Značaj dodataka ishrani kod osoba sa dijabetesom

1,405 views

Published on

healty food for people with diabetes, whz ae vitamins important, what should eat peope with diabetes.

Published in: Health & Medicine
0 Comments
1 Like
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
1,405
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
45
Actions
Shares
0
Downloads
23
Comments
0
Likes
1
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Značaj dodataka ishrani kod osoba sa dijabetesom

  1. 1. ZNAČAJ DODATAKA ISHRANI KOD OSOBA SA DIJABETESOM
  2. 2. SADRŽAJ •Dijabetes •Smernice u ishrani •Dodaci ishrani (vitamini, minerali i drugi dodaci ishrani)
  3. 3. DIJABETES Danas, dijabetes se ubraja meĎu najčešća endokrinološka oboljenja. Kontrolisanje dijabetesa najviše podrazumeva dobar i odgovarajući izbor stila života - a to su stvari koje Vi možete da kontrolišete. Dijeta, fizička aktivnost i odreĎeni lekovi pomažu u snižavanju nivoa šećera u krvi. Dijeta podrazumeva ne samo promene u načinu ishrane, već i neke jednostane promene u stilu života. Glavni cilj u terapiji dijabetesa jeste da se snizi nivo šećera u krvi na normalne vrednosti. Snižavanje nivoa šećera u krvi i kontrolisanje tog nivoa pomaže u sprečavanju ili odlaganju problema koje izaziva dijabetes.
  4. 4. OSNOVNE SMERNICE U ISHRANI Cilj pravilne ishrane jeste obezbediti odgovarajući unos energetskih i gradivnih materija, obezbediti željenu telesnu težinu i prevenirati pojavu komplikacija. Kod dijabetesa tipa 1 neophodno je usaglasiti unos ugljenih hidrata i insulina, kako bi se sprečile prevelike varijacije šećera u krvi tokom dana, dok je kod dijabetičara tipa 2 zdrava, balansirana ishrana veoma značajna za spečavanje napredovanja bolesti. Dijabetičari, pogotovo oni koju boluju od dijabetesa tipa 1, treba da imaju 5 ili 6 obroka u toku dana, tri velika (doručak, ručak, večera) i dve užine izmeĎu obroka. Po potrebi treba ubaciti i šesti obrok pred spavanje, u cilju izbegavanja noćnih hipoglikemija.
  5. 5. DODACI ISHRANI Nedostatak pojedinih vitamina, minerala, ali i drugih nutrijenata (npr. omega-3 masnih kiselina), može se jednostavno ispraviti uzimanjem kvalitetnog dodatka ishrani. Ovakvo optimiziranje ishrane dugoročno ima pozitivne efekte na zdravlje. Uzimanje multivitaminsko-mineralnih dodataka nije zamena za zdravu ishranu, ali njihov pravilan izbor i izbalansiran unos predstavljaju pomoć za postizanje ravnoteže i jačanje otpornosti organizma.
  6. 6. HROM Hrom se u prirodi nalazi u pivskom kvascu, crnom biberu, celom zrnu žitarica, pšeničnim klicama, integralnom brašnu, mahunarkama, a u manjoj meri u siru, mesu i jajima. Značajan je faktor u procesu regulisanja sadržaja glukoze u krvi. Sa vitaminom B3 i pojedinim aminokiselinama pravi organske komplekse što potpomaže ulazak šećera u ćelije, pa se naziva i GTF (Glukose Tolerance Faktor). TakoĎe ima podataka o smanjenoj količini hroma u krvi osoba sa dijabetesom. Preporučuje se sportistima kao pomoć za povećanje mišićne mase, za ubrzavanje metabolizma i smanjenje masnog tkiva, kao i dijabetičarima tipa II.
  7. 7. SELEN Selen je jedan od najjačih prirodnih antioksidanasa, koji štiti sve ćelije od slobodnih radikala i oksidativnog stresa. Slobodni radikali su štetni proizvodi koji nastaju u organizmu, kao posledica raznih unutrašnjih ili spoljašnjih uticaja (zračenja, prekomernog sunčanja, pušenja itd.) i pojedinih bolesti (kao što je dijabetes). Slobodni radikali oštećuju sve ćelije u organizmu i ubrzavaju njihovo starenje. Kao antioksidans selen neutrališe njihovo dejstvo i štiti ćelije od oštećenja, uključujući ćelije jetre, pankreasa, mišića i eritrocite. U prirodi se nalazi u harinzi, tuni, plodovima mora, bubrezima, jetri, pivskom kvascu, celom zrnu žitarica, a njegova količina u velikoj meri zavisi od prisustva selena u tlu.
  8. 8. LUTEIN Lutein je žuto obojeni pigment iz grupe karotenoida. U prirodi se nalazi primarno u zeleno i žuto obojenom povrću i voću: brokoli, grašak, boranija, kukuruz, spanać, kivi, kao i u žumancu. U ljudskom organizmu se nalazi u najvećoj koncentraciji u žutoj mrlji i sočivu oka. Kao komplikacija dijabetesa se može javiti retinopatija, odnosno oštećenje mrežnjače oka. Lutein ima ulogu u zaštiti oka od štetnog uticaja svetlosti. Koristi se kao prevencija i lečenje odreĎenih bolesti oka, posebno senilne makularne degeneracije i katarakte.
  9. 9. LIKOPEN Likopen je crveno obojeni pigment iz grupe karotenoida. U prirodi se nalazi u paradajzu, proizvodima dobijenim iz paradajza, lubenici i crvenom grejpfrutu. Likopen je najsnažniji antioksidans meĎu karotenoidima, a takoĎe pomaže snižavanju nivoa lošeg holesterola. Zbog ovakvih efekata se preporučuje za zaštitu krvnih sudova i smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti.
  10. 10. PROANTOCIJANIDINI Proantocijanidini su pigmenti koji spadaju u grupu bioflavonoida. Predstavljaju prirodne antioksidanse a najviše su zastupljeni u borovnicama, crnoj ribizli i crnom vinu. Proantocijanidini smanjuju propustljivost kapilara i rizik od koronarne bolesti. TakoĎe pomažu zaštiti vida.
  11. 11. OMEGA-3 MASNE KISELINE EPA i DHA spadaju u dugolančane masne kiseline omega-3 serije i njihov jedini dijetarni izvor je meso riba severnih mora. Omega kiselinama su posebno bogate tuna, losos, sardine, skuša, bakalar i haringa. Kao komplikacija dijabetesa se može javiti ateroskleroza. Ateroskleroza nastaje usled nakupljanja masti na zidovima krvnih sudova, što za posledicu ima njihovo suženje i povećava rizik za infarkt i šlog.
  12. 12. OMEGA-3 MASNE KISELINE Postoje brojni podaci koji ukazuju da omega kiseline mogu da smanje nivo LDL (lošeg) holesterola i triglicerida u krvi. TakoĎe normalizuju koagulaciju krvi i krvni pritisak. EPA kiselina se ističe po svom značaju za kardiovaskularni sistem. DHA kiselina je važan nutritivni faktor za funkcionisanje i razvoj mozga, kao i normalnu funkciju vida. Omega kiseline se preporučuju dijabetičarima zbog svog povoljnog uticaja na krvne sudove, nervni sistem i vid. Pri upotrebi omege-3 obratite pažnju na nivo šećera u krvi.
  13. 13. VITAMINI B GRUPE Kompleks B vitamina čini 8 različitih vitamina, koji su neophodni za metabolizam masti, ugljenih hidrata i proteina. Njihova uloga je vrlo bitna u očuvanju zdravlja nervnog sistema, kože, kose i noktiju. U prirodi se nalaze najviše u celim zrnima žitarica, pivskom kvascu, jetri, mesu, mleku, jajima. Česta komplikacija dijabetesa je neuropatija. B kompleks, a posebno vitamini B6 i B12 su od esencijalnog značaja za pravilan rad nervnog sistema, pa se dijabetičarima preporučuje njihova primena.
  14. 14. VITAMIN B12 B12 se nalazi skoro isključivo u namirnicama životinjskog porekla. Učestvuje u metabolizmu svih ćelija, formiranju eritrocita i esencijalan je za pravilnu funkciju nervnog sistema. Brojne studije su pokazale njegovo povoljno dejstvo kod neuropatija. Iz hrane se B12 resorbuje isključivo u tankom crevu. Sa starenjem dolazi do delimičnog propadanja sluznice GIT-a, pa i creva, i smanjene resorpcije vitamina B12. Zato je njegova primena preporučljiva starijim osobama, dijabetičarima, kao i vegetarijancima.
  15. 15. VITAMIN E Vitamin E je jedan od najjačih antioksidanasa. U prirodi se nalazi u nerafinisanom biljnom ulju, jezgrastom voću, pšeničnim klicama, kestenu, paradajzu i masnijem mesu. Njegova uloga u organizmu se ogleda u zaštiti ćelija od nepovoljnog uticaja slobodnih radikala. Na taj način vitamin E sprečava njihovo prevremeno starenje. Preporučuje se kod problema sa cirkulacijom i u prevenciji razvoja ateroskleroze i srčanih bolesti.
  16. 16. VITAMIN C Vitamin C je snažan antioksidans. U prirodi se nalazi u zelenom lisnatom povrću (kelj, prokelj, kupus, spanać) i crvenim, narandžastim i žutim plodovima (ribizli, šipurku, limunu, pomorandži, grejpfrutu, crvenoj paprici, dinji, jagodama), kao i u kiviju i bananama. Obrada namirnica smanjuje nivo vitamina C i do 70%. Najvažnije uloge vitamina C su pojačavanje otpornosti organizma na infekcije i učestvovanje u sintezi kolagena (vezivnog tkiva, kostiju, kože i hrskavice). Svojim antioksidansnim delovanjem štiti ćelije od slobodnih radikala i prevremenog starenja. Vitamin C se preporučuje kod oslabljenog imuniteta, povećanih napora, u trudnoći i dojenju, sportistima i posebno pušačima.
  17. 17. BETA KAROTEN Beta karoten je provitamin vitamina A. Spada u grupu karotenoida, narandžasto-crvenih pigmenata. Prirodni izvori beta karotena su šargarepa, bundeva, kajsije, breskve, dinje, brokoli i spanać. Predugo kuvanje, sušenje, svetlost i visoka temperatura smanjuju njegov nivo u hrani. Beta karoten se u organizmu transformiše u vitamin A, koji ulazi u sastav vidnog pigmenta rodopsina. Iz tog razloga ima ključnu ulogu u održavanju zdravlja oka. Njegova primena se preporučuje kod deficita vitamina A, nekoliko nedelja pre i tokom sunčanja, kao i svim osobama koje žele da zaštite vid od štetnih uticaja.
  18. 18. MAGNEZIJUM Magnezijum je mineral od izuzetnog značaja za organizam. U prirodi je najviše zastupljen u orasima, bademu, bananama, ribi, celom zrnu žitarica, zelenom lisnatom povrću i mahunarkama. Preko polovine magnezijuma u ljudskom telu je ugraĎeno u kosti. Magnezijum koji nije vezan u koštanom tkivu učestvuje u preko 300 tipova različitih enzimskih reakcija. Esencijalan je u procesima stvaranja energije, metabolizmu šećera, proteina i masti, kao i normalnu funkciju mišića, kardiovaskularnog i nervnog sistema. Primena magnezijuma se preporučuje u stanjima stresa i kod glavobolja, dijabetesa, kod grčeva u mišićima, opstipacije, kao i za zaštitu srca i krvnih sudova.
  19. 19. CIMET Cimet je drvo čija se oguljena i osušena kora koristi kao začin. Poboljšava rad digestivnog trakta i olakšava varenje. U novije vreme se cimet često nalazi u preparatima namenjenim dijabetičarima tipa 2. Smatra se da cimet podstiče preuzimanje glukoze od strane ćelija i tako snižava njen nivo u krvi.
  20. 20. PROBIOTICI Probiotici su korisne bakterije koje žive u GIT-u (gastro intestinalnom traktu). Učestvuju u procesima varenja, sintezi vitamina i deluju zaštitno na crevnu sluzokožu, a samim tim i na imuni sistem. Brojni faktori kao što su upotreba antibiotika, infekcije, putovanja, nepravilna ishrana i stres mogu smanjiti količinu ovih bakterija i poremetiti ravnotežu crevne mikroflore. Kod dijabetesa postoji dodatan rizik za razvoj infekcije gljivicom Candida albicans, koja se hrani šećerom. Infekcija zahvata najčešće creva i reproduktivne organe.
  21. 21. PROBIOTICI Dokazano je da su korisne bakterije u stanju da podnesu nepovoljne uslove u GIT-u i doprinose ravnoteži i obnavljanju crevne mikroflore. Probiotici se nalaze u fermentisanim mlečnim proizvodima acidofilnom mleku, kiselom mleku i jogurtu. Danas su na tržištu prisutni i oblici koji su njima dodatno obogaćeni, kao i farmaceutski oblici u vidu kapsula.

×