SlideShare a Scribd company logo
копија датотеке Biološki važna organska jedinjenja   masti i ulja
копија датотеке Biološki važna organska jedinjenja   masti i ulja
http://logos-edu.rs/dodatni-sadrzaj/252/
multimedija-hemija-8
Zbog čega su važna ova
jedinjenja
Masti i ulja su biološki važna organska
jedinjenja koja zajedno sa proteinima i
ugljenim hidratima čine osnovne organske
komponente ćelije.
Oni su IZVOR ENERGIJE i ponašaju se kao
“skladišta” energije.
MASTI I ULJA
Nastaju u reakciji ESTERIFIKACIJE.
To su ESTRI TROHIDROKSILNOG ALKOHOLA
GLICEROLA I RAZLIČITIH VIŠIH MASNIH
KISELINA.
MASTI I ULJA
Opšti naziv za estre glicerola i viših
masnih kiselina je
TRIACILGLICEROLI.
Masti i ulja su smeše različitih
TRIACILGLICEROLA.
MASTI I ULJA
Na osnovu agregatnog stanja na sobnoj
temperaturi, triacilgliceroli se dele na :
MASTI - ČVRSTOG AGREGATNOG STANJA
ULJA - TEČNOG AGREGATNOG STANJA
PODELA TRIACILGLICEROLA
MASTI -ako u molekulu triacilglicerola
preovlađuju zasićene masne kiseline.
Prirodne masti su najčešće životinjskog porekla.
ULJA -ako u molekulu triacilglicerola
preovlađuju nezasićene masne kiseline.
Prirodna ulja su najčešće biljnog porekla.
MASTI I ULJA
Različite vrste masti i ulja
Postoje različite vrste masti - čvrste kao loj ili polučvrste
kao svinjska mast ili maslac.
Dobijaju se topljenjem iz životinjskih tkiva.
Ulja se dobijaju ekstrakcijom ili ceđenjem iz plodova ili
semena biljaka - suncokret, maslina, uljana repica,
avokado, orah itd.
Postoje i mineralna ulja koja su smeše ugljovodonika i
koriste se za podmazivanje.
Etarska ulja koja se dobijaju iz biljaka, prijatnog su mirisa,
a mnoga od njih i lekovita - ulje lavande, ruzmarina,
ruže, eukaliptusa, nane….
Različite vrste masti i ulja
Fizička svojstva:
❏ čvrsto i tečno agregatno stanje što zavisi od sadržaja
masnih kiselina, ali i od njihove molekulske mase
❏ tačka topljenja - nemaju stalnu T.T. jer su smeše
triacilglicerola.Postepeno se tope na temperaturama
od 30o do 70o C
❏ Ne rastvaraju se u vodi, jer nemaju polarne grupe.
Dobro se rastvaraju u nepolarnim rastvaračima.
❏ Zbog manje gustine, ulja i masti plutaju po vodi.
MASTI I ULJA
Saponifikacija je hemijska reakcija
karakteristična za masti i ulja.
To je reakcija hidrolize(reakcija sa vodom)
triacilglicerola u prisustvu Na ili K
hidroksida, pri čemu nastaju soli viših
masnih kiselina ili
SAPUNI.
SAPONIFIKACIJA
Saponifikacija - dobijanje sapuna
SAPONIFIKACIJA - sapuni su
kalijumove ili natrijumove soli viših masnih kiselina
OKSIDACIJA - dugotrajnim stajanjem na vazduhu, pod
dejstvom svetlosti, toplote i kiseonika, masti užegnu i
dobiju neprijatan miris.
ADICIJA - ovoj reakciji podležu ulja jer sadrže
nezasićene masne kiseline. Adicija vodonika na
dvostruku vezu masnih kiselina u ulju naziva se
HIDROGENIZACIJA.
Ovom reakcijom sve veze postaju zasićene, a od tečnog
ulja sa dodacima nastaje čvrsta biljna mast -
MARGARIN.
Ostala hemijska svojstva masti i ulja
ISHRANA - obezbeđuju od 25% do 50% energije koju
čovek svakodnevno unosi ishranom. Višak masti
nakuplja se u obliku potkožnog masnog tkiva.
SREDSTVA ZA PRANJE - DETERGENTI - imaju sličnu
hemijsku strukturu kao sapuni, rastvorljivi su u vodi i na
sličan način uklanjaju nečistoće.
UPOTREBA MASTI I ULJA
Modeli molekula sapuna i detergenta
Molekul sapuna ili detergenta ima polarni deo molekula
- “GLAVA” i nepolarni deo “REP”.
Kako sapuni i detergenti otklanjaju masne mrlje?
❏ Nepolarni delovi molekula sapuna okreću se ka
molekulu masti
❏ Polarni delovi molekula sapuna su okrenuti ka spolja i
okruženi polarnim molekulima vode
❏ Voda koja teče povlači sa sobom molekul sapuna, on
masnu mrlju i tako se ustvari spiraju sa vodom
Kako sapuni uklanjaju masne mrlje?
Uklanjanje masne mrlje uz pomoć
sapuna
Sapuni bolje pene u
destilovanoj nego u
česmenskoj vodi (tvrda
voda). Česmenska
voda sadrži jone Ca2+ .
Ako ovi joni zauzmu
mesto jonima Na+ ili K+,
što se lako dešava,
nastaju slabo rastvorne
soli viših masnih
kiselina. Zbog toga se
smanjuje i količina
pene.
❏ Namirnice bogate mastima i uljima su : meso i mesne
prerađevine(svinjetina,salame, kobasice, paštete),
❏ mlečni proizvodi (sirevi, pavlaka, jogurt, maslac),
❏ orasi, bademi, lešnici, pistaći
❏ žumance
❏ slatkiši - čokolada, keksovi
❏ Meso je bogato mastima, ali s obzirom da je to mišićno
tkivo, u mesu, tj. mišićima ima najviše proteina. Masti
ima najviše u potkožnom tkivu.
Za završni ispit
❏ Uloga masti i ulja je da obezbede energiju koja je
potrebna ćeliji. Višak masti sakuplja se u potkožnom
tkivu.
❏ Oni pomažu i pri održavanju termoregulacije (stalne
temperature tela) - mršavim osobama je skoro uvek
hladno.
❏ I ugljeni hidrati imaju energetsku ulogu, kao i masti. Ukoliko ishranom
unosimo proste šećere, oni će se brže razlagati od složenijih molekula
masti i tako brže obezbediti energiju potrebnu ćeliji.Kada ćelija dobije
potrebnu energiju, višak masti skladišti u potkožnom tkivu (gojaznost).
Za završni ispit
❏ Masti i ulja se ne rastvaraju u vodi, lakši su od nje i
plutaju po površini. Rastvaraju se u nepolarnim
rastvaračima (benzol, hloroform, benzin).
❏ Masti su čvrstog agregatnog stanja i najčešće
životinjskog porekla.
❏ Ulja su tečna i biljnog porekla.
❏ HIDROGENIZACIJOM (adicija vodonika na dvostruku vezu) od ulja se
dobijaju biljne masti, a od njih sa dodacima
MARGARIN.
❏ Masti ima najviše u margarinu, maslacu, kajmaku, slanini, majonezu,
žumancetu, starim sirevima.
Za završni ispit
❏ Po hemijskom sastavu masti su smeše estara alkohola
glicerola i viših masnih kiselina. Nastaju u reakciji
ESTERIFIKACIJE.
❏ Reakcija suprotna esterifikaciji je HIDROLIZA.
Hidrolizom masti u prisustvu K ili Na hidroksida nastaju
SAPUNI. Ta reakcija se naziva SAPONIFIKACIJA.
❏ Sapuni su kalijumove ili natrijumove soli viših masnih
kiselina.Sličnu strukturu imaju i deterg(dž)enti.
❏ BIODIZEL je tečno gorivo dobijeno iz biljnih ulja ili već korišćenih masti i
ulja. Koristi se za pokretanje dizel motora.Ekološki i energetski je mnogo
bolje od fosilnih goriva.
❏ Kada mast ili ulje užegne, desila se reakcija oksidacije.
Za završni ispit

More Related Content

What's hot

New microsoft office power point presentation
New microsoft office power point presentationNew microsoft office power point presentation
New microsoft office power point presentation
Tea Kojić
 
Masti i ulja
Masti i uljaMasti i ulja
Masti i ulja
saculatac
 
Monosaharidi
MonosaharidiMonosaharidi
Monosaharidi
DraganGrujic6
 
Presentation
PresentationPresentation
Presentation
Irena S.
 
8. Oksidacija masti, glioksilatni ciklus, glukoneogeneza
8. Oksidacija masti, glioksilatni ciklus, glukoneogeneza8. Oksidacija masti, glioksilatni ciklus, glukoneogeneza
8. Oksidacija masti, glioksilatni ciklus, glukoneogeneza
ltixomir
 
120457870 lipidi
120457870 lipidi120457870 lipidi
120457870 lipidi
Др Зоки
 
Karboksilne kiseline
Karboksilne kiseline Karboksilne kiseline
Karboksilne kiseline
saculatac
 
Disaharidi i polisaharidi
Disaharidi i polisaharidiDisaharidi i polisaharidi
Disaharidi i polisaharidi
DarkoTocakovic2
 
Eseji
EsejiEseji
Eseji
saculatac
 

What's hot (10)

New microsoft office power point presentation
New microsoft office power point presentationNew microsoft office power point presentation
New microsoft office power point presentation
 
Masti i ulja
Masti i uljaMasti i ulja
Masti i ulja
 
Monosaharidi
MonosaharidiMonosaharidi
Monosaharidi
 
Disaharidi i polisaharidi
Disaharidi i polisaharidiDisaharidi i polisaharidi
Disaharidi i polisaharidi
 
Presentation
PresentationPresentation
Presentation
 
8. Oksidacija masti, glioksilatni ciklus, glukoneogeneza
8. Oksidacija masti, glioksilatni ciklus, glukoneogeneza8. Oksidacija masti, glioksilatni ciklus, glukoneogeneza
8. Oksidacija masti, glioksilatni ciklus, glukoneogeneza
 
120457870 lipidi
120457870 lipidi120457870 lipidi
120457870 lipidi
 
Karboksilne kiseline
Karboksilne kiseline Karboksilne kiseline
Karboksilne kiseline
 
Disaharidi i polisaharidi
Disaharidi i polisaharidiDisaharidi i polisaharidi
Disaharidi i polisaharidi
 
Eseji
EsejiEseji
Eseji
 

Viewers also liked

Uv,2015
Uv,2015Uv,2015
Hemijski elementi u prirodi nemetali,pdf
Hemijski elementi u prirodi   nemetali,pdfHemijski elementi u prirodi   nemetali,pdf
Hemijski elementi u prirodi nemetali,pdf
Biljana Ristic
 
Alkoholi.pptx
Alkoholi.pptxAlkoholi.pptx
Alkoholi.pptx
Biljana Ristic
 
Vodonik
VodonikVodonik
Kiseonik
KiseonikKiseonik
Kiseonik
Biljana Ristic
 
Sumpor i njegova jedinjenja (2)
Sumpor i njegova jedinjenja (2)Sumpor i njegova jedinjenja (2)
Sumpor i njegova jedinjenja (2)
Biljana Ristic
 
Azot i njegova jedinjenja
Azot i njegova jedinjenjaAzot i njegova jedinjenja
Azot i njegova jedinjenja
Biljana Ristic
 
Soli -dobijanje_naziva
Soli  -dobijanje_nazivaSoli  -dobijanje_naziva
Soli -dobijanje_naziva
Biljana Ristic
 
Ugljovodonici,2.deo
Ugljovodonici,2.deoUgljovodonici,2.deo
Ugljovodonici,2.deo
Biljana Ristic
 
Rad u laboratoriji
Rad u laboratorijiRad u laboratoriji
Rad u laboratoriji
Biljana Ristic
 
Mere bezbednosti budi pažljiv
Mere bezbednosti   budi pažljivMere bezbednosti   budi pažljiv
Mere bezbednosti budi pažljiv
Biljana Ristic
 
Hemija i njen_značaj,vidi se
Hemija i njen_značaj,vidi seHemija i njen_značaj,vidi se
Hemija i njen_značaj,vidi se
Biljana Ristic
 
Ugljovodonici 2.deo (1)
Ugljovodonici 2.deo (1)Ugljovodonici 2.deo (1)
Ugljovodonici 2.deo (1)
Biljana Ristic
 
Svojstva uv,14 15
Svojstva uv,14 15Svojstva uv,14 15
Svojstva uv,14 15
Biljana Ristic
 
Estri.2015
Estri.2015Estri.2015
Estri.2015
Biljana Ristic
 
Elektrolitička disocijacija
Elektrolitička disocijacijaElektrolitička disocijacija
Elektrolitička disocijacija
Biljana Ristic
 
Metali
MetaliMetali
Karboksilne kiseline
Karboksilne kiselineKarboksilne kiseline
Karboksilne kiseline
Biljana Ristic
 

Viewers also liked (20)

Masti i Ulja
Masti i UljaMasti i Ulja
Masti i Ulja
 
Uv,2015
Uv,2015Uv,2015
Uv,2015
 
Hemijski elementi u prirodi nemetali,pdf
Hemijski elementi u prirodi   nemetali,pdfHemijski elementi u prirodi   nemetali,pdf
Hemijski elementi u prirodi nemetali,pdf
 
Alkoholi.pptx
Alkoholi.pptxAlkoholi.pptx
Alkoholi.pptx
 
Vodonik
VodonikVodonik
Vodonik
 
Kiseonik
KiseonikKiseonik
Kiseonik
 
Sumpor i njegova jedinjenja (2)
Sumpor i njegova jedinjenja (2)Sumpor i njegova jedinjenja (2)
Sumpor i njegova jedinjenja (2)
 
Azot i njegova jedinjenja
Azot i njegova jedinjenjaAzot i njegova jedinjenja
Azot i njegova jedinjenja
 
Soli -dobijanje_naziva
Soli  -dobijanje_nazivaSoli  -dobijanje_naziva
Soli -dobijanje_naziva
 
Ugljovodonici,2.deo
Ugljovodonici,2.deoUgljovodonici,2.deo
Ugljovodonici,2.deo
 
Rad u laboratoriji
Rad u laboratorijiRad u laboratoriji
Rad u laboratoriji
 
Mere bezbednosti budi pažljiv
Mere bezbednosti   budi pažljivMere bezbednosti   budi pažljiv
Mere bezbednosti budi pažljiv
 
Hemija i njen_značaj,vidi se
Hemija i njen_značaj,vidi seHemija i njen_značaj,vidi se
Hemija i njen_značaj,vidi se
 
Ugljovodonici 2.deo (1)
Ugljovodonici 2.deo (1)Ugljovodonici 2.deo (1)
Ugljovodonici 2.deo (1)
 
Svojstva uv,14 15
Svojstva uv,14 15Svojstva uv,14 15
Svojstva uv,14 15
 
Ugljenik
UgljenikUgljenik
Ugljenik
 
Estri.2015
Estri.2015Estri.2015
Estri.2015
 
Elektrolitička disocijacija
Elektrolitička disocijacijaElektrolitička disocijacija
Elektrolitička disocijacija
 
Metali
MetaliMetali
Metali
 
Karboksilne kiseline
Karboksilne kiselineKarboksilne kiseline
Karboksilne kiseline
 

More from Biljana Ristic

кисеоник
кисеониккисеоник
кисеоник
Biljana Ristic
 
Biološki važna organska jedinjenja amino kiseline i proteini
Biološki važna organska jedinjenja   amino kiseline i proteiniBiološki važna organska jedinjenja   amino kiseline i proteini
Biološki važna organska jedinjenja amino kiseline i proteini
Biljana Ristic
 
Biološki važna organska jedinjenja amino kiseline i proteini
Biološki važna organska jedinjenja   amino kiseline i proteiniBiološki važna organska jedinjenja   amino kiseline i proteini
Biološki važna organska jedinjenja amino kiseline i proteini
Biljana Ristic
 
Maseni procentni sastav rastvora
Maseni procentni sastav rastvoraMaseni procentni sastav rastvora
Maseni procentni sastav rastvora
Biljana Ristic
 
Rastvori
RastvoriRastvori
Rastvori
Biljana Ristic
 
Nafta
NaftaNafta
Kristalne rešetke,14 15
Kristalne rešetke,14 15Kristalne rešetke,14 15
Kristalne rešetke,14 15
Biljana Ristic
 
Valenca
ValencaValenca
Vežbajmo jonsku vezu
Vežbajmo jonsku vezuVežbajmo jonsku vezu
Vežbajmo jonsku vezu
Biljana Ristic
 
Jonska veza
Jonska vezaJonska veza
Jonska veza
Biljana Ristic
 
Kovalentna veza
Kovalentna vezaKovalentna veza
Kovalentna veza
Biljana Ristic
 
Hemijska simbolika
Hemijska simbolikaHemijska simbolika
Hemijska simbolika
Biljana Ristic
 
Elektrolitička disocijacija
Elektrolitička disocijacijaElektrolitička disocijacija
Elektrolitička disocijacija
Biljana Ristic
 
Građa atoma
Građa atomaGrađa atoma
Građa atoma
Biljana Ristic
 
Struktura supstance atom
Struktura supstance   atomStruktura supstance   atom
Struktura supstance atom
Biljana Ristic
 
Simboli hemijskih elemenata
Simboli hemijskih elemenataSimboli hemijskih elemenata
Simboli hemijskih elemenata
Biljana Ristic
 
Razdvajanje sastojaka smesa
Razdvajanje sastojaka smesaRazdvajanje sastojaka smesa
Razdvajanje sastojaka smesa
Biljana Ristic
 
Razdvajanje sastojaka smesa
Razdvajanje sastojaka smesaRazdvajanje sastojaka smesa
Razdvajanje sastojaka smesa
Biljana Ristic
 

More from Biljana Ristic (18)

кисеоник
кисеониккисеоник
кисеоник
 
Biološki važna organska jedinjenja amino kiseline i proteini
Biološki važna organska jedinjenja   amino kiseline i proteiniBiološki važna organska jedinjenja   amino kiseline i proteini
Biološki važna organska jedinjenja amino kiseline i proteini
 
Biološki važna organska jedinjenja amino kiseline i proteini
Biološki važna organska jedinjenja   amino kiseline i proteiniBiološki važna organska jedinjenja   amino kiseline i proteini
Biološki važna organska jedinjenja amino kiseline i proteini
 
Maseni procentni sastav rastvora
Maseni procentni sastav rastvoraMaseni procentni sastav rastvora
Maseni procentni sastav rastvora
 
Rastvori
RastvoriRastvori
Rastvori
 
Nafta
NaftaNafta
Nafta
 
Kristalne rešetke,14 15
Kristalne rešetke,14 15Kristalne rešetke,14 15
Kristalne rešetke,14 15
 
Valenca
ValencaValenca
Valenca
 
Vežbajmo jonsku vezu
Vežbajmo jonsku vezuVežbajmo jonsku vezu
Vežbajmo jonsku vezu
 
Jonska veza
Jonska vezaJonska veza
Jonska veza
 
Kovalentna veza
Kovalentna vezaKovalentna veza
Kovalentna veza
 
Hemijska simbolika
Hemijska simbolikaHemijska simbolika
Hemijska simbolika
 
Elektrolitička disocijacija
Elektrolitička disocijacijaElektrolitička disocijacija
Elektrolitička disocijacija
 
Građa atoma
Građa atomaGrađa atoma
Građa atoma
 
Struktura supstance atom
Struktura supstance   atomStruktura supstance   atom
Struktura supstance atom
 
Simboli hemijskih elemenata
Simboli hemijskih elemenataSimboli hemijskih elemenata
Simboli hemijskih elemenata
 
Razdvajanje sastojaka smesa
Razdvajanje sastojaka smesaRazdvajanje sastojaka smesa
Razdvajanje sastojaka smesa
 
Razdvajanje sastojaka smesa
Razdvajanje sastojaka smesaRazdvajanje sastojaka smesa
Razdvajanje sastojaka smesa
 

копија датотеке Biološki važna organska jedinjenja masti i ulja

  • 4. Masti i ulja su biološki važna organska jedinjenja koja zajedno sa proteinima i ugljenim hidratima čine osnovne organske komponente ćelije. Oni su IZVOR ENERGIJE i ponašaju se kao “skladišta” energije. MASTI I ULJA
  • 5. Nastaju u reakciji ESTERIFIKACIJE. To su ESTRI TROHIDROKSILNOG ALKOHOLA GLICEROLA I RAZLIČITIH VIŠIH MASNIH KISELINA. MASTI I ULJA
  • 6. Opšti naziv za estre glicerola i viših masnih kiselina je TRIACILGLICEROLI. Masti i ulja su smeše različitih TRIACILGLICEROLA. MASTI I ULJA
  • 7. Na osnovu agregatnog stanja na sobnoj temperaturi, triacilgliceroli se dele na : MASTI - ČVRSTOG AGREGATNOG STANJA ULJA - TEČNOG AGREGATNOG STANJA PODELA TRIACILGLICEROLA
  • 8. MASTI -ako u molekulu triacilglicerola preovlađuju zasićene masne kiseline. Prirodne masti su najčešće životinjskog porekla. ULJA -ako u molekulu triacilglicerola preovlađuju nezasićene masne kiseline. Prirodna ulja su najčešće biljnog porekla. MASTI I ULJA
  • 10. Postoje različite vrste masti - čvrste kao loj ili polučvrste kao svinjska mast ili maslac. Dobijaju se topljenjem iz životinjskih tkiva. Ulja se dobijaju ekstrakcijom ili ceđenjem iz plodova ili semena biljaka - suncokret, maslina, uljana repica, avokado, orah itd. Postoje i mineralna ulja koja su smeše ugljovodonika i koriste se za podmazivanje. Etarska ulja koja se dobijaju iz biljaka, prijatnog su mirisa, a mnoga od njih i lekovita - ulje lavande, ruzmarina, ruže, eukaliptusa, nane…. Različite vrste masti i ulja
  • 11. Fizička svojstva: ❏ čvrsto i tečno agregatno stanje što zavisi od sadržaja masnih kiselina, ali i od njihove molekulske mase ❏ tačka topljenja - nemaju stalnu T.T. jer su smeše triacilglicerola.Postepeno se tope na temperaturama od 30o do 70o C ❏ Ne rastvaraju se u vodi, jer nemaju polarne grupe. Dobro se rastvaraju u nepolarnim rastvaračima. ❏ Zbog manje gustine, ulja i masti plutaju po vodi. MASTI I ULJA
  • 12. Saponifikacija je hemijska reakcija karakteristična za masti i ulja. To je reakcija hidrolize(reakcija sa vodom) triacilglicerola u prisustvu Na ili K hidroksida, pri čemu nastaju soli viših masnih kiselina ili SAPUNI. SAPONIFIKACIJA
  • 14. SAPONIFIKACIJA - sapuni su kalijumove ili natrijumove soli viših masnih kiselina
  • 15. OKSIDACIJA - dugotrajnim stajanjem na vazduhu, pod dejstvom svetlosti, toplote i kiseonika, masti užegnu i dobiju neprijatan miris. ADICIJA - ovoj reakciji podležu ulja jer sadrže nezasićene masne kiseline. Adicija vodonika na dvostruku vezu masnih kiselina u ulju naziva se HIDROGENIZACIJA. Ovom reakcijom sve veze postaju zasićene, a od tečnog ulja sa dodacima nastaje čvrsta biljna mast - MARGARIN. Ostala hemijska svojstva masti i ulja
  • 16. ISHRANA - obezbeđuju od 25% do 50% energije koju čovek svakodnevno unosi ishranom. Višak masti nakuplja se u obliku potkožnog masnog tkiva. SREDSTVA ZA PRANJE - DETERGENTI - imaju sličnu hemijsku strukturu kao sapuni, rastvorljivi su u vodi i na sličan način uklanjaju nečistoće. UPOTREBA MASTI I ULJA
  • 17. Modeli molekula sapuna i detergenta
  • 18. Molekul sapuna ili detergenta ima polarni deo molekula - “GLAVA” i nepolarni deo “REP”. Kako sapuni i detergenti otklanjaju masne mrlje? ❏ Nepolarni delovi molekula sapuna okreću se ka molekulu masti ❏ Polarni delovi molekula sapuna su okrenuti ka spolja i okruženi polarnim molekulima vode ❏ Voda koja teče povlači sa sobom molekul sapuna, on masnu mrlju i tako se ustvari spiraju sa vodom Kako sapuni uklanjaju masne mrlje?
  • 19. Uklanjanje masne mrlje uz pomoć sapuna Sapuni bolje pene u destilovanoj nego u česmenskoj vodi (tvrda voda). Česmenska voda sadrži jone Ca2+ . Ako ovi joni zauzmu mesto jonima Na+ ili K+, što se lako dešava, nastaju slabo rastvorne soli viših masnih kiselina. Zbog toga se smanjuje i količina pene.
  • 20. ❏ Namirnice bogate mastima i uljima su : meso i mesne prerađevine(svinjetina,salame, kobasice, paštete), ❏ mlečni proizvodi (sirevi, pavlaka, jogurt, maslac), ❏ orasi, bademi, lešnici, pistaći ❏ žumance ❏ slatkiši - čokolada, keksovi ❏ Meso je bogato mastima, ali s obzirom da je to mišićno tkivo, u mesu, tj. mišićima ima najviše proteina. Masti ima najviše u potkožnom tkivu. Za završni ispit
  • 21. ❏ Uloga masti i ulja je da obezbede energiju koja je potrebna ćeliji. Višak masti sakuplja se u potkožnom tkivu. ❏ Oni pomažu i pri održavanju termoregulacije (stalne temperature tela) - mršavim osobama je skoro uvek hladno. ❏ I ugljeni hidrati imaju energetsku ulogu, kao i masti. Ukoliko ishranom unosimo proste šećere, oni će se brže razlagati od složenijih molekula masti i tako brže obezbediti energiju potrebnu ćeliji.Kada ćelija dobije potrebnu energiju, višak masti skladišti u potkožnom tkivu (gojaznost). Za završni ispit
  • 22. ❏ Masti i ulja se ne rastvaraju u vodi, lakši su od nje i plutaju po površini. Rastvaraju se u nepolarnim rastvaračima (benzol, hloroform, benzin). ❏ Masti su čvrstog agregatnog stanja i najčešće životinjskog porekla. ❏ Ulja su tečna i biljnog porekla. ❏ HIDROGENIZACIJOM (adicija vodonika na dvostruku vezu) od ulja se dobijaju biljne masti, a od njih sa dodacima MARGARIN. ❏ Masti ima najviše u margarinu, maslacu, kajmaku, slanini, majonezu, žumancetu, starim sirevima. Za završni ispit
  • 23. ❏ Po hemijskom sastavu masti su smeše estara alkohola glicerola i viših masnih kiselina. Nastaju u reakciji ESTERIFIKACIJE. ❏ Reakcija suprotna esterifikaciji je HIDROLIZA. Hidrolizom masti u prisustvu K ili Na hidroksida nastaju SAPUNI. Ta reakcija se naziva SAPONIFIKACIJA. ❏ Sapuni su kalijumove ili natrijumove soli viših masnih kiselina.Sličnu strukturu imaju i deterg(dž)enti. ❏ BIODIZEL je tečno gorivo dobijeno iz biljnih ulja ili već korišćenih masti i ulja. Koristi se za pokretanje dizel motora.Ekološki i energetski je mnogo bolje od fosilnih goriva. ❏ Kada mast ili ulje užegne, desila se reakcija oksidacije. Za završni ispit