1. Мишљење вишег реда:
•
•
•
•
•
решавање проблема
схватање појмова (концепата) и
сложених идеја
разумевање правила
критичко и
креативно мишљење

2. Логичко мишљење
користи логичка правила закључивања
приликом решавања проблема:
• дефинисање појаве
• уопштавање појаве- извођење општег из појединачног
(индукција и класификација)
• закључивање о појединачном на основу општег
(дедукција)
• поређење- утврђивање једнакости, разлика или
сличности
• допуњавање целине (комплементарност)
• обртање процеса (реверзибилност)
• разлагање на делове у циљу уочавања њиховог односа и
склапање целине од делова (анализа и синтеза)

3. Критичко мишљење има све
карактеристике логичког мишљења,
али укључује и:
• преиспитивање
• процењивање
• просуђивање или вредновање у односу на
одговарајући критеријум

4. •
•
•
•
Критичко мишљење je сложен мисаони процес којим се:
- активирају сви потенцијали јединке;
- предмет проучавања сагледава са различитих аспеката;
- промишља се, закључује, предвиђају се исходи неког
догађаја и понашања;
- има јасан циљ;
- може бити креативан јер се информације преобликују,
осмишљавају се алтернативни поступци и сл.
Основа за развој критичког мишљења је развој способности
децентрације- сагледавање појаве са различитих аспеката
(јавља се између 7. и 9. године и развија интензивно до 11.
године)
Процес критичког мишљења креће од неке идеје која се
анализира, преиспитује, упоређује са другим сличним и
супротним идејама; затим се заузима став о тој идеји или се
формулише нова идеја.
Разликује се од цинизма и критизерства.

5. ПРИМАМО
ПАМТИМО
ЗАДРЖАВАМО
10% ОНОГ ШТО
5% СА ПРЕДАВАЊА
УКУСА
ПРОЧИТАМО
10% ОД ЧИТАЊА
1,5% ПУТЕМ ЧУЛА
20%ОНОГА ШТО
20% ОД
ДОДИРА
ЧУЈЕМО
АУДИОВИЗУЕЛНОГ
3,5% ПУТЕМ ЧУЛА
30% ОНОГА ШТО
МАТЕРИЈАЛА
МИРИСА
ВИДИМО
30% СА
11% ПУТЕМ ЧУЛА
50% ОНОГА ШТО
ДЕМОНСТРАЦИЈЕ
СЛУХА
ЧУЈЕМО И
50% СА ДИСКУСИЈЕ
83 % ПУТЕМ ЧУЛА
ВИДИМО
75% ОД ПРАКТИЧНЕ
ВИДА
80% ОНОГА ШТО
ВЕЖБЕ
ИНФОРМАЦИЈЕ
1%
ПУТЕМ ЧУЛА
ИЗГОВОРИМО
90% ОД ОНОГА ШТО
90% ОНОГА ШТО
ОБЈАШЊАВАМО
ИЗГОВОРИМО И
ДРУГИМА
УРАДИМАО

6. А како и колико научимо?
5%
10%
20%
30%
50%
75%
90%
са предавања
што прочитамо
од аудиовизуелног материјала
са демонстрације
са дискусије
од практичне вежбе
онога што
објашњавамо

7. Наставне методе
а) монолог;
б) дијалог;
в) демонстрирање;
г) дискусија;
д) решавање проблема;
ђ) рад на тексту;
е) учење путем открића;
ж) метода писаних радова;
з) илустративно-графичка;

8. Технике подстицања мишљења у
наставном процесу
•
•
•
•
•
Мозгалица
Коцкарење
Графичко представљање
Инсерт
Читање са предвиђањем

9. Мозгалица
инструменти
цунами
ванземаљци
јачина
правац
мерење
гурање
олуја
притискање
деловање
привлачење
трење
СИЛА
одбијање
Њутн
вуча
гравитација
снага

10. Под техником мозгалице подразумева се слободно
асоцирање на неку тему, идеју, појам, са циљем да
се добије што више могућих начина за размишљање о
њој; све се записује, без селекције, а затим се записани
елементи повезују према некој логичкој вези, на пример:
сличности
разлике
научници
врсте
карактеристике
...
Напомена: мозгалица није исто што и постављање
питања, односно разговор са ученицима о некој теми,
појму и сл.- мозгалица се заснива на
асоцијативним везама, док разговор активира
друге мисаоне процесе.

11. Коцкарење
1. Опиши
2. Упореди
3. Повежи
4. Рашчлани
5. Примени
6. За/против

12. Патријархална
породица
Жена чува
децу и ради
кућне
послове
Графичко представљање
Више
поштовања
Поштовање
најважније
Избор
родитеља
Жена не
ради
Више
поштовања
Отац ради
а жена чува
деци
Савремена породица
ВЕРНОСТ
СЛОЖНОСТ
Послушност
ЉУБАВ
НЕПОШТОВАЊЕ
Неслога
НЕМА НАСИЉА
Жена
ради и
Оба
чува децу
родитеља
и обавља
раде
кућне
послове
САМОСТАЛАН
ИЗБОР
Жена ради

13. Инсерт техника
Захтеви при читању текста:
Шта знам о тој теми? означи +
Шта је ново што сам сазнао/ ла? заокружи
Шта ме је изненадило и зашто? означи *
Шта ми је било посебно занимљиво? означи !
Шта ми је нејасно? означи -

14. Блумова таксономија васпитно-образовних циљева у когнитивном подручју
Компетенција
Демонстрирана знања и вештине
Знање
опажа, именује информације; зна датуме,
податке, места, зна главне идеје
Схватање
разуме информацију; преводи из једног у
други контекст; интерпретира
податке,упоређује, разликује; уређује,
групише, открива узроке, предвиђа последице
користи информације; користи методе,
појмове, теорије у новим ситуацијама; решава
проблеме користећи усвојене вештине или
сазнања
одређује структуру; организује делове;
препознаје главни смисао; идентификује
елементе
Примена
Анализа
Синтеза
Евалуација
користи старе идеје за стварање нових;
генерише из датих података; повезује знања
са другим областима; предвиђа
закључке/закључује
упоређује, утврђује сличности и разлике
између идеја; процењује вредност теорија и
излагања; бира на основу рационалних
аргумената; утврђује вредност података;
Активности којима се
проверава оствареност
исхода на датом нивоу
дефиниши, наведи, опиши,
идентификуј, покажи, означи,
изабери, испитај, именуј и сл.
резимирај, опиши, интерпретирај,
повежи, процени, дискутуј,
прошири
примени, демонстрирај, покажи,
реши, испитај, преобликуј,
класификуј, екпериментиши,
истражи
анализирај, издвој, уреди,
објасни, класификуј, подели,
упореди, изабери
замени, направи план, предвиди,
формулиши, припреми, уопшти,
поново напиши
процени, одлучи, оцени, провери,
тестирај, измери/одмери,
предложи, изабери, просуди,
објасни, закључи, резимирај

15. Ревизија Блумове таксономије
Димензија Знање разврстана је на четири категорије:
• познавање чињеница- садржи две поткатегорије: познавање терминологије и
познавање специфичних детаља и елемената;
• концептуално знање- знање појмова и структура-познавање класификација и
категорија, познавање принципа и генерализација и познавање теорија, модела и
структура; ученик активира сложеније мисаоне процесе, као што су анализа,
евалуација и креативност;
• процедурално знање-знање поступака и процедура-знање о примени усвојених
садржаја, којим методама је могуће доћи до одређених знања; садржи поткатегорије:
познавање специфичних вештина и алгоритама, познавање специфичних техника и
метода рада и познавање критеријума одређивања за примену одређених поступака;
• метакогнитивно знање-учење сазнајних процеса потребних за сазнавање других знања
• На овим димензијама знања могу се применити свих 6 категорија когнитивних
процеса из Блумове таксономије - сви поменути когнитивни процеси могу се јавити
унутар димензије знања.
• Таксономија може служити наставнику за формулацију циљева наставне јединице,
одређивање исхода-нивоа постигнућа у оквиру наставне јединице, за разврставање
и процену типова питања, задатака и налога, као и поступака праћења
напредовања, проверавања и оцењивања

16. Типови питања, задатака и налога у
односу на нивое компетенција
• Задаци који траже репродукцију
• Задаци који траже разумевање садржаја
• Задаци који траже трансфер и примену знања и
умења ван контекста лекције
• Задаци анализе и синтезе
• Задаци који траже стваралачку продукцију
• Задаци који траже евалуацију, лични став,
аргументовано вредновање или самовредновање

17. Примери задатака којима се процењују
различите категорије знања
1. Заокружи слово испред тачног одговора.
Фазе у животном развоју лептира су:
а) Јаје-ларва-лутка-одрасла јединка
б) Јаје-лутка-ларва-одрасла јединка
в) Ларва–лутка-одрасла јединка
2. Заокружи слово испред тачног одговора.
Који од наведених процеса је хемијске прероде?
а) Испаравање алкохола
б) Смрзавање воде
в) Горење уља
г) Топљење воска
д) Мешање песка и шећера

18. Типови задатака
• Задаци отвореног типа:
кратак одговор, допуњавање,есеј,
табела...
• Задаци затвореног типа:
спаривање, алтернативна питања,
вишеструки избор, ређање по
задатом критеријуму, исправљање
понуђених одговора и сл.