPLEKSA
 Sadejstvuju u brojnim funkcijama :
Snabdevanje organizma E, održavanje normalnog
srčanog rada i normalne ćelijske deobe. Normalna
aktivnost nervnog tkiva,u metabolizmu UH, proteina i
masti.
 Izvori: kvasac, džigerica, inetgralne žitarice.
 Ne stvaraju depoe, te se redovno moraju uzimati.

52. UZROCI DEFICITA VITAMINA B GRUPE
 Neadekvatno tretirane namirnice (žitarice)
 Konzumiranje velikih količina rafinisanih šećera,
alkohola i kafe
 Rizične grupe: Starije osobe, vegetarijanci, osobe sa
hroničnim digestivnim problemima

53. KOMPLEKS VITAMINA B
 I GRUPA
 VITAMIN B1
 VITAMIN B2
 PP, NIJACIN

54. VITAMIN B1, TIJAMIN, ANEURIN
 Prvi otkriveni vitamin B grupe.
 OTKRIVEN 1921 ,IZOLOVAN 1926, SINTETISAN
1936 god.
 Podložan oksidaciji, veoma nestabilan na
temperaturama iznad 100 °C, kao i u alkalnoj sredini.
 Unos ovog vitamina povezan je sa unosom ugljenih
hidrata, osnovna uloga je u konverziji ugljenih hidrata u
energiju.

55. DNEVNE POTREBE ZA VIT. B1
 0,23-0,5 mg/1000 kalorija (x 4,18 kJ).
 NOVOROĐENE BEBE RDA (mg)
 0-6 meseci 0,3
 6-12 meseci 0,5
 DECA
 1-3 godine 0,7
 7-10 godina 1,2

56. DNEVNE POTREBE ZA VIT B1
 ADOLESCENTI (11-18 godina) RDA (mg)
 žene 1,1
 muškarci 1,4
 ODRASLI
 žene (19-22 god. ) 1,1
 23god. + 1,0
 muškarci (19-22 god.) 1,5
 23-50 god. 1,4
 51 + 1,2

57. DNEVNE POTREBE ZA VIT B1
 TRUDNOĆA I LAKTACIJA
potrebe za vit B1 u trudnoći i laktaciji
uvećane za 0,5 mg

58. PRAĆENJE UNOSA VIT. B1
 Kada je unos vitamina B1 ekvivalentan
potrebama, urinarna ekskrecija je 40-90 µg
dnevno.
 Kada je dnevni unos manji od potrebe izlučena
količina je ispod 25µg .
 Enzim eritrocit ketolaza je tijamin zavisni enzim.
Stabilan unos B1, aktivnost enzima korelira sa
urinarnom ekskrecijom tijamina.

59. FIZIOLOŠKA FUNKCIJA B1
 KOENZIM U METABOLIZMU UGLJENIH HIDRATA,
u obliku tijjmin-pirofosfata.
 Neophodan u oksidativnoj dekarboksilaciji
pirogrožđane kiseline
 U REAKCIJI UČESTVUJU I LIPONSKA KISELINA,
NAD I CoA.

60. FIZIOLOŠKA FUNKCIJA B1
 Veliki broj biohemijskih procesa u organizmu:
-metabolizam nutrimenata i proizvodnja E
-normalana reprodukcija, rast i razvoj
-funkcija imunog i nervnog sistema (moralni vitamin)
-sinteza acetil-holina
-normalan srčani rad

61. DEFICIT B1
 Deficit se javlja ili usled nedovoljnog unosa ili usled
povećane potrošnje u tkivima.
 Hronični alkoholizam,malapsorpcija, muka i povraćanje
u trudnoći mogu dovesti do deficita B1. Rani znaci
deficita: depresija, zamor, pad imunitetea, mentalni
poermećaji.
 AVITAMINOZA-BERIBERI
 MANIFESTACIJE
polineuritis,
bol i slabost u mišicima
gastrointestinalni problem
mentalni poremećaji, infarkt miokarda..

62. ANTIVITAMINI VITAMINA B1
 ove supstance mogu biti polifenoli, enzimi, ili aditivi
1. POLIFENOLI su rasprostranjeni u biljnom svetu
 mogu da razaraju tiazolov prsten pri čemu nastaje tiamin-
disulfid koji nema vitaminsko delovanje
 konzumiranje velikih količina napitaka kafe, čaja, može
dovesti do razaranja znatnih količina vitamina B1
ALLIIN IZ BELOG LUKA I ULJE IZ LUKA
MOGU DA NAGRADE KOMPLEKS,
ALIITiIAMIN

63. tiamin
+
N
S
CH3
CH2CH2OH
N
N NH2H3C
CH2
tiaminaza I tiaminaza II
tiaminaza I je prisutna u ribama, školjkama,
nekim mikroorganizmima, ona prevodi
hidroksi-etil tiazolov prsten u tercijerni amin pri
čemu se gubi vitaminsko delovanje
tiaminaza II je nađena u kvascu, bakterijama,
gljivama; ona cepa molekul vitamina B1 na
metil-piridinski i tiazolov prsten
2. ENZIMI

64. 3. SULFITI KAO ANTIVITAMINI B1
dodavanje sulfita voću i povrću u cilju sprečavanja
tamnjenja proizvoda dovodi do potpunog razaranja
molekule tiamina na dva dela:
N
N
NH2
H3C
N+
S
CH3
OH
sulfit
N
N
CH3
NH2
CH2
SO3H
+ N
S
CH3
OH

65. INTERAKCIJE B1 SA LEKOVIMA
 DIURETICI HENLEOVE PETLJE:
Bumetanid, Etakrinska kiselina, Furosemid, Torzemid - koriste
se za sniženje krvnog pritiska i poboljšanje rada srca-kod ovih
osoba moze doći do deficita B1.
 ORALNI KONTRACEPTIVI:
Dezogestrel, Etinodiol, Norgestrel- takođe moguć deficit B1.

66. INTERAKCIJE B1 I LEKOVA
 TRICIKLIČNI ANTIDEPRESIVI:
Amitriptilin, Amoksapin,Doksepin, Imipramin, Maprotilin,
Trimipramin itd.
 Značajno poboljšanje, posebno kod starijih, depresivnih osoba
davanjem oko 10 mg vitamina B1

67. NAMIRNICE KOJE SADRŽE B1
 žitarice (celo zrno)
 svinjsko meso, jetra
 leguminoze
 mleko
 jaja
 veoma osetljiv na kulinarsku obradu namirnica
TOKSIČNOST ne ispoljava!!!

68. VITAMIN B2, RIBOFLAVIN
 OTKRIVEN 1933, IZOLOVAN 1933, SINTETISAN 1935 god.
 Otkriven kao žuti pigment u mleku (flavus, žut)
 Stabilan pri zagrevanju
 Otporan u kiseloj sredini i na oksidaciju
 Izuzetno osetljiv na ultravioletne i na vidljive zrake
sunčeve svetlosti

69. Proizvodi fotodegradacije riboflavina
Lumihrom i lumiflavin, jaka oksidaciona sredstva

70. DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM
B2
 Potrebe za unosom riboflavina prate unos proteina.
 NOVOROĐENE BEBE RDA (mg)
 0-6 meseci 0,4
 6-12 mes. 0,6
 DECA
 1-3 godine 0,8
 7-10 god. 1,4

71. DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM
B2
 DECA RDA (mg)
 11-14 god.
 devojčice 1,3
 dečaci 1,6
 ADOLESCENTI
 15-18 godina
 ženski 1,3
 muški 1,7

72. DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM
B2
 ODRASLI RDA (mg)
 žene 19-22god. 1,3
 23+ 1,2
 muškarci
 19-22 god. 1,7
 23-50 1,6
 50+ 1,4
 TRUDNOĆA I LAKTACIJA +0,3; +0,5 mg

73. FIZIOLOŠKA FUNKCIJA VITAMINA B2
 Sastavna komponenta flavoproteina što određuje
njegovo učesće u respiratornom lancu i energetsku
funkciju.
 Najbogatija tkiva riboflavinom su metabolički aktivna
tkiva.
 Visoke koncentracije B2 u jetri, bubrezima.
 U krvotoku cirkuliše vezan za proteine.

74. Flavin-adenin dinukleotid

75. DEFICIT RIBOFLAVINA
 Rani simptomi deficita B2 vezani su za usnu duplju i
oči.
 Dolazi do zapaljenja usana, jezika.
 Cheliosis je pucanje uglova usta uz pojavu žutih
krasta i zapaljenja usana.
 Glossitis podrazumeva upalne promene na jeziku.

76. INTERAKCIJE RIBOFLAVINA I LEKOVA
 Hemoterapeutik-Doksorubicin utiče na sniženje nivoa B2.
 Oralni kontraceptivi mogu izazvati deficit B2.
 Duža upotreba tetraciklina, deficit B2.
 Probenecid-koristi se u lečenju gihta smanjuje apsorpciju i
povećava izlučivanje B2 urinom.
 Triciklični antidepresivi i B2 sinergističko dejstvo.

77. NAMIRNICE KOJE SADRŽE B2
 Jetra, bubrezi, srce, mišići
 Mleko
 Jaja
 Pojedino lisnato i žuto povrće
 Obogaćene cerealije i hleb
TOKSIČNOST
ne ispoljava ni u visokim dozama jer se smanjuje
njegova apsorpcija.

78. VITAMIN B3
 Zajednički naziv za nikotin-amid i nikotinsku kiselinu.
 Triptofan (60 mg) → nijacin (1 mg)
triptofan nijacin

79. VITAMIN B3- FIZIOLOŠKA ULOGA
 Ulazi u sastav koenzima NAD i NADP, učestvuje u metabolizmu
ugljenih hidrata, masti i proteina,kao i procese ćelijskog disanja.
 Koža, sluzokoža, formiranje eritrocita
 Sinteza hormona
 Normalno funkcionisanje nervnog sistema

80. Nicotinamide Adenine Dinucleotide
(NAD+)

81. VITAMIN B3-DEFICIT
Pelagra- 3 D sindrom
Dijareja, Demencija,
Dermatitis
Deficit: osobe koje ne unose
ni dovoljno proteina, niti
nijacina.

82. POTREBE ZA NIJACINOM
 NOVOROĐENE BEBE RDA (mg)
 0-6 meseci 6
 6-12 8
 DECA
 1-3 godine 9
 7-10 16
 11-14
 devojčice 15
 dečaci 18

83. POTREBE ZA NIJACINOM
 ADOLESCENTI (15-18 godina) RDA mg
 devojke 14
 mladići 18
 ODRASLI
 žene
 19-22godine 14
 23+ 13

84. POTREBE ZA NIJACINOM
 ODRASLI RDA mg
 Muškarci
 19-22 godine 19
 23-50 18
 50+ 16
 TRUDNOĆA I LAKTACIJA +2;+5mg

85. INTERAKCIJE NIJACINA I LEKOVA
 Ukoliko se istovremeno koriste vit PP i lekovi za sniženje
nivoa šećera u krvi može se pojaviti potreba za povećanjem
nivoa ovih lekova.
 Sinergistički deluje sa lekovima koji se koriste u terapiji
Parkinsonove bolesti.
 Izonijazid može da izazove deficit nijacina.
 Uzimanje nijacina zajedno sa statinima može izazvati
neprijatnost

86. INTERAKCIJE NIJACINA I LEKOVA
 Nikotinski flasteri zajedno sa nijacinom mogu uzrokovati
pojačano crvenilo i bolove.
 Oralni kontraceptivi mogu dovesti do blagog deficita
nijacina.
 Nijacin aplikovan zajedno sa tetraciklinima može pokazati
bolju efikasnost lečenja.
 Triciklični antidepresivi deluju sinergistički sa nijacinom.

87. IZVORI NIJACINA
 Meso
 Kvasac
 Pirinač, žitarice
 Kikiriki
TOKSIČNOST: da-crvenilo lica.

88. Respiratorni lanacRespiratorni lanac
U UNUTRAŠNJOJ STRUKTURI MEMBRANE MITOHONDRIJA JE
PRVA
NAD DEHIDROGENAZA SA
NAJNEGATIVNIJIM POTENCIJALOM,
NAD,NADP-NIJACIN
FMN,FAD-RIBOFLAVIN(B2)
A NA SUPROTNOM KRAJU
CITOHROM C OKSIDAZA I
AKTIVISANI KISEONIK
KOJI IMAJU NAJPOZITIVNIJI REDOKS POTENCIJAL.
Nijacin kao kopmonenta respiratornog lanca,
učestvuje u energetskom metabolizmu

89. II GRUPA B KOMPLEKSA
 Kasnije otkriveni koenzimski faktori:
 VITAMIN B6 PIRIDOKSIN, PIRIDOKSAL,
 PIRIDOKSAMIN koenzim sa a.k.
 PANTOTENSKA KISELINA
 esencijelni deo koenzima A ili aktivnog acetata.
 BIOTIN; VITAMIN H
 koenzim u fiksaciji CO2 u energetskom metabolizmu

90. VITAMIN B6
 Otkriven 1934. izolovan 1938. i sintetisan 1939.
 Tri oblika: piridoksin, piridoksal i piridoksamin.
 Nestabilan u alkalnoj sredini, osetljiv prema
ultravioletnim zracima I oksidaciji, ali je stabilan pri
zagrevanju i kiselinama.
 Iz organizma se izlučuje urinom u obliku
piridoksinske kiseline
NH3C
HO
CH2OH
CH2OH

91. VITAMIN B6
 Količine ovog vitamina u organizmu su veoma male.
 Potrebe za B6 se povećavaju povećanim unosom
proteina.
 Povoljan odnos B6 i proteina 0.02mg B6 : 1 g proteina
 Npr. Ukoliko se konzumira 100g proteina dnevno
potrebna količina B6 je 2mg.

92. DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM
B6
 NOVOROĐENE BEBE RDA (mg)
 0-6 meseci 0,3
 6-12 meseci 0,6
 DECA
 1-3 GOD. 0,9
 7-10 1,6
 10-14 1,8

93. DNEVNE POTREBE ZA B6
 ADOLESCENTI RDA mg
 15-18 god. 2,0
 ODRASLI
 19+
 žene 2,0
 muškarci 2,2
 TRUDNOĆA I LAKTACIJA +0,6; +0,5mg.

94. FIZIOLOŠKE FUNKCIJE B6
 UČESTVUJE KAO KOENZIM U SLEDEĆIM REAKCIJAMA:
 Transaminacija i deaminacija aminokiselina.
 Koenzim u reakciji transformisanja triptofana u
nijacin.
 Koenzim u reakciji transformisanja triptofana u
serotonin (deficit praćen konvulzijama).

95. FIZIOLOŠKE FUNKCIJE B6
 Učestvuje u produkciji antitela (deficit praćen
problemima na koži).
 Učestvuje u formiranju porfirina iz hemoglobina,
sintezi elastina.
 Pomaže transformaciju linolne kiseline do
arahidonske.
 Učestvuje u degradaciji glikogena.

96. DEFICIT B6
 Piridoksin u malim količinama proizvode I intestinalne
bakterije
 Kod zdravih osoba, koje se pravilno hrane, nema
bojazni od hipovitaminoze. Problemi nastaju u
slučaju malapsorpcije i dejstva antagonista.
Hipertireoidizam, alkoholizam povećavaju potrošnju
B6
 Simtomi deficita: promene na koži oko
očiju,nosa,usta, glositis, infekcije.

97. INTERAKCIJE LEKOVA I B6
 Antikonvulzivi uglavnom dovode do deficita
vitamina B6.S druge strane uzimanje velikih
količina vitamina B6 povećava metabolizam
antikonvulzivnih lekova. Potrebno je da pacijenti
koji uzimaju antikonvulzive konsultuju lekara o
količinama B6.
 Eritromicin, kao antibiotik, tokom duže primene,
može ometati apsorpciju vitamina B6.

98. INTERAKCIJE LEKOVA I B6
 Oralni kontraceptivi, konjugovani estrogeni, mogu dovesti do
deficita B6.
 Gentamicin,dovodi do blagog deficita B6.
 Hidralazin može kompleksno da veže B6 (antivitamin) i da
izazove deficit.
 Izoniazid sa vit.B6 kompetitivni antagonizam
 Triciklični antidepresivi +B6 sinergističko delovanje.

99. NAMIRNICE KOJE SADRŽE B6
 Meso, jetra,
 Žumance jajeta,
 Kvasac, kukuruz, pšenica
TOKSIČNOST
visoke doze (2000 mg) dovode do oštećenja
nerava.

100. PANTOTENSKA KISELINA-B5
 PANTOS-grčka reč, znači svugde.
 Vitamin je široko rasprostranjen u prirodi.
 Otkriven 1933., izolovan 1938., a sintetisan 1940.
 Kada zdrave, odrasle, osobe konzumiraju dnevno 5-7 mg
pantotenske kiseline, urinom se izlučuje 2-7 mg.
HOOC
N
OH
H
O
OH
H3C CH3

101. FIZIOLOŠKE FUNKCIJE B5
 Sastavni deo koenzima A, neophodan u metabolizmu masti,
ugljenih hidrata i proteina, doprinosi oslobađanju energije
učešćem u cilkusu limunskih kiselina, učestvuje u sintezi
masnih kiselina, holesterola, formiranju i aktivaciji antitela...

102. POTREBE ZA B5
 U zdravih osoba, koje se racionalno hrane, nije poznat
deficit.
 U slučaju određenih bolesti može doći do hipovitaminoze
koja se manifestuje mučninom, intestinalnim problemima,
smanjenomotpornošću
organizma,dermatitisom,grčevima(nespecificni simptomi).

103. INTERAKCIJE B5 I LEKOVA
Pantotenska kiselina može ometati apsorpciju i aktivnost
tetraciklina.
NAMIRNICE KOJE SADRŽE B5
 Sveže povrće,kvasac, jetra, bubrezi.
TOKSIČNOST
 U nekim slučajevima dnevni unos izmedju 10 i 20 mg može da
izazove dijareju.

104. BIOTIN, VITAMIN H
 Naziva se i mikromikro nutriment
 Izolovan 1935., a sintetisan 1942.
FIZIOLOŠKE FUNKCIJE
 Kao koenzim učestvuje u oksidaciji masnih kiselina, ugljenih
hidrata, deaminaciji aminokiselina.
 Kao koenzim sa aktivnim acetatom učestvuje u reakcijama
transferovanja CO2 sa jednog jedinjenja na drugo.

105. POTREBE
 Dnevne potrebe su od 0,18-0,3 mg.
DEFICIT
 Avitaminoza biotina poznata kao bolest sirovog belanca.
Simptomi su dermatitis, alopecija, depigmentacija dlaka,
opadanje dlaka oko očiju, stav kengura

106. INTERAKCIJE BIOTINA I LEKOVA
 Upotreba antikonvulziva može da izazove
deficit biotina.

107. NAMIRNICE KOJE SADRŽE BIOTIN
 Kvasac,goveđa jetra, bubrezi, pečurke ,
čokolada, karfiol, jaja, karfiol, jabuka...

108. III GRUPA B KOMPLEKSA
 Faktori rasta ćelija i formiranja krvi.
 FOLNA KISELINA
 PABA
 B12

109. FOLNA KISELINA
 Otkrivena, izolovana i sintetisana 1945. god.
 Postoji u različitim oblicima uključujući folate, folnu
kiselinu i folacin.
 Stabilna je u kiseloj sredini, a veoma osetljiva u alkalnoj
i neutralnoj.
 Apsorbuje se u gornjem delu tankog creva kada se
konjugati hidrolizuju.

110. DNEVNE POTREBE
 NOVOROĐENE BEBE RDA µg
 0-6 meseci 30
 6-12 45
 DECA
 1-3 godine 100
 7-10 200
 ODRASLI 400
 TRUDNOĆA I LAKTACIJA +400;+100

111. FIZIOLOŠKE FUNKCIJE
 Kao koenzim učestvuje u prenošenju ugljenika, reakcije
transmetilacije.
 Homocistein u metionin
 Glicin u serin
 Fenilalanin u tirozin
 Etanolamin u holin
 Za prevođenje folne kiseline u koenzimsku formu
potreban je vitamin B12.

112. DEFICIT FOLNE KISELINE
 Makrocitarna i megaloblastična anemija, dijareja, promene na
jeziku, gubitak težine.
 Deficit se javlja ili usled nedovoljnog unosa ili usled
malapsorpcije.
 Kod zdravih osoba megaloblastična anemija se može javiti
ukoliko se od 3-5 meseci ne unosi ovaj vitamin.

113. INTERAKCIJE FOLNE KISELINE I LEKOVA
 ANTACIDI mogu da smanje apsorpciju folne kis.
 ANTIKONVULZIVI ,takođe, smanjuju apsorpciju folne kiseline.
 ASPIRIN dovodi do povećanog izlučivanja folne kiseline urinom.
 DIURETICI mogu izazvati povećano izlučivanja folne kis.
 ERITROMICIN može da interferira sa apsorpcijom folne kiseline.

114. INTERAKCIJE-NASTAVAK
 HIPOHOLESTEROLEMICI-ometaju apsorpciju folne kiseline.
 IZONIAZID može da interferira sa aktivnošću folne kiseline.
 METOTREKSAT (koristi se u terapiji različitih karcinoma) kao
STRUKTURNI ANALOG FOLNE KIS., blokira enzim koji
katalizuje prevođenje folne u folinsku kiselinu.

115. INTERAKCIJE FOLNE KISELINE I LEKOVA
 ANTACIDI mogu da smanje apsorpciju folne kis.
 ANTIKONVULZIVI ,takođe, smanjuju apsorpciju folne kiseline.
 ASPIRIN dovodi do povećanog izlučivanja folne kiseline urinom.
 DIURETICI mogu izazvati povećano izlučivanja folne kis.
 ERITROMICIN može da interferira sa apsorpcijom folne kiseline.

116. INTERAKCIJE -NASTAVAK
 NESTEROIDNI ANTIINFLAMATORNI LEKOVI, ORALNI
KONTRACEPTIVI, mogu dovesti do smanjenog nivoa folne
kiseline.
 SULFONAMIDSKI ANTIBIOTICI, kao strukturni analozi
PABA, ometaju sintezu folne kiseline.
 TETRACIKLINI mogu da interferiraju sa aktivnošću folne
kiseline.

117.  Pad nivoa folata 6-24 meseci nakon
iniciranja terapije fenitoinom,ali i
valproinskom kiselinom 27-91 %.
 Predloženi mehanizmi:
1. pH teorija
2. Interferencija sa intestinalnom konjugazom
3. Inhibicija preuzimanja folata u tkivu
4. Folat kao kofaktor metabolizma fenitoina
ANTIEPILEPTICI

118. HRANA KOJA SADRŽI FOLNU KIS.
 U hrani se moze naći u vezanom i slobodnom obliku.
 Sadrži je lisnato povrće, meso...

119. VITAMIN B12
 Izolovan 1948.god, a sintetisan 1973.god
 Javlja se u obliku:
 HIDROKSIKOBALAMINA
 CIJANOKOBALAMINA
 NITRITOKOBALAMINA
 TIOCIJANATKOBALMINA
 Svi oblici su aktivni.
 Za apsorpciju potrebno je prisustvo intrinsic faktora -
mukoprotena

120. Struktura vitamina B12-cijanokobalamina

121. DNEVNE POTREBE ZA B12
 NOVOROĐENE BEBE RDA (µg)
 0-6 meseci 0,5
 6-12 1,5
 DECA
 1-3 godine 2,0
 7-10 3,0
 ODRASLI 3,0
 TRUDNOĆA I LAKTACIJA +1;+1

122. FIZIOLOŠKE FUNKCIJE B12
 Učestvuje u metabolizmu svih ćelija, rastu tkiva i održavanju
CNS.
 Kao koenzim odgovoran je za sintezu određenih
komponenata DNK.
 MALONIL CoA u SUKCINIL CoA
 Posebno se ističe uloga u formiranju crvenih krvnih ćelija
 FOLNA KISELINA-B12-FOLNA KIS.KOENZIM

125. INTERAKCIJE B12 I LEKOVA
 ANTIKONVULZIVI- Mogu dovesti do pojave anemije usled
deficita folne kiseline i B12.
 KOLHICIN (terapija gihta) interferira sa B12.
 METILDOPA (sniženje krvnog pritiska ) može sniziti nivo B12
 ORALNI KONTRACEPTIVI, SULFONAMIDSKI ANTIBIOTICI
-deficit B12

126. HRANA KOJA SADRŽI B12
 Jetra, meso, ribe, mleko

127. PSEUDOVITAMINI
 Pojedine supstance, iako nisu pravi vitamini, povezane su sa
vitaminima u svojim aktivnostima.
 Ove supstance predstavljaju, takođe, esencijelne nutrijente i
grupišu se najčešće sa vitaminima B kompleksa. To su
pseudovitamini.
 INOZITOL,HOLIN,LIPONSKA KISELINA i PARA AMINO
BENZOJEVA KISELINA

128. HOLIN
 Holin i inozitol čine lecitin.
 Uloga: metabolizam masti, holesterola, sinteza lecitina u jetri.
holin lecitin

129. HOLIN
 Bitan je za normalno funkcionisanje bubrega i jetre.
 Izgradnju mijelinske opne, prenošenje nervnih impulsa.
 Sinteza acetil-holina (neurostransmitera).
 Deficit: masna infiltracija jetre, srčane smetnje, hemoragija
bubrega.
 Izvori: jaja, crveno meso, kavijar, dzigerica, kupus, soja,
sočivo, pirinač.
 Uobičajeno se unosi od 500 do 900 mg.
 Toksičnost: Doze veće od 10 g izazivaju neprijatne efekte.

130. INOZITOL
 Sadejstvuje sa holinom i biotinom.
 Metabolizam masti
 Dnevne potrebe: unosi se oko 1g dnevno.
 Izvori: iznutrice, citrus polodovi, orasi, pasulj, integralne žitarice.

131. ALFA-LIPONSKA KISELINA
 Bitan kofaktor u energetskom metaboliozmu različitih
organizama, od mikroorganizama do čoveka.
 Piruvat-dehidrogenazni kompleks
dehidrogenaza α-keto kiselina
 Izvori: meso, krompir, cvekla, šargarepa.

132. PARA-AMINOBENZOJEVA KISELINA
 Učestvuje u sintezi folne kiseline
 Razgradnja i korišćenje proteina
 Deficit: iritabilnost, zamor
 Izvori: džigerica, kvasac, pšenične klice.

133. Šta je važno?
 Opšte karakteristike
 Osobine i stabilnost svakog vitamina
 U kojim se namirnicama,dijetetskim proizvodima, nalazi vitamin i
u kojim količinama
 Moguće interakcije određenog vitamina i lekova

134. Šta ne sme da se zaboravi?
 Da su vitamini esencijelne komponente za organizam
čoveka, moraju se unositi
 Da se mogu unositi hranom, ali i različitim dijetetskim
proizvodima.
 Da je neophodno voditi računa o količinama u kojima se
unose u organizam (RDA, DRI, SUL)